TEMA BROJA
Zoran Šević
Društvene mreže / Mrtvi internet
Svaki klik nešto pomera
Internet kao svetski sistem međusobno povezanih računarskih mreža u potpunosti je izmenio sistem funkcionisanja komunikacionih sistema. Za tridesetak godina postojanja uveo je veliki broj novina u tehnološke, društvene ali i političke i socijalne procese. U samom startu svog postojanja u potpunosti je zavisio od „ljudske ruke“, koja je upravljala i sadržajima i procesima. Razvojem tehnologije, ali i programa i aplikacija, uticaj čoveka na internet je bivao sve manji i manji. Tokom 2021. godine, pojavila se Teorija Mrtvog interneta, po kojoj je doba kada su ljudi objavljivali šta god žele i to bez ograničenja i bez cilja za zaradom i širenjem uticaja, definitivno završeno. Dakle, internet koji je umro je praktično onaj kome je njegov sadržaj delo čoveka. Veštačka inteligencija i takozvani botovi, automatski stvaraju objave na društvenim mrežama, koje su algoritamski podešene da beleže sve reakcije i na taj način plasiraju reklame i komercijalne i druge sadržaje.
Smatra se i da je ogroman broj profila na društvenim mrežama veštački, te da ih kontrolišu botovi kako bi reagovali jedni na druge i time uticali na postojeće algoritme prepoznavanja i plasiranja. Taj podatak stvara sumnju da određene botove kontrolišu i same državne organizacije, kako bi kontrolisale i manipulisale ciljanim grupama ljudi. U prilog tome ide činjenica da na globalnom nivou postoji više presuda proizvođačima telefona i kompjutera, za koje je utvrđeno da su koristili softvere za prepoznavanje govora i lika, kako bi na taj način stvarali baze podataka o korisnicima, a kojima su kasnije trgovali.
Izuzetno je teško precizno utvrditi koliki deo interneta trenutno kontroliše veštačka inteligencija. Istraživanje kompanije „Imperva“, koja se bavi poslovima sajber bezbednosti, pokazalo je da botovi utiču na polovinu ukupnog svetskog internet saobraćaja. Po istom istraživanju, čak 57,1% svih rečenica na internetu čine tekstovi prevedeni od strane veštačke inteligencije, koja generiše i 13,1% sadržaja svih postojećih sajtova na mreži.
Zanimljivo je da postoje i takozvani reciklirani sadržaji, to jest materijal koji je stvoren AI tehnologijama (Artificial inteligence - veštačka inteligencija), a koji je u više ciklusa obrađivan od strane botova, kroz prikupljanje novih informacija. Međutim, primećeno je da taj više puta prerađen materijal postaje umnogome netačan i besmislen jer se dešava da algoritmi odbacuju neke važne podatke i reaguju samo na one koji su izazvali reakciju na internetu. Pritom, koriste se i neproverene i netačne informacije zahvaljujući sajtovima i pronađenim sadržajima čija je tema takva. Kroz svoj razvoj i obuku na obradi takvih materijala, veštačka inteligencija će u jednom trenutku reciklaže dati netačne i nepotpune odgovore, a smatra se da bi u tom slučaju krajnji rezultat mogao biti potpuni slom uspostavljenog sistema.
Mnogi stručnjaci za ovakav smer razvoja interneta okrivljuju automatizovane pretraživače i društvene mreže, jer najviše koriste algoritamske programe da bi povećale zaradu i uticaj. Pojava influensera ili ljudi koji stvaranjem sadržaja utiču na javnost, dodatno je pojačala potrebu da se ubrza reakcija i plasira proizvod, a tu je reakcija ljudske ruke u odnosu na mašinu u podređenom položaju, te je jasno kuda će ići dalji razvoj i tendencija veštačke inteligencije. Usluge koje nude društvene mreže i sajtovi su do te mere monetizovane da postoje programi koji mere vreme koje provodimo na određenoj stranici, ali i naše reakcije. Svaki klik postaje veoma bitan, bez obzira da li to nama nešto znači ili ne.
Jedan izveštaj iz 2020. godine otkrio je svetskoj javnosti da je društvena mreža Fejsbuk (Facebook) naložila svojim recezentima da ignorišu obrasce prevare i lažnih naloga, ali samo iz straha od tužbi i mogućnosti gubitka novca. Tim putem krenula je i aplikacija TikTok -ograničavanjem sadržaja, ali je definitivno i ona u velikoj meri kontrolisana algoritmima, iako je najviše čine video-materijali snimljeni od strane fizikih lica-korisnika.
Teorija Mrtvog interneta, po kojoj se internet automatizuje i manje-više vrti ukrug, ukazuje da se kvalitet ponuđenog smanjuje, ali da je u najvećoj meri za to kriv sam korisnik, koji iz svoje lenjosti i korišćenjem, na primer, generativne veštačke inteligencije kroz jezičke modele kakvi su ChatGPT i Gemini kompanije Google, samo pospešuje rad programa prepoznavanja i praćenja i čini ih sve jačim i pametnijim. Takođe, želja za zaradom proizvela je nove ekonomske pojave jer je došlo i do prvih transakcija kriptovaluta bez ljudskog učešća, a kroz softvere koji su stvoreni da na taj način stvaraju dobit pasivnom korisniku.
Uočava se i porast sadržaja stvorenih od strane ljudi tako da deluju da ih je po ustaljenom šablonu stvorila mašina, a sve da ne bi odskakali od ustaljenih navika i bili brzo prepoznati od programa koji ih dalje plasiraju i nude. Sve navedeno govori da će, dok je u samoj srži interneta novac i uticaj, veštačka inteligencija imati sve veći značaj ukoliko je čovek ne ograniči i ne favorizuje sadržaje stvorene od njega samog. Ako do tada internet nije umro, onda mu svakako takva sudbina sledi.
Zoran Šević
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
