TEMA BROJA - MATICA SRPSKA

Sto osamdeset šest godina u službi duhovnog i političkog objedinjavanja svoga naroda

Košnica srpske kulture

U novovekovnoj istoriji Srba Matica srpska je najstarija ustanova nacionalne kulture, i jedna od najstarijih u Evropi, jedinstvena po svom nastanku, delokrugu i trajanju. Šesnaestog februara navršila je sto osamdeset šest godina u službi svome narodu. Osnovana 1826, zajedničkom ljubavlju i revnošću "za opšte dobro", ona je od samih početaka uključivala srpski narod, koji se tek oslobadjao vekovne turske uprave, u savremene evropske tokove i u istoj meri razvijala njegovu svest o posebnom istorijskom, duhovnom i državnom identitetu. Ako je Sveti Sava, a jeste, "zbirno ime" Srba, Hilandar mesto njihovog novog sabranja, Matica je panteon svekolikog srpskog pamćenja.

Povod za osnivanje ovoga društva jeste zajednička ljubav i revnost za opšte dobro, a namera je širenje književnosti i prosvećenja naroda srpskog, to jest da se srpske knjige rukopisne na svet izdaju i šire, i to sad i odsad bez prestanka i svagda. Osnovi i potpisi priložnika M. S. Zbunjene su pčele bez matice Rečnik MS, 1969:313 Moglo bismo reći da su Srbi jedini narod na svetu koji je imao svest o svojoj istoriji, a da nije imao ni škola ni knjiga da je odatle uči. M. Ekmečić Na slici levo: ÄŚedomir Popov, predsednik Matice srpske

Matica srpska je delo Srba u Ugarskoj koji su osećali potrebu za institucijom koja bi odgajala nacionalnu svest i negovala nauku, jezik i književnost . Osnovana je tri meseca posle osnivanja Madjarske akademije nauka (1825), koju nedelju ranije nego što je ruska vlada uputila ultimatum u Carigrad da se ispuni zahtev Srbije za samoupravom a pola godine pre pregovora u Akermanu na kojima se Turska obavezala da za 18 meseci uredi srpsko pitanje ( Serbski letopis je u osmoj svesci , 1827 , preneo odredbe Akermanske konvencije koje su se odnosile na Srbiju ). Učinili su to Jovan Hadžić, drugi doktor prava medju Srbima, potonji pisac Gradjanskog zakonika autonomne srpske kneževine, i šestorica peštanskih trgovaca.

Osnivači Jovan Hadžić, Sombor (1799 - 1869) Josif Milovuk, Trpinja, Srem (1793 - 1850) Gavrilo Bozitovac, Budim (1798 - 1866) Georgije Stanković, Vršac (1782 - 1853) Petar Rajić, Kovačica (1780 - 1855) Jovan Demetrović, Dalmacija (1778 - 1830) Andrija Rozmirović, Karlovci (1798 - 1835) U znak jednakosti potpisani su u krugu. Kad su se Milovuk i Bozitovac odvojili, njihovi potpisi su precrtani .

Prečanski intelektualci, trgovci i plemići ostavili su nam zadužbinu koja je, kako to njen aktuelni predsednik, akademik ÄŚedomir Popov, često ističe, " preživela sedam država i nekoliko različitih političkih sistema". Nedavno se našla u središtu interesovanja medjunarodnog skupa o slovenskim maticama koji je na Centralnom evropskom univerzitetu u Budimpešti organizovao belgijski institut National Movement and Intermediary Structure in Europe (NISE) sa sedištem u Antverpen u.

Dušan Nikolić, generalni sekretar Matice srpske

- ÄŚinjenica da se jedan evropski institut, koji se bavi nacionalnim pokretima i društvenim organizovanjem paradržavnog tipa, odnosno institucijama koje nisu neposredno vezane za državnu strukturu a bave se nacionalnim pitanjima, interesuje za Maticu srpsku, svedoči o izvesnoj dalekovidosti onih koji su je osnovali kao društvenu organizaciju nevladinog tipa, kaže njen generalni sekretar Dušan Nikolić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i učesnik budimpeštanskog skupa.

" U svojoj istoriji, dugoj i važnoj za srpsku nacionalnu kulturu, ona je, gledano iz ugla ljudi sa Zapada, poprimila neuobičajenu strukturu: s jedne strane je okupljala ljude koji su imali snažni intelektualni potencijal a, s druge, finansijere koji su mogli da podrže njihove aktivnosti. Taj model se pokazao veoma funkcional nim, pa zato", zaključuje prof. Nikolić, "i zanimljiv onima koji kreira ju nov i pore dak u Evropi ".

Znameniti prethodnici

Matice je neposredno iznikla iz nastojanja uredništva Srpskog letopisa da obezbedi dalje izlaženje časopisa ali je u suštini rezultat jednog kulturnog pokreta koji se začeo medju Srbima u drugoj polovini XVIII veka, pod uticajem ideja racionalizma i prosvetiteljstva, čiji je pravi nosilac bio Dositej Obradović. Na prostoru od Trsta, preko Beča (gde su se prvenstveno bavili intelektualnim radom), do Pešte i Temišvara , na kome su Srbi živeli, podseća predsednik Popov, rodjeno je, pored Dositeja, još " nekoliko vrlo znamenitih ljudi, od znanja, obrazovanja i svesti " - Zaharije Stefanović Orfelin, Jovan Rajić, Sava Tekelija, Atanasije Stojković, Božidar Grujić, Stefan Stratimirović . Ta svest je, izmedju ostalog, rodila medju Srbima i ideju o naciji . P atrijarh Arsenije IV Ĺ akabenta još 1841. godine poručuje od Hristofora Ĺ˝efarovića bakrorez sa objašnjenjima svih srpskih vladara svetitelja . Sava Tekelija iz Arada je 1786, sa 25 godina, odbranio disertaciju De causa et fine civitatis ( O uzroku i cilju postojanja države ) i postao prvi doktor pravnih nauka u Srba , Atanasije Stojković predaje fiziku u Harkovu , Jovan Rajić piše Istoriju raznih slovenskih narodov. "Ako su fruškogorski manastiri u to vreme imali šest prepisa Dušanovog zakonika, to je značilo da su Srbi ponovo postali svesni da su nešto posebno, da imaju svoju istoriju, istoriju koja potvrdjuje narodnu tradiciju i epiku", veli Popov.

Briga o pravopisu Prof. Mato Pižurica U jezičkoj politici Matica srpska se u početku suprotstavljala Vuku, a danas ima "vodeću ulogu u afirmaciji srpskog književnog jezika zasnovanog na vukovskim tekovinama". Posle neslavnog Novosadskog dogovora , 1954, koji je naneo nenadoknadivu štetu ćirilici, Matica je objavila prvi Pravopis srpskohrvatskog jezika , koji je važio sve do raspada Jugoslavije, a 1993. godine Pravopis srpskog jezika . "Matica je u naznačenom periodu stekla privilegiju da brine o dvema bitnim normativističkim oblastima – o pravopisu i o leksikologiji i leksikografiji standardnog srpskog jezika, tada pod srpskohravtaskom etiketom", kaže dr Mato Pižurica, sekretar Odeljenja književnosti i jezika i glavni redaktor dopunjenog izdanja Pravopisa (2011). "Zajedno sa Maticom hrvatskom Matica srpska je pripremila i objavila Pravopis 1960. i 1967-1976. Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika (t. III-VI samostalno, pošto su Hrvati faktički izašli iz jezičkog zajedništva." I Pravopis iz 1993 (ponovljena izdanja 1994. i 2002), čiji je glavni autor Mitar Pešikan, započet je kao srpskohrvatski, a završen kao srpski. Bio je to "prvi priručnik koji je vratio srpsko ime", ističe Pižurica, jedan od autora. Zbog nedostataka " u praktičnoj primeni" redaktorska grupa je priredila izmenjeno i dopunjeno izdanje . Matica je pripremila i objavila obiman jednotomni Rečnik srpskog jezika (2007, dopunjeno izdanje 2011), na 1560 strana velikog enciklopedijskog formata (dvostubačno), sa 85.000 o drednica. Rečnik je delo grupa autora, uglavnom iz Insituta za srpski jezik SANU, a redaktor Miroslav Nikolić. Ove godine biće završeno redigovanje Normativne gramatike srpskog jezika Ivana Klajna i Predraga Pipera. Krajem godine trebalo bi da započne izrada višetomnog rečnika srpskog jezika . - S raskidom jezičkog zajedništva ništa se bitno nije dogodilo - zaključuje prof. Mato Pižurica. - Srbi nemaju problem identiteta i kontinuiteta svoga jezika. Ali, u slučaju novih jezičkih "entiteta" ne smemo se pomiriti da budemo razbaštinjeni!

"Ova ljubav za otačastvo", kaže u jednoj besedi Milo Lompar, "predstavlja čin kulture koji možemo pronaći ispod pera onih koji su, poput Dositeja, često poimani kao potpuna suprotnost svetosavskom prosvetnom predanju." Kao student Univerziteta u Haleu, godine 1783, Dositej je ovako popunio svoj katalog: Demetrius Obradovics aus Serbien. On nikada u toj Srbiji pre toga nije bio, niti je ona u to vreme postojala kao država, ali je bila zemlja "očuvana i stvorena unutar jednog dugog i simboličnog pamćenja".

Pod Dositijevim uticajem se počelo razmišljati o moralnim vrednostima društva, preobražajima u socijalnim odnosima i standardnom jeziku koji će narod razumeti da bi se mogao opismeniti, objašnjava smisao delatnosti Dositeja , Rajića i kasnijih srpskih c r kvenih i političkih prvaka predsednik Popov . Karlovački mitropolit Stratimirović piše, mnogo pre Garašanina i Prvog ustanka, jednu knjižicu o tome da su Srbi jedinstven svet i da moraju povesti borbu da se objedine, ako ne politički a ono bar duhovno, na osnovi pravoslavlja, svog jezika i svoje literature.

Za poruku iz osnivačkog akta, "da se srpske knjige rukopisne na svet izdaju i šire, i to sad i odsad bez prestanka i svagda" , akademik Popov kaže da je " najdragocenija " koja se mogla dati u to vreme . Medju prvima su se u priložnike i članove upisali trgovci Simeon Ĺ ićar iz Beča, Mihailo Ĺ ević (Temišvar), Grigorije Kostić (Novi Sad), arhimandrit manastira Krupe Gerasim Zelić, u trećem krugu knez Miloš (s prilogom od 400 forinti) , njegov brat Jevrem i zet , baron Jovan Nikolić od Rudne, na čijem su se imanju kod ÄŚakova u Rumuniji , kako kaže prof. Nikolić, "skupljali ljudi koji su stvarali novu Srbiju " .

Svi priložnici su bespovratno dali novac, osim Josifa Milovuka i njegovog šuraka Bozitovca , z bog jednog rascepa, za koji Popov veli da je bio "najkorisniji rascep u srpskoj istoriji". Naime, Hadžić je nameravao da od Matice napravi veliko kulturno društvo za širenje prosvete, znanja i nacionalnog duha medju Srbima širom balkansko-panonskog prostora a ne samo u Budimu , u podgradju Taban, u kome je tada živelo 800 srpskih porodica , a Bozitovac i Milovuk su postojanje i rad društva zami šlja li kao poslovno udruženje.

Kasnije su Matici pristupili i moćniji darodavci, plemići i bogati gradjani (Jovan Nako, Sava Tekelija i drugi). Pa ipak, na kraju svog prvog desetleća njena aktivnost je bila potpuno zamrla, navodno zato što nije bila registrovana, a u stvari vlast nije blagonaklono gledala na njene veze sa Rusijom.

Besplatn o preseljenje

Posle dvogodišnjeg spora sa austrijskom administracijom p eštanski advokat i novinar Teodor Pavlović je oživeo rad Matice. Ogromne su njegove zasluge za Maticu, čiji je bio sekretar bio. Hadžić, Pavlović i Tekelija su tri ugaona kamena, najvažnije figure iz prvih decenija njenog postojanja, pa i u čitavoj Matičinoj istoriji. Medju potonjim čelnicima značajniju ulogu od drugih imali su i vladika bački Platon, Pavle Kojić, Ä?ordje Natošević, Miloš Dimitrijević, Vasa Stajić, Mladen Leskovac...

Deo Panteona sa sekretarovom bibliotekom

Stvarni prelom u Matičinom radu nastao je izborom Save Tekelije za predsednika. Ovaj srpski plemić i intelektualac bio je njen najveći dobrotvor. O snovao je zavod za školovanje srpske omladine i u elitnom centru Pešte (danas Vereš Palne 17-19) podigao internat , Tekelijanum, u koji je smestio i Maticu i zaveštao joj nadzor nad zadužbinom. Na mestu Tekelijine dvospratne kuće patronat zadužbine je početkom prošlog veka podigao palatu Tekelijanum (arh. Ĺ andor Felner). Kao sledbenik ideja prosvećenosti, Tekelija se zalagao da ona dobije atribute Srpske akademije nauka . "T o je bilo bitno za podizanja opšteg nivoa obrazovanja, samosvesti i samopoštovanja koje nam je kao narodu nedostajalo, kao što nam i danas nedostaje. Tekelija je znao da nećemo moći da napravimo nijedan korak napred, ako nemamo intelektualnu elitu i pravog sagovornika u očima predstavnika drugih nacij a", kaže sekretar Nikolić.

- Ljudi u Matici i oko nje bili su ljudi od mere i gradjanske opreznosti , što mi danas ponekad nemamo , svesni da uslova za političko jedinstvo Srba u Monarhiji nema, ali da svakom političkom ujedinjavanju prethod i kulturno – ističe Popov.

O protivljenju Matičinih prvaka (Hadžić, Tekelija) i mitropolita Stratimirovića Vukovoj jezičkoj reformi prof. Popov kaže da to nije bio " otpor svakoj novotariji " , već strepnja " da će Vuk odvojiti srpsku inteligenciju od Pravoslavne crkve i baciti je u naručje unijatima i katolicima, a ona je bila stvarna osnova nacionalnog identiteta " .

Matica srpska je preseljena u Novi Sad aprila 1864. Ideja o preseljenju, piše A. Ivić, potekla je od "njenih denuncijanata i protivnika" i stoji u "direktnoj vezi sa tužbom Petra Asi-Markovića (jednom od prvih članova – nap. a.) protiv Matice" ( Spomenica ). Akademik Popov smatra da pravi razlog leži u činjenici da su Srbi, pošto je Beč ukinuo srpsko vojvodstvo 1859, osetili da " njihov značaj u Pešti slabi, da se srpski svet topi u severnoj Madjarskoj a jača u Novom Sadu, koji je pred revoluciju 1948. imao 20.000 stanovnika ".

Kada je po d predsedništvom Pavla Kojića donesena odluka o preseljenju, Novosadska srpska crkvena opština u pismu Matici od 11. oktobra 1863. "izjavljuje svoju radost zbog toga" i da je u svog episkopa i "dobrotvora narodnog" Platona Atanackovića "izmolila i stan zgodan gde bi se mogla smestiti". Maticu je u Novi Sad besplatno pres e lio Jovan Forović, a vladika Platon primio u svoj dvor. Bila je to kuća (današnji Platoneum ) koju je Platon kupio od porodice Serviski (poreklom iz Neminikuća pod Kosmajem), da u njoj stvori prvi srpski univerzitet što a ustrijske vlasti pod pritiskom Madjara nikada nisu dozvolile.

U Novom Sadu Matica počinje da objavljuje knjige, organizuje istorijske manifestacije, slavi Svetoga Savu, saradjuje sa školama. Dobija nove darodavc e , od Gerskih do Trandafila , da samo njih pomenemo.

Prosvetni cen tar

U Matičinoj istoriji do preseljenja u Novi Sad književnost i jezik su u središtu pažnje . Kada se preorijentisala na Vukov jezik, podseća Popov, njeni čelnici su shvatili da ona treba da vrši prosvetiteljsku ulogu i počela je da izdaje veliku ediciju Knjige za narod. Bila su to praktična uputstva, od zdravstvenih, preko poljoprivrednih, vaspitnih, obrazovnih, higijenskih do ekoloških. Toj prosvetiteljskoj tendenciji u Matici je izborio ravnopravni status sa književno-jezičkom dr Dj?ordje Natošević.

Matica igra ulogu kulturnog i prosvetnog centra Srba sve do I stočne krize 1875-1878. i Berlinskog kongresa na kome Srbija stiče nezavisnost . Novi Sad sa središtem u Matici i Srpskom narodnom pozorištu, koje je u medjuvremenu stvoreno, kao i Gradska biblioteka, bio je mesto, kako je Skerlić primetio, "u kome se mislilo za ceo srpski narod". To je čuvene Skerlićeva rečenica , kaže Popov . Zbog toga je grad i dobio ime Srpska Atina.

Oko Matice se okupljala Ujedinjena omladina, sa časopisima Matica, Mladost. Kada je to procenjeno kao nacionalna agitacija Svetozar Miletić, predsednik i Član Upravnog odbora, dao je ostavku da ne ugrozi njen opstanak. Zbog takvog dejstva i uticaja Matici je zapretila opasnost da bude vraćena u Peštu. Taktički izbor za predsednika Miloša Dimitrijevića, madjarskog senatora, osujetio je takve planove. On je rad Matice ograničio na kulturu.

U medjuratno vreme njena delatnost je bila skromna ali je ipak izdala knjige Pupina, Milankovića, Cvijića, Erdeljanovića, M ilana Kašanina, objavljivala je i Slobodana Jovanovića, izdavala Letopis . Posle Drugog svetskog rata imovina ove najveće zadužbinske ustanove u Habzburškoj monarhiji je konfiskovana (desetine kuća u Novom Sadu , zamak "Fantast" B. Dundjersk og u Bečeju , poljoprivredno zemljište ). Postavilo se i pitanje šta sa Maticom, kao što se postavljalo i izmedju dva rata, kada se posle ujedinjenja mislilo da više nema razloga da se Srbi izdvajaju. Tada su Maticu sačuvali Vasa Stajić, Radivoje Vrhovac, Marko Maletin, M . Kašanin...

- Medju komunističkim šefovima bilo je takodje pametnih ljudi (Aleksandar Ĺ ević, Jovan Veselinov) koji su se odlučno suprotstavili pokušajima da se ona uništi . I Matica se našla pod patronatom države, kaže predsednik Popov. - Kada su intel e ktual ci medju partijskim kadrovima (Raša Radujkov, Miloš Hadžić, Ĺ˝ivan Milisavac, Ĺ˝ivojin Boškov, Miloš Jovanović) shvatila mogućnosti Matice počela je ona da razvij a i treću komponentu – nauku, da osniva naučne časopise. Rukopisno odeljenje postaje centar dragocene gradje za kulturnu i političku istoriju Srba od XVIII do XX veka. Nedavno je izašla Srpska buna 1848-1849 Novaka Popovića, koju je napisao za vreme rata ali nije hteo da je objavi. Ima i takvih rukopisa kao što je popis svih oficira u austrijskoj vojsci, koji još niko nije koristio.

Matica je današnju organizaciju dobila 1958. godine, kada su najpre Biblioteka i Galerija a potom i Izadavačko preduzeće postale samostalne ustanove ali sa Matičinim amblemom. S ve one zapravo čine Maticu srpsku . Jedino je delatnost ugašenog izdavačkog preduzeća, pod okriljem Biblioteke, požrtvovanim zalaganjem upravnika Mira Vuksanovića nastavio Izdavački centar.

Primetan je u poslednje četiri godine opšt i trend njene mdoernizacije ( digetalizacij a rukopisa , stvorena je elketronsk a baz a podataka o Matici i uopšte našoj kulturi ) . U mnogim gradovima (Kikinda, Zrenjanin, Banjaluka, Podgorica, Niš, Užice, Ivanjica ... ) Matica ima svoje filijale. Osnovana je Sekcij a za tehničku kulturu s ciljem da "objedini naša saznanja o tehničkim dostignućima", jer smo u ovoj sferi imali najviše domete ( Tesla, Pupin, Mihailo Petrović, Milanković ), kaže prof. Nikolić.

U Matici srpskoj ma gde ona bivala: u Tekelijanumu ili Platoneumu, Kosirovićevoj ili Farnbahovoj kući, u svom domu u Glavnoj ulici ili zadužbinskom zadanju Marije Trandafil, kao u košnici, svako je imao svoju ulogu : predsednik, potpredsednici, sekretar (uvek su birani iz reda najuglednijih pojedinaca ), dobrotvori i bogati gradjani ( materijalno je podržavali ), intelektual c i - prinose stručnim znanj em i kreativnošću . Danas je u Matičine naučne i projekte od kapitalnog značaja za srpsku kulturu uključeno oko 2.000 saradnika. "Matica je vrlo živa i dinamična ustanova, kao da iza sebe nema 186 godina. Ili možda baš ta duga tradicija hrani i održava tu njenu vitalnu energiju", kaže na kraju mandata predsednik Popov. I poručuje:

Ostvarena vizija

  - Biće uvek odgovora na zahteve i izazove javnosti ali bez napuštanja tradicije. Mi smo već 2010. stvorili S rpski p anteon, stalnu izložbenu postavku tvoraca Matice srpske s materijalne i intelektualne scene. U Panteonu su portreti svih Matičinih predsednika, dobrotvora , znamenitih saradnika, zbirka najznačajnijih dokumenata, sekretarova biblioteka .. .

F ormiranje Panteona predložio je sekretar Dušan Nikolić, krajem 2008. godine, na 170. godišnjicu izbora Save Tekelije za predsednika Matice srpske , a projekt finansirala gradska uprava. Panteon je oblikovao Matičin stručni tim. Tekelija je smatrao da narod treba da čuva uspomenu na istaknute pojedince i testamentom je odredio da jedna od prostorija pod upravom Matice srpske u peštanskoj palati Tekelijanum, po uzoru na Hram slavnih u Parizu, bude pretvorena u svojevrsni Srpski panteo n.

Matica je decenijama prikupljala portrete i rukopise svojih časnika i dobrotvora i tako je nastala "zbirka koja predstavlja autentično svedočanstvo o uticaju pripadnika intelektualne elite i gradjanske klase na razvoj srpskog društva ". Ona je ogledalo portretskog slikarstva u Srba od prvih decenija XVIII veka i formiranja nacionalne umetnosti novijeg doba do naših dana i deo jedinstvenog enterijera Matice srpske u zadužbinskom zadanju Marije Trandafil. Autori portreta su: Stefan Tenecki, Jakov Orfelin , Aksentije Marodić, Novak Radonić , Uroš Predić , M ilenko Ĺ erban, Petar Dobrović, Petar Omčikus i drugi.