MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAÄIVANJA I OTKRIĂA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
»  BROJ: 3
Godina I
Oktobar 2003.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

ETNOGRAFIJA

Priredila: llja Slani
Fotografije: Dragoljub Zamurovi´┐Ż

Vino i rakija
Zlatna polja vinorodna

Oktobar je mesec berbi i vinogradarskih sve´┐Żanosti: od Suboti´┐Żkog peskovitog vinogorja, okoline Be´┐Żeja i nadaleko poznatog Krokana, Vr´┐Żca sa vinorodnim bregom, Iriga podno Fru´┐Żke Core, Smederevskog kraja, Negotinske krajine, preko vinorodne Aleksandrova´┐Żke Zupe, do vinorodne Metohije, sa ´┐Żuvenim orahova´┐Żkim i ho´┐Żanskim podrumima.

O po´┐Żecima vinogradarstva na tlu dana´┐Żnje Srbije znamo ve oma malo, zbog oskudnosti verodostojnih, istorijski utemeljenih, podataka. Jedini osvedo´┐Żeni izvori, u tom smislu, odnose se na rimsko osvajanje Panonije i posebno Srema, a prvi je zapis s kraja tridesetih godina pre nove ere. Anti´┐Żki pisac Dion Kasije okarakterisao je tek osvojeni prostor kao siroma´┐Żnu i divlju zemlju, u kojoj domorodci ne znaju za vino i ulje, ve´┐Ż proizvode samo neku vrstu piva koju zovu "sabaia". Dolazak Rimljana na ove prostore ozna´┐Żio je i po´┐Żetak ko ri´┐Ż´┐Żenja vina, koje su vojnici (legionari) i bogati kolonisti uvozili iz mediteranskih krajeva. Rimski car Domicijan zakonom je uveo monopol kojim je samo vinogradarima na apeninskom poluostrvu bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu, kako bi Itali zad´┐Żali prvenstvo u proizvodnji i prodaji vina, na celokupnoj teritoriji tada´┐Żnjeg Rim skog carstva. Taj monopol je bio na snazi gotovo dva veka, sve do cara Marka Aurelija Proba, ro´┐Żenog u sremskom gradu Sirmijumu (dana´┐Żnja Sremska Mitrovica) 232. godine posle Hrista. Taj "Sremac" jedan od najbo Ijih vojskovo´┐Ża u rimskoj istoriji i od 276. do 282. car imperije, kod nas se naj´┐Że´┐Ż´┐Że pominje kao ´┐Żovek koji je prvi u nas zasadio vinovu lozu, na padinama Alma Monsa (Fru´┐Żke gore) u okolini Sirmijuma. Za Probovo ime se vezuje po´┐Żetak vinogradarstva u Srbiji i ukidanje dvovekovnog mono pola Rima na sadenje vinove loze i prodaju vina, ´┐Żto je imalo dalekose´┐Żne posledice na mnoge evropske provin cije te najve´┐Że imperije. U njegovoj biografiji, koju je napisao Sekst Aureli je Viktor poznati istori´┐Żar i jedno vre ma upravnik Panonije, mo´┐Że se pro´┐Żitati: "Prob je dozvolio svim Galima, Hispancima i Britancima da sade vino vu lozu i cede vino, a sam je izabran im vrstama loze zasadio breg Almu u lliriku, koju su vojnici prekopali. Anti ´┐Żki istori´┐Żar navodi i da je vinograd arstvo u IV veku bilo jedno od naj va´┐Żnijih zanimanja stanovnika carskog grada Sirmijuma. Danas se razli´┐Żite sorte gro´┐Żdja gaje u raznim krajevima Srbije. ´┐Żto se vina ti´┐Że: "ono se pravi u vinogradu, a ´┐Żuva i dora´┐Żuje u podru mu", ka´┐Żu vinogradari. U jo´┐Ż uvek brojnim podrumima u Irigu, lepom sremskom gradi´┐Żu naju´┐Żnim padina ma Fru´┐Żke gore, s pa´┐Żnjom i Ijubavlju neguju od predaka im poverenu tradi ciju vinogradara i vinara. Srem tamo´┐Żnji ´┐Żitelji u ´┐Żali dele na "svinjski", uz reku Savu, i "vinski" prema Dunavu, na padinama Fru´┐Żke gore. Po´┐Żetak oktobra u vinogradarskom Sremu donosi berbu gro´┐Ż´┐Ża i radost koja se ´┐Żeka ´┐Żitavu godinu. Nekada se gro´┐Ż´┐Że za ´┐Żuvena iri´┐Żka vina sakupljalo smnogo ve´┐Ż ih povr´┐Żina, pod vinovom lozom. Ipak, Sremci se uveliko vra´┐Żaju vinogradima i podrumima, pa s jeseni dospeva dovoljno vina da bi se o njegovom kvalitetu pripovedalo, a za vino, i od vina, ´┐Ż ivelo. Obnovljene su i narodne sve´┐Żanosti vezane za berbu, pod nazivom "Iri´┐Żki pudarski dani". A ovdanji Ijubitelji dobre kapljice, kada popiju malo vi´┐Że iri´┐Żkog belog, ili rozea, imaju obi´┐Żaj kasti: "Iz Iriga, ba´┐Żte briga!"

Aleksandrovac na pedesetak kilometara od Kru´┐Żevca, centar je pitome i rodne ´┐Żupe, jednog od najpoznatijih vinogorja u Srbiji. Nije mogu´┐Że zaklju´┐Żiti kada je na ovom podru´┐Żju zasa´┐Żena prva loza, ali postoje podaci da je krajem XII veka veliki ´┐Żupan Stefan Nemanja do´┐Żekao u Ni´┐Ż i Fridrika I Barbarosu i krsta´┐Że, po´┐Żastiv´┐Żi ih dobrim ´┐Ż upskim crnjakom. Osam stotina godina kasnije Aleksandrovac, svake godine praznuje "´┐Żupsku berbu". Donedavno ´┐Żupski vinogradari su berbu proslavljali u "poljanama", kako ovde nazivaju svojevrsna van-seoska naselja vinskih podruma. Vino koje dozreva u buradima, tvrde znalci, zahteva mir, ti´┐Żinu, ´┐Żist vazduh, pa su ´┐Żupljani jo´┐Ż u XIX veku gradili "pol jane" vinske podrume podalje od naseobina u kojim su ´┐Żiveli. Ka´┐Żu: "To je tradicija jo´┐Ż iz vremena Stefana Nemanje, koji je neke "poljane" darivao i manastiru Studenici. O tolikoj starosti ´┐Żupskih podrumskih naselja nema potvrda, ali se mo´┐Że pretpostaviti da je re´┐Ż o autenti´┐Żnoj tradiciji, u vinogradarskim krajevima gde ´┐Żive Srbi, jer su "vinska sela" sa´┐Żuvana, pod razli´┐Żitim nazivima, u Metohiji "vinici", u ´┐Żupi "poljane", u okolini Kru´┐Żevca "pojate", a u Negotinskoj krajini "pivnice".

Vr´┐Żac i okolina od davnih vremena su poznati kao vinogradarsko podru´┐Żje. Jedno od najrodnijih u Srbiji. Ovo vinogorje zahvata znatan deo padina i podno´┐Żja Vr´┐Ża´┐Żkih planina, gde povoljni prirodni uslovi i blaga klima omogu´┐Żavaju uspe´┐Żno gajenje vinove loze. Vinogradarstvo ovog kraja, prema istorijskim izvorima, datira od vladavine Rimljana i traje do na´┐Żih dana. Arheolo´┐Żki nalazi ukazuju da je tu bilo vinograda jo´┐Ż u II veku, dok najstariji pisani podatak (iz 1494. godine) saop´┐Żtava da je dvorski ekonom ugarskog kralja Ladislava II pla´┐Żao bure vr´┐Ża´┐Żkog vina po deset i po zlatnih guldena. U pro´┐Żlosti se u carskom gradu Be´┐Żu ´┐Żekalo na broj sun´┐Żanih dana i odgovaraju´┐Żi ishod berbe na vr´┐Ża´┐Żkim vinogradima, da bi se odredila cena vina za teku´┐Żu godinu. Za skladi´┐Żtenje vina u vr´┐Ża´┐Żkom kraju su od XVIII veka gra´┐Żeni prostrani podrumi, ispod stambenih zgrada. Godine 1869. u Vr´┐Żcu je bilo 3.887 ku´┐Ża, a 1.073 vinska podruma. Kra jem dvadesetih godina XX veka, zbog prepunih podruma s ba´┐Żvama vina, ovde je ono kr´┐Żmljeno i po privatnim ku´┐Żama, a pojedini proizvo´┐Ża´┐Żi i kr´┐Żmari prodavali su vino "na sat", jer se nije obra´┐Żunavala koli ´┐Żina ve´┐Ż vreme za koje je ispijana. U vr´┐Ża´┐Żkom kraju kada se oberu vinogradi doma´┐Żin odabere najlep´┐Że grozdove koje oka´┐Żi u gonku, gde se su´┐Że do Bo´┐Żi´┐Ża. Tada ih, kao suvo gro´┐Ż´┐Ż e, iznose na badnjedansku i bo´┐Żi´┐Żnu trpezu, uz jabuke, suve ´┐Żljive i orahe.

Po ustaljenom obi´┐Żaju (posebno na selu) na bo´┐Żi´┐Żnoj trpezi obavezna je ´┐Żljiva, ´┐Żiji je kult veoma izra´┐Żen u srpskoj tradiciji. ´┐Żljiva (Prunus domestica ) koja nam je kao oblagoro´┐Żena vo´┐Żka do´┐Żla s Istoka, u vreme robovanja Turcima, potisnula je na teritoriji tada´┐Żnje Srbije, u ´┐Żumadiji, razvijeno vinogradarstvo. To se mo´┐Że razumeti ako se ima na umu versko tu´┐Żenje muhamedanaca od vina. Otuda i ´┐Żinjenica da u na´┐Żim ranijim narodnim pesmama vino ima prete´┐Żnu ulogu, koju u kasnijim i savremenim pesmama ima rakija. I sama re´┐Ż rakija je isto´┐Żnja´┐Żkog porekla, koja ukazuje i na korene ranije uobi´┐Żajenog izraza rakijanje. Jedna stara narodna pripovedka govori kako je jedan turski sultan bio naumio da iskasapi sav srpski narod, zbog njihovih stalnih ustanaka. Ali veliki vezir, koji je bolje poznavao "srpski mentalitet" odvrati ga od takvog nauma, jer, kako re´┐Że, to bi zna´┐Żilo ulje sipati u vatru, ve´┐Ż predlo´┐Żi da se kod raje iseku ´┐Żljivova i javorova drva, da im se onemogu´┐Żi rakijanje i sviranje uz gusle. I bio je u pravu, u Srbiji se ratovi i po´┐Żasti zaboravljaju, ali ne valja ako omane rod ´┐Żljiva i seljaci ne ispeku rakiju. Tek kada se ´┐Żljivom napune kazani za pe´┐Żenje ´┐Żljivovice dobro je. O ´┐Żljivama i rakiji, u Srbiji, etnolog Tihomir Djor´┐Żevi´┐Ż pi´┐Że: "Oko svake ku´┐Że bila je ´┐Żitava ´┐Żuma od ´┐Żljiva, kojih je bilo vrlo starih, zasa´┐Żenih od stanovni´┐Żtva koje ´┐Żesto nije niko zapamtio. U Rudni´┐Żkom okrugu bilo je ´┐Żljivara i po dvesta godina starih. ´┐Żljive su upotrebljavane skoro jedino za pecivo rakije, koja se tada u Srbiji vrlo mnogo pila." One se po pravilu beru ili, kako u ´┐Żumadiji ka´┐Żu, tresu od druge polovine avgusta do prvih dana septembra. Potom se sipaju u velike hrastove kace u kojima vrenje traje oko mesec dana. U oktobru i novembru se obavlja prvo pe´┐Żenje, kada se dobija meka rakija, koja treba da ima 10-12 gradi. Posle toga sledi drugo pe´┐Żenje, takozvani prepek, da bi se dobila Ijuta rakija ili prepe´┐Żenica, ja´┐Żine do 18 - 20 gradi. Svaki doma´┐Żin ima svoj recept za ´┐Żljivovicu, a ako u Srbiji upitate koja je rakija dobra, dobit ´┐Żete odgovor: "Kada popijete jednu, a ona nei´┐Ż te slede´┐Żu, rakija nije dobra. Ako prva tra´┐Żi drugu ´┐Ża´┐Żicu (´┐Żokanj´┐Że) takva rakija se mo´┐Że piti i posle neprijatelja, a vodu ne treba piti ni posle prijatelja." Po pravilu, svake godine se u Srbiji 80 odsto celokupnog roda ´┐Żljive preto´┐Żi u raki ju. Pa da nazdravimo prvu oktobarsku ´┐Ża´┐Żu vina ili rakije, na volju vam.

llja Slani
Fotografije: Dragoljub Zamurovi´┐Ż

 

  back   top
» Pretra×i SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

Magazin za nauku, kulturu, istra×ivanja i otkriŠa
Copyright © 2003 -2012. PLANETA