ARHITEKTURA

Pripremila: Dipl.arh. Mirjana Lukić

Mostovi

Od lave do čelika

Danas ima više osnovnih konstrukcija mostova; gredni, rešetkasti, lučni, viseći i mostovi nošeni kablovima, sa okvirnom ramovskom konstrukcijom...

Most na Adi

Prve mostove sagradila je sama priroda; deblo koje je palo preko rečice, ili nekoliko većeg kamenja preko koga se moglo preći. Zatim su ljudi sami počeli da prave prelaze od stabala i grana, vezujući ih pomoću lijana.

“Arkadiko”, lučni kameni most u Mikeni iz 13. veka p.n.e. napravljen je tako da preko njega mogu da pređu kočije izmedju Tirnisa i Epidaurusa, na Peloponezu. Ovaj i nekoliko sličnih mostova su i danas u upotrebi.

Rimljani, najveći graditelji mostova sa lukovima i akvaduktima u Starom veku, koristili su cement, odnosno pravili su beton od jedne v rs te veziva zvanog “pozzolana”, kreča, peska i vulkanske lave, što se vremenom zaboravilo.

Prvu knjigu o izgradnji mostova objavio je 1716. godine Iber Gotije.

Most na Soči

Most Akaši Kaikuo

Most Milo

Most Sent Džons

Most Sutong

Most preko reke Severn

Najveći pomak u izgradnji mostova učinjen je korišćenjem gvožđa, što je primenjeno u Engleskoj 1779. (most preko reke Severn ), a zatim i čelika koji je došao sa industrijskom revolucijom u 19. veku. Prvi most na svetu od kovanog gvožđa izgrađen je blizu Lovica, u Poljskoj, a njen autor je bio Stefan Brila. Ovaj most iz 1929, dobio je Američku nagradu za istorijsku konstrukciju od kovanog gvožđa, 1995. godine.

Kameni luk za samo 18 dana!

Brojni mostovi izgrađeni su u svetu na razne načine i za razne namene. Najveći gredni most izgrađen je u SAD, u Luiziani. Dug je 38,35 km, a pojedinačni razmaci između oslonaca su 17 m.

Rešetkasti mostovi sagrađeni su kao horizontalne rešetke poduprte na samo jednoj strani. Najviše rešetkastih mostova koriste dva kontinualna razmaka sa suprotnih strana od podupirača da bi se sreli u centru prepreke koju most premošćava. Ovi mostovi su konstruisani kao i gredni mostovi, uglavnom od istih materijala i istim tehnikama.

Kada su u pitanju veći rasponi, za glavni nosač biraju se rešetkasti nosači zbog svoje znatno manje težine u odnosu na ostale v rs te nosača. Glavni nosač lučnih mostovi je u obliku parabole a težina mosta se prenosi na tlo pod uglom .

«Solkan», most preko reke Soče u Sloveniji, jedan je od najvećih kamenih mostova na svetu. Dug je 220 m, a izgrađen je 1905 godine. Njegov luk težine 5.000 t, od kamenih blokova, sagrađen je za samo 18 dana.

Još dva kamena mosta iz SFR Jugoslavije su, zbog lepote i elegancije ušli u svetske enciklopedije; most u Mostaru i most u Višegradu.

U Dubaiu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima sada grade najveći lučni most na svetu koji treba da se završi ove godine.

Prelaz u dva nivoa

Najstariji viseći mostovi bili su od kanapa od vinove loze i delova bambusa. U modernim mostovima čelični kablovi koji vise sa pilon a su fundirani na šipovima, bunarima i kesonima. Kesoni su duboki temelji ukopani u dno reke, jezera ili mora. Jedan od najvećih visećih mostova na svetu, bio je (3909 m) Akaši Kaikuo, u Japanu.

Pre «Milo» mosta u Francuskoj, najduži viseći most bio je «Sutong» preko reke Jangce u Kini. Most na Adi u Beogradi je most nošen kablovima, a pilon koji nosi kablove je 200 m visine. Dugačak je 964 m, ima 6 saobraćajnih traka, par šina za tramvaj ili metro i dve biciklističke staze tako da je širok 45 m, što je najveća širina kolovozne konstrukcije za ovakvu v rs tu mosta.

Sve se više grade mostovi sa dva ili više nivoa, kao što je most San Francisko - Ouklandski zaliv, koji je imao dva nivoa. Most u Hong-Kongu ima šest saobraćajnih traka na gornjem nivou, a na donjem dve trake i par šina za metro vozove.

Struktura mostova treba da bude takva da izdrži sile zatezanja, pritiska, torzije i drugih uticaja, koje se prostiru kroz celu njegovu strukturu. U visećim ili mostovima okačenim na kablove, elementi zatezanja su različiti po obliku i položaju. U drugim slučajevima, sile mogu biti raspoređene na više pojedinačnih segmenata kao u glavnoj gredi.

Viši od Ajfelove kule

Francuski predsednik Žak Širak je, decembra 2004. pustio u saobraćaj most preko reke Tarn, u južnoj Francuskoj. Sa prosečnom visinom pilona od 342 m, ovo je najviši most na svetu, a planovi za njegovu izgradnju su nastali u ateljeu arhitekte Lorda Normana Fostera.
Nedaleko od grada Milo, most nazvan i "vijadukt 21. veka" uklonio je jedno od poslednjih saobraćajnih uskih grla Evrope, deo autoputa A75 koji povezuje Pariz i Barselonu.
Primenom konstrukcije kosih kablova, Norman Foster je u kraškom pejzažu, između granitnog masiva Levézu, na severu, i visoravni Larzak, na jugu, kreirao most impozantnih dimenzija. Oko 2,5 km duga čelična mostovska greda visi na 154 kabla obešena na sedam pilona, od kojih je najviši visok 343 m, čime nadvisuje i samu Ajfelovu kulu. Širina mosta iznosi 18 m, debljina mostovske grede je 4,20 m a kolovozna traka iznad reke izdignuta je na 270 m.
Po želji investitora, gradnja je počela decembra 2001. Završena je decembra 2004, godine, kao najveći i najljepši most na svetu. Cena ove velelepne konstrukcije iznosila je 310 miliona evra.

Dipl.arh. Mirjana Lukić