MEDICINA

Dr Dragan Micić

Nove terapijske mogućnosti u lečenju gojaznosti
U potrazi za magičnim lekom

Sadašnje terapijske mogućnosti za lečenje gojaznosti su, na žalost, veoma ograničene, čak su i manje nego što su bile pre deset godina, jer su neželjeni kardiovaskularni efekti mnogih lekova doveli do njihovog povlačenja iz upotrebe. U fazi ispitivanja i razvoja je čak 350 lekova. O pravcima tih istraživanja za "Planetu" govori akademik Dragan Micić, internista endokrinolog, konsultant u Bel Medic-u

MEDICINA

dr Đorđe Kljajić

Zdrav život
Oprez prema sebi

Kako sprečiti nastanak najtežih oboljenja i kako sa njima ako se već pojave? Koliko sami utičemo na stanje svoga zdravlja? Gde su granice opterećenja organizma? Može li se sprečiti nastanak stresa? Glavobolja i holesterol - kako dalje? Trotomnu knjigu „Medicina, zdravlje i životni stil“ dr Đorđa Kljajića izdala je beogradska izdavačka kuća „Mono i manjana“. Autor je koristio svoje bogato radno iskustvo stečeno radom u našoj zemlji a potom i domete medicinskih znanja sa kojima se sretao radeći u Kanadi. Objavljujemo par manjih odlomaka u nadi da pružaju sliku o kakvom je štivu reč.

FIZIKA

Neutrini
čestice brže od svetlosti ?

Neutrini ne prestaju da iznenađuju. Te subatomske čestice poseduju najneobičnija svojstva u poznatom univerzumu: malu masu mirovanja i, što je čudnije, predstavljaju čestice koje gotovo ne intereaguju sa ostalom materijom. Svake sekunde prolaze kroz Zemlju i naše telo a da mi to uopšte ne primećujemo.

FIZIKA

Detektor OPERA u laboratoriji Gran Saso u Italiji uzbudio fizičare
Neutrini pre fotona?

Detektor OPERA (naziv je, kako to obično biva u fizici eksperimentalnih čestica, akronim od Oscillation Project with Emulsiont Racking Apparatus ) u pomenutoj laboratoriji, kao i čitav eksperiment, inaugurisan je 2006. godine. Glavni cilj ovog eksperimenta je izučavanje fenomena koji se naziva oscilacije neutrina - kaže dr Nenad Vranješ sa Instituta za fiziku u Zemunu, koji će naredne tri godine biti stacioniran u CERN-u (Ženeva)

NAUČNI PARKOVI

Naučno-tehnoločki park Zvezdara
Znanje na putu ka praksi

Gradnja Naučno-tehnoločkog parka (NTP) Zvezdara, nazvanog po istoimenoj park-šumi u Beogradu, teče po planu i završetak prve faze očekuje se na proleće 2012. godine. Ova faza obuhvata pet objekata na površini od oko 7 ha, dok je ceo park planiran na 21 ha, u delu Zvezdare nedaleko od Instituta "Mihajlo Pupin". Sredstva od 9,7 miliona evra dobijena su od Evropske investicione banke.

PREDVIĐANJA

Dr Tjeri Goden o civilizaciji u 21. veku
Iz industrijske u kognitivnu eru

Kroz ljudsku istoriju su se, od 2. veka naovamo, događale promene tehničkih sistema koje su rezultirale menjanjem civilizacije. U novije doba, takvu promenu je donela industrijska revolucija. Još smo u industrijskoj eri, ali se od 80-tih godina prošlog veka već naziru elementi jednog novog tehničkog sistema koji bi nas mogao uvesti u civilizaciju znanja

TERAFORMIRANJE

Život van Zemlje
Veličanstvena vizija i sadašnje (ne)mogućnosti

Više od jednog veka je prošlo od vizionarskih reči oca kosmonautike K.E. Cilkovskog da je Zemlja samo kolevka čovečanstva a u kolevci se ne može večito ostati. Vizionari i pisci naučne fantastike su pokušavali da dočaraju kako bi izgledalo čovečanstvo koje bi naseljavalo i druge planete, prirodne satelite i planetoide Sunčevog sistema

TEORIJE

Kosmoločke promene
Poreklo vode u Vasioni

Nova istraživanja potvrđuju česte nalaze vodenih oblaka u maglinama koje prethode rađanju novih zvezda. Prisustvo vode na planetama Sunčevog sistema odavno je poznato. Komete se sastoje iz prilično velikog procenta vode u obliku leda a meteori sadrže vodu u manjem obimu, ponekad samo u tragovima. Očigledno je da Vasiona krije znatne količine vode, mada je njena zastupljenost u odnosu na ostalu materiju sasvim neznatna.

KOSMOLOGIJA

Teorija inflacije
Fino podešavanja Univerzuma

Američki fizičar i kosmolog Alan Gut (Alan Guth) je, zajedno sa saradnicima. 1980. formulisao tzv. "teoriju inflacije" kako bi objasnio opaženu homogenost Univerzuma. Pomenuta teorija postala jedna od najuspešnijih teorija u istoriji kosmologije pre svega zahvaljujući tome što je, za razliku od čuvene teorije Velikog praska, uspela da objasni određena svojstva kosmosa. Naime, teorija inflacije objašnjava fenomen ravnog Univerzuma .

AERONAUTIKA

Kompozitni materijali
I uštede i pouzdanost

Avioni se većinom izrađuju od metala, uglavnom aluminijuma i njegovih legura. Danas se, međutim, stručnjaci radije opredeljuju za kompozitne materijale zasnovane na ugljeničnim vlaknima.
Vlaknasti kompozitni materijali koristili su se na vojnim avionima još od šezdesetih godina ali je njihova upotreba u civilnoj avijaciji počela sedamdesetih. Reč je uglavnom o ograničenoj primeni na nekim od sekundarnih delova kao što su paneli na izlaznoj ivici krila ili nekim delovima vertikalnog repa.

GORIVA

Brzinski rekord na zemlji i svemirska putovanja
Mlazni pogon za sve

Ekipa koja se nada da će oboriti svetski rekord u brzini automobila na mlazni pogon možda je na pragu još jednog otkrića koje bi bilo veoma važno za svemirska putovanja - bezbednog raketnog motora
U uvodnom pasusu objavljene su reči osnivača kompanije za proizvodnju vojnih raketnih motora "Falcon Project Limited" (FPL), Danijela Džaba. Sedište firme nalazi se u Kaliforniji, a Danijel je i glavni raketni inženjer za "bloodhound supersonic car", čiji je cilj postizanje brzine od 1600 km/h tokom 2013. godine!

ENERGIJA

Zgrada budućnosti
život u Nojevom kovčegu

Posledice efekta staklene baste su brojne: klimatske promene i globalno zagrevanje, za sada u granicama od 0,5 stepeni, olujni vetrovi, kiše, poplave, pomeranja tla, zemljotresi, cunami, ozonske rupe, povećano uv zračenje, nedostatak sanitarne vode, suženje tla, širenje pustinja praćeno masovnim stradanjem lokalnog stanovnistva, nedostatak hrane... Ekolozi pokušavaju da zaustave ili bar uspore te procese. Predlažu i sprovode niz mera. Između ostalih, nastoje da se promeni ponašanje ljudi koje treba da bude u skladu sa prirodom.

ARHITEKTURA

Objekti za sportove na vodi
Olimpijada kao motiv

Dobitni ca Prickerove nagrade za arhitekturu 2004 . godine, Zaha Hadid je prva žena arhitekta koja je ikada dobila ovu nagradu. Ova nagrada ustanovljena je 1979. godine od strane Fondacije "Hajat" iz Los Anđelesa, koja gradi istoimene hotele po svetu.

ISHRANA

Insektivorne biljke
Nesvakidašnji proždrljivci

U životinjskom svetu dobro su poznati najstrašniji grabljivci: velike mačke - kraljevi savana i tropskih šuma, misteriozne i neprimetne ajkule, nečujni sokolovi i orlovi, hladnokrvne zmije, pritajeni pauci i škorpije. Izgleda da svaka grupa životinja ima svog kanditata za mesto najsavršenijeg grabljivca. Međutim, malo je poznato da se i među biljkama kriju besprekorni lovci

ENTOMOLOGIJA

Boje leptira
Ljuspice kao latice cveta

Krila leptira su prekrivena ljuspicama, koje su zapravo dlačice čiji se oblik tokom evolucije izmenio. Ne pokrivaju isključivo krila, nekada se nalaze i na određenim delovima trupa. Nemaju sve isti oblik, ali one tipične se sastoje iz drške koja se na određenoj visini širi u pljosnatu površinu prilično sličnu latici nekog cveta. Razmaci između korena ljuspica su ujednačeni i one su, na određenom delu krila, zakošene u istu stranu. Tako njihovi završeci čine jednu blago neravnu površinu, ponajviše podsećajući na crepove slošene na krovu.

MIKOLOGIJA

PEĆINA + GLJIVE + SLEPI MIš

Neobičan naslov ovog teksta krije u sebi trostruku pitalicu i mogući trostruki odgovor. Naime, krajem proleća, tačnije 5. juna 2011. išao sam s prijateljima u gljivarenje na Homoljskim planinama. Susret je bio zakazan u Kučevu odakle nas nas je meštanin, prijatelj Aca, nas petoricu, odveo na svoje gljivarske terene.

TEKTONIKA

Osluškivanje katastrofe
Skupocene sekunde

Izgleda da će zemljotres koji je nedavno pogodio Japan biti najdetaljnije proučeni zemljotres svih vremena. Nakon štete ogromnih razmera i neizmerne ljudske patnje, naučnicima je jasno da je ovo jedinstvena prilika za istraživanje pitanja pojave katastrofalnih zemljotresa.

HOBI

Sakupljanje knjiga
IzmeĐu miliona i ljubavi ka čitanju

Postoje raširene predrasude da je sakupljanje knjiga elitistička delatnost i da se time mogu baviti samo erudite i učenjaci. Zapravo mogućnosti su veoma raznovrsne za odabir kriterijuma prema kojem se knjige sakupljaju pa tako gotovo svaki ljubitelj knjiga može postati kolekcionar.

TEMA BROJA - 7 ČUDA

Svetska čuda prirode

Po dobro zamišljenoj nameri i računajući na ljudsku znatiželju po pitanju simbolike brojeva, tačno u petak, 11.11. 2011. u 11 časova i 11 minuta, organizacija „New7Wonders“ (Novih7Čuda), na čijem je čelu Švajcarac Bernard Veber, obelodanila je koja su čuda prirode ušla u poslednji krug izbora za „Sedam svetskih čuda prirode“. Pre toga, gotovo četiri godine, milioni ljudi širom sveta učestvovali su u tom takmičenju glasajući putem telefona, sms-porukama i preko društvenih mreža.
U početku je za izbor konkurisalo čak 440 lokacija - iz naše zemlje Đavolja varoš - a u užem izboru našlo se 77 mesta. Kasnije je, uz pomoć stručnog žirija, lista smanjena na 28 da bi, na kraju, u sedam najvećih prirodnih čuda naše planete ušli...

TEMA BROJA - 7 ČUDA

Neobična priroda u Srbiji

Polovinom 2007. više učesnika glasanja čitalaca novina i magazina i predstavnika Turističkog saveza Srbije, donekle pod utiskom sličnih anketa obavljenih u svetu, izabrali su sedam prirodnih čuda Srbije.
1. Reka Drina - Nastaje kao spoj Tare i Pive, kod Šćepan polja, i pripada crnomorskom slivu. Teče od juga ka severu i čini prirodnu granicu između BiH i Srbije. Nekada je bila i granica Zapadnog i Istočnog rimskog carstva. Duga je 346 km a kroz Srbiju teče dužinom 220 km.

TEMA BROJA - 7 ČUDA

Građevinske konstrukcije novih vremena

Na pitanje: koja su svetska graditeljska dostignuća novijih vremena kao da nije moguće odgovoriti do kraja. Svet tehnološki napreduje, nižu se konstrukcije jedna za drugom, ojačava ljudska spremnost da se reši pitanje prostora u kojem živimo. Niču nove zgrade, premošćuju se sve širi prostori, probijaju se tuneli i zidaju brane. Nema konačnog spiska. U ovom koji objavljujemo nema, recimo, danas najdužeg mosta na svetu, ne pominje se najviša zgrada na svetu nedavno završena u Dubajiu, nema ni najsloženije pruge koja vodi iz nizina Kine do Tibeta... Objavljeno je ono što je doskora smatrano za najznačajnije.

TEMA BROJA - 7 ČUDA

Znamenite konstrukcije u Srbiji

1.Kalemegdanska tvrđava - Prvi pomen gradskog utvrđenja oko kojeg se razvio Beograd vezan je za 1. vek n.e. kada je na tom mestu bio podignut zemljani bedem. Potom su na istom mestu sazidani rimski kastrum, vizantijski kastel, artiljerijsko utvrđenje, tvrđava, kulturno-istorijska celina u okviru Kalemegdanskog parka.
2. Šarganska osmica - Osmica je deo pruge uskog koloseka (širine 760m i najmanjeg radijusa od 120m) između Užica i Višegrada, na delu od Mokre Gore do Kremana, preko planiskog masiva Šargan. Na tom kratkom delu probijena su 22 tunela i postavljeno 5 mostova i vijadukata. Sa usponom od 18 promila, mostovima u tunelima, Šarganska osmica je jedinstvena u Evropi i predstavlja konstrukcijsko čudo.

TEMA BROJA - 7 ČUDA

Pored pre četiri godine proglašenih 7 čuda starog sveta, ponovljena anketa okončana 11.11.2011. toj listi dodala je narednih 7 starih čuda.
1. Kolos sa Rodosa - Statua se nalazila na ulazu u luku Mitraki, na grčkom ostru Rodosu. bila je simbol jedinstva naroda koji je živeo na tom ostrvu. Izradio ju je vajar Ares, iz Lindosa. Izgradnja je trajala 12 godina i završena je 282. godine pne. Osnova statue bila je od mermera. Statua je postupno građena i sa oplatom od bronze. Kada je završena, kao figura boga Sunca Heliosa, bila je visoka gotovo 34 m i teška oko 70 t.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

7 Čuda

Organizacija "New7Wonders", isto kao 7.7.2007. kada je u 7 časova objavila ishod ankete za 7 svetskih čuda, ove godine je, tačno 11.11. u 11 časova i 11 minuta obelodanila ishode glasanja za 7 prirodnih čuda sveta, 7 dodatnih čuda starog sveta i 7 arhitektonskih dostignuća koja su obeležila današnju civilizaciju. Igra brojeva ili golicanje mašte miliona ljudi, nezavisno od ishoda glasanja, usmerili su ljude na posmatranje naše planete drugim očima: šta je sačuvala za nas, čime nas je iznenadila, šta smo joj značajno dodali? A anketa kao i svaka druga: može se poći za onim šta je pokazala a može joj se i zameriti "zašto ovo a ne ono".

ČASOPIS PLANETA Br 49

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović, Milan Dimitrijević, Milan Đurić, Filip Franeta, Ibrahim Hadżić, Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Zoran Janjušević, Nataša Jovanović, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević Jelisaveta Lalić, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Zoran Matić, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Darko Mladenović, Miloš Popović, Ilja Slani, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar.

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : "Belmedia" d . o . o .
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Batatisak", Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38 -20 -333