TEMA BROJA - MATICA SRPSKA
Biblioteka Matice srpske
Tradicija u informatičkom ruhu
U kvartetu naših najvećih biblioteka (Narodne biblioteke Srbije, Matice srpske, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i Akademijine) Matičino knjigohranilište se izdvaja: tradicijom, konceptom, vrednim zbirkama, elektronskim dizajnom. Biblioteka Matice srpske je naša najstarija nacionalna biblioteka (o starim srpskim bibliotekama v. D. Bogdanović, Letopis, 408, 1971). I prva javna naučna biblioteka u Srba. Njene začetke čine prve sveske Letopisa, prve knjige koje je Matica izdala 1827. (roman Milovana Vidakovića i dve Sterijine drame), knjige prvog darodavca Atanasija Stojkovića 1832 . i one dobijene razmenom s Ruskom akademijom nauka .
 Od 14. avgusta 1838, kada je u zgradi "Tekelijanuma" u Pešti i zvanično otvorena za javnost, s ciljem da će u njoj "najpače svaki Slavjanin, budi koga narečja i kolena slavenskog sin bio, slobodan pristup imati i knjige čitati moći", knjižni fond Matičine biblioteke narastao je na 3.500.000 publikacija na srpskom i još 109 jezika, od kojih je više od 1.200.000 dostupno na mreži.
Svoje zbirke je uvećavala kupovinom, pretplatom, zaveštanjem privatnih biblioteka i biblioteka ustanova i pojedinih udruženja a naročito razmenom Matičinih izdanja za koja je dobijala publikacije akademija nauka, univerziteta, književnih i kulturnih društava i uredništava časopisa u svim slovenskim i u većini drugih evropskih zemalja.
Matičin dobrotvor, tada vladika budimski Platon Atanacković poklonio je Matici 1841. godine 877 knjiga, a dve godine kasnije Tekelija joj je zaveštao svoju privatnu biblioteku, najveću srpsku biblioteku s kraja XVIII i s početka XIX veka, s knjigama na 11 jezika . U drugoj deceniji postojanja, Matica je uvećala svoj knjižni fond i poklonima Teodora Pavlovića, Dimitrija Tirola, Vuka Karadžića, Njegoša, Jovana Subotića, Jana Kolara i drugih.
Prvi put je stručno uređena (1842/1843) trudom Jovana Subotića. Subotić je prema njenim knjigama u Letopisu pripremao i objavljivao prvu srpsku tekuću bibliografiju (1842-1847).
Nacionalni koncept
Na koncept njenog razvoja posebno su uticali književni i pozorišni poslenik Jovan Đorđević, Matičin sekretar između 1857. i 1859. godine, i istoričar Jovan Radonić, bibliotekar od 1899. do 1905. „ Koncept Biblioteke Matice srpske kao nacionalne biblioteke stvorio je Jovan Đorđević. On je propisao da Biblioteka nabavlja sve knjige o Srbima na srpskom i stranim jezicima, prevode dela srpskih autora na druge jezike, slovenske knjige, rečnike i enciklopedije", kaže upravnik Biblioteke Matice srpske Miro Vuksanović, dopisni član SANU. "Đorđević se takođe zalagao da se u 'Tekelijanumu' zasnuje univerzitetska biblioteka". Radonić je Pravilima Biblioteke postavio principe njenog planskog popunjavanja, zaštite i korišćenja knjiga i periodike i dao osnovnu postavku kataloga.
Dvadeset kilometara polica
Zbog dugogodišnjih problema sa prostorom, Biblioteka je 1991. godine pristupilo dogradnji nove zgrade, koja sa zgradom Matice čini celinu. Aneks Biblioteke, otvoren 23. novembra 2007, ima 4.300 m2, a najveći deo prostora je namenjen za smeštaj publikacija. Postavljeno je ukupno dvadeset kilometara metalnih polica u kompaktnom (pokretnom) smeštaju. Staru i novu zgradu povezuje javni katalog.
Razmena sa svetom
Matičina biblioteka ima razmenu sa 330 srodnih institucija u 54 zemlje a prima i depozit specijalizovanih organizacija FAO i UNESKO . Na taj način se godišnje razmeni oko 10.000 publikacija i tako je skupila već 300.000 knjiga na stranim jezicima. Biblioteka ima depozite za međubibliotečku pozajmicu u Britanskoj biblioteci u Londonu i za pretraživanje hosta DIALOG. Posredstvom Geteovog instituta u Beogradu, Biblioteka je uključena u dva projekta Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.
Tri serije kataloga
Izdavačka delatnost Biblioteke MS takođe zaslužuje pažnju. Matičina biblioteka je objavila katalog Tekelijine biblioteke i biblioteke „Tekelijanuma“, kao i katalog stare srpske štampane knjige u pet tomova, počev od Oktoiha iz 1494. U petnaest tomova je štampan katalog starih rukopisnih knjiga, 607 rukopisnih knjiga starijih od XIX veka.
Posebne zbirke
Izuzetnu vrednost imaju posebne zbirke Matičine bibiloteke a među njima Kartografsko-geografska zbirka (sa 6.900 karata i planova, 1.200 atlasa, 2.900 turističkih vodiča i 37.300 razglednica) i Likovno-grafička sa 52.500 plakata, 3.200 razglednica sa umetničkim sadržajem i 18.300 kataloga umetničkih izložbi.
Omaž Andriću
Povodom pola veka od dobijanja Nobelove nagrade za književnost, Biblioteka je štampala dosad najveću Bibliografiju Ive Andrića. Bibliografija je, prema rečima upravnika Vuksanovića, urađena u Matičinoj kući za dve poslednje godine, ima 15.674 zapisanih jedinica na 49 jezika (na k oliko jezika je Andrićevo delo prevođeno ili je pisano o njemu). To je najveća lična bibliografija u srpskoj kulturi. Ovde je skupljeno najveći broj onog što je Andrić objavio i onoga što je o njemu objavljeno. To je urađeno u saradnji sa Zadužbinom Ive Andrića u Beogradu a štampana je u saradnji sa Akademijom i Zadužbinom. |
Između dva svetska rata (u ratnim godinama nije radila, kao ni Matica, a njene zbirke su bile pošteđene raznošenja i devastacije) nastavila je da deluje kao javna i naučna biblioteka. Težila je da knjigu učini što dostupnijom čitaocu ali i da služi istraživačkom radu na proučavanju Vojvodine jer je Matica, posle stvaranja jugoslovenske države, svoju delatnost bila usmerila u tom pravcu. Naročito se intenzivno i svestrano razvija od 1948. godine kada postaje Centralna (matična) biblioteka pokrajine i počinje da prima obavezni primerak svih štampanih publikacija iz Srbije i cele zemlje. Osnivanjem univerziteta u Novom Sadu, praktično vrši i funkciju „univerzitetske biblioteke".
- Matičina Biblioteka je i univerzitetska bibilioteka jer Univerzitet u Novom Sadu nema svoju posebnu biblioteku - veli Vuksanović - dok ju je „Tekelijanum“ kao zavod za školovanje srpske dece imao. Ta zamisao iz prve polovine XIX veka živi i danas, jer 90 odsto naših korisnika su ljudi sa Univerziteta (studenti, naučni radnici, istraživači).
- Mesečno se izda 5000 knjiga, časopisa, novina, stručnih kataloga - kaže Gordana Đilas, rukovodilac Odeljenja za čuvanje i korišćenje publikacija.
- Matičina biblioteka je središnje mesto stare i retke srpske knjige, koje prikuplja od svog nastanka - ističe Vuskanović. - Jedino Matica i Akademija nauka imaju Odeljenje za retku i staru štampanu knjigu. Te knjige su smeštene u t r ezoru. Najvrednije se čuvaju u posebnim kutijama izrađenim u Matičinoj knjigoveznici. Sve su mikrofilmovane, objavljene u katalozima i uvedene u elektronski katalog. Oko 800 takvih knjiga dostupno je i u digitalnoj biblioteci.
U Odeljenju stare i retke knjige i legata u kome se čuva i legat Save Tekelije (lična i knjižnica „Tekelijanuma“) mogu se videti dela najpoznatijih autora Tekelijinih savremenika, na najznačajnijim evropskim jezicima (Didroova enciklopedij a, sabrana dela Voltera, Kosmologija fon Humbolta, Marisljijeve karte iz 1726)... „Vidi se da su srpski đaci u Tekelijanumu u biblioteci imali najvrednije knjige evropskih naroda“, kaže Aleksandra Drapšin, informator.
Matičin elektronski katalog, sa 1.200.000 zapisa, poslužio je kao osnova u stvaranju V irtuelne biblioteke Srbije, koja se nalazi na računarima Narodne biblioteke. VBS broji 130 članica, ima 2.200.000 zapisa, od čega su 60 odsto Matičini.
- Nije loš rezultat - zadovoljno zaključuje Miro Vuksanović. Biblioteka Matice je, kaže, jedan sistem koji spaja tradiciju i m oderno, čuva svoje po načelima zasnovanim pre skoro dva veka, ali i budno prati savremene informatičke tokove, tako da u svakom trenutku u bilo kojoj oblasti naučniku može da pruži potrebnu informaciju.
Jedino Matičina biblioteka ima oba indeksa citiranosti naših naučnika u svetskim časopisima, za prirodne i društvene nauke. U njenoj radionici za konzervaciju i resturaciju knjige godišnje se restauriše 20.000 listova.
|
