TEKTONIKA
Pripremio: I. Jakšić
Osluškivanje katastrofe
Skupocene sekunde
Izgleda da će zemljotres koji je nedavno pogodio Japan biti najdetaljnije proučeni zemljotres svih vremena. Nakon štete ogromnih razmera i neizmerne ljudske patnje, naučnicima je jasno da je ovo jedinstvena prilika za istraživanje pitanja pojave katastrofalnih zemljotresa.
 Jedan od aspekata „ponašanja" zemljotresa koji najviše zbunjuje jeste kako i zašto prerastaju u razorne pojave. Zemljotres u Japanu je za samo 3,5 minuta razorio oblast prečnika preko 400 km. Nije jasno zašto se nije zaustavio na stotom kilometru ili zašto nije besneo magnitudom manjom od 9. To zasad ostaje tajna.
Japan ima mrežu od preko osamsto seizmoloških stanica za nadzor koje se nazivaju Hi-net. Stanice mogu otkriti sve - od najslabijeg potresa do zemljotresa katastrofalnih razmera. Početno upozorenje Japanske meteorološke agencije glasilo je da je zemljotres jačine 7,9 stepena pogodio ostrvo Honšu. Ispostavilo se da je zemljotres mnogo jači, ali je upozorenje stiglo pre nego što se katastrofa završila.
Spasilačke sekunde
Uređaji koji imaju tako izvanrednu osetljivost su od najvećeg značaja za spašavanje života. Zahvaljujući upozorenjima Hi-neta, Japanci su imali malo ali presudno vreme da izađu iz zgrada i potraže sklonište pre nego što počne najjače ljuljanje.
 Eksperimentalni sistem kablova od optičkih vlakana i seizmičkih senzora na morskom dnu udoline Nankai aktiviran je u drugoj polovini 2011. godine. Sistem je proširio mogućnosti nadzora u zemlji, čime se praktično “kupuje” još nekoliko dragocenih sekundi za spas pre nego što počne zemljotres ili cunami poplavi kopno.
Majkl Bušon, iz Francuske, prati kretanje površine Zemlje na većoj vremenskoj skali. Duboko u kori Zemlje, na dubini od 40 do 50 km, podrhtavanja mogu trajati danima, ne samo nekoliko minuta. Bušon kaže da praćenje aktivnosti tih takozvanih "slabijih" zemljotresa može biti ključ otkrivanja ubrzanja tektonske aktivnosti koju zatim prati zemljotres katastrofalnih razmera. Problem je u tome što je postojano klizanje, koje je karakteristično za spore procese u prirodi, teško pratiti korišćenjem standardne opreme.
Čile klizi Posle zemljotresa magnitude 8,8 u Čileu, februara 2010. godine, međunarodni tim seizmologa je započeo novo istraživanje. Instalirali su 150 seizmičkih stanica i podigli 30 globalnih pozicionih stanica na tom području. Sada je moguće otkriti i pratiti i najmanje pomeranje raseda ili Zemljine kore od trenutka kad započne zemljotres. Može se izmeriti pomeranje tla pre i posle zemljotresa, Kako tvrde naučnici, time se može utvrditi kako se pritisak raspoređuje posle prvog potresa.
Svi se nadaju da će podaci dobijeni u Čileu obezbediti bolji uvid u rasedanje tla. Dodatno, mora se saznati na koji su način sporija pomeranja tla povezana sa zemljotresima kao što je onaj koji se nedavno desio u Japanu.
Ova vrsta preciznog nadzora otežana je u slučaju da seizmička zona o kojoj se radi leži duboko ispod površine mora pa ostaje nada da će se uskoro odgovoriti i na druga nerešena pitanja. Kada se instrumenti postave ispod morske površine, verovatno ćemo otkriti da velikom broju zemljotresa prethodi faza sporog klizanja tla.
I. Jakšić
|
