SUMMARY

Planeta No 50
ENGLISH Summary

MEDICINA

mr sci. dr Violeta Baščarević

Oslabljenost šake, bolovi u zglobovima prstiju, deformiteti... sve su to tegobe koje mogu imati različite uzroke. Međutim, nedovoljno je poznato da hirurgija šake ima načine da pomogne velikom broju pacijenata, od najmlađih sa kongenitalnim anomalijama, do obolelih od reumatoidnog artritisa. Bitan uslov je - prepoznati problem na vreme i blagovremeno se obratiti specijalisti koji se bavi ovom vrlo specifičnom hirurgijom.

MEDICINA

dr med. Predrag Radojkovic

Srčana insuficijencija
Budite prijatelj svom srcu ...

Zašto srce „popušta“ I kako da o njemu brinete na pravi nacin, za „Planetu“ objašnjava dr med. Predrag Radojkovic, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije u Bel Medic-u.

NAUKA KAO ŽIVOT

Slobodan Remetić, redovni profesor Univerziteta u Nišu i član Akademije nauka i umjetnosti RS

Blago srpskih govora

Dvadeseto stoleće smatra se zlatnim dobom srpske dijalektologije. Tome su najveći prinos dali najveći jezikoslovci koje smo imali – Aleksandar Belić i njegov „najdarovitiji i najplodniji“ učenik Pavle Ivić. Belić je bio neprikosnoveni autoritet u prvoj, Ivić u drugoj polovini veka, i ne samo u Srba. Slobodan Remetić (Kovačići kod Kladnja, 1945), redovni profesor na Departmanu za srpski jezik Univerziteta u Nišu (Fonetika, Fonologija, Akcentologija) i član ANURS, umnogome dostojni naslednik dvojice korifeja, najzaslužniji je što se ta velika epoha nije okončala Ivićevom preranom smrću.

LETENJE

BPL

Predator, eitan, vrabac...

Bespilotna letelica (BPL) je vazduhoplov kojim upravlja navigator pilot, pomoću sistema daljinskog prenosa, ili je let unapred programiran. Letelice ove vrste treba razlikovati od krstarećih projektila; osnovna razlika je u tome što su bespilotne letelice predviđene za višestruku upotrebu. Intenzivan razvoj ovih letelica počeo je sedamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući vojsci pošto se ove letelice mogu koristiti za brojne zadatke: nadgledanje terena, prikupljanje obaveštajnih podataka, nadgledanje gasovoda, snimanje iz vazduha, obavljanje bojevih zadataka ukoliko je letelica naoružana.

ARHITEKTURA

Mostovi

Od lave do čelika

Danas ima više osnovnih konstrukcija mostova; gredni, rešetkasti, lučni, viseći i mostovi nošeni kablovima, sa okvirnom ramovskom konstrukcijom...
Prve mostove sagradila je sama priroda; deblo koje je palo preko rečice, ili nekoliko većeg kamenja preko koga se moglo preći. Zatim su ljudi sami počeli da prave prelaze od stabala i grana, vezujući ih pomoću lijana.

TELEVIZIJA

3 D

Treća dimenzija „malog ekrana“

Pre nešto manje od tri decenije, u beogradskim bioskopima prikazivan je treći deo horor-trilera „Ajkula“ („Jaws“). Pred blagajnama se tiskala publika željna da vidi najnovije tehnološko dostignuće kinematografije: uz kupljenu ulaznicu, dobijao se par jednostavnih kartonskih naočara sa polarizacionim staklima. Pomoću njih, gledalac je u tamnoj dvorani na velikom platnu, prvi put bio u prilici da verno doživi treću dimenziju filma.

VETERINA

Ponašanje psa

Govorom tela do boljeg razumevanja

Psi i ljudi u okviru svoje vrste komuniciraju na potpuno različit način, pa ono što je za čoveka dobronameran gest pas može da protumači sasvim obrnuto. Isključivo kroz telesnu komunikaciju, pas šalje vrlo suptilne signale o svom raspoloženju, te čovekovo nerazumevanje tih upozoravajućih signala može da dovede do vrlo neprijatnih situacija. O ponašanju pasa za „Planetu“ govori dr Nikoleta Kostić-Novak, specijalista veterinarske medicine u beogradskoj klinici „Novak“

ARHEOLOGIJA

Kako su građene piramide?

Prema večnom krugu sunčevog diska

Maje, Asteci i Egipćani bili su tri veoma različite civilizacije sa jednom velikom sličnošću - piramidama. Ipak, od ove tri drevne kulture, egipatska je postavila standard za ono što većina ljudi prepoznaje kao klasičnu piramidu: masivan spomenik kvadratne osnove sa četiri glatka jednostrana trougla koji se uzdižu i spajaju u jednoj tački na vrhu.

MATEMATIKA

Zamah logike

Stroge igre uma

Logika, a posebno matematička, ima tako snažan zamah da gotovo nema intelektualne aktivnosti u kojoj ona ne nalazi primenu. Još u 4. veku p.n.e, Aristotelu je uspelo da sistematizuje i kodifikuje metode rasuđivanja koji se zasnivaju na sistematskoj primeni nevelikog broja određenih pravila, nezavisnih od objekata na koje se rasuđivanje odnosi (Aristotelova mala rasprava "O definiciji").

NOVE KNJIGE

"Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji"

Vek na nebu

Srbija je zemlja sa izuzetno bogatom vazduhoplovnom istorijom. Godine 2010. obeležen je vek avijacije na našim prostorima, a ove godine se navršava 100 godina od formiranja Vojnog vazduhoplovstva. U godini jubileja, svetlost dana ugledala je i monografija Čedomira Janića i Ognjana Petrovića pod nazivom „Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji“. Autori su priznati vazduhoplovni istoriografi koji su do danas objavili niz stručnih tekstova, knjiga i publikacija.

PREDVIĐANJA

E.T. život

Rizičan susret sa vanzemaljcima

Slavni britanski naučnik Stiven Hoking, koji je nedavno napunio 70 godina, smatra da bi vanzemaljci mogli biti opasni po stanovnike naše planete pa zato ne treba žuriti da kontakt sa njima uspostavimo što pre.
Postojanje stotinak milijardi galaksija, od kojih svaka sadrži stotine miliona zvezda, znači da Zemlja verovatno nije jedino mesto u svemiru na kome se razvio život, smatra profesor Hoking, ........

EKOLOGIJA

Posledice drugog po redu „zagađivača“ životne sredine

Buka hara Evropom

Na listi pojava koje remete životnu oklolinu, buka se nalazi odmah ispod zagađenja vazduha, što znači da može ozbiljno ugroziti zdravlje ljudi - zaključak je prvog opsežnog izveštaja o uticaju buke na zdravlje, koji su objavili Svetska zdravstvena organizacija i Zajednički istraživački centar Evropske komisije.

FOTOREPORTAŽA

Živi svet

Deset susreta sa naj…

Navikli smo da nam na početku svake kalendarske godine sredstva informisanja nude razne rang-liste iz kojih saznajemo šta su u minuloj godini bila najveća i najznačajnija ostvarenja, pre svega u kulturi i sportu, ali i u drugim disciplinama, pa nije retkost da se na stranicama raznih novina nađu rang-liste najlepših žena, najbogatijih ljudi, najomiljenijih voditelja sa TV ekrana itd

TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Sto osamdeset šest godina u službi duhovnog i političkog objedinjavanja svoga naroda

U novovekovnoj istoriji Srba Matica srpska je najstarija ustanova nacionalne kulture, i jedna od najstarijih u Evropi, jedinstvena po svom nastanku, delokrugu i trajanju. Šesnaestog februara navršila je sto osamdeset šest godina u službi svome narodu. Osnovana 1826, zajedničkom ljubavlju i revnošću „za opšte dobro“, ona je od samih početaka uključivala srpski narod, koji se tek oslobađao vekovne turske uprave, u savremene evropske tokove i u istoj meri razvijala njegovu svest o posebnom istorijskom, duhovnom i državnom identitetu. Ako je Sveti Sava, a jeste, „zbirno ime“ Srba, Hilandar mesto njihovog novog sabranja, Matica je panteon svekolikog srpskog pamćenja.

TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Letopis Matice srpske

Fenomen dugog trajanja

Polica Letopisa broji već 488 knjiga... Među živim srpskim časopisima nema starijeg ni časnijeg imena od Letopisa Matice srpske. Na jesen navršiće se 188 godina od "perve častice" njegove pod nazivom Serbske letopisi za 1825. godinu, trudom Georgija Magaraševića, gimnazijskog profesora, i "iždivenijem" knjižara novosadskog Konstantina Kaulicije, štampane u Pešti oktobra 1824. Nadživeo je i čuveni i za čitav ljudski vek mlađi Srpski književni glasnik.

TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Biblioteka Matice srpske

Tradicija u informatičkom ruhu

U kvartetu naših najvećih biblioteka (Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i Akademijine) Matičino knjigohranilište se izdvaja: tradicijom, konceptom, vrednim zbirkama, elektronskim dizajnom. Biblioteka Matice srpske je naša najstarija nacionalna biblioteka (o starim srpskim bibliotekama v. D. Bogdanović, Letopis, 408, 1971). I prva javna naučna biblioteka u Srba. Njene začetke čine prve sveske Letopisa, prve knjige koje je Matica izdala 1827. (roman Milovana Vidakovića i dve Sterijine drame), knjige prvog darodavca Atanasija Stojkovića 1832 . i one dobijene razmenom s Ruskom akademijom nauka.

TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Tijana Palkovljević, upravnik Galerije Matice srpske

Nacionalna galerija

Italijanska reč galleria čije izvorno značenje znaju možda samo studenti arhitekture (duga natkrivena prostorija, najčešće sa spoljne strane zgrade) ili rudarstva (hodnik koji spaja dva odeljena okna u rudniku), najpre asocira na poznate ustanove koje čuvaju platna najvećih majstora slikarstva: Ufiči u Firenci (Čimabuova Bogorodica, Botičelijeva remek-dela), Nacionalnu galeriju u Londonu (Rembrantov Portret rabina, Vermerova Žena pred klavirom, i šta sve ne), u Vašingtonu (s basnoslovno vrednim zbirkama), na Tretjakovsku u Moskvi (s ikonama Rubljova). Na nacionalne galerije u Oslu, Edinburgu (gde je odnekud stigla Velaskesova Stara kuvarica), s razlogom i na Galeriju Matice srpske.

TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Srpska enciklopedija

Knjiga znanja o sebi i drugima

Poslednjeg januarskog dana, u svečanoj sali SANU predstavljeno je dvoknjižje prvog od deset tomova prve Srpske enciklopedije. Trebalo je da prođu čitave dve decenije od kako je taj naučni, izdavački i kulturni poduhvat nacionalnog značaja iniciran u Matici srpskoj da bismo dobili prvi konkretni rezultat zamašnog kolektivnog pregnuća naše nauke. To je samo po sebi „prvorazredni događaj u našoj kulturi“, kako je već naglašeno 2010. kada je u subotičkoj „Rotografici“ odštampana prva knjiga enciklopedije.

TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Izdavački centar: Dve nove edicije

Milenijum srpske književnosti

Izdavanje knjiga je Matičina vertikala od prvog broja Letopisa do našeg doba, ne baš naklonjenog izdavaštvu. Koliko juče, Izdavačko preduzeće „Matica srpska“ je dnevno štampalo hiljadu knjiga. Brojka za rubriku verovali ili ne. Knjige sa prepoznatljivim inicijalima MS stizale su u biblioteke i slavističke centre širom sveta. A onda je preduzeće ugašeno. Na sreću, ne i izdavačka delatnost. Prvorazrednog osnivačkog zadatka Matičinog prihvatio se Izdavački centar (osnovan 12. marta 2007), pod neuobičajenim uslovom. Centar radi pod okriljem Biblioteke, a njen upravnik Miro Vuksanović je i osnivač, i glavni urednik i direktor.

TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Rukopisno odeljenje

Matičin Apostol

Rukopisno odeljenje razvijalo se zajedno sa Maticom, u početku kao Matičin integralni deo (1826-1847), potom kao „Srbsko-narodna sbirka“ (1847-1945), „Odsek za građu i rukopise“ (do 1958. u okviru Biblioteke MS a potom Književnog odeljenja), da bi 1961. steklo današnji status. U njegovom glavnom i pomoćnom depou čuvaju se Matičina arhiva, dragocena rukopisna baština, stare srpske rukopisne knjige, jedinstvena zbirka fotografija. Najstariji dokument je iz 1669. godine a najstariji manuskript, Matičin Apostol, iz XIII stoleća.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Matica srpska

Najstarija ustanova kulture u Srbiji, Matica srpska neprekidno deluje već
186 godina. U svojoj dugoj istoriji poprimila je neuobičajenu strukturu: s jedne strane, okupljala je ljude snažnih intelektualnih potencijala a, sa druge, finansijere koji su mogli da podrže njihove aktivnosti. Od kraja Drugog svetskog rata, u okrilju Matice srpske deluje i odeljenje za prirodne nauke.

ČASOPIS PLANETA Br 50

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Zoran Janjušević, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Zoran Matić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Miloš Popović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d . o . o .
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510