MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 32
Godina VI
Januar - Feb. 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.

 

» Br. 32 Glavni naslovi

AtlantidaMITOVI

Atlantida

Planeta postaje sve dostupnija, razdaljine se prevaljuju za sve manje vremena, broj letelica se ubrzano uvećava a smele zamisli konstruktora uveliko postaju stvarnost. Od jednog do drugog mesta uskoro će se putovati i kratkim zalaženjima u svemir. To zahteva nove konstrukcije i nove ideje o tome kako za što manje vremena savladati što veći prostor. I na zemlji možemo očekivati da će ljudi izbegavati saobraćajne gužve tako što će svojim vlastitim letelicama, baš kao danas svojim automobilima, prevaljivati put od stana do posla...

Pripremio M.J. Tekst

FIZIKA

Razvoj akceleratorske tehnike u Srbiji

Otkrića u fizici atomskih jezgara do kojih je došlo početkom 20. veka pokrenula su dalja istraživanja u ovoj oblasti, koja postaju dominantna u industrijski razvijenim zemljama. Ubrzo po okončanju Drugog svetskog rata, krugu tih zemalja pridružila se i FNRJ. Za rad u oblasti nuklearne fizike bilo je potrebno razviti sve osnovne oblasti prirodnih nauka i ovladati savremenom tehnikom.

Pripremio: Dr Dalibor Čevizović Tekst

prof. dr Đorđe RadakMEDICINA

prof. dr Đorđe Radak

Operacija podmladjivanja mozga
Hirurška prevencija moždanog udara

Potpuno neinvazivnom i lako dostupnom dijagnostičkom metodom moguće je proveriti stanje glavnih krvnih sudova koji snabdevaju mozak i, ako se pokaže da su začepljeni više od 70 odsto, jednom hirurškom metodom koja nosi vrlo male rizike, moguće ih je očistiti, ukloniti opasnost od moždanog udara, “podmladiti” (mozak) cirkulaciju za čak tri decenije i u rekordnom roku se vratiti punom i aktivnom životu. Zvuči previše jednostavno? Možda, kad se sumira jednom rečenicom, ali sve to je ipak gotovo rutinska praksa u specijalizovanoj Klinici za vaskularnu hirurgiju pri Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, tvrdi direktor KVH prof. dr Đorđe Radak, vaskularni hirurg i inovator takozvane everzione karotidne endarterektomije, tehnike koju je ovaj stručnjak, prvi u našoj zemlji, izveo još 1993. godine. Ali, pođimo redom...

Pripremio: G.T. Tekst

Inteligencija životinja i evolucija ljudskog uma ISTRAŽIVANJA

Inteligencija životinja i evolucija ljudskog uma

Prednost Čoveka

Mozak čoveka ne poseduje neke izuzetno upadljive odlike koje bi mogle objasniti inteligenciju naše vrste. Na primer, naučnici nisu uspeli da utvrde povezanost veličine mozga i sposobnosti rasuđivanja kod ljudi i drugih životinjskih vrsta. Takođe, nisu uspeli da pronađu paralelu između inteligencije i veličine ili postojanja posebnih regiona u mozgu, osim možda Brokove oblasti, koja upravlja govorom kod ljudi. Nedostatak očiglednog strukturalnog korelata sa ljudskim intelektom navodi na pomisao da naša inteligencija nije u potpunosti jedinstvena: studije su pokazale da šimpanze, između ostalih, poseduju raznovrsnost društvenih i kognitivnih veština nalik ljudskim.

Pripremio: M.Jakovljević Tekst

Rada Ješić-VukićevićMEDICINA

prof. dr sci. med. Rada Ješić-Vukićević

Transplantacija jetre
Sve duže sa poklonjenim organom

Ako i pre no što medicina dođe do razvojne tačke u kojoj će pacijenti sa vitalnim organima koji “otkazuju” biti lečeni novim organima razvijenim, možda, iz matičnih ćelija, ostaje da se držimo postojeće definicije da je transplantacija zamena nefunkcionalnog organa zdravim organom donora hiruškom intervencijom. Još relativno daleko od obećavajuće budućnosti, koja bi u svakom smislu bila jednostavnija i oslobođena mnogih dilema, danas možemo da konstatujemo nekoliko činjenica: presađivanje delova tela spada u najsloženija dostignuća savremene medicine; zahteva izvanrednu organizaciju zdravstvenog sistema i samog društva; s obzirom na to da donor može biti osoba sa konstatovanom moždanom smrću, izaziva niz pravnih i moralnih dilema; jedan od najvećih problema transplantacije organa jeste nalaženje (odgovarajućeg) donora pa je u svetu, čak i u onim delovima gde za to ima običajnih prepreka, razvijen sistem donorskih kartica, odnosno davanja dozvole za korišćenje delova tela posle sopstvene smrti.

Pripremio: G.T. Tekst

Vampirski slepi miševiZOOLOGIJA

Retke vrste
Vampirski slepi miševi

Obični vampirski slepi miš se u nauci naziva Desmodus rotundus. Druge dve vrste imenovane su po svojim anatomskim karakteristikama.To su dlakavonogi i belokrilni vampirski slepi miš, odnosno Diphylla ecaudata i Diaemus youngi. Po stručnim nazivima lako se može uočuti da su taksonomski svrstane u različite rodove. Pri tom je svaka vrsta jedina u okviru svog roda. Pripadaju familiji Phyllostomidae.

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

vilina kola MIKOLOGIJA

MistiČna vilina kola

Kao potvrda o vilinskom poreklu krugova svedoče mnogobrojna njihova imena pa se oni, zavisno od kraja, nazivaju vilini krugovi, vilina kola, vrzina kola, veštičja kola, vilinska gumna, rusalska kola, vilojkola itd. Ljudima koji naiđu na ta kola preporučivano je da nikako ne prolaze preko njih a, naročito ako noću zateknu golišave lepotice u igri, da se ni po koju cenu ne hvataju u kolo jer iz njega više neće moći da izađu.
Zanimljivo je da je pojam vilojkolo ušao u važan istorijski dokument, koji je nastao za vreme Berlinskog kongresa (1878), u kojem se u jednom segmentu pominje precizno razgraničenje između država Srbije i Bugarske. U tom dokumentu se kaže da granica na jednom mestu prolazi kroz vilojkolo.

Tekst i snimci: Ibrahim Hadžić Tekst

solarne elektraneENERGIJA

Voda ili solarne elektrane?
Skladištenje snage Sunca

Sunce je jedini neiscrpan izvor energije (osim geotermalne energije) bilo da je u obliku monsunskih oluja, atmosferskih padavina, rečnih tokova, orkanskih vetrova ili, u najjednostavnijem obliku, u vidu toplote. Ali, kako tu energiju sačuvati skladištenjem pošto, od trenutka prestanka sunčevog zračenja zbog zalaska ili zbog oblačnosti, vreme za koliko se ta energija moža skladištiti meri se satima, u najboljem slučaju danima.

Pripremio: J.B. Tekst

EVOLUCIJA GOVORA

Majmuni i razvojni koren jezika

Vokalizacija, poput režanja, pevanja ili lajanja je veoma učestana širom životinjskog carstva a čovek je jedina vrsta kod koje je ova vokalizacija dostigla prefinjenosti i komunikativnu efikasnost koju ima govor. Kako su naši preci postali jedine životinja sa sposobnošću govora pre mnogo hiljada godina? Da li je do ove promene došlo naglo, zahvaljujući iznenadnom pojavljivanju nove moždane regije ili šablona cerebralnih veza? Ili se to dogodilo zahvaljujući postepenom evolucionom procesu?

Pripremio: M.J Tekst

GEOLOGIJAGEOLOGIJA

Materije koje ne mogu da se obnove
Borba za dragocene metale

Antimon će nestati za 15 godina, srebro za 10 a indijum za manje od 5. Armin Riler, sa Univerziteta u Augsburgu, Nemačka, procenjuje da će cinka biti do 2037. Indijum i hafnijum, koji se koriste za kompjuterske čipove, nestaće do 2017, a terbijum, koji se upotrebljava da bi se dobilo zeleno svetlo u fluoroscentnim cevima, može nestati i pre 2012. godine. I platini, najređem i najskupljem metalu, dani su odbrojani. Za nju nema sintetičke zamene, kakvu imaju dijamanti ili nafta. Kada se potroše rezerve ovog elementa na planeti, one se više nikada ne mogu vratiti.

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

neolitskom nalazištu u Vinči IZLOŽBE

Sto godina od prvih iskopavanja na neolitskom nalazištu u Vinči

Praistorijska metropola

Autori izložbe: Dubravka Nikolić, Stevan Đuričić, Nenad Tasić, Jasna Vuković i Milorad Ignjatović (Centar za arheološka istraživanja Filozofskog fakulteta) nastojali su i u tome uspeli da na estetski nov i edukativan način, kroz arheološki materijal (antropomorfne figurine, prosopomorfni poklopci sa zagonetno urezanim znacima, obredni predmeti) i dokumentarnu građu, što više približe saznanja arheološke nauke o životu najstarijih ljudi na ovom tlu, od kojih nas deli 7000 godina. “Vinča je, igrom slučaja, nalazište koje je, zahvaljujući sistematskim istraživanjima, ušlo u evropsku arheologiju kao najstarije naseljeno mesto na ovom tlu”, kaže Tasić.

Pripremio: J.B. Tekst

arhitekturaKOSMOLOGIJA

Nova teorija o raĐanju Univerzuma
Veliki prasak - veliki odbitak

Kao što ponašanje materijala ukazuje da su sačinjeni od atoma, tako i ponašanje svemira i prostora kao da nagoveštava da i oni imaju neku strukturu izuzetno male veličine - mozaik „atoma“ prostor-vremena ili neki sličan filigranski rad. Materijalni atomi su najmanje nedeljive jedinice hemijskih jedinjenja; slično tome, i pretpostavljeni atomi prostora su najmanje nedeljive jedinice razdaljine. Uglavnom se smatra da je njihova veličina 10-35 m, što je premalo da bi se uočilo najmoćnijim instrumentima današnjice kojima se može posmatrati do veličine od 10-18 m. Zbog ovoga, mnogi naučnici dovode u pitanje da li se koncept atomskog prostor-vremena uopšte može smatrati naučnim. Međutim, ima naučnika koji ne dozvoljavaju da ih ovo obeshrabri i smišljaju nove načine da indirektno uoče takve atome.

Pripremio: Mirko Jakovljević Tekst

arhitekturaTEMA BROJA

NAJVEĆE ZGRADE NA SVETU

ORLOV DAR

Za čoveka nebo je bilo nedostižna tajna i nesavladiva sila. Preteći oblaci, gromovi i po koji usamljeni orao koji vreba zemaljski plen postali su simboli moći. Nebesa su oduvek bila tajna u koju čovek nije mogao da pronikne ali je želeo da u njoj bude. Moć se pokazivala podizanjem vatre, ruke ili podizanjem gospodara i njegovog trona.

  Tekst

Kule u vazduhu TEMA BROJA

Visoki objekti paraju nebo širom sveta
Kule u vazduhu

Faraonske grobnice u Gizi i Sakari, najviše građevine drevnih civilizacija, i danas stoje kao spomenici trajniji od tuča (motiv poznat još staroj egipatskoj književnosti). Katedrala u Šartru, visinom svojih tornjeva i vanvremenom lepotom i u naše dane budi osećaj uzvišenosti i razamišljanje o božanskom kao i u ljudi s početka trinaestog veka. Piramide ostavljaju utisak “tereta na tlu”, crkva u Šartru je prvi “bestežinski izraz” čovekovog duha u arhitekturi. Gotika je jedno od najznačajnijih ljudskih ostvarenja, kaže Kenet Klark. I večna boravišta egipatskih vladara i gotske katedrale najviše su građevine tih dalekih epoha. Ali ovi i slični graditeljski poduhvati prošlosti imaju malo zajedničkog sa “eksplozijom” visokih objekata krajem minulog i početkom ovog milenijuma.

M. Rajković Tekst

arhitekturaTEMA BROJA

Najviše građevine jugoistočne Azije
Feng šui na nebu

Kriterijumi za utvrđivanje najviših zgrada i objekata nisu jedinstveni i opšteprihvaćeni pa među stručnjacima ima razmimoilaženja oko toga šta mora biti uzeto u obzir pri merenju visine. Već decenijama Veće za visoke zgrade sa sedištem u Čikagu, pri Institutu za tehnologiju države Ilinois, bavi se problematikom visokih zgrada iz svih uglova. Zasad, ova organizacija ističe da je Taipei 101, na Tajvanu, najviši završeni neboder na svetu.

Pripremio: Oliver Klajn Tekst

   

ČASOPIS PLANETA Br 32

SARADNICI NA BROJU

Nebojša Arsenijević, Dragan Babović, Daliborka Barjaktarov, Jozef Baruhović, Jasna Brkić, Dalibor Čavizović, Milan Dimitrijević, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Vladimir Jovanović, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Branka Jakšić, Vladimir Milojević, Branislav Miljković, Ljerka Opra, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar, Viktorija Podboj

Izdavač i osnivač: „Belmedia”d.o.o
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Branka Savković
Fotografije: Rade Krstinić
Internet prezentacija : Dragan Bogdanović

DISTRIBUCIJA: Data Press, Beograd, Kondina 24, 011/33 40 440
ŠTAMPA: „Batatisak“, Beograd, Miloša Savkovića 4-6, 011/38-20-333

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
 

Sredinom septembra, prateći domete tehnologije, prvi broj našeg lista našao se na računarskoj mreži, u digitalizovanom obliku, zajedno sa još deset prethodno izdatih brojeva. Svi oni koji se zanimaju za sadržaje koje “Planeta” objavljuje a koji zbog različitih razloga nisu u mogućnosti da list nađu na kioscima od sada ga mogu čitati na adresi

http://planeta.
digitalnikiosk.com/

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA