TEMA BROJA - 7 ČUDA

Pripremio: Miomir Tomić

7 čUDA

Građevinske konstrukcije novih vremena

Na pitanje: koja su svetska graditeljska dostignuća novijih vremena kao da nije moguće odgovoriti do kraja. Svet tehnološki napreduje, nižu se konstrukcije jedna za drugom, ojačava ljudska spremnost da se reši pitanje prostora u kojem živimo. Niču nove zgrade, premošćuju se sve širi prostori, probijaju se tuneli i zidaju brane. Nema konačnog spiska. U ovom koji objavljujemo nema, recimo, danas najdužeg mosta na svetu, ne pominje se najviša zgrada na svetu nedavno završena u Dubajiu, nema ni najsloženije pruge koja vodi iz nizina Kine do Tibeta... Objavljeno je ono što je doskora smatrano za najznačajnije.

Zgrada Empajer Stejt

Čuveni oblakoder u Njujorku, visok 381 m, sa 102 sprata. Izgrađen je 1931. po projektu arhitekata Šreva, Lema i Harmona. Do 1972. to je bila najviša zgrada na svetu.

Brana Itaipu

Najveća hidroelektrana na svetu, na reci Parani, na granici Brazila i Paragvaja. Na jeziku lokalnog stanivništva naziv znači „kamenje koje peva“.

Hidroelektrana je počela sa proizvodnjom struje 1982. a do marta 2007. svih 20 generatora pušteni su u rad. Proizvode 14 GW struje, što pokriva gotovo sve paragvajske potrebe i petinu brazilskih potreba.

Brane je duga 7.235m, a najveća visina betonskog bedema iznosi 225m iznad vode. Za poređenje navodi se da je od ugrađenog materijala moglo da se izgradi 210 najvećih stadiona a metala i gvožđa utrošeno je koliko bi bilo potrebno za 380 Ajfelovih kula.

CN toranj

CN toranj u Torontu, visok 533,33 m, doskora je bio najviša građevina zapadnog sveta. Ime CN prvobitno se odnosilo na Kanadske državne železnice (Canadian's National Railway) pošto su oni izgradili toranj. Kasnije je građevina promenila vlasnika i ime u Kanadski nacionalni toranj (Canadian's National Tower).

Osnovna namena zgrade je prenos komunikacija tim delom sveta. Ima dva nivoa: Sky pod (na 330 m od tla) i Space desk (na 447 m).

Ideja o gradnji začela se 1968, a toranj je izgrađen u vremenu od 1973 do 1976. godine. Pri brzinu vetra od 200 km/h toranj se njiše do 1,08 m u odnosu na osnovu. Do 2007. CN toranj je bio najviša građevina na svetu.

Panamski kanal

Panamski kanal je vodeni put dug 82 km, koji povezuje Atlantski i Tihi okean preko Panamske prevlake, na najužem delu Srednje Amerike. Najširi deo vodenog puta iznosi 350 m a najuži 91,5 m. Prosečna dubina kanala je 13,7 m.

Ideja o probijanju kanala začela se u 16. veku. Rad su mnogo kasnije započeli Francuzi da bi 1904. opciju za gradnju i korišćenje otkupile SAD. Kanal je u potpunosti probijen 1913. godine i već naredne pušten je u promet. Na vodenom putu ima 17 veštačkih jezera i više veštačkih kanala. Svaka od tri ustave duga je oko 300 m, sa debelim zidovima (15 m pri dnu i 3 m pri vrhu).

Kroz kanal svake godine prođe oko 14.000 brodova. U proseku prolazak traje oko 9 sati. Do 2011. godine kroz kanal je prolazila trećina svetskog kontejnerskog transporta.

Od 1999. godine kanal je pod upravom Paname.

Tunel ispod Lamanša

Probijanje ovog tunela smatra se za jedan od najvećih i najsloženijih građevinskih poduhvata ikada. Probijanje je počelo 1988. godine da bi, dve godine kasnije, tunel bio prokopan a pušten u rad 1994.

Kroz tunel se odvija železnički saobraćaj kroz dve „cevi“. Zbog razloga sigurnosti postoji i treća „cev“. Od Folkstouna (Engleska) do Kalea (Francuska) putovanje traje nešto više od pola sata.

Trasa tunela pruža se na 45 m ispod morskog dna, dužinom od 50,45 km. Najduži je podmorski tunel na svetu.

Holandski zaštitni pojas

Projekat predstavlja niz nasipa, pregrada, brana i prevodnica koje su izgrađene da bi štitile obale Holandije od nadiranja mora i prekomernog bujanja reka Rajne, Šelde i Meze.

Gradi se preko tri decenije. Dosad je podignuto oko 3000 km nasipa prema moru i oko 10.000 km unutrašnje mreže zaštite - uglavnom kanala i ustava. Radovi se i danas odvijaju da bi se sprečilo nadiranje vode usled naglih klimatskih promena i porasta nivoa mora. Završetak radova planiran je za 2017. godinu. Dugoročno gledano, do kraja ovog veka zaštita će biti dovoljna za moguću odbranu od porast vodostaja za 1,3 m - a do 2200. godine izgradiće se zaštita za porast mora od 4 m.

Ideja o ovoj vrsti zaštite počela je da se ostvaruje 1923. godine sa ciljem da se dobije novo poljoprivredno zemljište, da se priobalni pojas zaštiti od nadirućeg Severnog mora a stanovništvo odbrani od naglih promena vodostaja. U osnovi reč je o sistemu za kontrolu propuštanja vode iz reka u more i obratno.

Most Golden Gejt

Ovaj most u San Francisku projektovan je 1918. a izgrađen 1937. godine. Sa prilaznicama dug je 2,7 km i pruža se nad vodom na visini od 67 m. Dva noseća tornja uzdižu se do 227 m, sa dva kabla preseka 0,91 m, o kojima visi konstrukcija mosta.

Doskora to je bio najveći viseći most na svetu. Preko mosta vode po tri kolovozne trake i po jedna pešačka u svakom pravcu. Svakog dana mostom prođe stotinak hiljada vozila.

Planirano je da se, tokom velikog nevrema, most može pomerati do čak 8 m od predviđene središnje ose.