MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAÄIVANJA I OTKRIĂA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

DEMOGRAFIJA

Pripremio:Vladimir Nikitovi´┐Ż

Seoba staraca
Ljudi ne stare samo u selu

Kada je nedavno, po´┐Żetkom nove ´┐Żkolske godine u jednoj gradskoj ´┐Żkoli, u´┐Żiteljica zapitala novope´┐Żene ´┐Żake prvake - ko ´┐Żivi na selu? - odgovor je dobila gotovo u glas: stari Ijudi. I nakon IX tradicionalne me´┐Żunarodne konferencije identi´┐Żnog naziva ("Stari Ijudi u selu"), odr´┐Żane u Vlasotincu i na obali Vlasinskog jezera prvog vikenda septembra, u organizaciji Poljoprivrednog fakluteta u Beogradu, nau´┐Żnici Balkana (iliti, modernije re´┐Żeno, jugoisto´┐Żne Evrope) nisu konstatovali ni´┐Żta novo ´┐Żto ve´┐Ż ne znaju mali´┐Żani koji su tek na po´┐Żetku dugotrajnog procesa obrazovanja.

Nau´┐Żnici vrlo raznolikih nau´┐Żnih usmerenja, ali sa istim problemom u fokusu, uglavnom su ´┐Żskenirali´┐Ż aktuelnu situaciju pomenute demografske kategorije i probleme sa kojima se ovo stanovni´┐Żtvo konkretno suo´┐Żava, povremeno se doti´┐Żu´┐Żi i op´┐Żtijih aspekata takvog stanja na nivou celokupne populacije Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Rumunije i Bugarske.

lako je akcenat bio na selu, s obzirom da su stari Ijudi kao demografska kategorija tamo uo´┐Żljiviji nego u gradu, samo zato ´┐Żto mladi masovno ve´┐Ż generacijama emigriraju u grad zbog bitno razli´┐Żitih uslova ´┐Żivota u ova dva osnovna tipa Ijudskih naselja, starenje kao proces je mnogo te´┐Że

pogodilo gradove. To je posebno do´┐Żlo do izra´┐Żaja u poslednje dve decenije, kada je udeo starijih Ijudi u ukupnom stanovni´┐Żtvu gradova naj´┐Że´┐Ż´┐Że utrostru´┐Żavan, a na selima uglavnom udvostru´┐Żavan.

Tako je pored uobi´┐Żajenih zaklju´┐Żaka, s obzirom na karakter demografskog aspekta procesa starenja, ove, u poslednjoj deceniji tradicionalne, konferencije, dodirnuta i vrlo neugodna tema o pitanju neophodnosti odr´┐Żavanja svih postoje´┐Żih sela u vrlo gustoj mre´┐Żi naselja Srbije, a sve u skladu sa jednim op´┐Żte poznatim istorijskim procesom u ratna vremena Ijudi su se sklanjali u nepristupa´┐Żne predele sa

objektivno te´┐Żim ´┐Żivotnim uslovima, osnivaju´┐Żi naselja koja su tamo opstala zahvaljuju´┐Żi upravo du´┐Żini trajanja tako nastalih uslova; u mirnijim vremenima migracije Ijudi imale su suprotan smer ka pogodnijim dolinsko-nizijskim terenima sa boljim ´┐Żivotnim uslovima ´┐Żto je dovodilo do stvaranja posve novih, ili o´┐Żivljavanja ranije zapu´┐Żtenih naseobina koje su se vremenom brzo razvijale. Problem sa seoskim naseljima dodatno je, u proteklih pola veka, pogor´┐Żan planskom degradacijom sela uop´┐Żte, ´┐Żto je posebno pogodilo sto´┐Żarska naselja u nepristupa´┐Żnim, i od gradova udaljenim, predelima, pa je proces propadanja kod njih i najuo´┐Żljiviji. Tako je ono ´┐Żto je ve´┐Ż postalo sinonim za selo malobrojnost i starost Ijudi u njemu samo posledica procesa koji je dobro isplaniran i davno zapo´┐Żet, ali se, na´┐Żalost, naj´┐Że´┐Ż´┐Że sagledava kroz problem starenja Ijudi koji je ipak, prevashodno, biolo´┐Żki proces.

Za formulisanje problema, nekada je dovoljno pitati decu. Ali za dugoro´┐Żno re´┐Żavanje ovako ozbiljnog problema neophodno je da se anga´┐Żuje dr´┐Żava. Nau´┐Żnicu su ga ve´┐Ż poodavno konstatovali. Od njih se mo´┐Że o´┐Żekivati da samo ponekad budu hrabriji i od mogu´┐Żih, a ve´┐Ż poznatih, re´┐Żenja ipak odaberu ona od kojih ´┐Żesto be´┐Że. Tada ´┐Że se, sigurno, jasnije razlikovati od politi´┐Żara. Jer i bolno re´┐Żenje je re´┐Żenje.

Vladimir Nikitovi´┐Ż

 

  back   top
» Pretra×i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istra×ivanja i otkriŠa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA