MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAÄIVANJA I OTKRIĂA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

" Glavni naslovi

HOBI

Priredila: Milenko A´┐Żimovi´┐Ż - A´┐Żim

Jastreb na ruci

U mislima mnogih Ljudi na pomen ´┐Żsokolarstvo´┐Ż stvara se slika plemi´┐Ża, vlastele i njihovih gospi kako ja´┐Żu na konjima i love. Poneko ima maglovitu predstavu o tome ´┐Żta je sokolarstvo. Ukratko, to je umetnost lova sa istreniranom pticom grabljivicom. Danas je to samo sport, ali je sasvim sigurno da je prvi ´┐Żovek koji je istrenirao jastreba to uradio zato ´┐Żto je video koliko je on uspe´┐Żan u lovu za sebe samog.

Niko ne zna kada i gde je sokolarstvo po´┐Żelo pa tako postoje razne teorije, ali uglavnom se svode na to da sokolarstvo poti´┐Że iz Kine, Persije, Centralne Azije i okolnih zemalja. Vrio je malo konkretnih dokaza koji bi to potkrepili.

Najstariji siguran podatak o sokolarstvu izgleda da poti´┐Że iz Japana gde je zabele´┐Żeno daje istreniran jastreb donet iz Kine 47 godine vladavine carice Jingu (244 godine na´┐Że ere).

Kada i kako je sokolarstvo stiglo u Evropu, ostaje nam nepoznato. Jedan od najstarijih dokaza sokolarstva u Evropi je podni mozaik sa scenom sokolarenja u rimskoj ´┐Żvili sokolara´┐Ż u Argosu u Gr´┐Żkoj. Datiran je na 500. godinu na´┐Że ere.

Tokom XII veka po´┐Żelo se pisati o sokolarstvu u Turskoj, ´┐Żpaniji i Arabiji.

Feudalni vladari i plemstvo su ´┐Żesto kovali novac na kome je predstavljen vladar ili vlastelin sa sokolom na ruci. Lov sa sokolom je bio znak feudalne mo´┐Żi i prava feudalnih gospodara. U zapadnoj Evropi srednjeg veka klasne razlike u dru´┐Żtvu su se odnosile i na lov pticama. Samo je kralj mogao da lovi orlom, najbli´┐Żi ´┐Żlanovi porodice severnim sokolom, plemstvo sivim sokolom, seljaci jastrebom.

U Nema´┐Żkoj se prva ´┐Żtampana knjiga o sokolarstvu pojavila 1472. godine.

Po´┐Żetkom XVI veka, Kortez, ´┐Żpanski konkvistador, je do´┐Żao u Meksiko gde je nai´┐Żao na Acte´┐Żkog kralja Montezumu koji je imao osoblje za treniranje ptica grabljivica, kori´┐Ż´┐Żenih za lov. To je prva zvani´┐Żna zabele´┐Żka sokolarenja u Americi.

U centralnoj Aziji lov sokolovima i orlovima je u to vreme uobi´┐Żajena stvar. Lovci treniraju svoje orlove za lov na lisice, vuka, srne.

Manuskript sokolarstva u Ma´┐Żarskoj je napisao 1749. godine Gyorgy Pray, poznati jezuitski pisac. Manuskript je izgubljen kada ga je poslao izdava´┐Żu i prona´┐Żen je ponovo 1998. Kako je pisan na Latinskom bi´┐Że preveden na ma´┐Żarski i objavljen sa latinskim originalom.

Na na´┐Żim prostorima narod je oduvek cenio ptice grabljivice zbog lepote, brzine, hrabrosti, snage. Tako su mnoge planine i mesta dobijali ime po pticama grabljivicama: planine Veliki jastrebac i Mali jastrebac krai Kru´┐Żevca, Sokolja kod- Kraljeva, Sokolovica kod Kur´┐Żumlije, Sokol planina iznad Krupnja, Sokolina - vrh planine Bukovice, Sokolov vis - planina Majdan kod Podujeva, mesta Soko banja, Donja sokolovica.

U srednjem veku, soko je simboli´┐Żno predstavljao vlast gospodara koji je ubirao da´┐Żbine ili danak u vidu sokolarine. Oli´┐Żenje vladarske vlasti u sokolu, kao simbolu, pojavljuje se svuda: na nadgrobnim spomenicima, novcu, minijaturama, ornamentima itd.

Za potrebe srpskih vladara i plemi´┐Ża, centar za hvatanje i odgajivanje sokolova bio je u staroj Ra´┐Żkoj, na Kopaoniku, nedaleko od Studenice u selu ´┐Żerekare (od gr´┐Żkog Derekar - sokolar).

Prema narodnom predanju ka´┐Że se da je manastir Studenica ostao ceo i neru´┐Żen od Turaka zato ´┐Żto su njegovi kalu´┐Żeri bili dobri u treniranju sokola koje su davali Turcima, te im ovi za uzvrat nisu dirali manastir.

Plemi´┐Żi i vladari pla´┐Żali su skupo svoje Ijubimce jer ih je bilo te´┐Żko nabaviti. Navodi se kako je kralj Filip Avgust nudio nagradu od 1000 dukata onome ko mu povrati sokola koji je odleteo u opsednutu Ankonu. U Dubrovniku se jastreb ili soko (1343. godine) pla´┐Żao 1 do 2,5 zlatnika.

Po Konstantinu Porfirogenitu, sinovi srpskog kneza Vlastimira poslali su bugarskom knezu Borisu, kao akt diplomatske kurtoaziie, me´┐Żu raznim poklonima i dva sokola.

U srpskim narodnim pesmama ´┐Żesto se pominju sokolovi i orlovi.

Ne samo da su da´┐Żbine ve´┐Ż su i me´┐Żusobne usluge pla´┐Żane u sokolovima. Koliko se pridavao zna´┐Żaj lovu sa sokolom u srednjevekovnoj Srbiji vidi se i po tome ´┐Żto su postojala dvorska zvanja kao sokolar i psar. Oni su bili vladareva pratnja. Sokolar je imao du´┐Żnost ne samo da se stara o sokolovima, ve´┐Ż i da ih nosi vladaru kada ovaj ide u lov. Ako se uzme kao pouzdan materijal i srpska epika srednjeg veka, vidimo iz narodnih pesama da su plemi´┐Żi, vlastela, lovili sokolom, a da su vojnici i podanici koji nisu pripadali vlastelinskom stale´┐Żu lovili jastrebom. Od srednjevekovne srpske vlastele isti´┐Że se kao sokolar Kraljevi´┐Ż Marko, a od despota Stefan Lazarevi´┐Ż za koga stari spisi ka´┐Żu da je umro love´┐Żi sa sokolom.

Lov sa sokolom traje kod nas kroz ceo srednji vek. U Evropi dosti´┐Że svoj uspon u XVI i XVII veku. U Srbiji se zadr´┐Żao veoma dugo posle propasti srpske dr´┐Żave, zbog toga ´┐Żto je i turskoj vojsci lov sa sokolom bio omiljen. Na ovim prostorima lov sa sokolom se odr´┐Żao sve do tridesetih godina XX veka kod bosanskih begova, a zatim nestao. Vatreno oru´┐Żje je potislo sokolarenje kao i mnoge druge vite´┐Żke obi´┐Żaje.

U XVIII i XIX veku sokolarstvo u Evropi je skoro nestalo. Ipak, u XX veku lov pticama grabljivicama do´┐Żivljava preporod. U Nema´┐Żkoj se osniva udru´┐Żenje sokolara. U Engleskoj i Francuskoj ponovo obnavljaju sokolarenje. 1963. Francuzi donose lovni kodeks o sokolarenju. I u zemljama centralne Evrope sokolarstvo do´┐Żivljava preporod.

Osnovna odlika dana´┐Żnieg sokolarenja je ´┐Żto se ono razvija kao sportska disciplina, bez obzira na nekada´┐Żnje obrede, titule i koristi od plena; vi´┐Że se u´┐Żiva u letu ptica.

Kraj XX veka je vrhunac tog perioda u lovu sa pticama. Skoro sve zemlje u Evropi imaju svoja udru´┐Żenja sa razli´┐Żitim brojem sokolara. Engleska prednja´┐Żi sa 11000 sokolara, od kojih je 7000 aktivnih. Nema´┐Żka ima oko 2000, Austrija oko 300, ´┐Żpaniia oko 350, Francuska blizu 600, Holandija oko 100, Italija oko 600 ´┐Żlanova, Ma´┐Żarska preko 200. SAD ima oko 3000 ´┐Żlanova.

Nekada su u Evropi lovci pticama imali razli´┐Żite nazive. Onaj koji je lovio sokolom bio je FALCONER, a lovac jastrebom AUSTRINGER. Danas se svi lovci pticama grabljivicama zovu sokolari. Samo ponegde, i to retko, se jo´┐Ż za lovce jastrebom koristi naziv AUSTRINGER.

U na´┐Żoj zemlji je sokolarenje bilo zaboravljeno, ali ie zahvaljuiu´┐Żi nekolicini entuzijasta koji su malo u´┐Żili sami, malo od Italijana i Madara, ponovo obnovljeno u Senti je 10. III 2001. godine osnovano udru´┐Żenje sokolara ´┐ŻNobilis Ars´┐Ż. Aktivnih ´┐Żlanova je malo.

Udru´┐Żenje sokolara ima i podr´┐Żku Lova´┐Żkog saveza i po´┐Żto je do sada lov pticama grabljivicama bio zabranjen mora´┐Że se ne´┐Żto promeniti i u tom pogledu.

Posledice lova pticama grabljivicama su gotovo nevidljive; zato sokolari ne predstavljaju pretnju za divlja´┐Ż i lovce vatrenim oru´┐Żjem.

Milenko A´┐Żimovi´┐Ż - A´┐Żim

 

  back   top
» Pretra×i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istra×ivanja i otkriŠa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA