MESEC

Mihajlo Racković

Prvi komšija u svemiru

Neobične strukture na površini

Posle Kine, Indije... nedavno je svemirsku sondu na površinu Meseca spustio i Japan. Razlozi za istraživanja Meseca su brojni: od toga da se i manje države pokažu u svemiru, preko činjenice da je Mesec nama najbliže nebesko telo i kao takav je najlakša meta za istraživanje svemirskim letelicama, do ekonomskih razloga, tj. zbog minerala koji se tamo nalaze. Ipak, samo istraživanje Meseca otkriva i druge tajne.

Jedna od nedovoljno istraženih osobina Mesečeve površine su magnetne anomalije. Naša Zemlja ima globalno magnetno polje, zahvaljujući gvozdenom jezgru i dovoljno velikoj unutrašnjoj topoloti, koje omogućavaju da spoljno jezgro bude u tečnom stanju (zahvaljujući čemu se stvaraju konvektivne struje) i da ima relativno brzu rotaciju (koja u kombinaciji sa konvekcijom omogućava da se čestice u spoljnjem jezgru kreću slično obliku vadičepa). Pored globalnog magnetnog polja, na Zemlji postoje razna magnetna polja, koja na lokalu mogu nadjačati globalno, a koja postoje zahvaljujući mineralima koja  imaju magnetna svojstva. Ova lokalna magnetna polja bi mogla biti razlog za brojne nesreće u Bermudskom trouglu (u nekim delovima postoje relativno velike količine minerala magnetita), odnosno zbog toga što kompas pokazuje pogrešno.

Mesec je, u davnoj prošlosti, verovatno imao globalno magnetno polje, ali je to polje izgubio iz više razloga. Pošto je znatno manji od Zemlje, brže se hladi, i zato ima znatno manju unutrašnju toplotu od Zemlje, a to povlači sa sobom znatno slabiju konvekciju u spoljnjem gvozdenom jezgru (ako uopšte postoji). Međutim, na Mesecu postoje lokalna magnetna polja, ili magnetne anomalije. Ove magnetne anomalije mogu  nastati na razne načine: povećanjem koncentracije minerala koji poseduju magnetna svojstva, udarima asteroida... Nedavno je otkriveno da se magnetne anomalije poklapaju sa relativno svetlim krivinama na Mesecu, što je utvrđeno u oblasti Rejner Gama, u Okeanu Bura. 

Rejner Gama se relativno lako može videti teleskopima sa Zemlje pošto je jako svetla a nalazi se u tamnom okruženju Okeana Bura. Ovo je jedna od najjačih magnetnih anomalija na Mesecu. Ono što zasad nema objašnjenja su magnetne anomalije koje se poklapaju sa svetlim oblastima, kakva je Rejner Gama. Moguća objašnjenja su: interakcija magnetnog polja sa Sunčevim vetrom, odnosno da magnetni materijal ostaje relativno svetao jer je zaštićen od Sunčevog vetra; namagnetisana magma koja je tekla ispod površine u dalekoj prošlosti; migracija mikro prašine pod uticajem magnetnog polja... Naučnici, na snimcima i uz pomoć veštačke intelegencije, pokušavaju da pronađu još ovakvih mesta. Potencijalno je pronađeno oko 130.000 ovakvih objekata. Da bi se bolje istražile ove magnetne anomalije, NASA planira da pošalje lender na lokaciju Rejner Gama.

U svakom slučaju, Mesec je mnogo interesantnije nebesko telo nego što na prvi pogled izgleda, i može pomoći u otkrivanju brojnih tajni čak i naše planete i njene istorije.

Mihajlo Racković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"