MEDICINA

Akademik prof. dr Dragan Micić, Prof dr Milutin Mirić, Ass. dr Milan Otašević

Novine u terapiji hiperlipidemije
Statini sve ubedljivije pobeĐuju aterosklerozu

Kardiovaskularne bolesti, koje su vodeći uzrok smrtnosti žitelja Srbije, i u zemljama Zapada uzrokuju više od 50 odsto ukupnog mortaliteta, najmanje 70 odsto hospitalizacija i preko 85 odsto invaliditeta (posle infarkta i moždanog udara). Visoka smrtnost i pandemija oboljenja srca i krvnih sudova posledice su ateroskleroze, sužavanja arterijskih krvnih sudova usled nakupljanja plaka u kome učestvuju holesterol i masnoće iz krvi. Uz pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, dijabetes i fizičku neaktivnost, glavni faktor rizika za pojavu ateroskleroze je, međutim, upravo povišenje masnoća u krvi - holesterola i triglicerida - što medicina naziva hiperlipidemijom ili displipidemijom.

HIPOTEZE

PoČetak i kraj vasione
TaČka, beskraj, taČka

Nekoliko godina pre Hablovog otkrića, Belgijanac Žorž Lemetr postavio je hipotezu po kojoj je vasiona nastala širenjem iz, kako je on to nazvao, Praiskonskog atoma. Protokom vremena, poprimila je sadašnji oblik. Brojni naučnici nisu prihvatili Lemetrove ideje. Preokret je nastao posle objavljivanja Hablovog otkrića o širenju vasione. Polazeći vremenski unazad, dolazi se do zaključka da je vasiona nekada bila sabijena u znatno manjoj zapremini, ogromne gustine i energije. Hipoteza Lemetra je tako prihvaćena u širokim naučnim krugovima.

MEDICINA

Akademik prof. dr Sava Perović o androloškoj rekonstruktivnoj hirurgiji

Skulptor sa skalpelom

Sa profesorom doktorom Savom Perovićem, odnedavno redovnim članom SANU, razgovarali smo u kratkoj pauzi između dve operacije. Upravo je operisao (odraslog) pacijenta iz Engleske, sa teškom povredom genitalija, koji je pomoć našeg proslavljenog hirurga potražio posle niza neuspešnih operacija u Velikoj Britaniji. A pacijent koga su upravo pripremili za operaciju bio je dečak sa urođenom anomalijom mokraćnih kanala. Sa roditeljima je došao iz Hrvatske, i sve troje su puni nade da će mališan konačno moći normalno da živi. Za obojicu pacijenata, ruka profesora Perovića je garancija da će dobiti maksimum koji pruža savremena androloška rekonstruktivna hirurgija, ali i mnogo više od toga - potpuno individualizovan pristup hirurškom zahvatu koji se, od intervencije do intervencije, razlikuju koliko i težina i priroda problema svakog pojedinca, i apsolutnu odlučnost da se gotovo umetnički kreativnim pristupom dođe do rešenja problema.

FOTOREPORTAŽA

Lekovita svojstva gljiva
Zdravlje iz Šuma

Po upotrebi gljiva u lekovite svrhe, svakako prednjače narodi istočne Azije. Kinezi i Japanci su od davnina koristili preko 100 vrsta u lečenju mnogih bolesti. U Kini postoji predstava da “u prirodi nema takve gljive koja se ne bi mogla koristiti kao lekovito sredstvo”. Značajna upotreba gljiva prisutna je i u istočnoevropskim zemljama slovenske kulture gde su gljive sa drugim “darovima prirode” imale veliku ulogu u ishrani i lečenju, naročito kod seoskog stanovništva. U zemljama anglo-saksonske i romanske kulture (Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji), sve gljive koje rastu u šumi dugo su smatrane nečistim. U zapadnoevropskoj mitologiji gljive su personifikacija žaba, zmija, pauka, veštica - svega onoga što je mistično i opasno.

OKEANOGRAFIJA

Tajanstvena dubina mora
Nepoznati nedohvatljivi svet

Duboko more je najveće stanište živih bića. U isto vreme, to je to i najmanje gostoljubiv prostor. Ekstremno je hladno, mračno, sadrži veoma male količine kiseonika a pritisak je i hiljadu puta veći nego na površini, tako da u potpunosti menja biohemiju.
Uprkos tome što ove činjenice otežavaju život na dnu mora i tome što posedujemo samo jedan procenat uzorka s morskog dna čak i u najistraženijim regionima, polako shvatamo da je morsko dno dom različitih vrsta organizama.

ASTRONOMIJA U SRBIJI

Dr Zoran Knežević, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu

Pogled u daleke svetove

Duže od stotinu godinu Srbija je uključena u zajedničke napore astronomske nauke da pozna svet koji nas okružuje i naše mesto u njemu. Srbija je, kao deo zajedničke države, formalno članica Međunarodne astronomske unije od 1936. (mada je na to imala pravo, kao zemlja pobednica u Prvom svetskom ratu, znatno ranije). Već tada Srbija je imala nastavu astronomije (na Velikoj školi pa na Univerzitetu), Astronomsku opservatoriju kao naučnu ustanovu, prve naučne radove iz astronomije, sistematska astronomska i meteorološka posmatranja, savremene teleskope. Osnivanjem Katedre teorijske i praktične astronomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1925, izborom dr Vojislava V. Miškovića, sa opservatorije u Nici, za vanrednog profesora i gradnjom opservatorijskog kompleksa na Velikom Vračaru, tridesetih godina prošlog veka, dat je snažan podsticaj razvoju naučnog i stručnog rada u skladu sa svetskim kretanjima u ovoj nauci.

ASTRONOMIJA U SRBIJI

Vojislava Protić-Benišek, astronom: Sačuvati kulturno nasleđe

Muzej astronomije na Zvezdari

Prva ustanova u Srba za “posmatranje zvezda”, Astronomska opservatorija u Beogradu, po kojoj je ovaj deo srpske prestonice prozvan Zvezdara, deo svog prostora namenila je osnivanju muzeja astronomije po ugledu na čuvene opservatorije u Evropi (Grinič, Pariska opservatorija, Pulkovska opservatorija kraj Sankt Petersburga). Tako će vredno astronomsko nasleđe dvojice velikana i prvih upravnika ove naše najstarije naučne institucije posle Srpske kraljevske akademije (danas SANU), Milana Nedeljkovića, profesora Velike škole i Univerziteta, i akademika Vojislava V. Miškovića, postati dostupno svima koji se interesuju za kulturnu baštinu i pogled u zavezdano nebo nad Beogradom kroz veliki teleskop

ASTRONOMIJA U SRBIJI

Diplomirani studenti Matematičkog fakulteta u Beogradu rade i studiraju na univerzitetima i institutima širom sveta. Navešćemo samo dvadesetak imena poslednjih generacija:

RETKE VRSTE

Novozelandski morski lav
Ranjivi Vhakahao

Morski lavovi su svrstani u porodicu Otariidae ili ušate foke, u pet rodova i sedam vrsta. U okviru roda Phocarctos postoji samo jedna vrsta: novozelandski morski lav. Stručni naziv je Phocarctos hookeri. Maori, starosedeoci Novog Zelanda, zovu ovu životinju vhakahao

ZOOLOGIJA

Hibridne životinje

Grolarni medvedi i kojvukovi

Biološka raznolikost se ubrzano smanjuje jer žive vrste izumiru širom sveta. Biolozi kažu da je ovo izumiranje jedno od najvećih u istoriji planete, slično onome kada su izumrli dinosauri. I dok brojne vrste izumiru, malobrojne se prilagođavaju promenama: neke životinje koje su postale različite vrste pre više hiljada godina, sada se ponovo spajaju u jednu vrstu međusobnim parenjem - hibridizacijom - da bi se prilagodile novim životnim prilikama

SVETSKA BAŠTINA

Trajanov most

Preko reka ka blagu istoka

Građenje mosta na Dunavu započelo je pet godina posle ustoličenja Trajana za vladara. Razlog poduhvata odražavao je duh ondašnjih osvajača: provincija Dakija je bila bogata dragocenim metalima a tamo su živela divlja plemena. Da bi se došlo do blaga, trebalo je širiti vlast na istok.
Ima nagađanja da je most na Dunavu, niže današnjeg Kladova, zamislio sam Trajan, koji je za graditelja imenovao Apolodora iz Damaska, čuvenog neimara antičkog sveta

KOMUNIKACIJE

Odgovori za pola veka?

Ljudska rasa se u početku namerno oglašavala putem svemirskih sondi kako bi otkrila svoje postojanje. Na nekim sondama su ugravirane šifre i slike sa podacima o našoj planeti. Ubrzo, razvila se diskusija o količini informacija koje bi trebalo ili ne bi trebalo da dajemo o sebi. Međutim, ukoliko želimo da stupimo u vezu sa susedima iz kosmosa, najbolji način za to je slanje poruka koje putuju brzinom svetlosti a ne brzinom svemirske sonde

PALEOBOTANIKA

Ishrana starih Slovena

Na trpezi predaka

Kako je izgledala trpeza naših balkanskih predaka pre donošenja biljaka sa drugih kontinenata? Šta su im nudile hrastove šume, rečni tokovi i pobrđa na kojima su živeli tokom više vekova polunomadskog života?
Prema Vavilovu, postoji više centara porekla kultivisanih biljaka: Kina, Indija, Mala Azija, Srednja Azija (odakle se na ceo svet proširila vinova loza), Kavkaz sa kulturom pšenice, Prednja Azija, Sredozemlje sa bogatstvom začina i ulja, Etiopija (odakle potiče i jedna vrsta kafe), Srednja i Južna Amerika, Meksiko i Centralna Amerika, Južna Amerika (odakle nam je došao krompir u 19. veku), Australija i Evroazija.

SAOBRAĆAJ

Sve "zeleniji" vozovi

Brže, dalje, čistije

Železnica, koja je u prva dva veka postojanja, predstavljala osnov industrijalizacije i razvoja, i u savremenom svetu ima veliki značaj. Mnoge zemlje su svesne toga, pa razvoju železničke mreže i osavremenjavanju sredstava koja na njoj saobraćaju posvećuju veliku pažnju. Nova sredstva vuče se projektuju da imaju što veći stepen iskorišćenja energije.
Najstariji vid pogona na železnici, «parna vuča», imala je, u zavisnosti od kvaliteta korišćenog uglja, iskorišćenje svega 6-12%. Uvođenjem dizel vuče, početkom tridesetih godina prošlog veka, ova vrednost je povećana na oko 18%.

TELESKOPI

Odloženo otkrivanje planeta

Potraga za planetama sličnim Zemlji mogla bi da traje duže nego što su se astronomi nadali, i to zbog problema na svemirskoj letelici NASA-e poznatijoj po imenu «Kepler». Lansirana je marta prošle godina sa zadatkom da teleskopskim osmatranjima traga za planetama na kojima su mogući oblici života

AERONAUTIKA

Nova letelica iz „Airbus“-a
Udobnost za tri godine

U sve oštrijoj trci za potencijalnim putnicima, avio-kompanije se trude da svojim korisnicima ponude što kvalitetnije putovanje uz istovremeno što nižu cenu prevoza. Najveći svetski proizvođači vazduhoplova „Boeing“ i „Airbus“ su ponudili svoje takmace za novi milenijum. Novi „Airbusov“ A-350 predstavlja odgovor na „Boeing“-ov dreamliner koji je već ostvario prvi uspešan let.

ASTROFIZIKA

Da li je laser GEO600 utvrdio pojam vremena u svemiru?
Svemir kao niz crta

Južno od Hanovera, Nemačka, odvija se eksperiment otkrivanja gravitacionih talasa pomoću lasera GEO600. U jednom uglu polja je grupa četvrtastih privremenih građevina sa dva dugačka rova postavljena pod pravim uglom, prekrivena izbrazdanim gvožđem. Ispod metalnih ploča se nalazi detektor širine 600 m.

UTICAJI

Ruđer Bošković i Edgar Alan Po
Vasiona između razdvajanja i privlačenja

Bogato delo američkog književnika Edgara Alana Poa odavno je poznato čitaocima širom sveta. Ta popularnost zasniva se uglavnom na Poovim pričama strave i užasa i na nekoliko njegovih lirskih pesama. Manje je znan njegov spis “Eureka”, koji izaziva interesovanje i zato što tu Po svoju kosmogonijsku postavku razvija i potkrepljuje učenjima Ruđera Boškovića

ELEKTRONIKA

„Apple“-ova tabla je stigla
Plejeri nove generacije

Kada je krajem oktobra 2001. godine američka kompanija „Apple“ predstavila svoj mali multimedijalni plejer pod imenom iPod, malo ko je mogao da pretpostavi koliku će ekspanziju i koliki uticaj na distribuciju multimedijalnih sadržaja imati «gadžeti» čiji su idejni tvorci programeri i konstruktori iz ove firme. Inovativna rešenja, brojne dodatne funkcije i privlačan dizajn su po pravilu bila odlika „Apple“-ovih «spravica» koje su neretko predstavljale statusni simbol svojim vlasnicima

ČASOPIS PLANETA Br 39

SARADNICI NA BROJU

Jozef Baruhović , Dalibor Čevizović, Milan Dimitrijević , Ibrahim Hadžić , Mirko Jakovljević, Branka Jakšić, Ilijana Jakšić, Vidosava Janković, Zoran Janjušević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Jelisaveta Lalić, Vladimir Milojević , Žaneta Miljanić , Branislav Miljković, Darko Mladenović, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar.

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24 , 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333