LETENJE

Pripremio: Darko Mladenović

BPL

Predator, eitan, vrabac...

Jedan od prvih naučnika koji je razmatrao upotrebu bespilotnih letelica bio je Nikola Tesla, koji je 1915. govorio o letelicama sposobnim da obavljaju iste zadatke kao i avioni - ali bez ljudske posade. Kako to obično biva kada je reč o sredstvima koja može koristiti i vojska, prve bespilotne letelice razvijane su za vojne potrebe.

Riper na poletanju u Avganistanu

Bespilotna letelica (BPL) je vazduhoplov kojim upravlja navigator pilot, pomoću sistema daljinskog prenosa, ili je let unapred programiran. Letelice ove vrste treba razlikovati od krstarećih projektila; osnovna razlika je u tome što su bespilotne letelice predviđene za višestruku upotrebu. Intenzivan razvoj ovih letelica počeo je sedamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući vojsci pošto se ove letelice mogu koristiti za brojne zadatke: nadgledanje terena, prikupljanje obaveštajnih podataka, nadgledanje gasovoda, snimanje iz vazduha, obavljanje bojevih zadataka ukoliko je letelica naoružana.

Bespilotnim letelicama se upravlja iz prostorija na zemlji

Prve BPL korišćene su tokom rata u Vijetnamu kada se počelo sa njihovom upotrebom za snimanje terena i prikupljanje podataka. Tadašnje letelice su bile veoma skromnih mogućnosti i letele su na relativno maloj visini na kojoj su bile lako uočljive i ranjive. Uporedo sa razvojem sistema radio-upravljanja, bespilotne letelice su dobijale sve značajniju ulogu i veću primenu. Kao i sva moderna tehnologija, i BPL su prvenstveno razvijane za vojne potrebe, a tek kasnije su počele da se koriste i u civilne svrhe. Uvedene su i u policijske jedinice sa prevashodnim zadatkom kontrole saobraćaja, praćenja i potraga za počiniocima prekršaja i sl. Ova primena se odnosi i na osmatranje pograničnih zona, mapiranje područja na kojem se nalaze određene životinjske vrste, nadgledanje cevovoda i naftovoda...

Mogućnosti primene BPL su velike i umnogome zavise od vrste letelice i opreme koja je na njoj instalirana. Mogu se koristiti i za određene vrste daljinskog prikupljanja podataka o životnoj sredini pa se u tu svrhu posebno opremaju detektorima elektromagnetnog i gama zračenja, različitim biohemijskim senzorima i sondama.

Riper je savremena američka bespilotna letelica sa mogućnošću nošenja ubojnih sredstava

Američki Global Hok svojim izgledom podseća na klasičan lovački avion

Bespilotna letelica Heiron ima autonomiju leta od 52 sata

Bespilotna letelica Pegaz može da se koristi za praćenje stanja na saobraćajnicama, monitoring granica, nadgledanje područja zahvaćenih elementarnim nepogodama, kao i u policijskim akcijama potrage i potere

Riper je prototip kako će izgledati borbene bespilotne letelice budućnosti

Jedna od najvažnijih upotreba BPL je prilikom većih prirodnih nepogoda. Prva ozbiljna upotreba ovog tipa letelica bila je 2008. u SAD, kada su posebno opremljene letelice tipa „predator“ sa moćnim optičkim senzorima i radarskim sistemom učestvovale u potrazi za preživelima posle naleta katastrofalnog uragana. „Predatori“ su, krstareći na visinama između 6 i 9 km, putem radio-veze slali sliku u realnom vremenu posadi na zemlji koja je, pomoću načinjenih snimaka, slala podatke spasiocima o mestima gde su unesrećeni. A što se vojne upotrebe tiče, pored osmatranja, izviđanja i elektronskog ometanja, sve više se razvijaju modeli koji mogu nositi i naoružanje. Procene su da će u budućnosti ove letelice u velikoj meri potisnuti iz vojne upotrebe avione sa ljudskom posadom.

Američke letelice

U razvoj BPL najviše ulaže SAD. Tokom vojnih operacija u Iraku i Avganistanu, ove letelice provele su u vazduhu gotovo 100.000 sati!

„Nortrop“, „Gruman“ i „Dženeral atomiks“ su lideri u proizvodnji BPL. „Nortrop“ je 1998. proizveo letelicu „global houk“ čija je osnovna namena nadgledanje terena. Po obliku podseća na čuveni projekat špijunske letelice „u-2“ iz perioda hladnog rata. Opremljena je radarskim uređajem visoke preciznosti, a tokom jednog dana u stanju je da precizno mapira prostor od gotovo 100.000 km2. Letelica se sastoji od aluminijumskog trupa i krila od kompozitnih materijala. Za pogon koristi jedan turbo-fenski motor. Letelica ima mogućnost da brzinom od oko 650 km/h preleti gotovo 25.000 km i da u vazduhu provede do 36 h. Maksimalna visina leta je 19.852 m.

Jednu od danas najubojitijih letelica proizvodi „Dženeral atomiks“ -model „mq-9“ ili „riper“. Ova BPL poseduje mogućnost nošenja ubojnih sredstava na svojih sedam podvesnih tačaka. Razvijena je za napade na ciljeve na zemlji a trenutno se ispituje i mogućnost nošenja raketa vazduh-vazduh. Potpuno naoružana, verzija „riper“ može da se kreće brzinom od oko 300 km/h, na visini od 7,5 km. U vazduhu može da provede oko 14 h i da za to vreme preleti oko 1.800 km. Letelica je izrađena kombinacijom aluminijuma i kompozitnih materijala, a za pogon koristi jedan turbo-propelerski motor snage 671 kW. U operativnoj upotrebi nalazi se 57 letelica ovog tipa.

Izraelske letelice

Tokom Jomkipurskog rata (1973), sirijske raketne baterije su nanele ozbiljne gubitke Izraelskom ratnom vazduhoplovstvu na osnovu dobre iskorišćenosti svoje radarske mreže. Kao odgovor, izraelski stručnjaci su razvili prvu modernu BPL. Korišćenje te letelice ogledalo se u osmatranju u realnom vremenu, elektronskom ratovanju i lažnim mamcima za protivničke snage.

„Hebron“ je BPL sposobna da obavlja zadatke nadgledanja terena u realnom vremenu, na visinama do 10 km. Letelica ima operativni radijus od 350 km a u vazduhu može da provede do 52 sata. „Hebron“ se kontroliše sa zemlje, a postoji i mogućnost da se let programira. Sistem poseduje mogućnost automatskog poletanja i sletanja i moguće ga je koristiti u svim vremenskim uslovima. „Hebron“ nosi različite vrste senzora i radara ukupne mase 250 kg.

„Eitan“ je najnovija BPL namenjena izviđanju iz vazduha. Letelica dostiže 13.700 m, maksimalan dolet iznosi 7.500 km a autonomija leta je oko 36 sati. Letelica je izrađena od kompozitnih materijala a pogoni je jedan turbo-propelerski motor sa potisnom elisom. Što se operativne upotrebe tiče, „eitan“ se koristi u svim meteorološkim uslovima. Može biti opremljen raznim senzorima i radarima.

Srpske bespilotne letelice

„Vrabac“ je prva domaća mini bespilotna letelica proizvedena u fabrici „Utva“ u Pančevu, mase oko 5,5 kg, sa razmahom krila od 2,8 m. „Vrabac“ je namenjen za izviđačke zadatke; poseduje maksimalnu autonomiju leta od oko 1 h i maksimalni dolet od 12 km. Osim u vojne svrhe, letelica koja podseća na aviomodel može da se koristi za izviđanje terena prilikom poplava i požara, nadgledanje dalekovoda i kontrolu saobraćaja.

Mnogi smatraju da bi „vrabac“ mogao dobro da se plasira i na stranim tržištima pošto je jeftiniji od sličnih proizvoda. Ovaj sistem je proizvod domaćih stručnjaka a ceo projekat se izvodi postepeno, po fazama, sa unapred utvrđenim unapređenjem sistema.

„Pegaz“ je projekat bespilotne letelice koja je svoj prvi uspešan let imala krajem prošle godine. Za razliku od „vrapca“, „pegaz“ je taktička bespilotna letelica velikog doleta, sa mogućnošću obavljanja funkcija nadgledanja terena u dnevnim i noćnim uslovima. U vazduhu može da provede do 12 sati. Operativni radijus joj je oko 100 km. Ispod trupa, letelica poseduje prostor za smeštaj tereta u koji se, u zavisnosti od zadatka, mogu smestiti kamere, laserski obeleživač i daljinomer a po potrebi i radar. „Pegaz“ je izrađen od kompozitnih materijala a pogoni ga klipni motor sa potisnom elisom. Maksimalna brzina mu je 200 km/h a plafon leta 3.000 m.

Darko Mladenović