ARHITEKTURA
Pripremila: Dr arh. Mirjana Lukić
Objekti za sportove na vodi
Olimpijada kao motiv
Dobitni ca Prickerove nagrade za arhitekturu 2004. godine, Zaha Hadid je prva žena arhitekta koja je ikada dobila ovu nagradu. Ova nagrada ustanovljena je 1979. godine od strane Fondacije " Hajat " iz Los Anđelesa, koja gradi istoimene hotele po svetu
Arhitektura, glavna odlika civilizacije kroz vekove, do nedavno nije imala tako vrednu nagradu kao što je Nobelov a . Novčani deo Prickerove nagrade iznosi sto hiljada dolara, a medalja od bronze na licu nosi naziv i crtež čikaškog arhitekte Luja Salivana (poznatog kao oca oblakodera), dok su sa zadnje strane urezane reči; "čvrstina, udobnost i radost" . To su reči Henri ja Voton a koji je 1624, u traktatu "Elementi arhitekture", ovo preuzeo od arhitekt e Vitruvija iz knjige "Deset knjiga o a rhitekturi", gde se kaže da "dobro građenje ima tri uslova; udobnost, čvrstinu i radost".
Od tog vremena, brojna vredna imena iz sveta arhitekture iz raznih zemalja dobila su ovu nagradu, počev od Filipa Džonsona, prvog dobitnika iz 1979, pa do slavnih: Kenzo Tangea, Oskara Nimejera, Rem a Kolhausa, Jorna Utzona, Frenka Geria, Lorda Normana Fostera, Renca Piana...
U početku su crteži i modeli Zahe Hadid izgledali kao skulpture, potpuno neostvarive forme u arhitekturi . V remenom , uspevši da izgradi više objekata, njen san u arhitekturi se postepeno ostvar ivao. Počela su i priznanja, počev od brojnih prvih nagrada na međunarodnim konkursima do velike Prickerove nagrade.
 Zaha Hadid je postavila nove granice umetnosti arhitekture. Taj rukopis ženskog senzibiliteta na svojstven način snažno oseća potrese današnjeg vremena i kroz crtež e i projek te izražava dinamiku i zamah moćnih kretanja, velikih brzina i tektonskih lomova. Tek kada je ta arhitektura počela da se realizuje u složenim građevinama, otk r ila se puna snaga njene inovacije.
Sa svojim arhitektonskim biroom Zaha Hadid je dobila brojna priznanja širom sveta, ali u samom Londonu, gde živi i radi , nije dugo realizovala nijedan njen objekat. Jedina realizacija bila je izložba crteža, modela i projekata "Zona duše", u Milenijumskoj kupoli .
Ipak. na konkursu u Londonu dobila je prvu nagradu za plivački centar Olimpijade 2012, koji je sada u izgradnji i skoro je realizovan.
 Zaha Hadid, poreklom iz Iraka, treći je arhitekta iz Velike Britanije koja je dobila Prickerovu nagradu - prethodili su joj Džejms Stirling 1981 . i Lord Norman Foster 1999.
Svrha Prickerove nagrade je da svake godine nagradi živog arhitektu čiji graditeljski rad ima kombinaciju talenta, vizije i ostvarenja što daje t rajan i značajan doprinos čovečanstvu i izgrađenom okruženju kroz umetnost arhitekure.
Objekti za Olimpijadu 2012.
Objekti koji sadrže olimpijske bazene u kojima će se odvijati takmičenja u sportovima na vodi, koje je projektovala Zaha Hadid, inspirisani su ljudskim telom i napetom muskulaturom koju stvaraju ovi sportovi.
Atinska Olimpijada 1896. godine, uključila je tri plivačke discipline, ali bez ikakvih utvrđenih i sveprihvaćenih pravila i normi. Ti prvobitni vodeni sportovi uključivali su i neobične discipline (podvodno plivanje, plivanje na 200 m sa preprekama i ronjenje).
Pravila su počela da se formulišu 1896. na olimpijskim takmičenjima u Parizu 1900. i 1904. Rastuća popularnost sportova na vodi nagnala je rukovodeće ljude da smisle i formulišu univerzalna pravila.
Sinhronizovano plivanje je postalo takmičarsko na Olimpijadi u Los Angelesu, 1984. Samo su žene učestvovale na ovom takmičenju, u duetu i kao tim. Svako takmičenje sastoji se iz tehničkih elemenata i slobodnog sastava.
Vaterpolo je postao olimpijski sport 1900. godine u Parizu, dok je vaterpolo za žene zvanično priznat na Olimpijadi u Sidneju, 2000. godine.
Ronjenje je postalo olimpijski sport 1904. godine na Olimpijadi u St. Louisu. Ova disciplina deli se na: ronjenje sa platforme, “springbord” ronjenje i sinhronizovano ronjenje.
Dr arh. Mirjana Lukić
|
