HOBI
Pripremio: Oliver Klajn
Sakupljanje knjiga
Izme�u miliona i ljubavi ka �itanju
Postoje ra�irene predrasude da je sakupljanje knjiga elitisti�ka delatnost i da se time mogu baviti samo erudite i u�enjaci. Zapravo mogu�nosti su veoma raznovrsne za odabir kriterijuma prema kojem se knjige sakupljaju pa tako gotovo svaki ljubitelj knjiga mo�e postati kolekcionar.
Neki kolekcionari kupuju samo vrlo jeftine knjige, ne uste�u�i se da uzimaju knjige na buvljoj pijaci ili na ulici. Ali njihova kolekcija jeftinih knjiga, kao celina, neretko dobija na vrednosti i smislu. U kolekcionarskim krugovima veoma se ceni prvo pojavljivanje nekog dela. To mo�e biti prvo izdanje ili prvi izdava� odre�ene knjige, prvi broj nekog stru�nog �asopisa, prvi roman nekog pisca, u slu�aju dopunjenog i do�tampanog izdanja prvi tira� i sli�no.
Znatno manje kolekcionara sakuplja kasnija izdanja. Te knjige su manje cenjene u bibliofilskim krugovima mada su ta izdanja, po pravilu, bogatija podacima. Kolekcionari obra�aju pa�nju i na slu�ajeve kada je deo izdanja namerno druga�ije od�tampan. Na pimer, na ve�em formatu hartije. Mogu postojati i sitnije razlike u tekstu unutar istog tira�a.
Kriterijumi o�uvanosti
Pod pojmom antikvarne knjige podrazumevaju se knjige starije od sto godina. Vremenom se zna�enje pro�irilo pa danas maltene svaka knjiga koja nije dostupna u knji�arama, koja je ne�to starija i kori��ena, dobija epitet antikvarna.
Najvrednije srpske knjige
"Miroslavljevo jevan�elje", 1185. autor Grigorije Dijak, Narodni muzej u Beogradu
"Vukanovo jevan�elje", 1197. jedan od autora je starac Simeon, Sankt Petersburg
"Hilandarski tipik", 13. vek, napisao Sveti Sava
"Mati�ni apostol" (na pergamentu), 13. vek, Biblioteka Matice srpske
"�ivot despota Stefana Lazarevi�a", 15. vek, napisao Konstantin Filozof
"Marijno jevan�elje" (na staroslovenskom), Sankt Petersburg
"�itije imperatora Petra Velikog", 1772, napisao Zaharije Orfelin |
Kolekcionari se o svemu mogu informisati iz antikvarskih kataloga. Tu dobijaju prikaze detalja vezanih za izgled, godinu i mesto izdanja, stepen o�uvanosti knjige i sli�no. Od velikog zna�aja je to u kakvom je stanju primerak dela koje neko unosi u svoju kolekciju. Pojedinci ne�e kupiti delo �iji stepen o�uvanosti ne zadovoljava njihove kriterijume a drugi �e to u�initi samo ako veruju da ne�e biti u poziciji da nabave bolje o�uvan primerak. Za o�uvanost knjige ne postoje jedinstveni standardi, pa je to prepu�teno pojedina�nom sudu sakuplja�a knjiga. Postoje �est utvr�enih nivoa o�uvanosti, od najkvalitetnijeg ka najslabijem, ali oni nisu op�teprihva�eni i mogu slu�iti samo kao orijentir.
Kriterijumi ovog hobija podrazumevaju da izdanja stara nekoliko decenija budu u gotovo idealnom stanju a delo starije od sto godina mora da ima malo mrlja na ostareloj hartiji. Tako�e, o�te�enja korica i strana, odnosno njihova nagri�enost mora biti minimalna i kod veoma starih dela.
Antikvari u svetu pru�aju opis o�uvanosti knjige. Sa tim opisom potencijalni kupac ne mora da se slo�i i neretko se kupljena knjiga mo�e vratiti uz povra�aj novca ukoliko ne zadovolji o�ekivanja. Tako�u, bibliofili izbegavaju kupovanje dela kojima nedostaju pojedine strane ili delovi teksta.
Osim antikvarskih kataloga za kolekcionare, va�nu ulogu imaju bibliografije. Obi�no se �tampaju u malim tira�ima i puno ko�taju pa se bibliofili neretko odlu�uju da u bibliotekama potra�e podatke vezanih za svoju zbirku. Prate se i licitacije knjiga i �itaju zapisnici.
Efemere
Postoje brojne retke i stare knjige koje ne zanimaju ni kolekcionare ni �itaoce. To mogu biti dela malo poznatih i davno zaboravljenih pesnika i pisaca, zastarele nau�ne i tehni�ke knjige i niz drugih knjiga koje ne privla�e skoro nikoga. Ima slu�ajeva da neka knjiga koja je dugo smatrana za vrlo retku izgubi taj status me�u sakuplja�ima.
Najskuplje knjige na svetu
Gutenbergova "Biblija", 1456. Prva �tampana knjiga. Koliko se zna, danas ih, u celovitom obliku, ima dvadesetak. Cena im je 25 do 35 miliona dolara. Knjiga je pisana je na latinskom jeziku, a ukra�ena je minijaturama i inicijalima. Ima 1282 stranice a �tampano je manje od trista primeraka.
"Prvi folio", 1623. je edicija pozori�nih predstava. Knjigu je pripremio Vilijem �ekspir, a objavljena je sedam godina posle pi��eve smrti. Sadr�i 36 pozori�nih komada, od kojih su dvadesetak �ekspirovi. Prva edicija prodata je za 22,5 miliona dolara.
"Kodeks Lester", 1717. Knjiga je nazvana po grofu od Lestera, ima 72 stranice. Sadr�i skice i nau�ne bele�ke eonarda da Vin�ija o vodi, stenama, fosilima, vazduhu i svetlosti. Vlasnik "Majkrosofta" Bili Gejts kupio ju je 1994. godine za 30,8 miliona dolara, �to je najve�a cena jedne knjige na svetu.
"Ptice Amerike" ameri�kog ornitologa i slikara D�ona Odibona. Pre desetak godina prodata je za 8,8 miliona dolara, i to svih 120 primeraka, jednom �eiku iz Katara. Za ovu knjigu ka�u da je "najbolja slikovnica svih vremena".Visoka je 1 m, sa slikama ptica u prirodnoj veli�ini.
"Traktat o vo�kama", 1768. rad je francuskog botani�ara Anrija di Monsoa. Do u detalje prikazuje 16 vo�aka. Na aukciji u Briselu 2006. godine prodata je za 4,5 milona dolara.
Ptolomejeva "Kosmografija", nastala izme�u 90. i 170. godine n.e. Bavi se geocentri�nom koncepcijom svemira, teorijom polja i teorijom �etiri elementa.
"Atlas Evrope", autora Gerarda Merkatora (1512-1594), Flamanca koji je mapirao Evropu. Procenejna je na 1,3 milion dolara a nalazi se u Britanskoj biblioteci. |
Neki idu toliko daleko da se bave sakupljanjem takozvane efemere. To su �tampani i pisani materijali �ija je vrednost kratkotrajna: novine, note, pisma, kalendari i sli�no. Ovo je gotovo nepregledna oblast jer nudi mogu�nost stvaranja kolekcije od maltene svega �to je ikad pisano: od banalnog podmeta�a i kutije �ibica do raznih diploma, pohvalnica ili pozori�nih programa. Iz ove efemere nastao je niz posebnih hobija. Na internetu, u katalozima antikvara i na aukcijama valja pratiti cene knjiga. Cena antikvarne knjige varira u zavisnosti od prodavca i antikvara. Dobro obave�teni kolekcionari mogu ste�i pribli�nu predstavu o vrednosti knjige i tako izbe�i da preplate �eljeni primerak.
Treba praviti razliku izme�u kolekcionarstva i posedovanja ve�eg broja knjiga iz ljubavi prema �itanju. Ovaj hobi za�eo se u Evropi u 15. veku, kada su sakupljani oslikani rukopisi. U Kini je tradicija znatno du�a. Jo� je dinastija Han (od 206. godine p.n.e. do 220. n.e.) pravila veliku kolekciju. Kao kriterijum prema kojem se pravi zbirka mo�e se uzeti autor, omot, prvo izdanje, minijaturne knjige, neka oblast nauke ili u�a oblast kojoj su knjige posve�ene, odre�eni knji�evni �anrovi. U novije vreme javljaju se i kolekcionari elektronskih knjiga.
Oliver Klajn
|