MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAÄIVANJA I OTKRIĂA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

" Glavni naslovi

AUTOTRANSFUZIJA

Priredila: Ljiljana Milenkovi´┐Ż

Mogu´┐Żnosti na´┐Żih medicinskih ustanova
"Spasavanje krvi"

U moru nau´┐Żnih inovacija name´┐Że se i pitanje: mo´┐Że li se prona´┐Żi zamena za krv. Dr ´┐Żalija tvrdi da zamenbi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji. e za krv nema, ali ima dopune.To je takozvana "ve´┐Żta´┐Żka krv". Ona je sinonim za "transportere" kiseonika u organizmu. U ovom trenutku postoje dve vrste: slobodni rastvori hemoglobina, kojima su glavna sirov ina prestareli eritrociti, koji se hemoliziraju i ciljano pakuju sa odre´┐Żenim "nosa´┐Żima" koji treba da ve´┐Żu hemoglobin za odre´┐Żene molekule. Druga vrsta "nosa´┐Ża" predstavlja, ka´┐Że ´┐Żalija, proizvod atomske bombe. Zamenom vodonikovih jona, vezanih za ugljenikove atome, dobijeni su protektori koji rastvaraju sve gasove. U ovom trenutku postoje samo dva preparata koji su u fazi ispitivanja na 2000 dobrovoljaca, koji dobijaju tu "ve´┐Żta´┐Żku krv". Doktor ´┐Żalija ka´┐Że da bi to trebalo da bude radni materijal koji bi se, u kombi-naciji sa autotransfuzijom, primenjivao u hirurgiji.

dr Branko ´┐Żalija
dr Branko ´┐Żalija

Gotovo da nema dana da iz neke zdravstvene ustanove ne stigne apel za novim koli´┐Żinama krvi, neophodnim bolesnicima na operacionom stolu. Nedostatak dragocene te´┐Żnosti hroni´┐Żan je problem svih zdravstvenih ustanova. Mo´┐Że li druga´┐Żije i mo´┐Że li se olak´┐Żati i pacijentima i lekarima? Ima stru´┐Żnjaka, koji ka´┐Żu da mo´┐Że.

Jedan od njih je dr Branko ´┐Żalija, transfuziolog iz Instituta za kardio-vaskulame bolesti na Dedinju.

- Svakoga dana na Institutu obavimo do osam operacija na krvnim sudovima i jo´┐Ż pet drugih vaskularnih procedura, za koje treba obezbediti bar pet do ´┐Żest kesa krvi (0,5I), pri ´┐Żemu je neophodno uskladiti krvne grupe davaoca i primaoca. Pri tom se, naravno, ne mo´┐Że licitirati sa tim da ´┐Że biti operisan onaj pacijent za koga ima krvi - isti´┐Że doktor ´┐Żalija. On navodi da su "najve´┐Żi potro´┐Ża´┐Żi krvi, upravo, operacije na srcu i krvnim sudovima i iznosi podatak da se na pomenutom Institutu godi´┐Żnje obavi 2000 operacija, za ´┐Żta je neophodno izme´┐Żu 10 i 15.000 kesa krvi. To, tvrdi dr ´┐Żalija , iznosi 25 posto ukupnih koli´┐Żina krvi koje mo´┐Że da obezbedi Zavod za transfuziju krvi u Beogradu. Jasno je da toliku koli´┐Żinu za potrebe ove bolnice nije mogu´┐Że obezbediti, a posebno ne u svakom trenutku.

- To je razlog zbog kojeg smo kre nuli u program autotransfuzije, koji podrazumeva da se od pacijenta uzi ma njegova krv, i pre i tokom same operacije, kada se ona prikuplja iz operativnog polja, obja´┐Żnjava doktor ´┐Żalija. U drugim slu´┐Żajevima, krv otekla tokom operacije se baca, dok se na ovom Institutu ona prikuplja, ´┐Żisti i ponovo vra´┐Ża pacijentu.

Pranje krvi

Znati´┐Żeljni ´┐Żitalac zapita´┐Że se, kako se to istekla krv vra´┐Ża pacijentu, gde je tu higijena? Doktor ´┐Żalija ´┐Że odgovoriti da je to najjednostavniji put da se "sa´┐Żuva glava".

- Re´┐Ż je o posebnim ma´┐Żinama, odnosno intraoperativnim aparatima, koji u posebnim posudama prikupljaju krv pacijenta tokom operacije, potom je centrifugiraju, odliju ono ´┐Żto nije potrebno, operu ostatak i pacijentu vrate ono ´┐Żto mu je potrebno, a to su eritrociti - kazuje doktor ´┐Żalija i nagla´┐Żava da se cela procedura "´┐Żi´┐Ż´┐Żenja" krvi mo´┐Że obaviti za 15 minuta a onda operacija na srcu mo´┐Że trajati i deset sati.Na´┐Ż sagovomik podse´┐Ża da se ova metoda primenjuje u slu´┐Żajevima kada iz organizma, pri likom operacije, istekne oko litar ili vi´┐Że krvi. Ovaj na´┐Żin spasavanja krvi proveren je na mnogim operacijama, a mogu´┐Że je primeniti ga kod operaci ja u urologiji, ginekologiji, zameni kuka protezom, neurohirurgiji ili kod operacija neophodnih posle velikih saobra´┐Żajnih nezgoda.

Institut za kardiovaskularne bole sti na Dedinju ima pet aparata za autotransfuziju i razlikuje se od ostalih kardiohirur´┐Żkih ku´┐Ża i drugih klinika jer, od 25.000 kesa transfuzije, koliko se potro´┐Żi na operacije, ova ku´┐Ża od Zavoda za transfuziju uzme tek 2.200, ´┐Żto je zanemarljiva koli´┐Żina.

Kada je to tako, za´┐Żto ovu metodu i ma´┐Żine ne primenjuju i ostale klinike ?

Jehovini svedoci i oprana krv

Ako i postoji sumnja u valjanost primene autotransfuzije kod mnogih Ijudi, postoji jedna grupa na´┐Żih gradjana koji apsolutno prihvataju ovaj oblik primanja krvi. Re´┐Ż je o Jehovinim svedoci-ma, kojima vera ne dopu´┐Żta da primaju krv dobrovoljnih davala-ca krvi, po cenu da pacijent umre.

Doktor ´┐Żalija ka´┐Że da je od primene autotransfuzije na teritoriji Srbije operisano 15 Ijudi, pripadnika ove grupe i da su svi prihvatili proceduru spasavanja krvi.

- Mi smo i´┐Żli sa na´┐Żim aparatom ´┐Żirom Srbije, gde su obavljane operacije nad tim pacijentima. To je bila i prilika da u mnogim sredinama poka´┐Żemo prednosti ove metode, isti´┐Że doktor ´┐Żalija.

Ne mogu da odgovorim za´┐Żto je tako i za´┐Żto u celoj Srbiji ove aparate poseduju na´┐Ż institut, Klini´┐Żki centar u Beogradu i bolnica u U´┐Żicu - glasno se pita doktor ´┐Żalija i dodaje da je njegova ku´┐Ża sa svojim ma´┐Żinama za spasavanje krvi pomagala pri velikim ope racijama u Podgorici, Valjevu, Ni´┐Żu, Beogradu i U´┐Żicu i da su kolege iz tih klinika bile zainteresovane za njihovu nabavku, ali se to nikada nije dogodilo, osim u U´┐Żicu, zahvaljuju´┐Żi jednoj donaciji. Svuda je problem nedostatka novca. Na´┐Ż sagovornik nagla´┐Żava da se u svetu ne dozvoljava prijava

operacije, ukoliko klinika ne raspola´┐Że aparatom za spasavanje krvi. - Desilo nam se nedavno da je kroz jedan od ovih aparata pro´┐Żlo 15 litara krvi za jednu pacijentkinju. Da nije bilo tako, moralo bi 40 davalaca da daju krv, a Urgentni centar dnevno dobije najvi´┐Że deset kesa krvi doborovoljnih davalaca. Bez ovog aparata iluzorno je o´┐Żekivati uspeh u le´┐Żenju.

Dr ´┐Żalija nagla´┐Żava da transfondovanje tako velike koli´┐Żine krvi od drugih Ijudi nosi velike rizike - najpre je nema dovoljno, a postoji i mogu´┐Żnost "kompromitacije" organizma u imunolo´┐Żkom smislu, uz mogu´┐Żnost da se naprave antitela. Prilikom svake slede´┐Że transfuzije, organizam mo´┐Że biti ugro´┐Żen, a o mogu´┐Żnosti preno´┐Żenja raznih bolesti, bez obzira ´┐Żto su testovi krvi bezbedniji nego ikad, da se i ne govori.

Ni´┐Żta nije apsolutno bezbedno

lako veliki zagovomik i pionir ideje autotransfuzije, doktor Branko ´┐Żalija ne negira rizike ovakve metode obezbe´┐Żivanja krvi za pacijente na operacionom stolu. U njih ubraja opasnosti od kontaminacije organizma, koje su vezane za ´┐Żisto´┐Żu hirur´┐Żkog rada, i opasnosti izazvane lekovima. Zato preporu´┐Żuje da se autotransponuje onoliko eritrocita koliko ih cirkuli´┐Że u organizmu.Osim toga, oprana krv mora ´┐Żto pre da se upotrebi, odnosno najdu´┐Że ´┐Żest sati od zavr´┐Żetka procesa pranja.

Da li je 200 evra mnogo za ´┐Żivot?

- Kada se sagledaju sve mane i prednosti autotransfuzije, negde u vazduhu ostaje pitanje: za´┐Żto se ovaj postupak ne primenjuje ´┐Że´┐Ż´┐Że i u na´┐Żim ustanovama? Jasno je da je u svakodnevici kakva je na´┐Ża, i ustanovi i pojedincu mnogo toga skupo, ali ostaje i pitanje ´┐Żta je vrednije od zdravlja. Iskustvo Instituta na Dedinju kazuje da jedan set aparata za auto-transfuziju ko´┐Żta oko 200 evra, a krv jednog davaoca, svuda u svetu vredi izmedju 120 i 150 evra, ´┐Żto navodi na zaklju´┐Żak da su cena jedne jedinice krvi i jednog seta pribli´┐Żno iste. Iskustva onih koji koriste aparate za auto-transfuziju govore da, ukoliko se klinika obave´┐Że da ´┐Że godi´┐Żnje tro´┐Żiti 300 setova za pranje krvi, aparat ´┐Że od proizvoda´┐Ża dobiti besplatno. Da li bi onda ustanovama koje rade velike i komplikovane operacije, poput Klini´┐Żkog centra Srbije, bolnice na Banjici, Urolo´┐Żke klinike u Beogradu ili velikih klini´┐Żkih centara u drugim gradovima ´┐Żirom Srbije bilo skupo da nabave aparate za autotransfuziju i kupe po 300 setova od po 200 evra? Odgovor na ovo pitanje name´┐Że se sam, a da li ´┐Że se i u praksi nametnuti, ostaje dase vidi.

Ljiljana Milenkovi´┐Ż

 

  back   top
» Pretra×i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istra×ivanja i otkriŠa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA