MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 116 | NEBO NAŠE NAUKE - Biografski leksikon
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 116
Planeta Br 116
Godina XXI
Mart - April 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 117
Maj 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 116 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

TEMA BROJA

Nebo naše nauke – biografski leksikon

Uporedo sa političkim razvojem, Srbija je nastojala da se što brže razvije i na društvenom i na naučno-tehnološkom polju. Počev od prve polovine 19. veka, svoje najdarovitije učenike i studente slala je na evropske visoke škole i univerzitete. Obogaćeni najraznovrsnijim znanjima potrebnim za razvoj svoje male i tek stasale države, ti mladi ljudi vraćali su se kao stručnjaci u domovinu sa jednim ciljem: da pomognu bržem razvoju zemlje i da je priključe Evropi. Za do juče gotovo feudalnu državu, ti mladi obrazovani ljudi bili su istinske vođe u budućnost. Njima su se ubrzo priključili i drugi pa tako danas Srbija, uprkos političkoj sudbini koja joj često nije išla u korist, predstavlja svetlu tačku naučno-tehnološkog razvoja ovog dela sveta i po tome sustiže razvijene i bogate države.

Tekst

NIKOLA TESLA

Vladimir Jelenković

O istoriji izučavanja elektriciteta i budućnosti njegovog korišćenja

Čudesni svet koji će stvoriti elektricitet

Upravo pod ovim naslovom, Tesla je 9. septembra 1915. Godine, u časopisu Manufacturer,s Record, objavio svojevrsnu "bajku o elektricitetu " i svim ključnim akterima "priče čudesnije od ma koje priče iz Hiljadu i jedne noći"

Tekst

SUMMARY

Planeta No 116
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

NEBO NAŠE NAUKE - Biografski leksikon

Uporedo sa društveno-političkim razvojem, Srbija je nastojala da se što brže razvije i na obrazovnom i na naučno-tehnološkom polju. Počev od prve polovine 19. veka, slala je svoje najdarovitije učenike i studente na evropske visoke škole i univerzitete. Obogaćeni najraznovrsnijim znanjima potrebnim za razvoj svoje male i tek stasale države, ti mladi ljudi vraćali su joj se kao stručnjaci sa jednim ciljem: da pomognu bržem razvoju svoje zemlje i da je priključe Evropi. Za do juče gotovo feudalnu državu, ti mladi obrazovani ljudi bili su istinske vođe u budućnost. Njima su se kasnije priključili drugi pa tako danas Srbija, uprkos političkoj sudbini koja joj često nije išla u korist, predstavlja svetlu tačku naučno-tehnološkog razvoja tog dela sveta i po tome ne zaostaje za razvijenim i bogatim državama.

KOSMONAUTIKA

Dragan Lazarević

Novi lenderi na Mesecu

Navala ka vasionskom susedu

Istraživanje našeg najbližeg suseda u kosmosu - Meseca kosmičkim sondama koje se spuštaju na njegovu površinu postaje sve intenzivnije uz povećavanje broja učesnika u svojevrsnom dokazivanju tehnološke moći državnih agencija i privatnih kompanija koje takve projekte ostvaruju. Posle uspešnog spuštanja indijske sonde-lendera “Chandrayaan” u blizini Mesečevog južnog pola, obavljanje takve misije postalo je pitanje prestiža među kosmičkim agencijama velikih i tehnološki razvijenih sila. Ali, takav ambiciozan cilj postavile su i neke privatne kompanije koje razvijaju tehologije kosmičkih letelica i vide svoj interes u budućoj eksploataciji prirodnih resursa Meseca. Uspešna spuštanja na Mesečevu površinu do sada su ostvarili SSSR, SAD, Kina, Indija i Japan.

Tekst

KOSMONAUTIKA

Mihajlo Racković

Približavanje vulkanskom mesecu

Okean magme ispod površine

Svemirska sonda „juno“ se 30. decembra 2023. približila Jupiterovom vulkanskom mesecu Io - na samo 2500 km od njegove površine! Mesec Io je Jupiteru najbliži veliki mesec (od postojeća četiri koji su poznati i kao Galilejevi meseci Jupitera). Pošto je najbliži Jupiteru, nalazi se pod najvećim uticajem Jupiterove gravitacije. Preostala dva najbliža, Ganimed i Evropa, utiču na to da Io ima relativno eleptičnu orbitu.

Tekst

MESEC

Mihajlo Racković

Prvi komšija u svemiru

Neobične strukture na površini

Posle Kine, Indije... nedavno je svemirsku sondu na površinu Meseca spustio i Japan. Razlozi za istraživanja Meseca su brojni: od toga da se i manje države pokažu u svemiru, preko činjenice da je Mesec nama najbliže nebesko telo i kao takav je najlakša meta za istraživanje svemirskim letelicama, do ekonomskih razloga, tj. zbog minerala koji se tamo nalaze. Ipak, samo istraživanje Meseca otkriva i druge tajne.

Tekst

SEIZMOLOGIJA

Ivan Kremer

Podrhtavanje Meseca

I „Apolo“ misije kao razlozi potresa

Seizmološka ispitivanja Meseca pokazuju da su lunarni potresi mogući uprkos činjenici da Mesec verovatno ne poseduje značajnu tektonsku aktivnost. Takođe, pokazalo se da je dosadašnja ograničena ljudska aktivnost na Mesecu, tokom „Apolo“ programa, prouzrokovala seizmološku aktivnost, veće dužine trajanja i jačeg intenziteta od očekivanog. Pitanje koje se postavlja, u kontekstu budućih planova za uspostavljanje trajnog ljudskog prisustva na Mesecu i eksploataciju lunarnih resursa, glasi: hoće li pri značajnijoj ljudskoj aktivnosti Mesec biti u stanju stalnog potresa? Hoće li bušenja pri rudarenju i gradnji naseobina biti izvor toliko jake seizmološke aktivnosti da bi ona predstavljala prepreku za ostvarenje pomenutih ciljeva?

Tekst

MATEMATIKA

Borka Marinković

Osvrt na jedno predavanje u Institutu

Pitagorino oro

U Matematičkom institutu u Beogradu, u okviru seminara: „Matematika i muzika”, pod rukovodstvom prof. dr Vesne Todorčević, 12. februara o.g. predavanje je održao eminentni muzičar, kompozitor i pevač tradicionalnog vizantijskog stila Slobodan Trkulja.

Tekst

MATEMATIKA

Borka Marinković

Poligonalni brojevi

„Algebra je pisana geometrija, a geometrija je algebra u slikama”, jednostavno je objasnila vezu između algebre i geometrije čuvena francuska matematičarka Marija-Sofija Žermen.

Tekst

HIGH TECH

„CRVENA PLANETA” NA ZEMLJI, SATELITI, OPTIKA,
MIKROROBOTIKA, „NAKIT” I ROBOTIKA

Američka svemirska agencija NASA uskoro će odabrati četiri kandidata, čiji će zadatak biti da neprekidno provedu dvanaest meseci unutar specijalnog simulatora u kome će biti “režirane” sve one situacije koje mogu da se dogode tokom misije na Marsu. Simulator Mars Dune Alpha je oblikovan kao istraživačka stanica modularnog tipa, potpuno je urađen 3D štampom, i nalazi se u svemirskom centru “Džonson”, u Hjustonu.

Tekst

TESLA

Div Smiljana 12. - NASTAVAK

Proteklih decenija Tesla je prjavio 299 patenata u 26 zemalja sveta. Svoj poslednji patent prijavio je u svojoj 72. godini. Bio je to „Aparat za vazdušni transport”, letelica s vertikalnim poletanjem i sletanjem, kombinacija helikoptera i aviona koji će pokretati njegove turbine.

Tekst

ŽELEZNICE

V. Milojević

Plava lepotica sa Savskog trga

Dama kao nekadašnje čudo tehnike

Pre tačno četrdeset godina, 15. aprila 1984. godine, na prostoru platoa između sada već bivše Glavne železničke stanice u Beogradu, bivše Pošte 2 i nekadašnjeg „prvog levog koloseka“, okupilo se puno ljudi. Pored službenika u svečanim odelima i delegacija iz brojnih značajnih državnih sekretarijata i organa, mnoštvo građana je došlo da, uz svečani program, obeleži trostruki jubilej: sto godina od otvaranja pruge Beograd-Niš, trideset godina radničkog samoupravljanja u Jugoslaviji i trideset peti Dan železničara Jugoslavije.

Tekst

EKSPERIMENTI

Jelena Marjanović

„Mozak u činiji“

Između košmara i nagrade

Kada je sredinom 2023. godine australijsko ministarstvo odbrane odobrilo sredstva za finansiranje projekta pod nazivom dishbrain (mozak u činiji), u kojem se ukrštaju pravi, ljudski neuroni sa kompjuterskim čipom, vest je zagolicala pažnju javnosti, izazivajući čitav spektar reakcija. Nije lako zamisliti: splet velikog broja živih neurona (čovečjih i mišjih) povezano na mikro elektrode (a sve to nekako smešteno u činiju, jer tako mu ime kaže) igra igru „pong“. Prilično bizarna slika u kojoj na prvi pogled ima mnogo pogrešnog. Zato je bitno da se razume sve ono stvarno važno i korisno što ovaj eksperiment donosi.

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Dugovečnost

Kako produžiti (zdrav) životni vek?

U poređenju sa vremenom samo par vekova unazad, životni vek čoveka je danas značajno duži, što dokazuje i sve veći broj stogodišnjaka širom sveta. U SAD, na primer, početkom 18. veka ih je (prema zvaničnim podacima Biroa za popis stanovništva SAD) bilo 90, ili po jedan stogodišnjak na svakih 189.000 ljudi, a danas ih ima više od 53.000, što je po jedan na svakih 5.800 stanovnika Amerike. Ali, produženje životnog veka je pokazalo i svoje drugo lice, povećanjem stope hroničnih i degenerativnih bolesti, sa srčanim oboljenjima na vrhu te liste, te čovek nije zainteresovan samo za duži život, već prvenstveno za duže “očekivano trajanje zdravog života“.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Vaskularna hirurgija

Revolucionarna metoda prof. Ilijevskog
menja karotidnu hirurgiju

Hirurško lečenje najtežih oblika karotidne bolesti, kod obolelih sa najvećim mogućim suženjima arterija na vratu, podrazumeva vrlo zahtevne procedure sa najvećim rizikom za potencijalno ozbiljne neurološke komplikacije – tri odsto pacijenata doživi moždani udar tokom tih zahvata, a jedan odsto njih ne preživi operaciju. Koristeći inovativni ishemic postconditioning, jednostavnu ali revolucionarnu metodu prof. dr Nenada Ilijevskog, upravnika Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje (IKVBD), stručnjaci ove ustanove su taj rizik sveli na nulu.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Kardiometaboličko zdravlje

Problemi usne duplje i srce

Uobičajene oralne infekcije, parodontalne bolesti i karijes, u vezi su sa inflamatornim (zapaljenskim) metaboličkim profilima koji povećavaju rizik od kardiometaboličkih bolesti, sugeriše jedna nova međunarodna studija. Objavljena u časopisu Journal of Dental Research, studija finskih i austrijskih naučnika je takođe pokazala da su oralne infekcije prediktori budućih negativnih promena u metaboličkim profilima.

Tekst

MUZEJI

D.M.

Čarls Darvin

Između iluzije i evolucije

Edukativno-interaktivnim turama „Putevima nauke Tesle i Ajnštajna“ i „Žene u nauci“, koje se u Muzeju iluzija u Beogradu organizuju za grupe posetilaca i učenike, nedavno je pridodata i četvrta tura „Darvinov dan: iluzije i evolucija.“

Tekst

IŠČEZLE VRSTE

Oliver Klajn

Berberski lav

Istrebljeni gorostas sa severa Afrike

Na širokom prostranstvu između Maroka i Egipta živeo je, tokom više milenijuma, berberski lav. Među zoolozima je bilo dosta neslaganja oko toga gde spadaju ova istrebljena bića iz taksonomske porodice mačaka pa su, tokom poslednje dve decenije, obavljena istraživanja njihove genetike. Došlo se do zaključka da su, i pored razlika u strukturi i obliku mitohondrijskog DNK, berberski lavovi vrlo slični onima u drugim krajevima Afrike pa i i azijskom lavu koji danas živi samo u Indiji. Sve ove lavlje populacije svrstane su u podvrstu Panthera leo leo.

Tekst

BIOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Zmije - čuvari ravnoteže u ekosistemu

Strah od 10 cm do 10 m

Zmije (Ophidia, Serpentes) podred su unutar klase gmizavaca. Srodne su gušterima i zajedno sa njima čine najbrojniju grupu recentnih gmizavaca. Od oko 4000 vrsta zmija koje žive na našoj planeti, otrovno je oko 400. Ima ih na svim kontinentima osim na Antarktiku i na većini manjih kopnenih masa. Izuzeci su neka velika ostrva, kao što su Irska, Island, Grenland, Havajski arhipelag i ostrva Novog Zelanda, i mnoga manja ostrva na Atlanskom i centralnom Tihom okeanu. Morske zmije su široko rasprostranjene u Indijskom i Pacifičkom okeanu.

Tekst

RETKE VRSTE

Oliver Klajn

Lavlji golobranac

Hermafroditi bez oklopa

Golobranci su morski puževi koji pripadaju redu Nudibranchia, u okviru kojeg postoji oko tri hiljade vrsta. Jedna od taksonomskih familija je Tethydidae koja ima dva roda. U tu familiju spada rod Melibe pod koji potpada 17 vrsta. Među njima se ističe Melibe leonina ili, kolokvijalno: lavlji golobranac. Ova životinja živi u Tihom okeanu, od Aljaske do najsevernije meksičke države Baha Kalifornija. Uglavnom borave u morskoj travi, među algama i na stenama, na dubinama do 37 m.

Tekst

IZLOŽBE

Dubravka Marić

Začini koji su oblikovali istoriju

Pomiriši, pipni...

Posle izložbi o kafi, čaju, čokoladi i vinu, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu je priređena i izložba o začinima. Začini su kroz istoriju bili središte međunarodne trgovine, uzrok sukoba civilizacija i država, dokaz lične moći i bogatstva, ali i podsticaj za velika geografska otkrića. Za njih se vezuju najfantastičnije priče i anegdote.

Tekst

BIOCELINE

Z.Š.

Čukotka

Pravi ljudi za mnogo jelena

Smeštena na krajnjem severoistoku Sibira, na istočnoj obali Čukotskog poluostrva između Beringovog i Čukotskog mora, autonomna oblast Rusije Čukotka dugo je bila neistražena i obavijena velom tajni. Kao najbliža oblast teritoriji SAD-a, u vreme Sovjetskog Saveza bila je i teško dostupna istraživačima jer je potpala pod oštru kontrolu vojnih i političkih struktura u vreme Hladnog rata. Sa površinom od 737.700 km2 i populacijom od oko 50.000 stanovnika, jasno je da je izuzetno slabo naseljena. Razlog za to je veoma hladna i surova klima. Mada u prostoru oštre arktičke klime, sa hladnim zimama i kratkim umereno toplim letima, karakteriše je bogata flora i fauna.

Tekst

PALEONTOLOGIJA

Prof. dr Katarina Bogićević
Prof. dr Draženko Nenadić

Značaj sitnih organizama za paleosredine

Kao da je sve bilo ogromno

Svaka nauka, pa i paleontologija, počela je začuđenošću pred nekom pojavom koja je bila misteriozna i trebalo ju je objasniti. Ali na samom početku, istraživači fosilnih ostataka - paleontolozi bili su opčinjeni uglavnom veličinom fosila. /p>

Tekst

PALEONTOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Gastropodi

Od neprepoznatljivih oblika do žarišta biodiverziteta

Gastropodi ili puževi su danas najbrojnija klasa mekušaca sa asimetričnim telom i raznim oblicima ljuštura. Veoma bogat fosilni zapis govori da su mnoge grupe živele i u geološkoj prošlosti, pojavljivale se i izumirale da bi, u kenozoiku, dostigle izuzetnu raznovrsnost. Očigledno je građa njihovog tela tokom evolucije bila prilično fleksibilna. Na neki način su bili otporni na izumiranje jer, od kako su nastali, mnoge grupe su imale tendenciju da opstanu dugo vremena i da se različitim načinima adaptacija razviju u mnogo različitih redova, familija, rodova i vrsta. To im je omogućilo da postanu vrlo brojna i raznovrsna grupa koja je nastanila mnoga staništa. Jedino carstvo koje nisu zauzeli je vazduh.

Tekst

PIRAMIDE

Priredila: Ilijana Jakšić Pavlović

Šta skrivaju grobnice faraona?

Stvari za “onaj svet”

Kada je britanski arheolog Hauard Karter otvorio Tutankamonovu grobnicu 1922. godine, zapisao je da je video „divne stvari“. Grobnica je bila ispunjena blagom, uključujući i zlatnu masku Tutankamona, tu su se nalazili zlatni tron pa čak i zlatne sandale. Ali, da li su sve grobnice u drevnom Egiptu imale ovako bogato ukrašenu unutrašnjost? Odgovor je: ne. Dok su Velika piramida u Gizi i brojne druge egipatske piramide fascinantne spolja, njihova unutrašnjost prilično je skromna u poređenju sa stvarima koje su stavljane u grobnice kasnijih faraona, kao što je Tutankamonova.

Tekst

PISMA

Oliver Klajn

Ogam alfabet

Hrišćansko pismo starih Kelta?

Irsko more razdvaja Veliku Britaniju od Irske. Oko te vodene mase, na obalama, pronađeno je približno 400 kamenih natpisa, od kojih su najstariji iz 4. stoleća. Najviše natpisa je nađeno u provinciji Munster, na jugu Irske, a priličan broj je otkopan izvan te države, na drugoj obali Irskog mora, u jugozapadnom Velsu. Na njima su drevne forme irskog jezika. Naziv pisma je ogam. Veruje se da je to najstariji vid pisanja u Irskoj.

Tekst

KALENDARI

Gordana Tomljenović

100 godina revidiranog Julijanskog kalendara

Novojulijanski, u skladu sa Gregorijanskim

Milutin Milanković, jedan od najvećih srpskih naučnika, proračunao je gotovo savršeno precizan kalendar. Zašto i kako je Milanković početkom prošlog veka “popravljao” reformisani Cezarev kalendar? Da li nam je danas potreban precizniji kalendar? O tome pitamo i Jovana Aleksića, fizičara i člana Astronomskog društva „Ruđer Bošković“ sa dugogodišnjim iskustvom u promociji i popularizaciji nauke

Tekst

DUBOKI SVEMIR

Nedostajuća karika

Posle eksplozije velike zvezda

Nedavno se astronomima pružila prilika da posmatraju i dokažu direktnu vezu između razarajuće eksplozije zvezda ogromne mase i nastanka najzagonetnijih, a istovremeno najkompaktnijih nebeskih tela - crnih rupa i neutronskih zvezda. Zahvaljujući teleskopu u Opservatoriji južne Evrope (ESO’s VLT) i najsavremenijem teleskopu Evropske svemirske agencije (smeštenom u pustinji Atakama, u Čileu), dva tima astronoma uspela su da prate posledice eksplozije supernove u obližnjoj galaksiji, našavši dokaz o potonjem nastanku zagonetnog, kompaktnog nebeskog tela.

Tekst

ARHELOGIJA

Metal koji nije sa Zemlje

Zagonetka od zlata

Na arheološkom nalazištu Villene, u Španiji, na kojem je, za šest decenija od kako je otkriveno, nađeno 66 zlatnih predmeta, nedavno su nađena još dva koja pobuđuju posebno zanimanje stručnjaka: tupa narukvica i zarđala polukugla ukrašena zlatom. Ono što posebno intrigira jeste činjenica utvrđena posle prvih analiza sastava: naime, ti predmeti nisu iskovani od metala iz zemlje već od gvožđa iz meteorite koji su u davnoj prošlosti pali s neba!

Tekst

OKO PLANETE

Dinosaurusi

Mrak je trajao godinama

Prema jednoj studiji nedavno objavljenoj u časopisu “Nature Geoscience”, asteroid veličine 10-15 km, koji je pre 66 miliona godina pao na poluostrvo Jukatan (danas Meksiko) pokrenuo je prirodnu katastrofu kojom je uništeno tri četvrtine živih vrsta. Prema najnovijim otkrićima naučnika iz Kraljevske opservatorije Belgije, u uništenju živih vrsta ulogu je imala i prašina koja je posle udara dospela u atmosferu izazivajući gušenje atmosfere i sprečavanje biljaka da koriste sunčevu svetlost u procesu fotosinteze. Nedavno je grupa istraživača sprovela simulacije paleoklime zasnovane na sedimentu uzetom sa paleontološkog lokaliteta Tanis, u Severnoj Dakoti, gde su sačuvani dokazi o stanju posle udara, uključujući padavine prašine.

Tekst

OKO PLANETE

Mačke

Gotovo 300 izraza lica

Stručnjaci Lajon koledža u Arkanzasu, SAD, obavili su studiju o izrazima mačijih lica i došli do zaključka da mačke imaju više od 276 različitih izraza lica! Istraživanje je vršeno na uzorku od pedeset mačaka koje žive u jednom kafiću u Los Anđelesu. Svojim izrazima mačke iskazuju brojna osećanja: od bola i ljutitosti do razdraganosti i sreće. Studija je objavljena krajem oktobra, u časopisu "Behavioural Processes".

Tekst

OKO PLANETE

Zanimljivosti

Malo poznata priroda

Kod ptica, pliske i šljuke kao i kod nekih drugih ptica selica, prvo se sele i doleću mužjaci i nalaze mesto gde će se množiti sa ženkom, ali i braniti ih i boriti za svaku jedinku.

Tekst

OKO PLANETE

Pompeji

Soba robova

Italijasnki arheolozi su nedavno otkrili sobu u jednoj vili kod Pompeje, Italija, koja otkriva životne uslove u kojima su živeli robovi u gradu kog je uništila erupcija obližnjeg vulkana. U toj očuvanoj sobi nađena su tri drvena kreveta i predmeti kao što su amfore, keramičke vaze i noćne posude.

Tekst

OKO PLANETE

Ornitologija

Papagaji i video-pozivi

U jednom tekstu objavljenom u španskom listu “El Pais” navodi se da su papagaji u zatočeništvu, obično kao kućni ljubimci, sami - mada su veoma društvena vrsta. A papagaji poseduje veoma razvijenu inteligenciju koja stalno traži nešto za zabavu i način da pobegne od dosade. Ako nije tako već žive u izolaciji, kod papagaja nastaju emocionalni stresovi pa čak i psihički poremećaji, što dovodi do samopovređivanja, čupanja perja i kretanje ukrug, po kavezu.

Tekst

OKO PLANETE

Laseri

Poruka putovala milionima kilometara

NASA-ina DSOC (Deep Space Optical Communications) tehnologija nedavno je testirana na letelici "Psiheja", koja se sada nalazi na više od 16 miliona km od Zemlje i putuje ka jednom nepoznatom metalnom asteroidu.

Tekst

OKO PLANETE

Istraživanja

Kako je izgledao “ledeni čovek”

Mumija “ledenog čoveka” nazvanog Eci, koja je svojevremeno pronađena na padinama Alpa, u Italiji - ponovo je analizirana, više decenija kasnije. Na osnovu proučavanja genoma iz Ecijevog kuka, došlo se do preciznije slike ovog davnog ljudskog pretka. Nove analiza upućuju na to da je imao vrlo malo kose, tamne oči i znatno tamniju kožu. Pretpostavlja se da je, najverovatnije, poticao sa teritorije današnje Turske, piše u tekstu objavljenom u časopisu “Euronews”.

Tekst

OKO PLANETE

Atomski sat

Radiće 7,2 milijarde godina!

Najprecizniji atomski sat na svetu nalazio se na Univerzitetu Kolorado, SAD. Odnedavno, i Kina se uvrstila u zemlje u kojima se vreme izuzetno precizno meri, piše “Science Alert”. Naučnici sa tamošnjeg Univerziteta za nauku i tehnologiju, na čelu sa Panom Jianveijem, izradili su optički sat sa stabilnošću i greškom manjom od pet kvintiliotinki.

Tekst

OKO PLANETE

Evolucija

Ljudi na korak do istrebljenja

Jedno nedavno okončano istraživanje naučnika sa više američkih univerziteta, zasnovano uglavnom na analizama DNK, upućuje na zaključak da su se ljudski preci borili protiv izumiranja pre oko 900.000 godina, tj. pre nego što su evoluirali u Homo heidelbergensis. Sudeći prema geološkim nalazima, u tom dalekom dobu vladale su, na smenu, izuzetne hladnoće i dugotrajne suše u Africi i Evroaziji, piše u časopisu “Science news”.

Tekst

OKO PLANETE

Nikola Tesla

Pioniri nepretka

U svom nedavno objavljenom specijalnom izdanju o pionirima napretka sveta - naučnicima, pronalazačima i umetnicima, pa čak i političarima - redakcija nemačkog časopis za popularizaciju nauke i tehnoloških dostignuća “Geo“ (“Geoepoche“, broj 105) objavila je niz biografskih odrednica o, po mišljenju redakcije, najznačajnijim umnim ljudima sveta od 1500. do 1950. godine.

Tekst

OKO PLANETE

Nestale vrste

Najveći primat na svetu

Jedna nedavno obavljena studija u Kini otkrila je da je gigantopitekus, primat koji je izumro pre 215.000-295.000 godina, nestao zato što se nije prilagodio životnoj sredini koju su zahvatile nagle klimatske promene. Studija je objavljena u časopisu “Nature”, i u njoj se navodi da se vrsta Gigantopithecus Blacky nije prilagodila izmenama staništa, a što je pokrenulo njeno nestajanje

Tekst

OKO PLANETE

Zemlja

Zavirivanje u središte planete

Svakih osam i po godina unutrašnje jezgro naše planete oscilira oko svoje ose rotacije, navedeno je u časopisu “Nature Communications”. Pomenuta promena odigrava se ispod površine Zemlje, u delu u kojem je planetarno jezgro podeljeno na tečnu spoljnu granicu i čvrsti unutrašnji sloj. Ovo područje je delom “odgovorno” za brojne geofizičke promene naše planete.

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 116

 

ČASOPIS PLANETA Br 116

 SARADNICI NA BROJU

Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Branimir Grgur, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Reuf Jakupović, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Mihailo Racković, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Birograf", Atanasija Pulje 22, 11080 Zemun 011/307-50-55

 

Sledeći broj izlazi 1. maja 2024.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 117
Planeta Br 117
Godina XXI
Maj - Jun 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA