ENERGIJA
Pripremio: Jozef Baruhović
Zgrada budućnosti
Život u Nojevom kovČegu
Posledice efekta staklene baste su brojne: klimatske promene i globalno zagrevanje, za sada u granicama od 0,5 stepeni, olujni vetrovi, kiše, poplave, pomeranja tla, zemljotresi, cunami, ozonske rupe, povećano uv zračenje, nedostatak sanitarne vode, sušenje tla, širenje pustinja praćeno masovnim stradanjem lokalnog stanovnistva, nedostatak hrane... Ekolozi pokušavaju da zaustave ili bar uspore te procese. Predlažu i sprovode niz mera. Između ostalih, nastoje da se promeni ponašanje ljudi koje treba da bude u skladu sa prirodom.
 Futurolozi se spremaju za vreme kada će se klima na Zemlji znatno promeniti i kada više neće biti moguće živeti samo pod “svodom nebeskim”. Možda će tada čovečanstvo živeti i opstajati u nekoj novoj vrsti biblijskog Nojevog kovčega, gde će postojati sve poznate biljne i životinjske vrste. Za razliku od biblijskog kovčega koji je poslužio za to da se održi živi svet u vreme velikog potopa, novi Nojev kovčeg, projekat ruskog arhitekte Aleksandra Remizova, biće stalno stanište za desetak hiljada ljudi.
Ruski stručnjaci okupljeni oko arhitektonskog studija “Remistudio” su, kao odgovor na globalne klimatske promene, predložili koncept “masivne građevine” nazvane Arka, koja treba da bude dom za boravak ljudi. Projektanti “Remistudia” naveli su da će građevina biti izgrađena od izuzetno lakih i jeftinih materijala koji mogu da se recikliraju. Zgrada, prema zamisli projektanata, može da izdrži najjače seizmičke potrese i druge prirodne nepogode.
Spasonosna Arka
 Reč je o građevini lučnog oblika, u vidu školjke. Predviđa se da Arka pluta po površine vode i da bude samoodrživa - dovoljna za opstanak ljudi i životinjskog i biljnog sveta. Zatvoreni životni ciklus, u kojem je u prvom planu priroda, primenjen je i u ovom slučaju. U energetskom pogledu, sve će finkcionisati tako što će se energija Sunca, tokom toplih letnjih dana, apsorbovati preko velikih staklenih površina, ulaziće u zgradu i akumulirati se u vidu toplog vazduha, tople vode i električne energije. U vreme hladnih zima, energija će se koristiti i za druge potrebe stanovnika: grejanje, proizvodnju hrane, osvetljenje...
Ipak, mnoga pitanja vezana za futurističku viziju “Remistudija” ostaju otvorena. Biće potrebno još dosta rada multidisciplinarnih stručnih timova da se vizija Arke priblizi stvarnosti. Jer ovaj projekat, osim osnovnog, treba da zadovolji i društvene, socijalne i kulturne potrebe ljudi. S tim u vezi i dalje je otvoreno pitanje veličine i broja onih koji će živeti pod svodovima Arke.
Nulti otpad
 Obrisi budućeg života već se naziru: solarne ćelije, termičke (za toplu sanitarnu vodu) i fotoelektrične (za proizvodnju struje), a u neposrednoj okolini vetrogeneratori i postrojenja za korišćenje energije plime, oseke i morskih talasa. Evropska unija odredila je cilj: do 2020. 20% potreba u energiji treba da bude zadovoljeno iz obnovljivih izvora.
Staklene bašte za gajenje korisnih biljaka već su u širokoj upotrebi. Uz strogo regulisane uslove: temperaturu, vlažnost, zalivanje vodom sa hranljivim materijama, gajenje voća i povrća kojeg na pijačnim tezgama ima preko cele godine... Idilična slika stada na ispaši sve više nestaje - zamenile su je prostrane pokrivene štale u kojima se stoka, u malom prostoru, hrani strogo kontrolisanom hranom.
Sanitarna voda, u mnogim krajevima sveta, već se dobija preradom morske vode a jednom upotrebljena voda se reciklira i koristi za navodnjavanje. Ogromne količine ljudskog i industrijskog otpada se recikliraju i ponovo ulaze u proizvodni ciklus. Osim nekih radioaktivnih materijala i plastike, sve je podložno reciklaži. Grade se veliki industrijski pogoni sa ciljem da se postigne “nulti otpad”. Trend recikliranja najvidljiviji je na sajmovima gde je sve više opreme za reciklažu otpada i tretman otpadnih voda. Sve je to predviđeno i u ovom projektu ruskih stručnjaka.
Jozef Baruhović
|
