MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAÄIVANJA I OTKRIĂA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 3 Glavni naslovi

DEMOGRAFIJA

Seoba staraca
Ljudi ne stare samo u selu

Kada je nedavno, po´┐Żetkom nove ´┐Żkolske godine u jednoj gradskoj ´┐Żkoli, u´┐Żiteljica zapitala novope´┐Żene ´┐Żake prvake - ko ´┐Żivi na selu? - odgovor je dobila gotovo u glas: stari Ijudi. I nakon IX tradicionalne me´┐Żunarodne konferencije identi´┐Żnog naziva ("Stari Ijudi u selu"), odr´┐Żane u Vlasotincu i na obali Vlasinskog jezera prvog vikenda septembra, u organizaciji Poljoprivrednog fakluteta u Beogradu, nau´┐Żnici Balkana (iliti, modernije re´┐Żeno, jugoisto´┐Żne Evrope) nisu konstatovali ni´┐Żta novo ´┐Żto ve´┐Ż ne znaju mali´┐Żani koji su tek na po´┐Żetku dugotrajnog procesa obrazovanja.

Pripremio: Vladimir Nikitovi´┐Ż Tekst

Laboratorija SANDIA

Istra´┐Żiva´┐Żi kreiraju nove materijale
Po uzoru na morske ´┐Żkoljke

Sandia istra´┐Żiva´┐Żi rade na razvoju slo´┐Żenih nanomaterijala koji su zapanjuju´┐Że sli´┐Żni mikrostrukturama diatoma i morskih ´┐Żkoljki. Ovi materijali nose u sebi potencijal za najrazli´┐Żitije primene. Jun Liu, menad´┐Żer Odeljenja za hemijsku sintezu i nanomaterijale na Sandiji, ka´┐Że da je cilj da se razviju op´┐Żta nau´┐Żna znanja i tehnologija za pouzdanu i redovnu (dovoljno veliku) proizvodnju nanomaterijala na bazi ekolo´┐Żki benignih hemijskih procesa. Namera istra´┐Żiva´┐Żkog tima je da stvori uslove za pouzdanu i kontrolisanu proizvodnju materijala sa osobinama koje su od presudnog zna´┐Żaja za efikasnost materijala i ure´┐Żaja. To uklju´┐Żuje sastav, veli´┐Żinu i oblik ´┐Żestica, polo´┐Żaj, morfologiju ´┐Żestica, povr´┐Żinu i hemijske veze.

Priredila: ´┐Żaneta Arnautovi´┐Ż Tekst

NAUKA KAO ´┐ŻIVOT

Dr Dragan Mici´┐Ż endokrinolog

Traganje za tajnama metabolizma

Na evropskom kongresu o gojaznosti, odr´┐Żanom u Helsinkiju ove godine, dr Dragan Mici´┐Ż , redovni profesor interne medicine i ´┐Żef Katedre za endokrinologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, odr´┐Żao je predavanje o leptinu, novom hormonu, izolovanom pre pet godima, koji se primenjuje u le´┐Żenju lipodistrofije (nedostatku potko´┐Żnog masnog tkiva). Predavanje prof. Mici´┐Ża imalo je odjeka i na drugoj strani Atlantika. Jedna ameri´┐Żka kompanija je pozvala srpskog lekara da o predmetu svog saop´┐Żtenja napi´┐Że poglavlje za knjigu o gojaznosti koju je nameravala da izda. Bio je to poziv koji se ne odbija.

Priredio: Miloslav Rajkovi´┐Ż Tekst

ETNOGRAFIJA

Vino i rakija
Zlatna polja vinorodna

Oktobar je mesec berbi i vinogradarskih sve´┐Żanosti: od Suboti´┐Żkog peskovitog vinogorja, okoline Be´┐Żeja i nadaleko poznatog Krokana, Vr´┐Żca sa vinorodnim bregom, Iriga podno Fru´┐Żke Core, Smederevskog kraja, Negotinske krajine, preko vinorodne Aleksandrova´┐Żke Zupe, do vinorodne Metohije, sa ´┐Żuvenim orahova´┐Żkim i ho´┐Żanskim podrumima.

Priredio: llja Slani , Fotografije: Dragoljub Zamurovi´┐Ż Tekst

AUTOTRANSFUZIJA

Mogu´┐Żnosti na´┐Żih medicinskih ustanova
"Spasavanje krvi"

U moru nau´┐Żnih inovacija name´┐Że se i pitanje: mo´┐Że li se prona´┐Żi zamena za krv. Dr ´┐Żalija tvrdi da zamene za krv nema, ali ima dopune.To je takozvana ´┐Żve´┐Żta´┐Żka krv´┐Ż. Ona je sinonim za ´┐Żtransportere´┐Ż kiseonika u organizmu. U ovom trenutku postoje dve vrste: slobodni rastvori hemoglobina, kojima su glavna sirov ina prestareli eritrociti, koji se hemoliziraju i ciljano pakuju sa odre´┐Żenim ´┐Żnosa´┐Żima´┐Ż koji treba da ve´┐Żu hemoglobin za odre´┐Żene molekule. Druga vrsta ´┐Żnosa´┐Ża´┐Ż predstavlja, ka´┐Że ´┐Żalija, proizvod atomske bombe. Zamenom vodonikovih jona, vezanih za ugljenikove atome, dobijeni su protektori koji rastvaraju sve gasove.U ovom trenutku postoje samo dva preparata koji su u fazi ispitivanja na 2000 dobrovoljaca, koji dobijaju tu ´┐Żve´┐Żta´┐Żku krv´┐Ż. Doktor ´┐Żalija ka´┐Że da bi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji.

Priredila: Ljiljana Milenkovi´┐Ż Tekst

BIOPROGNOZA

´┐Żivot sa meteopatijom

´┐Żujete li na vremenskoj prognozi da je vazdu´┐Żni pritisak iznad normale, ne tr´┐Żite odmah da zauzmete udoban polo´┐Żaj u krevetu, jer to je pona´┐Żanje tipi´┐Żnog hipohondra. Ipak, idemo u susret ki´┐Żama i snegovima i stalnim klimatskim menama. Za mnoge ljude, posebno ve´┐Ż obolele, to mo´┐Że da bude i opasan izazov za zdravlje.

Priredila: Du´┐Żica ´┐Żo´┐Żi´┐Ż Tekst

AREHEOLOGIJA

Srebro iz naselja ´┐Żidovar
Tajna duga vi´┐Że milenijuma

´┐Żidovarski plato se uzdi´┐Że oko 40 m iznad doline, nepravilnog je, pribli´┐Żno elipsoidnog oblika i povr´┐Żine od oko pola hektara. Naju´┐Żnoj i isto´┐Żnoj strani veoma se strmo spu´┐Żta ka dolini i pristupa´┐Żan je sa zapadne i severne strane, na kojoj se nalazi prostrana terasa. Ona je ni´┐Ża 8-10 m i u njenom severozapadnom delu se nalazi neka vrsta prilazne rampe, sa ´┐Żvratima´┐Ż koja vode na plato.
´┐Żidovar je prvi put nastanjen krajem bronzanog doba, mada nije isklju´┐Żeno da je, kao pribe´┐Żi´┐Żte, naseljavan i ranije. Najstarije naselje u ´┐Żidovaru osnovali su pripadnici vatinske kulture koji su, krajem ranog i po´┐Żetkom razvijenog bronzanog doba, od 1800. do 1500. godine pre n.e. suvereno gospodarili nepreglednim pa´┐Żnjacima, ´┐Żumama i ritovima pored Dunava, Save, Tise, Tami´┐Ża i Kara´┐Ża.
Na osnovu nekoliko bogato ukra´┐Żenih posuda i velikog broja fragmenata, Zidovar se svrstava i u zna´┐Żajno nalazi´┐Żte hal´┐Żtata - starijeg gvozdenog doba. Pored toga, izdvojen je i sloj sa nalazima crnogla´┐Żane keramike i veoma zna´┐Żajno nalazi´┐Żte Basarabi kulture, iz vremena srednjeg hal´┐Żtata (850-550. godine p.n.e.).

Priredio: Petar Odoba´┐Żi´┐Ż Tekst

MLADI ISTRA´┐ŻIVA´┐ŻI

Zeleni volonteri

Tokom dvanaestak godina, koliko Mladi istra´┐Żiva´┐Żi Srbije organizuju razmenu volontera, ponuda doma´┐Żih me´┐Żunarodnih volonterskih kampovaje sve bogatija i privla´┐Żnija za, mahom mlade, Ijude iz ´┐Żitavog sveta. Kampovi sa tematikom za´┐Żtite ´┐Żivotne sredine odvijaju su se na najlep´┐Żim prirodnim lokacijama u na´┐Żoj zemlji, koje se, uprkos tome, suo´┐Żavaju sa raznovrsnim ekolo´┐Żkim problemima. Na Durmitoru je jedan od najzna´┐Żajnijih, izme´┐Żu ostalog, i neadekvatno skladi´┐Żtenje i odlaganje otpada; u saradnji sa "Dru´┐Żtvom za za´┐Żtitu Durmitora", volonteri su sakupljali i otklanjali otpad iz ´┐Żuma i sa turisti´┐Żkih staza u blizini ´┐Żabljaka, Crnog i Zminjeg jezera.

Priredila: Jelena Beronja Tekst

HOBI

Jastreb na ruci

U mislima mnogih Ljudi na pomen ´┐Żsokolarstvo´┐Ż stvara se slika plemi´┐Ża, vlastele i njihovih gospi kako ja´┐Żu na konjima i love. Poneko ima maglovitu predstavu o tome ´┐Żta je sokolarstvo. Ukratko, to je umetnost lova sa istreniranom pticom grabljivicom. Danas je to samo sport, ali je sasvim sigurno da je prvi ´┐Żovek koji je istrenirao jastreba to uradio zato ´┐Żto je video koliko je on uspe´┐Żan u lovu za sebe samog.

Priredila: Milenko A´┐Żimovi´┐Ż - A´┐Żim Tekst

INSPIRACIJA

Vladan Radovanovi´┐Ż
Dodir umetnosti s naukom

Diplomino kompoziciju na Muzi´┐Żkoj akademiji u Beogradu, 1956. U´┐Żestvovao u osnivanju ´┐ŻMediale´┐Ż, 1958. Inicirao osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, 1972. Uveo vokovizuel i sintezijsku umetnost. Dobitnik deset doma´┐Żih i stranih nagrada za muziku (Oktobarska nagrada, 1971, nagrada na Prx Ialia, 1984, prva nagrada na Me´┐Żunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, 1998), tri nagrade za vizuelne umetnosti (Prva nagrada za video rad u Sao Paolu, 1996) i dve nagrade za knji´┐Żevnost (Nolitova, 1968)

  Tekst

´┐ŻASOPIS PLANETA Br 3

SARADNICI NA BROJU

Du´┐Żica ´┐Żo´┐Żi´┐Ż , Vladimir Nikitovi´┐Ż , Boris Naumovi´┐Ż , Branimir Jovanovi´┐Ż, Branka Kupre´┐Żanin, Grujica Ivanovi´┐Ż (dopisnik iz Australije), llja Slani, Miloslav Rajkovi´┐Ż, Vladimir Jovanovi´┐Ż, Petar Odoba´┐Żi´┐Ż, ´┐Żaneta Arnautovi´┐Ż, Mirko Perak, Viktorija Podboj

GRAFI´┐ŻKO RE´┐ŻENJE:
Likovna oprema: Kosta Rosi´┐Ż
Tehni´┐Żka obrada: Ana lli´┐Ż
PREPRESS: GraMix, Zemun

Izdava´┐Ż i osniva´┐Ż: "Belmedia" d.o.o.
Direktor: Milan Kne´┐Żevi´┐Ż
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Mlinkovi´┐Ż
Zamenik glavnog urednika: Aleksandar Gaon
Fotografija: Zdenko ´┐Żtrojnar;
Desk: Dejan Bulatovi´┐Ż
Internet prezentacija : Dragan Bogdanovi´┐Ż

  back   top
» Pretra×i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

 

Magazin za nauku, kulturu, istra×ivanja i otkriŠa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA