MEDICINA
Pripremio: Gordana Tomljenovi�
dr med. Predrag Radojkovic
Sr�ana insuficijencija
Budite prijatelj svom srcu ...
...i ono vas ne�e izdati.
Za�to srce "popu�ta" I kako da o njemu brinete na pravi nacin, za "Planetu" obja�njava dr med. Predrag Radojkovic, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije u Bel Medic-u.
 |
dr med. Predrag Radojkovi� |
Ose�aj nedostatka vazduha, gu�enje, ka�alj, izbijanje hladnog znoja, otoci nogu... Ovo su neki od simptoma popu�tanja sr�anog mi�i�a, signali kojima srce �alje poruku da nije u stanju da obezbedi dovoljno krvi za kompletnu cirkulaciju i kiseonika za sve �elije - niti mo�e da izbaci krv do perifernih krvnih sudova, niti da je iz njih primi. Istovremeno, to je poruka iznurenog vitalnog organa da ve� dugo trpi posledice neke druge organske bolesti, ili bolesti koja nije adekvatno le�ena.
Dr Predrag Radojkovi�, internista-kardiolog u beogradskoj Op�toj bolnici Bel Medic, nagla�ava da identifikovanje sr�ane slabosti, odnosno dijagnostikovanje sr�ane insuficijencije, podrazumeva istovremeno traganje za njenim uzrokom jer je to od presudnog zna�aja za le�enje koje mora te�i na dva koloseka: kao le�enje simptoma i kao le�enje uzroka dekompenzacije srca.
Brojni uzroci slabljenja srca
Naj�e��i uzrok slabljenja srca je koronarna bolest . Sr�ana insuficijencija se tada javlja nakon akutnog infarkta ili nakon ponavljanih anginoznih napada, a karakteri�e je oslabljen dotok krvi u sr�ani mi�i�, �to umanjuje pumpnu funkciju srca. Hipertenzivna bolest je drugi naj�e��i izaziva� sr�ane insuficijencije, a istovremeno je i sama veoma ra�ireno oboljenje (u razli�itom stepenu zahvata gotovo tre�inu �ove�anstva), te je u tom velikom procentu i veliki udeo neprepoznate sr�ane insuficijencije zbog sli�nosti nekih tegoba sa simptomima hipertenzije. Uzroci, takodje, mogu biti sr�ane mane , bilo urodjene ili ste�ene, i upala sr�anog mi�i�a , naj�e��e uzrokovana virusima ( Coxsackie virus) pri �emu mo�e nastati upala svih slojeva srca, endokarda, sr�anog mi�i�a i sr�ane opne. O�te�enje sr�anog mi�i�a mo�e nastati i zbog ubrzane (akceleriraju�e) ateroskleroze, �to je slu�aj kod dijabeti�ara zbog poreme�aja metabolizma glikoze, ali i u drugih bolesti kao �to su poreme�aj sr�anog ritma, hipertireoza, anemija.
U�estalost
Prevalenca simptomatske sr�ane insuficijencije u op�toj populaciji procenjuje se na oko 2 % i pove�ava se sa starenjem tako da je prose�na dob ovih bolesnika u populaciji evropskih zemalja 74 godina starosti. Zanimljivo je da se u�estalost sr�ane insuficijencije prakti�no ne mo�e smanjiti, i to upravo zahvaljuju�i produ�enju �ivotnog veka �oveka, �to se svakako mo�e objasniti stalnim napretkom medicine i primene tehnologije u medicini, a mo�da i boljom prevencijom bolesti uop�te. |
Dijabeti�ari su, i bez manifestne koronarne bolesti, ve� pod pove�anim rizikom da obole od sr�ane insuficijencije. Dr Radojkovi� dodaje da je ateroskleroza proces koji zapo�inje prakti�no sa samim rodjenjem i vremenom se, u zavisnosti od na�ina �ivota, mo�e pogor�ati ili ubrzati - nepravilnom ishranom, nedovoljnim kretanjem, pu�enjem... Vremenom, dugim trajanjem ove ili drugih kardiovaskularnih bolesti, obolelog zahvata i proces slabljenja srca.
Simptomi sr�ane insuficijencije nisu tipi�ni upravo zbog brojnih uzro�nika slabljenja srca, a i me�jusobno se prepli�u. Isto tako, neke druge bolesti mogu ispoljavati sli�ne simptome kao insuficijencija srca; �eluda�na kila, na primer, u slu�ajevima da se zaglavi u grudnoj duplji i mehani�ki ometa pravilan rad srca, posebno u gojaznih osoba.
Ipak, simptomi insuficijencija srca prvenstveno su povezani sa nastajanjem takozvane sr�ane dekompenzacije (popu�tanjem srca), koja mo�e biti akutna ili hroni�na. Do akutne sr�ane slabosti dolazi u hipertenzivnim krizama, na primer, ili u okviru akutnog infarkta srca zbog o�te�enja velikog dela sr�anog mi�i�a. Tegobe u tom smislu su progresivno gu�enje, pad pritiska, hladan znoj i nastanak takozvanog levostranog sr�anog popu�tanja, odnosno plu�nog edema. Edem plu�a je, drugim re�ima, akutno nastala sr�ana insuficijencija u okviru nekih bolesti. Isto tako, isti�e dr Radojkovi�, akutizacija bolesti mo�e nastati i u sklopu ve� postoje�e hroni�ne sr�ane insuficijencije, izazvana naglom fizi�kom aktivno��u, uzimanjem preobilnog obroka, prestankom uzimanja nekog od lekova ili pojavom neke druge bolesti koja dovodi prvenstveno do ubrzanja sr�anog rada ili tahikardije. Prepunjenost krvnih sudova periferije, nemogu�nost srca da tu krv prihvati i jo� ve�a nemogu�nost srca da tu krv ponovo izbaci u periferiju, uspostavljaju circulus vicious u kome je srce sve slabije, obja�njava dr Radojkovi�.
Dijagnostikovanje i le�enje
Fitoterapija
I tradicionalna medicina, koja je razvijana hiljadama godina unazad, mo�e da ponudi zna�ajnu pomo� u le�enju sr�ane insuficijencije. Dr Radojkovi�, �tavi�e, smatra da se dokazano lekoviti biljni suplementi u nas nedovoljno koriste. Evo nekih njegovih preporuka:
• Ren i beli luk (prema staroj doma�oj recepturi, beli luk skuvati u mleku, ocediti i piti na prazan �eludac)
• �aj ili ekstrakt od imele (oko 20 kapi u pola �a�e vode, tri puta dnevno)
• Ulje iz semenki gro�dja, 2 do 3 puta dnevno
• �aj od mati�njaka, belog gloga ili masla�ka (listovi gloga se beru nakon cvetanja, a plodovi u jesen kada sazru)
• Ruzmarin, crni luk, kukuruzna svila i breza pobolj�avaju diurezu i olak�avaju rad srca
• Valeriana (macina trava) i djurdjevak usporavaju sr�ani rad, kao i naprstak - digitalis (li��e) i gorocvet, koji istovremeno i poja�avaju snagu sr�anog mi�i�a
• Antioksidansi (limun, narand�a, mandarina, kivi) pobolj�avaju rad svake �elije u organizmu pa i sr�ane �elije
|
Dijagnostikovanje sr�ane insuficijencije zapo�inje klini�kim pregledom i elektrokardiogramom, dakle onim osnovnim procedurama redovne kontrole zdravlja koje (ve�) mogu da uka�u na odredjene promene na sr�anom mi�i�u. Dijagnosti�ki niz se mo�e nastaviti laboratorijskim analizama, radiografijom srca i plu�a, ultrazvu�nim pregledom srca, testom optere�enja, stres ehokardiografijom i, ukoliko je potrebno, nuklearnom kardiologijom ili magnetnom rezonancom (MRI). Invazivne metode uglavnom nisu neophodne za utvr�jivanje postojanja sr�ane insuficijencije, ali mogu biti va�ne za utvr�jivanje njene etiologije i prognoze, a re� je o selektivnoj koronarografiji, hemodinamskom monitoringu i endomiokardijalnoj biopsiji. Sve u svemu, za postavljanje dijagnoze neophodno je prisustvo simptoma sr�ane insuficijencije i objektivnog nalaza miokardne disfunkcije.
Le�enje je, podse�a dr Radojkovi�, proces koji ima dva cilja: da uspori progresiju bolesti i produ�i pre�ivljavanje, kao i da otkloni tegobe i pove�a kvalitet �ivota. Terapijski plan je slo�en - treba da sadr�i kratkoro�an i dugoro�an terapijski cilj, i da bude individualizovan, prilago�jen svakom pojedina�nom pacijentu.
Terapija uklju�uje op�te mere, farmakolo�ku terapiju, primenu razli�itih aparata i hirur�ke intervencije. U medikamentnom tretmanu, prvo se uvode diuretici, lekovi koji redukuju volumen cirkuli�u�e te�nosti i time smanjuju optere�enje srca. Druga grupa su beta blokeri, koji �tite srce od simpati�ke hiperaktivacije. Pronalazak ovih lekova svojevremeno je predstavljao revoluciju u le�enju kardiovaskularnih bolesti, da bi to kasnije bilo osporavano, ali je danas dokazano da su beta blokeri osnov terapije sr�ane slabosti, posebno u pacijenata sa koronarnom bole��u. Tre�a grupa lekova, vazodilatatori , smanjuju periferni otpor, a medju njih spadaju ACE inhibitori, blokatori receptora angiotenzina II i drugi (hidralazin, organski nitrati...). Kardiotoni�ni glikozidi su medikamenti koji otklanjaju atrijalnu tahiaritmiju i pove�avaju snagu sr�ane kontrakcije. Ne produ�avaju �ivotni vek ali, za razliku od prethodnih grupa lekova koji dokazano produ�avaju pre�ivljavanje, kardiotoni�ni glikozidi zna�ajno pobolj�avaju kvalitet �ivota pacijenta.
Pored farmako-terapije, neophodno je primeniti dijetetski re�im sa ograni�enim unosom soli. Treba, tako�je, prekinuti uzimanje negativno inotropnih lekova (citotoksi�ni lekovi), kao i onih koji vr�e retenciju soli (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), i po potrebi uvesti antikoagulantnu terapiju. Infekcije predstavljaju veliku opasnost za bolesnike sa sr�anom insuficijencijom pa je neophodno adekvatno i pravovremeno le�enje svake infekcije.
Dobra terapija i disciplinovan pacijent
Dr Radojkovi� nagla�ava zna�aj dobre terapije - adekvatnog odabira leka od strane lekara - i "discipline" pacijenta u redovnom uzimanja lekova. Na� sagovornik iznosi i upozoravaju�i podatak o "pravilu polovine" u hipertenzivnoj bolesti, odnosno �injenicu proisteklu iz medicinske prakse da samo polovina pacijenata sa hipertenzijom redovno uzima lekove, te da od te polovine koja uzima lekove samo polovina pravilno reguli�e krvni pritisak. Re� je, dakle, o ogromnoj populaciji pacijenata koji ne le�e, ili ne le�e adekvatno povi�en krvni pritisak, jedan od glavnih uzro�nika sr�ane slabosti.
Zdrav �ivot i ishrana
Zdrava ishrana, savetuje dr Radojkovi�, u svakodnevnom re�imu treba da sadr�i najmanje tri obroka, uz po�eljno dve manje vo�ne u�ine. Kad je re� o hrani, kvalitetu treba dati prednost nad kvantitetom, i masnu hranu treba zameniti mediteranskom varijantom (svakodnevno jesti povr�e i vo�e, ribu bar svaki drugi dan, piletinu, tovnu �uretinu, maslinovo umesto suncokretovog ulja...). Ovome treba dodati fizi�ku aktivnost od najmanje pet puta nedeljno, aerobnog tipa - �etnja, brza �etnja - tako da se nivo aktivnosti srca redovno podi�e na vi�i nivo, a najbolje je da to bude svakodnevno. |
Problem neadekvatnog le�enja hipertenzivne bolesti mo�e se javiti, kako obja�njava dr Radojkovi�, u vezi sa �injenicom da razli�iti antihipertenzivi deluju na razli�ite na�ine. U le�enju povi�enog pritiska koristi se �est grupa lekova koji ne samo �to dovode do obaranja krvnog pritiska ve� i smanjuju incidenciju i/ili u�estalost pojave drugih bolesti u sklopu hipertenzivne bolesti. Lekar, zato, mora neprestano da prati stru�ne preporuke za le�enje hipertenzije (koje se menjaju gotovo na godi�njoj bazi), ali i da ima na raspolaganju dovoljno vremena da se temeljno pozabavi svakim pojedina�nim obolelim kako bi mu odredio najadekvatniju individualizovanu terapiju. Neophodno je, takodje, da pacijent redovno uzima lekove i pa�ljivo prati savete svog lekara. Najte�i pacijenti su, dodaje dr Radojkovi�, one osobe koje ne ose�aju tegobe pri skokovima krvnog pritiska, zato �to takvi bolesnici ne prepoznaju da njihov pritisak nije regulisan. Ukoliko, pri tom, nemaju naviku redovne kontrole zdravlja ili ne odlaze na redovne sistematske preglede, pod ogromnim su rizikom da do�ive traumati�no akutno slabljenje srca.
Gordana Tomljenovi�
|
