MEDICINA

Zdrav život

Oprez prema sebi

Kako sprečiti nastanak najtežih oboljenja i kako sa njima ako se već pojave? Koliko sami utičemo na stanje svoga zdravlja? Gde su granice opterećenja organizma? Može li se sprečiti nastanak stresa? Glavobolja i holesterol - kako dalje? Trotomnu knjigu „Medicina, zdravlje i životni stil“ dr Đorđa Kljajića izdala je beogradska izdavačka kuća „Mono i manjana“. Autor je koristio svoje bogato radno iskustvo stečeno radom u našoj zemlji a potom i domete medicinskih znanja sa kojima se sretao radeći u Kanadi. Objavljujemo par manjih odlomaka u nadi da pružaju sliku o kakvom je štivu reč

dr Đorđe Kljajić

Pred čovekom su velike obaveze i odgovornosti ne samo na profesionalnom već i na privatnom planu... Stalno prisutne obaveze povećavaju osećanje odgovornosti, psihičku napetost i, često, osećanje nezadovoljstva, neostvarenosti i usamljenosti. Ove promene povećavaju psihičku napetost i mišićni tonus sa bolovima.

Osećanje umora smanjuje raspoloženje, mentalnu koncentraciju i radnu efikasnost. Tako se krug zatvara i stvari se pogoršavaju dok se kola na nečemu ne slome i ne potraže uzroci tegoba. Umor je alarm, upozorenje da nešto nije u redu i da treba potražiti i otkloniti uzrok.

Razlozi za nastanak umora?

Nepravilna ishrana bogata zasićenim mastima, veliki obroci, nedostatak vitamina i minerala u organizmu, neredovno uzimanje obroka, hrana sa nezdravim konzervansima (Monosodium glutamat), nedostatak zdravog sna, poremećaj ritma dan-noć, nesanica...

Nedostatak redovnih vežbi umanjuje osećaj blagostanja, smanjuje radnu sposobnost, nepovoljno utiče na san i sprečava akumulaciju dovoljne količine energije za svakodnevne aktivnosti. Stanje dugotrajnog stresa, napetosti i anksioznosti povećavaju nivo adrenalina i krvni pritisak, ubrzavaju puls i potrošnju kiseonika i energije. Uzimanje alkohola u neumerenim količinama dovodi do ubrzanja pulsa, povećane potrošnje kiseonika i dodatnog opterećenja jetre, glavnog organa za razgradnju otrovnih materija.

Depresija se javlja u svim životnim dobima, češće kod muškaraca iznad 40 godina, usamljenih i izolovanih, koji imaju i druga oboljenja: povišen pritisak, šećernu bolest, hronični bronhitis.

Anksiozna stanja u vidu hronične nervne napetosti, napadi paranoičnog straha, strah od pojavljivanja u javnosti, od nastupa pred drugim ljudima, različita opsesivna stanja i stanja prisile - osećaj da se nešto mora učiniti su neki od najčešćih oblika ovog tipa psiholoških poremećaja.

Hormonski indukovana neurotična stanja u doba ranog puberteta koja dovode do promena u organizmu, naročito kod mladih devojaka i žena na kraju generativnog peroda pri prestanku menstruacije, mogu biti uzroci velikih psiholoških promena i promena u ponašanju uz osećanje umora i smanjenu radnu sposobnost.

Primarni sindrom hronične malaksalosti

Osnovni kriterijumi za dijagnozu, prema Američkom centru za kontrolu oboljenja, su nova pojava uporne i ponekad oscilirajuće malaksalosti koja se ne oporavlja normalnim snom i koja smanjuje dnevne aktivnosti za preko 50% u trajanju od preko 6 meseci. Pored ovih glavnih tegoba postoji niz drugih koje se mogu primetiti: neobjašnjivi bolovi u mišićima, povišena temperatura, bolovi u grlu, kostima i zglobovima, razdražljivost, smanjena koncentracija, zaboravnost...

Kako se ublažava i leči? Ako nema ozbiljnih organskih oboljenja, primenom sledećih mera: redovna umerana i zdrava ishrana, dovoljna količina zdravog sna, redovne vežbe i rekreativne aktivnosti, izbegavanje duvana i umerenost u upotrebi alkohola i kofeina, smanjenje upotrebe ili potpuno izostavljanje nepotrebnih lekova, traženje dinamičke ravnoteže između profesionalnih, porodičnih i ličnih potreba.

Glavobolja

Glavobolja može biti primarna ako je uzrokovana promenama u moždanim strukturama, krvnim sudovima mozga ili moždanim ovojnicama.

Migrena je najčešći tip glavobolje. Uzrok pojave su promene u krvnim sudovima mozga ili preosetljivost krvnih sudova mozga na stimuluse iz spoljne sredine. Najčešći stimulatori migrene su: alkohol, cigarete, neke vrste hrane (sir, suhomesnati proizvodi, začini i konzervansi).

Simptomi glavobolje su obično izražena glavobolja sa jedne ili obe strane glave, uporan i težak bol sa osećanjem pritiska u glavi. Glavobolja je pračena mučninom, nepodnošenjem svetlosti i buke, zbunjenošću, osećanjem hladnoće ili znojenjem, ukočenošću vrata, osetljivošću lobanje na dodir, osećanjem malaksalosti. Migrene obično traju satima, ređe danima.

Kako sprečiti i lečiti glavobolju?

Uredan život, redovna ishrana, redovna fizička aktivnost, dobar san, zdravi odnosi sa ljudima. Pri pojavi migrene korisno je otići u mirnu zamračenu sobu i staviti hladne obloge na čelo, uzimati samo tečnost i vitamine, posebno B komleksa i C uz neke od lekova za smirenje bolova.

Sekundarna glavobolja se leči rešavanjem osnovnih uzroka: problemi sinusa, vida, sluha, reumatizma.

Holesterol

Odakle holesterol u krvi i ima li on neku ulogu u organizmu?

Holesterol je složeno hemijsko jedinjenje koje se stvara u jetri ili unosi hranom. Holesterol je gradivni materijal mnogih važnih tkiva i organa kao što su nervne ćelije i mozak, koštana srž i jetra. Takođe, služi za stvaranje važnih hormona kao što su polni hormoni ili hormoni plodnosti - testosteron kod muškarca i estrogen i progesteron kod žena kao i hormona nadbubrega kao što su kortizon i androgeni.

Ovi hormoni imaju vitalnu ulogu u ljudskom organizmu za očuvanje normalnih funkcija: temperature, stvaranja energije, rasta tkiva i ćelija kao i ulogu u reprodukciji, tj. stvaranju potomstva. Najveća količina ovih hormona se stvara u tzv. generativnom periodu, između 15. i 45. godine a zatim počinje da opada i da se gasi.

Sa smanjenom proizvodnjom hormona, ostaje veća količina neupotrebljenog holesterola. Ako se unos hrane i potrošnja energije ne smanje, dolazi do nepotrebnog stvaranja viška holesterola koji lagano ali sigurno ugrožava ljudsko zdravlje.

Šta dovodi do povećanja holesterola u krvi?

  Nepravilna ishrana, obilni masni obroci, upotreba masti životinjskog porekla, šećer, kolači i koncentrati sa puno kalorija, fizička neaktivnost, nedostatak kretanja i redovnih vežbi koje su u disproporciji sa unosom kalorija.

Postoji i familijarno povećanje holesterola u oko 15% bolesnika, što vrlo rano dovodi do komplikacija, oboljenja pa i smrti pre 30. godine.

Kako ishranom smanjiti holesterol?

  Uzimati hleb i hranu od žitarica sa celim zrnom. Ove namirnice imaju rastvorljive vlaknaste materije koje smanjuju sintezu i povećavaju izlučivanje već postojećeg holesterola. Preporučuje se uzimanje veće količine tečnosti, pre svega vode. Zatim, različite vrste pasulja, sočivo, soja... Pripremati ih sa više tečnosti i kombinovati sa drugim namirnicama.

Piti sveže prirodne sokove, naročito od šargarepe, paradajza, celera i jabuke. Šargarepa ispira mast iz jetre i time smanjuje holesterol. Jabuka sadrži pektin koji vezuje holesterol i povećava njegovo izlučivanje preko debelog creva. Slične vrednosti imaju banana, grejpfrut i beli luk.

Umesto masti, koristiti isključivo sirova biljna ulja, povremeno uzimati nadoknadu vitamina, posebno vitamina B1, B3 i vitamina C, granule lektina i omega 3. Ukloniti iz hrane ili smanjiti sve vrste zasićenih masti, hidratisanih masti (margarin), stvrdnute masti, puter. Obavljati redovne fizičke vežbe.

Može li se usporiti proces starenja?

Uzroci starenja su brojni i među najvažnijima su: genetske predispozicije, istrošenost organizma, slabljenje sposobnosti obnove tkiva, hronične intoksikacije hemikalijama, ozbiljne bolesti cirkulacije, bolesti vitalnih organa, fizičke i psihičke traume.

Danas je moguće uticati na većinu tih faktora, poboljšati zdravlje, produžiti mladost i vitalnost i odložiti umiranje... Postoje naučnici koji veruju da je ćovek genetski predodređen da živi preko 150 godina.

Šta su oksidanti?

Oksidanti su jedinjenja koja nastaju u toku normalne razmene materija u telu. Sagorevanje ili oksidacija nije drugo do spajanje nekog jedinjenja ili hemijskog elementa sa kiseonikom. Ovaj proces se odigrava svakog trenutka u svim ćelijama živog organizma, i to je normalan način kako se život održava. A održavanje života podrazumeva razmenu materija, unošenje hrane, razgradnju hrane i oslobađanje energije za potrebe organizma... Tokom vrlo složenog procesa razmene materije u svim ćelijama u organizmu, nepekidno se odigravaju dva procesa: proces oksidacije i proces antioksidacije ili redukcije.

U nameri da se što bolje odbrani, organizam povremeno stvara više oksidanata nego što je potrebno. Sa druge strane, i pojedine vrste hrane stvaraju više oksidanata - a to su masnoće, suviše proteina i višak skroba i šećera.

Oksidanti i slobodni radikali, pored korisnih funkcija u metabolizmu i imunološkoj odbrani, mogu oštetiti organizam naročito ako se stvaraju u višku i ako se ne neutrališu. Oni povređuju ćelijsku membranu DNA koja u stvari predstavlja genetski materijal, ubrzavaju procese starenja i omogućavaju zakrečavanje ili arterosklerozu krvnih sudova, nastajanje različitih karcinoma, alergijske reakcije, smanjenje plodnosti kod muškarca i žena...

Antioskidanti imaju sposobnost da neutrališu oksidante, da očiste organizam, ubrzaju obnovu oštećenih tkiva, povećaju imunitet, produže mladost i odlože starost. Antioksidanti mogu biti: vitamini, minerali, biljni preoteini i napici.

Vitamin C ima sposobnost da ubrzava obnovu zidova krvnih sudova i drugih ćelija u organizmu. Dnevne potrebe u vitaminu C su najmanje 200 mg. Ima ga najviše u južnom voću, paprikama, spanaću, kupusu... Vitamin E ubrzava obnovu mladih ćelija kože, u sluznicama disajnih puteva i organa za varenje, a ima ga u biljnim uljima, semenkama od suncokreta i bundeve, lešnicima i orasima. Provatimini kao što su beta-karotini, supstance od kojih se stvara vitamin A, važni su za građu i funkciju očiju i obnovu mnogih ćelija. Ima ih u šargarepi, semenu bundeve, spanaću, zelju.

Selenium je potreban za detoksikaciju organizma a ima ga u hrani iz mora: ribama, školjkama, algama i sipama. Cink je važan za zarastanje rana, za mušku potenciju. Ima ga u orasima, lešnicima, kikirikiju, morskoj hrani, čistom mesu. Mangan je neophodan, u malim količinama, kao antioksidant a ima ga u lešnicima, orasima, morskoj hrani, mleku.