Nema sumnje da su društvene mreže izmenile svakodnevni život. Brzi hod visokih tehnologija
ulazi na vrata svake kuće, uređuje porodične i prijateljske odnose, diktira skoro sve poslove i usmerava ljude:
i gde bi hteli i gde ne. Društvene mreže su moćan alat koji može imati i pozitivne i negativne efekte na mlade
ljude. Važno je usmeriti ih da ih koriste na konstruktivan i prihvatljiv način. Uveliko se primenjuju
dostignuća veštačke pameti. Ne zna se tačno kakve će dugoročne posledice biti pa je razumljivo da oseća nelagoda.
Tokom više od 70 godina svog postojanja, Muzej Nikole Tesle objavio je veliki broj
značajnih izdanja kojima su obuhvaćeni najvažniji segmenti pronalazačkog rada i životnog puta
Nikole Tesle. Kao osnovni i u isto vreme dragocen i relevantan izvor za sva do sada objavlјena
dela bila je Teslina bogata lična zaostavština, koja se čuva u Muzeju i obuhvata desetine hilјada
istraživačkih i rukopisnih beleški genijalnog fizičara, inženjera i pronalazača, veliki broj
originalnih fotografija i fotografskih ploča, prepisku sa najznačajnijim naučnicima
iz čitavog sveta kao i sa prijatelјima i rodbinom, ogroman broj isečaka iz štampe,
kao i najrazličitije stručne i revijalne časopise i knjige iz njegove lične biblioteke.
Društvene mreže pojavile su se zahvaljujući nastanku računarskih mreža u
kombinaciji sa softverima za društveno umrežavanje, što je omogućilo nastanak novih medija za društvenu interakciju.
Računarske mreže su sistemi koji čini više međusobno povezanih računara i uređaja tako da mogu da razmenjuju podatke
ili dele resurse. Ove mreže se koriste u gotovo svim aspektima modernog života, od poslovanja do kućne upotrebe,
i ključne su za rad interneta. Računarske mreže su postale osnova moderne komunikacije i tehnologije jer su,
zahvaljujući povezivanju uređaja i ljudi koji se nalaze bilo gde u svetu, omogućili uspostavljanje društvenih
mreža preko interneta. Od njihovog razvoja zavise dalji tehnološki napredak, poslovanje i obrazovanje u modernom društvu.
Sasvim je moguće da je ukupan broj korisnika svih društvenih mreža u svetu, u stvari,
jednak broju ljudi na Zemlji, imajući u vidu da mnogi od nas koriste više društvenih mreža,
čak i ako o njima ne razmišljaju na taj način.
U opštem smislu, društvene ili socijalne mreže su zajednice koje formiraju pojedinci,
grupe ljudi, organizacije ili institucije koje povezuje zajednički status, slične funkcije,
kulturne i druge navike ili neki zajednički interes. Prvobitno su se mreže osnivale kako bi
njeni članovi prevazilazili određene probleme, najčešće u obliku grupa za samopomoć,
mreža nevladinih organizacija ili grupa za društveni aktivizam. U današnje vreme posebno
su popularne društvene mreže koje su, pre svega, usmerene na stvaranje zajednice istomišljenika
ili povezivanje određene grupe ljudi putem interneta. Takve društvene mreže su platforme na
mreži (online) koje omogućuju korisnicima povezivanje, komunikaciju, deljenje sadržaja i interakciju
sa drugim korisnicima širom sveta kroz tekstualne poruke, slike, videozapise, komentare ili druge oblike.
Jedno ranije istraživanje pokazalo je da su naučnici sa nešto više
od hiljadu pratilaca na Tviteru uspevali da dopru do šire javnosti, kao raznorodne
grupacije koja će retko „obrisati prašinu“ sa akademskog časopisa - ako ga uopšte
i ima - da bi pročitala o rezultatima nekog naučnog istraživanja.
Kako obezbediti integritet informacija na društvenim mrežama, njihovu tačnost,
konzistentnost i pouzdanost, u globalnom digitalnom prostoru koji je zapljusnut dezinformacijama,
lažima i govorom mržnje? Bila je to istaknuta tema njujorškog Samita za budućnost, održanog
21. i 22. septembra, u organizaciji Ujedinjenih nacija
Društvene mreže u Kini sve više dobijaju na značaju jer se na njima pokreću
mnoge bitne kampanje. Pre šest godina, primera radi, na društvenim mrežama je organizovan
bojkot jednog italijanskog modnog brenda zbog neprimerene reklame koja je ismevala Azijce.
Posledica svega je bila velika šteta koju je italijanska kompanija pretrpela. Ipak...
Internet kao svetski sistem međusobno povezanih računarskih mreža u potpunosti
je izmenio sistem funkcionisanja komunikacionih sistema. Za tridesetak godina postojanja uveo
je veliki broj novina u tehnološke, društvene ali i političke i socijalne procese. U samom
startu svog postojanja u potpunosti je zavisio od „ljudske ruke“, koja je upravljala i sadržajima
i procesima. Razvojem tehnologije, ali i programa i aplikacija, uticaj čoveka na internet je
bivao sve manji i manji.
Posle četiri decenije lečenja metastatskog karcinoma mokraćne
bešike hemoterapijom kao primarnim tretmanom, naučnici Holandskog instituta za rak sad
predstavljaju nov pristup, zasnovan na kombinaciji sa imunoterapijom.
Istraživači iz RIKEN centra Univerziteta u Torontu otkrili su nov
način za napad na gljivične infekcije: ključno je da se gljivice spreče da proizvode
masne kiseline, glavnu komponentu masti. U naučnom časopisu Cell Chemical Bioloy,
koji je objavio njihovu studiju, naglašava se da otpornost na lekove protiv gljivica
raste, te da će ovaj novi pristup biti posebno koristan jer deluje na nov način i
utiče na širok spektar gljivičnih vrsta.
Naučnici sa Univerziteta Teksas u Dalasu (SAD) otkrili su u ćelijama bubrega
jedinstveni proces „unutrašnjeg održavanja”, kojim se neželjeni sadržaj izbacuje, a rezultat
su podmlađene ćelije koje ostaju funkcionalne i zdrave. Ova jedinstvena metoda samoobnavljanja,
koja se razlikuje od poznatih procesa regeneracije u drugim telesnim tkivima, pokazuje na koji
način bubrezi mogu da održe svoje zdravlje tokom celog života, u odsustvu povreda ili bolesti.
Međunarodni istraživački tim na čelu sa naučnicima Univerziteta u Osaki (Japan) otkrio je važan
cilj lečenja koji bi mogao da spreči pacijente da razviju ozbiljno srčano oboljenje u budućnosti:
stabilno, dugotrajno povećanje izlučivanja albumina u urinu povezano je sa visokim rizikom od srčane
insuficijencije (slabosti) i smrtnosti od svih uzroka.
Dinamičan razvoj astrofizičkih istraživanja na Astronomskoj opservatoriji u
Beogradu, beleži jedan njen hroničar, počeo je još sredinom prošlog veka, a formalno osnivanjem
Grupe za astrofiziku (V. Oskanjan, A. Kubičela, J. Arsenijević) 1960. Vremenom, ova grupa je
bivala brojnija, a interesovanje istraživača za naučne teme u ovoj oblasti sve veće.
Danas su posebno aktuelne: astrofizika zvezda i Sunca, astrofizička spektroskopija,
zvezdani i galaktički sistemi. Otkrićem gravitacionih talasa rođena je i jedna nova
naučna grana astronomije - gravitaciona ili multi-messenger astrofizika. S projektom
modelovanja evolucije dvojnih zvezdanih sistema, kao izvora gravitacionih talasa,
koji vodi astrofizičar dr Jelena Petrović, Opservatorija nastavlja da i na ovom novom
polju istraživanja ide u korak sa svetom.
Iako su pravi “kiborzi” u domenu naučne fantastike,
istraživači napreduju u domenu integracije elektronike s telom.
Tako integrisani uređaji mogli bi da uočavaju, na primer, tumore
ili da menjaju oštećeno tkivo. Za sada, direktno povezivanje
elektronike sa tkivima u ljudskom telu predstavlja ogroman izazov.
Ruski naučnici, u saradnji sa stranim kolegama,
otkrili su novu vrstu minerala i nazvali ga rubinit. Naziv je
dobio u čast Alana Rubina, američkog naučnika koji je dao veliki
doprinos kosmohemiji i mineralogiji meteorita. Ovaj mineral je, u
stvari, vrsta granata koji sadrži relativno veliku količinu titanijumovog jona (Ti3+).
Od svih planeta Sunčevog sistema, Mars ima najviše mogućnosti da ugosti
primitivan vanzemaljski život. Ili, da se na njegovoj površini nađu dokazi o postojanju
života u prošlosti, u vidu fosila, hemijskih jedinjenja koja mogu nastati samo
biološkim putem... Odgovor na ovo pitanje pokušale su da daju brojne svemirske
sonde, koje su se spuštale na Mars, kao i orbiteri koji oko te planete kruže
kao veštački sateliti.
Čange je naziv za kinesko „božanstvo Meseca“ predstavljeno kao devojka izuzetne
lepote. Pre 17godina, Kina je pokrenula više misija da bi se bolje upoznao Zemljin prirodni
satelit. Kineski lunarni istraživački program nazvan je „Projekat Čange“. Iza njega stoji
Kineska nacionalna svemirska administracija. Dosad je bilo više kosmičkih letelica bez posade
koje su letele ka Mesecu, a u maju ove godine pokrenuta je šesta robotizovana misija ovog tipa.
Prodor u kosmički prostor i prvi orbitalni letovi oko Zemlje sa
ljudskim posadama predstavljali su događaje koji su promenili ljudsku svest.
Osim što su pokazali moć nauke i tehnologije, proširili su i prostor u kome
ljudi mogu da borave van naše planete. Prvi let oko Zemlje Jurija Gagarina 1961.
u kosmičkoj kapsuli “vastok 1” trajao je samo 108 minuta na maksimalnoj udaljenosti
od Zemlje od 327 km i izazvao je emotivno uzbuđenje celog čovečanstva.
Potom su stalno pomerane granice trajanja letova i povećavanja udaljenosti od Zemlje.
NASA je odobrila svemirsku misiju „Landolt“, vrednu 19,5 miliona dolara,
tokom koje će u orbitu naše planete biti lansiran mini-satelit CubeSat, podešen da kruži
oko Zemlje na udaljenosti od 25.000 km. Brzina njegovog kretanja odgovaraće brzini
Zemljinog okretanja tako da će satelit izgledati kao da je nepokretan na noćnom nebu.
Početak misije planiran je za 2029. godine. Biće to nešto kao veštačka zvezda.
Astronomi su nedavno otkrili planetu veličine Zemlje koja kruži
oko veoma hladnog “crvenog patuljka”, zvezde veličine Jupitera. Pomenuta zvezda
nalazi se na oko 55 svetlosnih godina od naše planete, stostruko je manje svetla
od Sunca a temperature joj je znatno niža od temperature središta Sunčevog sistema,
piše na portalu “Space”.
Oslanjajući se na rad svog satelita H-alpha Solar Explorer-a (CHASE),
kineski stručnjaci sa Univerziteta u Nandžingu, otkrili su novi obrazac rotacije atmosphere
Sunca. Reč je o preciznom trodimenzionalnom prikazu rotacije pomenute atmosfere.
Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu “Nature Astronomy”.
Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije objavilo
je da je naša zemlja zanično postala učesnik međunarodnog projekta ShakthiSAT,
koji ima za cilj da podstakne devojčice iz celog sveta da se uključe u istraživanje
svemira i unapređenje svemirskih tehnologija.
Po pisanju engleskog lista “DailyMail”, stručnjaci iz Francuske
i SAD smatraju da je svemirska stena u obliku Sneška Belića, nazvana Arokot,
koja se nalazi na periferiji Sunčevog sistema, iza Plutona, prekrivena šećerima?
Međutim iz NASA-e poručuju da je Arokot, na toj daljini od Sunca, previše hladan
da bi tamo moglo biti života koliko god da je reč o prisutnosti osnovnih gradivnih
blokova RNK, glukoze i riboze. Ovi šećeri se, u obliku molekula, nalaze u ćelijama
ljudi i drugih živh bića.
Na “EuroNews” je objavljeno da su, po izveštaju Centra za male
planete Međunarodne astronomske unije, astronomi koji rade na kopnenim teleskopima
na Havajima i u Čileu pronašli tri do sada nepoznata meseca u Sunčevom sistemu.
Dva meseca kruže oko Neptuna a jedan oko Urana. Ovo osmatranje podržao je Karnegi
institut za nauku iz Vašingtona, SAD.
Svemirski orbitalni otpad, odnosno veliki broj nakupljenih nefunkcionalnih
satelita, odbačenih raketa-nosača kao i mnoštvo malih metalnih delova, nastalih sudarima
većeg otpada u orbiti, predstavljaju potencijalni problem za nesmetan transport letelica
i satelita između Zemlje, njene orbite i dubokog svemira. Poslednjih godina, pojedine
startap kompanije i velike svemirske agencije rade na odstranjivanju orbitalnog otpada
i izbegavanju scenarija u kome je čovečanstvo zarobljeno na Zemlji usled prisustva
gustog pojasa metalnog otpada u orbiti.
Nedeljko Košanin je jedan od najznačajnijih srpskih botaničara
s početka 20. veka. Veći deo svog života je posvetio istraživanju flore južne
Srbije, kao i Albanije i Severne Makedonije. Na razvoj botanike kod nas uticao
je u toj meri da se period između 1918. i 1934. naziva „Košaninovim dobom“,
kome je prethodilo „Pančićevo doba”.
Pionir meteoroloških osmatranja u Srbiji je profesor Liceja Vladimir
Jakšić (1824-1899), prvi srpski statističar, meteorolog i klimatolog, entuzijasta
odlučan da u siromašnoj zemlji pokrene nešto što je bilo tek na početku i u mnogo
bogatijim delovima Evrope. Vladimirov otac Jakov bio je glavni blagajnik kneza
Miloša Obrenovića, sa kućom na Senjaku, gde je Vladimir započeo svoja osmatranja
koja su trajala gotovo 52 godine (1848-1899). Na osnovu redovnih merenja
temperature, vlažnosti, padavina, vetra i vazdušnog pritiska, napisao je
prvu studiju o klimi Beograda.
Google je predstavio petnaestu verziju svog Android operativnog sistema,
koju je intalirao na svoje Pixel telefone. Nova verzija nudi poboljšanu zaštitu podataka
i nove funkcije za pametne uređaje, a poseban akcenat stavljen je na povećanje stepena
privatnosti i usavršeni sistem zaštite i zaključavanja u slučaju krađe. Novina je i
funkcija „lični prostor“, koja omogućava skrivanje odabranih aplikacija od stranaca.
Tokom obeležavanja Dana nauke u Srbiji, u SANU je, u organizaciji Instituta
za fiziku, održana promocija knjige „Nauka i inovacije u Srbiji“, čiji moto i podnaslov
„Znanje kao jedini put ka društvu prosperiteta“, predstavljaju poziv na dijalog o nauci
i inovacijama u našem društvu.
Izložba pod naslovom „Mineralna blaga Jugoslavije: primerci iz poklon-zbirke Josipa
Broza Tita“, koja je krajem septembra otvorena u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu,
predstavlja krunu njihove dvogodišnje saradnje sa Muzejom Jugoslavije na reviziji ove dragocene
istorijske i minerološke baštine.
Najveća naučna i umetnička ustanova u Srbiji, Srpska akademija nauke i umetnosti
(SANU) zvanično je osnovana 19. novembra 1841. Od svog osnivanja ova institucija je više puta
menjala naziv, sve do 1960. Od kada nosi sadašnji naziv. Jedno od odeljenja ove najuglednije
naučne i umetničke ustanove je matematičko .
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveća poslovna zgrada na svetu više nije
Pentagon, već Berza dijamanata u gradu Surat, u indijskoj državi Gudžarat, završena i puštena
u rad 2023.godine. Cilj Berze je da podstiče uvoz, izvoz i trgovinu dijamantima, dragim kamenjem
i nakitom iz Indije, i da podstiče razvoj Indije kao modernog i dobro osmišljenog tržišta
dijamanata, dragog kamenja i nakita
Od kada je, pre tačno šezdeset godina, 1964. godine u Japanu pušten u saobraćaj
čuveni Šinkasen, mreža železničkih pruga, namenski građenih za saobraćaj vozova velikih brzina,
širi se u sve većem broju zemalja. U Evropi i Aziji je, samo prethodne decenije, izgrađeno više
hiljada kilometara pruga na kojima se ostvaruju redovne brzine od 200-300km/h, a najnovije kineske
deonice su projektovane za maksimalne brzine od čak 400km/h. Ova vrsta saobraćaja svake godine
beleži sve veći broj putnika, a u mnogim zemljama po udobnosti i vremenu putovanja uspešno parira
vazdušnom saobraćaju.
Sva ljudska bića na ovoj planeti, od Arktika na severu do Antarktika na jugu,
od Amerike na zapadu do Japana na istoku, pripadaju jednoj jedinoj vrsti - Homo sapiens. Iako
smo se podelili na rase - belu, crnu, žutu, to i dalje ne menja činjenicu da smo potpuno isti,
da možemo međusobno da se parimo i imamo plodno potomstvo, što je glavna odlika svake vrste.
Kroz istoriju smo naučili kakvi smo, češće ratoborni nego miroljubivi, više materijalistički
nego duhovno nastrojeni, daleko skloniji lagodnom životu nego teškom, ali plodonosnom radu…
Jesenje parenje kod životinja predstavlja ključni period u prirodnom ciklusu
mnogih vrsta, tokom kojeg se odvija intenzivna borba za reprodukciju i opstanak. Ova sezona,
obeležena promenama u temperaturi i dužini dana, podstiče životinje na rituale udvaranja,
teritorijalne sukobe i takmičenje za pažnju partnera. U mnogim ekosistemima, posebno u šumama
i stepama, jesenje parenje igra ključnu ulogu u osiguravanju opstanaka vrsta pre nego što
stignu hladni, nepovoljni zimski meseci.
Kvole su torbari koji žive u Australiji i na Novoj Gvineji. Postoji
šest vrsta kvola. Postojale su još dve vrste koje su davno izmrle. Istraživanja
su pokazala da su kvole evoluirale pre oko petnaest miliona godina. Spadaju u
taksonomski rod Dasyurus. Jedna od šest vrsta je istočna kvola. Stručni naziv
je Dasyurus viverrinus a imenovao ju je engleski biolog Džordž Šo, početkom 19. veka.
Kada su, sredinom 90-tih godina prošlog veka, američki biolozi otkrili veliki
broj šestonogih žaba u jezerima i rekama Severne Amerike, alarmirana su udruženja i vladine
agencije koje se bave zaštitom životne sredine. Odmah se posumnjalo da je došlo do izlivanja
radioaktivnog ili toksičnog materijala i pesticida, ali nikako nije mogao da se pronađe
krivac za tu pojavu.
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja, CERN, obeležava 70.
godišnjicu osnivanja u okviru koje je 1. oktobra organizovana posebna svečanost na visokom nivou
kojoj je prisustvovalo 38 nacionalnih delegacija. Među gostima CERN-a bili su najviši
politički predstavnici Republike Srbije, Italije, Slovačke, Bugarske, Letonije i Švajcarske.
Kako prenosi “Ny Post”, posle dva veka nedoumica, utvrđeno je šta piše
na najstarijoj mapi sveta, vavilonskoj glinenoj ploči koja su čuva u Britanskom muzeju
u Londonu. Ploča potiče iz 6. veka pne. Ispisana je klinastim pismom. Prikazuje kartu
Mesopotamije i ono za šta su Vavilonci verovali da postoji izvan njima tada poznatog sveta.
Ovaj drevni artefakt dospeo je sa Bliskog istoka u Britanski muzej 1882, ali se donedavno,
sve dok kustosi nisu pronašli deo koji nedostaje, nije znalo šta piše na ploči.
Ispod groblja u Gizi, u Egiptu, gde su u prošlosti sahranjivani članovi
kraljevskih porodica i visoki državni zvaničnici, arheolozi su otkrili nepoznatu strukturu!
Jedan broj grobova ima nadgrobne spomenike, tj. građevine od cigala sa ravnim krovovima,
poznate kao "mastabe". Ali, u sredini groblja - nije pronađeno nijedno nadzemno grobno
obeležje? To je uputilo naučnike da primene postupak elektrotomografije.
Prema naučnom radu objavljenom u “Precambrian Research”,
grupa naučnika iz više zemalja došla je do dokaza da je složeni život na Zemlji počeo
1,5 milijardi godina ranije nego što se mislilo. Pomenuti naučnici rade u Gabonu, gde
su naišli na dokaze koji upućuju da je uslova za život jednoćelijskih životinja bilo pre
dve milijarde i sto miliona godina.
Jedan veoma stari rukopis decenijama je bio neprimećen u biblioteci
Univerziteta Humbolt u Berlinu, u Nemačkoj, jer se verovalo da je posredi samo veoma
stara beleška. Ali, posle više od milenijuma i po pošto je napisana, stručnjaci su
mišljenja da je reč o najstarijoj sačuvanoj pisanoj kopiji jevanđelja sa detaljima
o Isusovom detinjstvu. Vreme nastanka je, smatra se, 4. ili 5. vek. Oni koji su
dešifrovali rukopis navode da je reč o odlomku iz apokrifnog Tominog jevanđelja
o Isusovom detinjstvu i da je napisan u 2. veku ne, što ga čini najstarijom sačuvanom
kopijom tog jevanđelja. Original je, veruje se, napisan na grčkom jeziku.
U nedavno objavljenom tekstu u Phys.org navodi se da su okončana ispitivanja
jedne stare grobnice kod Pariza u kojoj nađeni koštani ostaci ukazuju na veze migranata
iz stepe sa Evropljanima iz kasnog neolita. Ranija istraživanje upućivala su na migracije
ljudi sa prostora današnjih Rusije i Ukrajine u Evropu, pre više hiljada godina.
U vreme tih migracija, brojni migranti muškarci dobijali su decu sa ženama na koje su
tokom seoba nailazili.
U časopisu “Tectonics”, objavljena je studija "Upoznavanje osnova geologije
i tektonike severne Zelandije", po kojoj je ne tako davno, 2017. godine, uz obale Novog
Zelanda, otkriven nepoznati kontinent. Nazvan je Zelandija. Pokriva više od pet miliona
\ km2, navodi se u studiji. Oko 95% površine Zelandije je potopljeno ispod jugozapadnog
Pacifika, mnogo pre nego što su se ljudi pojavili na Zemlji. Danas su vidljivi samo veliki
planinski lanac i nekoliko malih okeanskih ostrva.
Nobelova nagrada za fiziku za 2024. godinu propala je Džonu J. Hopfildu,
sa Univerziteta Prinston, SAD, i Džefriju E. Hintonu, sa Univerziteta u Torontu, Kanada
- za fundamentalna otkrića i pronalaske koji omogućavaju mašinsko učenje sa veštačkim
neuronskim mrežama, saopštila je Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju.
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
