INSPIRACIJA

Vladan Radovanoviďż˝
Dodir umetnosti s naukom

Diplomino kompoziciju na Muzi�koj akademiji u Beogradu, 1956. U�estvovao u osnivanju �Mediale�, 1958. Inicirao osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, 1972. Uveo vokovizuel i sintezijsku umetnost. Dobitnik deset doma�ih i stranih nagrada za muziku (Oktobarska nagrada, 1971, nagrada na Prx Ialia, 1984, prva nagrada na Me�unarodnoj tribini kompozitora u Beogradu, 1998), tri nagrade za vizuelne umetnosti (Prva nagrada za video rad u Sao Paolu, 1996) i dve nagrade za knji�evnost (Nolitova, 1968)

�U mome umetni�kom iskustvu dodir s naukom ostvaren je u dva vida.

U prvom - pojedina nau�na otkri�a, postavke i elementi nau�nih teorija inspirisali su uobli�avanje mnogih situacija u mojim knji�evnim i vokovizuelnim delima. Postavke astronomije o velikom prasku, strukturi svemira, brzinama galaksija na rubu svemira sve bli�im brzini svetlosti, ajn�tajnovski zakrivljen prostor - uplivisali su na izma�tavanje svemira u mojoj Pustolini.

Vizuelna predo�avanja struktutre sveta pomo�u oru�a nauke neposredno su uticala na izradu crte�a i prozirnih slika u okviru moga apstraktnog strukturizma. Vrh igle, uve�an elektronskim mikroskopom stotine hiljade puta, poslu�io je kao uzor za stvaranje prozime slike Vrh igle.

U drugom vidu dodir s naukom ostvaren je preko ure�aja, tehnologija i novih medija koji se koriste u umetnosti. A za umetnost su inspirativni ne samo ideje i doga�aji nego i same medijske mogu�nosti. Naukaje posredno priu�tila elektroakusti�koj muzici nove zvukove, rad sa realnim zvukom, uvo�enje novih na�ina organizovanja zvukova, digitalnu sintezu, kontrolisanje zvukova pomo�u mo�danih talasa. Na tim osnovama ostvario sam desetak kompozicija, me�u kojima su Audiospacijal i Miks.

U isti vid kori��enja proizvoda nauke u umetnosti spada i primena kompjutera i programa za izradu kompjuterskih grafika i animacije. Od mojih vokovizuelnih kompjuterskih grafika naveo bih Svemir je kompjuter, Ruke, Alfa i omega, a od animacija - Kratku autobiografiju.

Za mene je, me�utim, najva�nije to �to je nauka omogu�ila gotovo integralni "radni sto" za serioznu sintezu medijskih linija, me�usobno jednakovrednih, istih nivoa kulture, istovremenih po nastajanju, stvaranih iz jednog duhovnog centra. U domenu sintezijske umetnosti zasnovane na novim tehnologijama na�inio sam vi�e projekata me�u kojima su najzna�ajnija Sazve��a.�