MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAIVANJA I OTKRIA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

NAUKA KAO �IVOT

Priredio: Miloslav Rajkovi�

Dr Dragan Mici� endokrinolog

Traganje za tajnama metabolizma

Na evropskom kongresu o gojaznosti, odr�anom u Helsinkiju ove godine, dr Dragan Mici� , redovni profesor interne medicine i �ef Katedre za endokrinologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, odr�ao je predavanje o leptinu, novom hormonu, izolovanom pre pet godima, koji se primenjuje u le�enju lipodistrofije (nedostatku potko�nog masnog tkiva). Predavanje prof. Mici�a imalo je odjeka i na drugoj strani Atlantika. Jedna ameri�ka kompanija je pozvala srpskog lekara da o predmetu svog saop�tenja napi�e poglavlje za knjigu o gojaznosti koju je nameravala da izda. Bio je to poziv koji se ne odbija.

Profesor Mici� je mnogo puta do sada skretao pa�nju doma�e i svetske stru�ne javnosti rezultatitima svog nau�no-istra�iva�kog rada i klini�ke prakse. U najuglednijim stranim �asopisima, koji prate tokove savremene endokrinologije, kao �to su Clinical Endocrinology, Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, Metabolism, Journal of Endocrinological Investigation, European Journal Endocrinology, profesor Mici� je dosad objavio 89 radova. Ovih dana uredni�tvo �asopisa za �e�ernu bolest Diabetes Research and Clincal Practice, koji izlazi u Njukaslu, primilo je Mici�ev rad o kontroli lu�enja hormona rastenja u dijabetesu tipa 2 pri raznim nivoima �e�era u krvi.

To je zna�ajno priznanje po�to je re� o eminentnom �asopisu. Moji saradnici i ja smo na tom poslu proveli poslednje dve godine - ka�e Mici�.

Stodeset Mici�evih nau�nih radova publikovano je u doma�oj periodici. Autor je 66 poglavlja u stru�nim knjigama i ud�benicima. Prema dokumentaciji Narodne biblioteke Srbije, Mici�evi radovi su citirani 340 puta ( vid. Science Citation lndex). Dosada�nji nau�ni i prakti�ni rezultati svrstali su profesora Mici�a medju vode�e endokrinologe u nas i u svetu. Odeljenje medicinskih nauka SANU je podr�alo kandidaturu prof. dr Dragana Mici�a za dopisnog �lana.

Mici�evo opredeljenje za endokrinologiju, prema vlastitom mi�ljenju, mo�da je vi�e stvar slu�ajnosti nego li�nog izbora, kao i sam predmet njegovog nau�nog interesovanja.

dr Dragan Mici�

Pored vodjenja Katedre za endokrinologiju Medicinskog fakulteta, prof. dr Dragan Mici� je na�elnik Odeljenja za endokrinolo�ke i metaboli�ke poreme�aje instituta za endokrinologiju, �lan Medjuodeljenjskog odbora za humanu reprodukciju SANU, predsednik Udru � enja za borbu protiv gojaznosti Srbije i Crne Gore. �lan je Evropske endokrinolo�ke federacije, Ameri�ke asocijacija za dijabetes, Medjunarodne asocijacije za dijabetes (sa sedi�tem u Engleskoj), Evropske neuroendokrinolo�ke asocijacije, Evropske i Medjunarodne asocijacije za borbu protiv gojaznosti. Urednik je glasila Klini�kog centra Srbije "Acta clinica" i Glasnika Instituta za �titastu �lezdu.

Posle odslu�enja vojnog roka u Pan�evu 1976. godine, primljen sam na Endokrinolo�ko odeljenje Interne klinike A. Od prvog dana na klinici po�eo sam da se bavim i nau�nim istra�ivanjem, jer me je profesor Du�an Djuri� Zinaja odabrao za svog saradnika. Za magistarski rad sam dobio temu: "Insulinemija i steroidi u toku bolne faze ulukusne grizlice�. O toj, u velikoj meri, provokativnoj temi bilo je u to vreme malo literature. Medjutim, ispostavilo se da smo mogli da predvidimo neke stvari koje �e se kasnije razvijati, kao �to su crevni hormoni. Bio sam, dakle, orijentisan na funkcionisanje enteroinsularne osovine koja �alje poruku kad hrana dospe u tanko crevo i priprema hormonske regulatore - insulin i glukagon - da odreaguju da odr�imo nivo �e�era u krvi - pri�a o po�ecima nau�ne karijere profesor Mici�.

Na Internoj klinici A, Dragan Mici� je kao mlad lekar i nau�nik pro�ao dobru endokrinolo�ku �kolu. Na OdeIjenju endokrinologije bili su, pored prof. Djuri�a, Jovan Mi�i�, Milica Ne�ovi� i Vera Popovi�. Potom se usavr�avao na vode�im endokrinolo�kim

�kolama u Evropi i Americi, kod profesora Besera u bolnici "Sent Bartolomeo" i D�ejkobsa u bolnici "MidIseks" u Londonu, na �uvenom D�oslinovom institutu za dijabetes i u bolnici "Piter Bent Brigam" u Bostonu, kod pofesora Vilijamsa na Harvardu i u Memorijalnoj bolnici (Steno Memorial Hospital) u Kopenhagenu. Saznanja ste�ena na ovim eminentnim obrazovnim i klini�kim ustanovama Dragan Mici� je utkao u osnovne postulate svog nau�nog i istra�iva�kog rada.

Poslednjih deset godina moj tim i ja smo uspostavili izuzetno plodnu saradnju sa timom profesora Felipea Kazanueve sa Univerziteta u Santjago de Kampostelo, u �paniji. Ta saradnja je rezultirala serijom, po mom uverenju, mojih najboljih radova, publikovanih u vode�im svetskim endokrinolo�kim �asopisima -isti�e prof. Mici�. Va�no je podvu�i �injenicu da su ti radovi nastali u, za na�u nauku, nikad te�oj materijalnoj i finansijskoj situaciji i pod embargom svake komunikacije sveta sa na�om zemljom. Za�to smo uspeli? Verovatno je to i neki vid srpskog inata koji nas tera da i u nemogu�im uslovima budemo bolji od ostalih. S druge strane, �panske kolege su nam omogu�ile nabavku neophodnih reagenasa i hormonskih kitova.

Poruka prof. dr Dragana Mici�a iz ovog slu�aja jeste da Srbija kao mala i siroma�na zemlja nema velike materijalne mogu�nosti i mora biti integrisana u medjunarodne projekte. To je jedini na�in da pamet koja nam ne nedostaje uspe�no plasiramo u svetu i budemo u dobrim istra�iva�kim timovima i uglednim �asopisima. Put koji sam pro�ao sa svojim timom - nagla�ava ovaj priznati endokrinolog - upravo je ilustracija takvog pristupa. Najpogubnije je zatvaranje u lokalne feude, bez mogu�nosti poredjenja sa svetom. Zahvaljuju�i razvoju elektronskih komunikacija, internetui pab netu, lako se meri specifi�na te�ina svakog istra�iva�a. Broj referenci na pab netu je neka vrsta na�e legitimacije. To je,veli, trenutno i klima na Medicinskom fakultetu. Novo rukovodstvo, posebno akademik Vlada Kosti�, nastoji da u istra�iva�ki rad uvede medjunarodne standarde.

Na pitanje gde je na�a endokrinologija u odnosu na svet, prof. dr Mici� odgovara:

prof. dr Mici�Od 1976. godine sam u ovom poslu. Imam previ�e iskustva i mislim da mogu na pravi na�in odmeriti gde smo u odnosu na druge. Pame�u i sposobno��u na�ih Ijudi sasvim smo kompatibilni sa svetom. Limitiraju nas materijalne mogu�nosti i oprema. Jedan od izlaza vidim u medjunarodnoj saradnji koja omogu�ava da budemo ravnopravni partner. Pro�lo je vreme kada nije bilo stru�nih publikacija, �asopisa, literature. Sada kada su nam dostupne sve relevantne informacije, mislim da smo i konkurentniji od drugih.

Profesor Mici� podvla�i izuzetnu va�nost sve�ih informacija u medicini. Elektronski mediji imaju danas u tome nezamenjivu ulogu.

Pre nekoliko godina, profesor Stiven Blum, rukovodilac Odeljenja endokrinologije u londonskoj bolnici "Hamersmit", poznatoj po ispitivanju crevnih hormona, odr�ao je predavanje o ulozi elektronskih medija u svakodnevnom �ivotu istra�iva�a u medicini. Doktor Bium po�inje radni dan �itanjem elektronskih izdanja novina, a zatim svih mogudh �asopisa u istoj formi. Sve �e��e ujutru, i sam provodim sat ili sat i po pred ra�unarima (kod ku�e ih imam �etiri), sa strahom da neku novu informaciju ne�u primetiti. Postoje razli�ite baze podataka, mnogobrojni �asopisi i servisi informacija. Dovoljno je dati klju�nu re� ili "topik" i dobijete insert koji vas interesuje. Strah me u ovom slu�aju zapravo dr�i u formi, ne dozvoljava da se opustim.

Endokrinologija je samo jedna od disciplina u intemoj medicini. Profesor interne medicine i endokrinologije, smatra Dragan Mici�, treba da poznaje �itavu endokrinologiju, a ne samo jedan njen deo, bez obzira na u�e polje istra�ivanja.

Ne volim da budem, kako se to u �argonu ka�e, fah idiot, da poznajem samo jednu oblast. Jo� uvek gr�evito poku�avam da pratim sve oblasti, da budem u svim tokovima. Zasad u tome uspevam, najvi�e zahvaljuju�i elektronskoj revoluciji kojaje u internoj medicini nove informacije u�inila istovremeno dostupnim i u Londonu, i u Moskvi i u Beogradu. Ranije je postojao vremenski jaz zbog �ega smo najvi�e i kasnili za drugima. Nau�noistra�iva�ki interes prof. dr Mici�a je fokusiran na �e�ernu bolest i hormon rasta (njegovo lu�enje i pona�anje u raznim endokrinolo�kim oboljenjima). Fenomen gojaznosti je tre�a oblast kojoj sve vi�e posve�uje pa�nju. Ministarstvo zdravlja Repubiike Srbije izabralo je prof. Mici�a za koordinatora grupe koja pi�e nacionalni program za borbu protiv gojaznosti. - To je, takodje, interesantna oblast, s obzirom na ra�irenost gojaznosti medju stanovni�tvom Srbije i Crne Gore i posledice koja ona nosi. �ak polovina gradskog stanovni�tva je gojazno, skoro svaki drugi �ovek ima probleme sa poreme�ajem telesne te�ine - navodi Mici�.

Za�to se �ovek goji?

Pove�an unos hrane i manjak potro�nje energije �ini osnovu �itave pri�e. Medjutim, ne treba zaboraviti genetski faktor, manjak kretanja i fizi�ke aktivnosti. Hipoteza o "�krtom genu" daje jedno mogu�e i svakako zanimljivo obja�njenje. Praistorijski �ovek je bio iovac, morao je da obezbedi hranu i da je sa�uva. �ovekov organizam je, tokom evolucije, pravio takve enzimske ma�inerije na periferiji u kojima je �tedeo energiju. One su bile delotvorne u paleolitu. U XXI veku kada imamo izobilje hrane na svakom �o�ku, kada se kre�emo kolima i malo pe�ice, taj nekad delotvorni mehanizam je postao nedelotvoran i �ak opasan po �oveka - ka�e Mici�. Jedna od poruka nacionalnog programa glasi�e: smanjiti unos hrane i pove�ati fizi�ko kretanje. U praksi to nimalo nije lako sprovesti.

Interesantna je pojava da neko br�e, a neko sporije pove�ava telesnu masu. I obrnuto: neko omr�avi i zadr�i to stanje, drugi izgubi deset i vi�e kilograma i brzo ih povrati. Profesor Mici� tu pojavu tuma�i aktivno��u enzima na perifieriji. Dva enzima, USP-II i USP-III imaju u tome posebno va�nu ulogu. Oni determini�u na�u energetsku potro�nju u stanju tnirovanja. Kako stimulisati enzime za potro�nju energije dok �ovekov organizam nije aktivan? Odgovor na ovo pitanje umnogome bi razre�io problem ne�eljenog poreme�aja telesne te�ine.

Radni dan profesora Dragana Mici�a traje osamnaest sati. Kad nije za katedrom, u nau�noj laboratoriji, u ordinaciji ili zadubljen u veb sajtove, u dru�tvu je bolesnika. Ka�e, jo� ga profesionalno privla�i pregled bolesnika, neposredni kontakt sa obolelom osobom.

Svaka nova ambulanta za mene je izazov. Imam priliku da radim kao konsultant u Institutu za �titastu �lezdu na Zlatiboru. Tamo se le�i veliki broj pacijenata. I pored dugog niza godina u praksi, svaki novi pacijent je novi izazov. Pru�a vam mogu�nost da proverite ono �to ste pro�itali.

Na Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u Beogradu, Dragan Mici� od 1988. godine, kada se vratio sa D�oslinovog instituta za dijabetes u Bostonu, vodi klini�ki seminar. Svakog ponedeljka u podne �itav kolegijum Instituta, lekari specijalizanti i studenti prate prikaze siu�ajeva bolesnika, sa kra�im osvrtom na najnoviju literaturu.

Preneo sam tu vrstu seminara sa vode�eg ameri�kog instituta za dijabetes, jer je mnogostruko koristan. Imali smo do sada vi�e od 480 prikaza, a svake godine publikujemo 40 odabranih. Seminar smo dr�ali i za vreme bombardovanja. Deseti tom edicije �Klini�ka endokrinologija -Odabrani slu�ajevi� obuhvata upravo prikaze iz tog tragi�nog perioda -ka�e Dragan Mici�. U predgovoru desetom tomu pi�e da ova edicija "predstavlja svedo�enje o razvoju endokrinolo�ke �kole na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a sam klini�ki seminar, na kome su saop�teni svi odabrani slu�ajevi, otvorenu i kriti�ku tribinu, jedinstvenu u na�oj zemlji".

Na zidu iznad radnog stola, u Mici�evom kabinetu na Institutu, stoji ova misao vodilja: The stay on top in your field, you need to have the best research staff, the best research facility, the best research tools. Zato kad govori o rezultatima svog istra�iva�kog rada, neizostavno isti�e i zasluge svojih saradnika. Nesporno je u svemu tome i mnogo utro�ene li�ne energije. - Radim i popodne, kod ku�e - veli. - Voleo bih da mogu da zaklju�am firmu, ali poslovi to prosto ne dozvoljavaju. To jeste �rtva, ali ka�em kolegama, sami smo to izabrali.

Poslednjih pet-�est godina, re�i �e, gotovo da nema slobodnog vremena.

Imam utisak da sam ranije mogao vi�e da se posvetim stvarima van medicine. Privla�ile su me tehni�ke stvari. Vo�nja �amcem i opravka brodskih motora bila je jedno vreme moja omiljena zabava. Kupim jednom prilikom Perkinsov motor od 18 konjskih snaga, trideset godina star, sa neispravnom pumpom za benzin. Zatra�im pomo� kod najbli�eg majstora, a on se izgovori da se zbog starosti motora ni�ta ne mo�e uraditi. Ipak, posle nekog vremena, uputi me na neke Ijude u Pan�evu koji su isti problem re�ili sa Tomosovom pumpom. Taj savet je bio dovoljan. Napravim istu kombinaciju i poka�em majstoru �ta sam uradio. On digne nao�ari, pogleda me i upita �ta sam po zanimanju. Ka�em, lekar. U tom trenutku je otvorio sve fajlove, komunikacija je krenula i mi smo danas izvanredni prijateiji. Posle tri�etiri godine, neki �ovek me �eka pred ordinacijom. Ka�e da ima muke sa Perkinsovim motorom i da mu je majstor Mile D�onson rekao da samo doktor Mici� mo�e da mu pomogne. Toga se rado se�am. Ali, danas se svih tih motora samo rado se�am. Stoje pokriveni pau�inom. Za njih vi�e nemam vremena - pri�a sa setom internista zaljubljen u tehni�ke antikvitete. Brodske motore su zamenili stari bicikli. Veli, ima jedan za to�ak du�i od ostalih. Kadgod se sa njim pojavi u biciklisti�kom dru�tvu na U��u, svi se redom krste. Kad je ostavio bicikle, latio se starih pisa�ih ma�ina... Sada ga jo� dr�i Ijubav prema starim lampama.

Imam dobro opremljenu radionicu sa alatom, lepo slo�enim u jednom kutku. Posle sati i sati sedenja i pisanja, moram da napravim pauzu. Onda se latim alata i ne�to �a�kam. To me relaksira. Na �alost, i u radionici sam sve kra�e.

Kada profesor Mici� otkrije Ijubav prema tehnici, onda nema mesta �udjenju �to je svojevremeno sa svojim timom, u toku no�i, uklju�io tek pristigli ve�ta�ki endokrino pankreas. Vredan tada�njih 120.000 dolara. Prvi u svetu. Institut je potom postao edukativni centar za lekare VMA i Ljubljane.

Afinitet prema tehnici, ka�e, nije mogao da nasledi od roditelja. Otac nije umeo ni ekser da zakuca.

Verujem da mi je tu Ijubav usadio deda po majci. Moji roditelji su pedesetih godina oti�li u Kragujevac, gde je otac osnovao Infektivno odeljenje Medicinskog centra, a ja sam sa dedom ostao u Beogradu. Taj moj deda, Ljubomir �alukovi� iz Takova, u ranoj mladosti bravar u �a�ku, do�ekao je kraj radnog veka kao �ef gara�e Gradskog saobra�ajnog preduze�a u Beogradu. Tek ovih dana sam saznao da je bio �lan prve automobilisti�ke �ete Kraljevine Srbije. Vi�e je kao voza� proveo na usavr�avanju u inostranstvu nego ja kao lekar. Eto, i to govori koliko je ona mala Srbija bila ozbiljna dr�ava i o svemu vodila ra�una. I dok je deda Ljubomir pro�ao golgotu povla�enja srpske vojske kroz Albaniju, deda po ocu, Du�an poginuo je na Ceru 1914, pre nego �to se moj otac rodio. Kad malo zakopate po anamnezi, vidite da je to sudbina mnogih srpskih porodica.

Danas kada je endokrinolog Dragan Mici� na pragu "ku�e besmrtnika", zanimljivo je pomenuti da je bio u nedoumici �ta da studira: elektrotehniku ili medicinu.

Gimnaziju sam u�io u Kragujevcu. Bio sam maturant generacije a tema mog maturskog rada bila je atomsko jezgro. Bio sam sasvim usmeren prema tehni�kim predmetima i odli�an matemati�ar. Imao sam potpunu slobodu u izboru studija. Profesor matematike Milivojevi�je bio stra�no razo�aran kada je �uo da sam upisao medicinu, a pokojni otac nije u to verovao dok nisam pokazao indeks Medicinskog fakluteta".

Miloslav Rajkovi�

 

  back   top
» Pretrai SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istraivanja i otkria
Copyright © 2003 -2012. PLANETA