MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAÄIVANJA I OTKRIĂA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 26
Godina V
Novembar - Decembar 2007g.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 26 Glavni naslovi

TEMA BROJA

POSTANAK I RAZVOJ ´┐ŻIVOTA

Traganje za dahom

U jednom pismu iz 1881. tibetanski sve´┐Żtenik Maha ´┐Żohan pi´┐Że ,,...da bi mogli da tuma´┐Że u´┐Żinke prirode i prethodnih generacija, ljudi su tokom vekova pronalazili teorije o deluju´┐Żim bogovima ili o povoljnim i nepovoljnim uticajima planeta... ´┐Żovek ni´┐Żta ne mo´┐Że protiv op´┐Żte struje kosmi´┐Żkih odnosa. Ciklusi moraju te´┐Żi svojim tokovima u fizi´┐Żkom i mentalnom pogledu. Mi smo ro´┐Żeni u toj mo´┐Żnoj struji Kosmosa i mi mo´┐Żemo samo njene pojedine podele da izmenimo i vodimo. Ali, po´┐Żto imamo posla sa nepromenljivim Zakonom ´┐Żiji smo stvorovi i mi, moramo biti zadovoljni sa onim ´┐Żto smo mogli da u´┐Żinimo.
´┐ŻPomenuta re´┐Ż kosmos je gr´┐Żkog porekla i ozna´┐Żava red u vaseljeni. U tom zna´┐Żenju sve´┐Żtenik je i upotrebljava. A red ozna´┐Żava da znamo po´┐Żetak ne´┐Żega i pravac kojim ne´┐Żto nastalo ide.

  Tekst

´┐Żivot pre ´┐ŻivotaTEMA BROJA

Dr Milan Sudar, redovni profesor Rudarsko-geolo´┐Żkog fakulteta u Beogradu

´┐Żivot pre ´┐Żivota

´┐Żta je ´┐Żivot? U kom trenutku se pojavio prvi ´┐Żivot na na´┐Żoj planeti, za koju se ka´┐Że da je kolevka i grob svega postoje´┐Żeg ´┐Żto poseduje ´┐Żivot? Da li su ´┐Żivi organizmi nastali slu´┐Żajno ili po planu i pod nadzorom neke vrhovne kosmi´┐Żke sile? Najpoznatija knjiga sveta, hebrejsko-hri´┐Ż´┐Żanska Biblija ka´┐Że da je Bog tvorac ´┐Żivog sveta. Ali, pre ´┐Żivih formi, Svevi´┐Żnji je stvorio svetlost, nebo, vodu i zemlju. Tako je u mitovima, legendama i verovanjima svih drevnih naroda koje je mu´┐Żilo pitanje stvaranja sveta. Mitski peva´┐Ż Orfej je verovao da je najpre nastalo Vreme, koje je postojalo ´┐Żod samog po´┐Żetka bez po´┐Żetka´┐Ż. Ali, i u nau´┐Żnim obja´┐Żnjenjima nastanka ´┐Żivota klju´┐Żne re´┐Żi su: vreme, voda, svetlost...

Pripremio:M. Rajkovi´┐Ż Tekst

Ledena magijaTEMA BROJA

Ledena magija

Milionima godina ´┐Żivot se sastojao od mikroskopskih ´┐Żestica. Potom se pojavila ogromna grudva i pojavile su se slo´┐Żeni organizmi. Da li je u pitanju slu´┐Żajnost?
Paleontolog D´┐Żim Geling, iz Ju´┐Żnoaustralijskog muzeja u Adelaidi, provodi dane poku´┐Żavaju´┐Żi da rekonstrui´┐Że oblik i pona´┐Żanje bizarnih stvorenja nalik jeguljama po imenu Ediakaransi, na osnovu fosila koje su ostavili za sobom. On se nada da ´┐Że uspeti da objasni jednu od najve´┐Żih misterija evolucije...

Pripremio:M. J Tekst

Kambrijumska ´┐Żeksplozija ´┐Żivota´┐ŻTEMA BROJA

Pripremila: Prof. dr Vesna Dimitrijevi´┐Ż

Kambrijumska ´┐Żeksplozija ´┐Żivota´┐Ż

Najstariji period fanerozojskog eona, istovremeno i najstariji period paleozoika, naziva se kambrijum, i po´┐Żinje pribli´┐Żno pre 540 miliona godina. To je period koji ima poseban zna´┐Żaj za paleontologiju, jer se u kambrijumskim stenama fosili ´┐Żiznenada´┐Ż javljaju u velikom broju. Ovaj doga´┐Żaj u istoriji Zemlje ozna´┐Żava se kao ´┐Żkambrijumska eksplozija ´┐Żivota´┐Ż.Mo´┐Żemo ga druga´┐Żije nazvati i biolo´┐Żkim big-bengom. U to vreme pojavljuje se najve´┐Żi deo osnovnih tipova ´┐Żivotinja, javljaju se prvi organizmi sa skeletom, a predatorstvo postaje osnovni na´┐Żin ´┐Żivota.
Najbolja ilustracija ovog de´┐Żavanja su fosili sakupljani tokom vi´┐Że od stotinu godina, visoko u Stenovitim planinama u Kanadi, na nalazi´┐Żtu koje se zove Burd´┐Żes ´┐Żeils (Burgess shales), ´┐Żto zna´┐Żi: listaste stene iz Burd´┐Żesa, jer su fosili o´┐Żuvani u sitnozrnim slojevitim sedimentima, nastalim litifikacijom finozrnog mulja.

Pripremila: Prof. dr Vesna Dimitrijevi´┐Ż Tekst

magmaTEMA BROJA

Duboko u planetarnoj unutra´┐Żnjosti

´┐Żta je ´┐Żivot? U kom trenutku se pojavio prvi ´┐Żivot na na´┐Żoj planeti, za koju se ka´┐Że da je kolevka i grob svega postoje´┐Żeg ´┐Żto poseduje ´┐Żivot? Da li su ´┐Żivi organizmi nastali slu´┐Żajno ili po planu i pod nadzorom neke vrhovne kosmi´┐Żke sile? Najpoznatija knjiga sveta, hebrejsko-hri´┐Ż´┐Żanska Biblija ka´┐Że da je Bog tvorac ´┐Żivog sveta. Ali, pre ´┐Żivih formi, Svevi´┐Żnji je stvorio svetlost, nebo, vodu i zemlju. Tako je u mitovima, legendama i verovanjima svih drevnih naroda koje je mu´┐Żilo pitanje stvaranja sveta. Mitski peva´┐Ż Orfej je verovao da je najpre nastalo Vreme, koje je postojalo ´┐Żod samog po´┐Żetka bez po´┐Żetka´┐Ż. Ali, i u nau´┐Żnim obja´┐Żnjenjima nastanka ´┐Żivota klju´┐Żne re´┐Żi su: vreme, voda, svetlost...

Pripremio:G. T Tekst

Enuma Eli´┐ŻTEMA BROJA

Verovanja o nastanku ´┐Żivota

Vavilonci su imali epski mit o nastanku sveta ´┐ŻEnuma Eli´┐Ż´┐Ż. Mo´┐Żna boginja slanih voda Tiamat kre´┐Że u obra´┐Żun sa drugim bo´┐Żanstvima. Na ´┐Żelo bo´┐Żanskog tabora koji je suprotstavljen Tiamat staje Marduk, ina´┐Że za´┐Żtitni´┐Żko bo´┐Żanstvo Vavilona. Marduk se uspe´┐Żno obra´┐Żunao sa Tiamat. Od le´┐Ża boginje stvorio je nebo i zemlju. ´┐Żivot je nastao, prema ovom mitu, iz krvi Kingua, vavilonskog boga koji se o´┐Żenio sa Tiamat. Zapravo ovde se pominje da je stvorio ´┐Żove´┐Żanstvo iz Kinguove krvi dok se pojava ´┐Żivota u celini ne obja´┐Żnjava u navedenom mitu.

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

Prof. dr sci. Mirsanda Stani´┐ŻMEDICINA

Humani hormon rasta i starenje

Kao lek za sve bolesti

U borbi protiv starenja - anti-ageing terapiji - u poslednjih dve i po decenije naro´┐Żito mesto pripada humanom hormonu rasta (Human Growth Hormone, hGH). Pokazalo se da ovaj hormon, kome je osnovna uloga da stimuli´┐Że rast, na neki na´┐Żin sinteti´┐Że anti-ageing dejstvo sva tri glavna steroidna hormona, ´┐Żenskih estrogena i progesterona i mu´┐Żkog testosterona, i da ´┐Żak deluje blagotvornije nego kad se ova tri udru´┐Że. Uz njega nije obavezno znojenje u teretani, a mi´┐Żi´┐Żima se vra´┐Ża sa godinama izgubljena masa; nije nu´┐Żno ni iscrpljivanje strogim dijetama, a salo se lagano topi; kolagenska krema mo´┐Że i da se presko´┐Żi, a novi kolagen osve´┐Żava umornu i isu´┐Żenu ko´┐Żu´┐Ż

Pripremio: G.T. Tekst

Milo´┐Ż Nikoli´┐ŻMEDICINA

Mnogo nepoznanica ali nije bauk

Atopijski dermatitis

´┐Żto se vi´┐Że ´┐Żtitimo, sve smo osetljiviji. Da li je ovo, mo´┐Żda, deo odgovora na pitanje : otkuda to da je atopijski dermatitis ´┐Ż de´┐Żji ekcem ´┐Ż danas znatno u´┐Żestalija pojava nego pre nekoliko decenija, ali isklju´┐Żivo u razvijenim zemljama, dok je u Africi, Ju´┐Żnoj Americi i Aziji   u´┐Żestalost bolesti zna´┐Żajno ni´┐Ża ? Odgovor i na ovo pitanje potra´┐Żili smo od prof. dr Milo´┐Ża Nikoli´┐Ża, jednog od na´┐Żih najve´┐Żih stru´┐Żnjaka za ko´┐Żne bolesti dece, na´┐Żelnika Odeljenja za pedijatrijsku dermatologiju Instituta za dermatovenerologiju Klini´┐Żkog centra Srbije, profesora i ´┐Żefa Ketedre dermatovenerologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Pripremio: G.T. Tekst

Kamenje sa nebaKOSMOLOGIJA

Kamenje sa neba

Stanovnici peruanske oblasti Puno, u slabo nastanjenom delu zemlje, blizu granice sa Bolivijom, ´┐Żuli su u subotu 15. septembra 2007. godine, buku i videli pad svetle´┐Żeg, plamenog objekta, ´┐Żto je pra´┐Żeno eksplozijom. Na mestu pada na´┐Żli su 17 m ´┐Żirok i 5 m dubok krater ispunjen vodom. Oko dvesta radoznalaca koji su do´┐Żli da ga vide imali su zdravstvenih problema od otrovnih isparenja koja su se ´┐Żirila naokolo. Stru´┐Żnjaci su potvrdili da je u pitanju meteorit, ´┐Żto je ´┐Żirom sveta pove´┐Żalo interesovanje za ovo kamenje koje dolazi iz vasione.

Pripremio:Milan S. Dimitrijevi´┐Ż Tekst

NLONLO

Francuska otvorila tajna dokumenta

Posetioci iz drugih svetova

U onlajn arhivama, koje ´┐Że biti a´┐Żurirane kada budu prijavljeni novi slu´┐Żajevi, bi´┐Że katalogizirani do detalja svi slu´┐Żajevi iznad Francuske - od onih koji se lako otpisuju do ´┐Ża´┐Żice onih koji zbunjuju i najtvrdokornije nau´┐Żnike. NLO, koji su u Francuskoj poznati kao OVNI, uvek su izazivali veliki interes, zajedno sa brojnim teorijama zavere - zbog kojih su vlasti zata´┐Żkavale otkri´┐Ża koja su se ´┐Żinila preosetljivim ili opasnim za javnu upotrebu.

Pripremio:M.J. Tekst

Brzina svetlostiTEORIJE

Pove´┐Żanja mase pri brzinama bliskim brzini svetlosti
Neposredno do svetlosne barijere

Poznata je pojava da se, pri brzinama bliskim brzini svetlosti, koje se posti´┐Żu u savremenim akceleratorima, uve´┐Żava masa ubrzane ´┐Żestice. Ovu pojavu predvideo je po´┐Żetkom 20. veka Albert Ajn´┐Żtajn svojom Teorijom relativiteta. Matemati´┐Żka interpretacija data je poznatim Lorencovim transformacijama koje za ovaj slu´┐Żaj izgledaju ovako :

Pripremio:Zoran Janju´┐Żevi´┐Ż Tekst

VulkanSEIZMOLOGIJA

Vulkani uo´┐Żi erupcije

Nau´┐Żnici su bili u pravu: 18. decembra, iz Popokatepetla je izbila najve´┐Ża erupcija u poslednjih hiljadu godina. Zahvaljuju´┐Żi prethodnim najavama nau´┐Żnika, vojska je evakuisala hiljade stanovnika dan pre erupcije. Niko nije povre´┐Żen. Kako je tako precizno predvi´┐Żena?
Predvi´┐Żanje erupcija zna´┐Żajno je odmaklo u poslednjih dvadeset godina. Za razliku od zemljotresa, koji ostaju nepredvidivi i nasumi´┐Żni, vulkani stvaraju karakteristi´┐Żnu grmljavinu i jeku pre erupcije. Ovo omogu´┐Żava istra´┐Żiva´┐Żima da utvrde vreme erupcije sa velikom precizno´┐Ż´┐Żu, ostavljaju´┐Żi dovoljno vremena okolnom stanovni´┐Żtvu da se skloni na sigurno.

  Tekst

Prof. dr Gradimir  Milovanovi´┐ŻNAUKA KAO ´┐ŻIVOT

Gradimir V. Milovanovi´┐Ż, dopisni ´┐Żlan SANU i redovni profesor Elektronskog fakulteta u Ni´┐Żu

Ume´┐Że numeri´┐Żke analize

Matematika je u nas u zamahu - nagla´┐Żava Milovanovi´┐Ż. - Neko ´┐Że re´┐Żi: nema velikih imena kao nekada. Ali, kada se pogleda matemati´┐Żka produkcija u svetskim razmerama, ta´┐Żno se zna ´┐Żta se u kom centru radi: Stevan Pilipovi´┐Ż je nosilac novosadske grupe koja prou´┐Żava parcijalne jedna´┐Żine i teoriju distrubucija, u Beogradu Aleksandar Ivi´┐Ż je specijalista u teoriji brojeva a Drago´┐Ż Cvetkovi´┐Ż u teoriji grafova, u Ni´┐Żu je razvijena teorija ortogonalnosti i teorija kvadraturnih procesa. Nauka je jedinstvena, svako za´┐Żeprka u nekom njenom delu a izme´┐Żu su velike praznine. Ko uspe da prona´┐Że put ili prokopa tunel izme´┐Żu dve oblasti, u prilici je da koristi multidisciplinarne veze, ´┐Żak i izme´┐Żu razli´┐Żitih oblasti. Mi to ho´┐Żemo u matematici, fizici i drugim naukama.

Pripremio: Miloslav Rajkovi´┐Ż Tekst

Prof. dr Gradimir  Milovanovi´┐ŻENERGIJA

Be´┐Żi´┐Żni prenos struje

Prenos energije pomo´┐Żu zra´┐Żenja, mada odgovaraju´┐Żi za prenos informacija, ima niz nedostataka. Naime efikasnost prenosa energije je vrlo mala ako je zra´┐Żenje u svim pravcima (omni direkcionalno), dok prenos u jednom pravcu zahteva neprekinut pravolinijski sistem i komplikovani mehanizam za pra´┐Żenje. Mogu´┐Żnost realizacije be´┐Żi´┐Żnog prenosa elektri´┐Żne energije dovela bi do toga da se kona´┐Żno oslobodimo nepotrebnih kablova i sa njima povezanim snopovima ´┐Żica koji prave prili´┐Żan haos u svakom prostoru. U bliskoj budu´┐Żnosti bi´┐Że mogu´┐Że kori´┐Ż´┐Żenje mobilnih telefona, ku´┐Żnih robota, mp3 plejera, laptop ra´┐Żunara i ostale prenosne elektronike koja se napaja be´┐Żi´┐Żnim putem. Neki od navedenih ure´┐Żaja mogu se ve´┐Ż sada napajati, odnosno dopunjavati elektri´┐Żnom energijom bez kori´┐Ż´┐Żenja elektri´┐Żnih vodova.

Pripremio: N.Arsenijevi´┐Ż Tekst

TVELEKTRONIKA

Izbor novog televizora

Cena ´┐Żarene pokretne slike

Pove´┐Żana proizvodnja i ponuda raznovrsnih aparata na tr´┐Żi´┐Żtu u´┐Żinile su da nekada veoma skupi televizori danas budu dostupni naj´┐Żirem krugu korisnika. Veliki broj modela i uvo´┐Żenje novih digitalnih standarda ´┐Żesto izazivaju nedoumicu - ´┐Żta odabrati? Kompromis izme´┐Żu kvaliteta i cene bio je i ostao aktuelan. U vreme analogne tehnologije i klasi´┐Żn ih televizora dilema se svodila na izbor crno-belog ili kolor-televizora i veli´┐Żinu dijagonale ekrana. Razvoj potpuno novih tipova aparata uz uvo´┐Żenje novih formata i digitalnog emitovanja programa kao standarda, ovu dilemu u´┐Żinio je znatno slo´┐Żenijom.

Pripremio: Vladimir Milojevi´┐Ż Tekst

TVARHITEKTURA

Portugalija
Fasade sa fajansom

Na zapadnom delu Pirinejskog poluostrva je jedna od najstarijih zemalja Evrope - Portugalija. Istorija ove zemlje, koja je imala periode velikog bogatstva i periode siroma´┐Żtva, puna preokreta, uticala je na raznovrsnost stilova starih gra´┐Żevina velike arhitektonske i umetni´┐Żke vrednosti. Najzna´┐Żajniji arhitektonski spomenici poti´┐Żu iz 16. veka, kada su i nastale originalne gra´┐Żevine kao kombinacija gotske tradicije s renesansnim stilom i islamskim dekorativnim motivima. Od druge polovine 16. do sredine 17. veka, Portugalija je u sastavnom delu ´┐Żpanije pa umetni´┐Żka originalnost i produktivnost stagniraju. Do ponovnog procvata dolazi u 18. veku.

Pripremio: Arh. Branislava Rogi´┐Ż Tekst

TVARHEOLOGIJA

Etrurci i Deroni

Nau´┐Żna studija numizmati´┐Żke serije od srebra, iz Vranja, pod nazivom ´┐ŻDeronikon´┐Ż, poslu´┐Żila je otkrivanju puteva kojima su se kretale balkanske kulture u 6-5. veku stare ere, u vremenu gr´┐Żkog ´┐Żarhajskog stila´┐Ż. Te iste vijugave staze podudaraju se sa onima koje su vodile do nekih ve´┐Ż prona´┐Żenih trezora u zapadnoj i srednjoj Evropi i Balkanu, pa ´┐Żak i do veoma udaljenih azijskih prostora, ´┐Żto upu´┐Żuje na postojanje jednog kulturnog miljea koji bi se mogao nazvati internacionalnom etrurskom kulturom i modom toga doba. Ve´┐Żti etrursko-feni´┐Żki trgovci i la´┐Żari koji su krstarili Sredozemljem izatkali su prve civilizacijske veze i prisne komunikacije upravo putem trgovine, povezuju´┐Żi najudaljenije krajeve zapadne Evrope sa maloazijskim carskim putem koji je polazio iz lidijskog grada Sarda, i kretao ka Vavilonu, Persiji i dalekoj Kini.

Pripremio: A. Milinkovi´┐Ż Tekst

TVLEGENDE

GOG i MAGOG

Narodi su, prema biblijskom tuma´┐Żenju, nazivani po svojim precima. Prvo zajedni´┐Żko pominjanje ova dva entiteta je u biblijskoj Knjizi proroka Jezekilja. Iz teksta se mo´┐Że zaklju´┐Żiti da je Gog vladar Magoga i zemalja Meseha i Tuvala. Postoje i druga´┐Żija tuma´┐Żenja. Gog je okupio veliku vojsku i, zajedno sa brojnim saveznicima, krenuo da uni´┐Żti Izrailj odnosno Svetu zemlju. Krenu´┐Że u plja´┐Żka´┐Żki pohod na slabo utvr´┐Żena naselja.U Svetom pismu pi´┐Że i da je Gogova zemlja bila severno od Izraela ali se to ne potkrepljuje podacima.

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

TVPUTOPIS

Na ravnom Kopaoniku

Sve se desilo jednog vrelog avgustovskog dana. Prihvatio sam poziv da provedem par dana u ku´┐Żi mog prijatelja Paje. Njegova nastamba se nalazi u ´┐Żvikend´┐Ż naselju na ju´┐Żnim obroncima Kopaonika. Doma´┐Żin je izneo nekoliko iznena´┐Żuju´┐Żih podataka o njegovom drugom domu, koji mu je zapravo duhovno stani´┐Żte. Naselje broji zapo´┐Żetih 2670 objekata, od tog broja 1230 je u upotrebi. U punoj sezoni, zimskoj, u tom delu Kopaonika boravi 4000-5000 zaljubljenika u planinska prostranstva. Naselje je formirano na osojnoj strani. U ovom delu je poznat karakter mikro klimatskih uslova. Pitoma klima uslovila je formiranje sela: Lisina, ´┐Żipa´┐Żina, Novo selo i, naravno, naselja koje nema ni ´┐Żpo´┐Żteno´┐Ż ime a po broju stanovnika je daleko ispred sva tri sela zajedno.

Pripremio: Dragan Babovi´┐Ż Tekst

TVZMAJARSTVO

15 godina u vazduhu

Branimir Miljkovi´┐Ż je bio za´┐Żaran filmom, strasni kino amater. Naro´┐Żito ga je privla´┐Żila dokumentarna forma filmskog jezika. Danima je bio privezan za monta´┐Żni sto. A kada bi na festivalima osvojio zlatnu medalju, opet je danima bio sre´┐Żan ´┐Żto je stru´┐Żni ´┐Żiri visoko ocenio njegov trud. Nije ni slutio da ´┐Że se jednog dana obu´┐Żavati budu´┐Że leta´┐Że motornim zmajem a jo´┐Ż manje snimati dokumentarac o istoriji zmajarstva. Branimir Miljkovi´┐Ż, Bane Zmajar, glavni je protagonista te istorije od njenih po´┐Żetaka. Bane Zmajar je Edvard Rusijan srpskog zmajarstva. Prvi je na´┐Ż pilot motornih zmajava koji se ovom neobi´┐Żnom letlicom, koju je sam napravio, vinuo sa Savskog keja kod Gazele u nebo belog grada.

Pripremio: M. R. Tekst

   

´┐ŻASOPIS PLANETA Br 28

SARADNICI NA BROJU

Neboj´┐Ża Arsenijevi´┐Ż, Dragan Babovi´┐Ż, Jasna Brki´┐Ż, Vesna Dimitrijevi´┐Ż, Rajko Doskovi´┐Ż, Ibrahim Had´┐Żi´┐Ż, Mirko Jakovljevi´┐Ż, ´┐Żedomir Janji´┐Ż, Zoran Janju´┐Żevi´┐Ż, Vidojko Jovi´┐Ż, Oliver Klajn, Nade´┐Żda Krsti´┐Ż, Aleksandar Milinkovi´┐Ż, Vladimir Milojevi´┐Ż, Jelena Milosavljevi´┐Ż, Ljerka Opra, Vesna Radojev, Petar Ribar, Branislava Rogi´┐Ż, Dragoslav Stoiljkovi´┐Ż, Vesna Strugar, Milan Sudar, Miomir Tomi´┐Ż, Gordana Tomljenovi´┐Ż

Direktor: Milan Kne´┐Żevi´┐Ż
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomo´┐Żnik glavnog urednika: Miloslav Rajkovi´┐Ż
Likovno-grafi´┐Żki urednik: Branka Savkovi´┐Ż
Fotografije: Rade Krstini´┐Ż
Internet prezentacija : Dragan Bogdanovi´┐Ż

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
´┐ŻTAMPA: ´┐ŻBatatisak´┐Ż, Beograd, Milo´┐Ża Savkovi´┐Ża 4-6, 011/38-20-333

  back   top
» Pretra×i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
http://www.airban.net/
http://www.belmedic.com/
http://www.mpn.gov.rs/sajt/
 
 
»   PRETPLATA

Godi´┐Żnja pretplata na ´┐ŻPlanetu´┐Ż iznosi 1.100,00 dinara, ´┐Żto uklju´┐Żuje 6 brojeva i tro´┐Żkove otpreme i po´┐Żtarine. ´┐Żitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

Magazin za nauku, kulturu, istra×ivanja i otkriŠa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA