MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAÄIVANJA I OTKRIĂA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

" Glavni naslovi

AREHEOLOGIJA

Priredio: Petar Odoba´┐Żi´┐Ż

Srebro iz naselja ´┐Żidovar
Tajna duga vi´┐Że milenijuma

´┐Żidovar kod sela Ore´┐Żac, na sredokra´┐Żi izme´┐Żu Vr´┐Żca i Bele crkve, na isto´┐Żnom obodu Deliblatske pe´┐Ż´┐Żare, jedan je od najzna´┐Żajnijih lokaliteta u srpskom delu Podunavlja. Nalazi se oko 1 km jugozapadno od sela, na visokom lesnom platou iznad doline reke Kara´┐Ż kojom danas prolazi kanal Dunav-Tisa-Dunav.

Svojim izuzetnim polo´┐Żajem, ´┐Żidovar je veoma rano privukao pa´┐Żnju istra´┐Żiva´┐Ża. Prvi put spominje na jednoj topografskoj karti izra´┐Żenoj za princa Eugena Savojskog, iz 1716 / 1717. godine.Na njega skre´┐Że pa´┐Żnju i ma´┐Żarski areheolog F. Romer, na kongresu arheologa u Budimpe´┐Żti 1871.godine. F.Mileker, kustos muzeja u Vr´┐Żcu, za keramiku sa ´┐Żidovara, kao bliske analogije,naveo je odgovaraju´┐Że nalaze iz bronzanog doba Vatina. Pribli´┐Żnou isto vreme, 1905.godine, detaljan opis ´┐Żidovara, sa skicama lokaliteta i crte´┐Żima popre´┐Żnih preseka istok-zapad i sever-jug,daje G.Tegla´┐Ż.

´┐Żidovarski plato se uzdi´┐Że oko 40 m iznad doline, nepravilnog je, pribli´┐Żno elipsoidnog oblika i povr´┐Żine od oko pola hektara. Naju´┐Żnoj i isto´┐Żnoj strani veoma se strmo spu´┐Żta ka dolini i pristupa´┐Żan je sa zapadne i severne strane, na kojoj se nalazi prostrana terasa. Ona je ni´┐Ża 8-10 m i u njenom severozapadnom delu se nalazi neka vrsta prilazne rampe, sa ´┐Żvratima´┐Ż koja vode na plato.

´┐Żidovar je prvi put nastanjen krajem bronzanog doba, mada nije isklju´┐Żeno daje, kao pribe´┐Żi´┐Żte, naseljavan i ranije. Najstarije naselje u ´┐Żidovaru osnovali su pripadnici vatinske kulture koji su, krajem ranog i po´┐Żetkom razvijenog bronzanog doba, od 1800. do 1500. godine pre n.e. suvereno gospodarili nepreglednim pa´┐Żnjacima, ´┐Żumama i ritovima pored Dunava, Save, Tise, Tami´┐Ża i Kara´┐Ża.
Na osnovu nekoliko bogato ukra´┐Żenih posuda i velikog broja fragmenata, Zidovar se svrstava i u zna´┐Żajno nalazi´┐Żte hal´┐Żtata - starijeg gvozdenog doba. Pored toga, izdvojen je i sloj sa nalazima crnogla´┐Żane keramike i veoma zna´┐Żajno nalazi´┐Żte Basarabi kulture, iz vremena srednjeg hal´┐Żtata (850-550. godine p.n.e.).

Najmla´┐Że ´┐Żidovarsko naselje je osnovano u I v.p.n.e, nakon povla´┐Żenja Kelta iz ´┐Żumadije, gde su 84. g.p.n.e. pretrpeli poraz od Kornelija Scipiona Azijagena i bili primorani da se prebace na levu obalu Dunava. Sredinom I v.p.n.e. dolazi do da´┐Żke invazije pod ´┐Żuvenim kraljem Boirebistom. Stanovnici su bili prinu´┐Żeni da prihvate agresivnu da´┐Żku kulturu i sa njom ostvare posebnu kulturnu simbiozu ´┐Żto se najbolje zapa´┐Ża u pokretnom arheolo´┐Żkom materijalu, kao ´┐Żto su fragmenti grubih posuda, lonaca, ´┐Żolja, kr´┐Żaga, zdela...

I pored toga ´┐Żto veliki deo otkrivenih predmeta ´┐Żine perle i privesci od iskucanog srebrnog lima, te´┐Żki svega nekoliko grama, celokupan nalaz te´┐Żi punih 2480 gr, ´┐Żto ga svrstava u dosad najve´┐Żi nalaz ove vrste u na´┐Żoj zemlji. Treba naglasiti da je, do trenutka pronala´┐Żenja ´┐Żidovarskog blaga, najve´┐Że otkri´┐Że u nas predstavljala ostava srebrnih predmeta iz Kovina, otkrivena 1956. godine, koja je te´┐Żila 1317 gr. ´┐Żidovarsku ostavu sa´┐Żinjavaju : toaletni pribor, toaletne kutije, prstenje, privesci, perle, cev´┐Żice - sprovodnici, alke, lanci i fibule (sve od srebra), ´┐Żilibarske perle i dva perforirana o´┐Żnjaka medveda.

Potonje naselje na ´┐Żidovaru traje najverovatnije do po´┐Żetka druge polovine I veka na´┐Że ere kada ga uni´┐Żtavaju rimske legije. Nakon ovog osvajanja naselje nije obnavljano.
Ciij najnovijih istra´┐Żivanja je da se, uz primenu savremenih metoda, dobije jasna i precizna slika ovog lokaliteta, ´┐Żto bi doprinelo obja´┐Żnjavanju etnokulturnih odnosa tokom II i I milenijuma pre nove ere u ovom delu Podunavlja.

Tokom avgusta-septembra 2001. godine arheolo´┐Żka iskopavanja su dala niz zanimljivih nalaza. Osniva´┐Żi naselja ostavili su prepoznatljive tragove u ostacima nadzemnih pravougaonih koliba, hlebnih pe´┐Żi i finoj sivoj keramici izra´┐Żivanoj na grn´┐Żarskom kolu. Ipak, najzna´┐Żajniji je nalaz srebrnih predmeta..
Ovaj nalaz odlikuju raznovrsnost predmeta, izuzetna izrada i visok estetski kriterijum majstora koji su ih izra´┐Żivali. Raznolikost se prepoznaje ne samo u velikom broju razli´┐Żitih predmeta i ma´┐Żtovitosti stilizacije kojom su modelovani i ukra´┐Żavani, ve´┐Ż i u postojanju raznih tehnika izrade, zahvaljuju´┐Żi kojima su i dobili rasko´┐Żan izgled. To su tehnike presovanja tankog srebrnog lima u kalupima, kao i tehnike filigrana i granulacije. Sve tri tehnike predstavljaju paleobalkansku kultumu zaostav´┐Żtinu nastalu na temeljima helenske civilizacije.
Dragocenosti su mogle dospeti na ´┐Żidovarski plato u vremenu izme´┐Żu 84. i 50. godine pre n.e, odnosno u periodu formiranja najstarijeg latenskog naselja na ovom mestu. Nema sumnje da ve´┐Żina predmeta pripada ne´┐Żto starijem vremenu i da su mogli biti u posedu raznih vlasnika, ´┐Żuvani kao izuzetne dragocenosti. Nabavljeni trgovinom ili plja´┐Żkom, doneti su na ovaj prostor, gde su krasili vlasnike sve do trenutka kada su ukopani. Vreme ukopavanja tako´┐Że je mogu´┐Że rekonstruisati na osnovu pomenutih arheolo´┐Żkih metoda i povezuje se sa najezdom Boirebistinih hordi sa istoka.

Nije mogu´┐Że utvrditi ta´┐Żan nivo sa kog je izvr´┐Żeno ukopavanje ovih dragocenosti. lako je detaljno pra´┐Żena struktura otkopnih slojeva, ukop pre´┐Żnika 25 cm mogao se uo´┐Żiti tek ne´┐Żto iznad mesta na kom je otkriven najve´┐Żi broj predmeta i to na relativnoj dubini od 0,9 m. Tkanina u kojoj se nalazio nakit najverovatnije je u jednom trenutku probijena, na ´┐Żta ukazuje izvestan broj predmeta-nakita rasutih po sloju. Medju njima treba izdvojiti fibule, tzv. tipa ´┐ŻJarak´┐Ż, kojih je do sada na prostoru srpskog Podunavlja prona´┐Żeno sedamnaest (10 na ´┐Żidovaru, 2 u Jarku, 2 u Kovinu, 2 na Karaburmi i 1 u Novim Banovcima), za koje treba re´┐Żi da su proizvod keltske stilizacije.
Sadr´┐Żaj ´┐Żidovarske riznice posebno oboga´┐Żuju predmeti izra´┐Żeni od ´┐Żilibara.To su primerci koji nemaju posebno izra´┐Żenu figuralnost, ve´┐Ż je uglavnom re´┐Ż o perlama jednostavnih oblika.

Specifi´┐Żnost otkri´┐Ża le´┐Żi u ´┐Żinjenici da je broj lokaliteta sa ovako skupocenim nalazima izuzetno ograni´┐Żen, ´┐Żto su´┐Żava izbor analogija, kao polaznih osnova za potpunija obja´┐Żnjenja.

Petar Odoba´┐Żi´┐Ż

 

  back   top
» Pretra×i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istra×ivanja i otkriŠa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA