MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 118 | MEGASTRUKTURE
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 118
Planeta Br 118
Godina XXI
Jul - Avgust 2024.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 119
Sept. 2024g
Br. 117
Maj 2024g
Br. 118
Jul 2024g
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 116
Mart 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 118 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

TEMA BROJA

Najveći inženjerski poduhvati

Megastrukture

Što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se može, i u dubinu, do dna mora tamo gde treba... Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoj izume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja na životnu sredinu a često su i ishodi snova brojnih vladara i osvajača. Na planeti Zemlji ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su izmišljali tehnička čuda ogromnih razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi oblici zgrada, a i tektonika je učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Piramide, Hadrijanov zid, Angkor Vat, Bernalova sfera, Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad, orbitalni prsten, Panamski kanal… I šta sve ne sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije I da se čovek približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas.

Tekst

TESLA

Vladimir Jelenković

Kolumbovo jaje

Nova legenda savremenog doba

Pripremajući se sa Džordžom Vestinghausom za zajednički nastup na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. godine koja je bila posvećena 400. godišnjici Kolumbovog otkrića Amerike, Nikola Tesla je došao na genijalnu ideju kako da čuvenu legendu o “Kolumbovom jajetu” pretoči u konkretan eksperiment u kome će izvesti isto ono što je četiri veka ranije izveo slavni italijanski moreplovac i na originalan način pokaže kako funkcioniše njegovo najveće životno otkriće - obrtno magnetno polje

Tekst

SUMMARY

Planeta No 118
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

MEGASTRUKTURE

Što veće, što šire, što više ka nebu, do zvezda ako se može, i u dubine, do dna mora tamo gde treba... Ljudi vekovima osvajaju prostore za svoj izume. Nekada su to samo namere bez većeg uticaja na životnu sredinu a često su i ishodi snova brojnih vladara i osvajača. Na planeti Zemlji ima puno megastruktura; ponekad, ljudi su izmišljali tehnička čuda ogromnih razmera, religija je doprinosila da se pojavljuju mnogi do tada nezabeleženi oblici zgrada, a i tektonika je učinila da nastanu prostori velikih izmenjenih osobina. Hadrijanov zid, Angkor Vat, Bernalova sfera, Hjuzov avion, stratolanč, Junan uzdignuti autoput, jezero Kariba, palata Kotročeni, linearni grad, orbitalni prsten, Panamski kanal… I šta sve još sa uvek istom namerom: da bude veće i funkcionalnije i da se čovek približi zamislima neba. Od pamtiveka do danas.

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Zašto i kako starimo

Ljudsko trajanje biće (ne)ograničeno

Čovekov genetski “paket” je kroz evoluciju formiran na takav način da favorizuje reprodukciju vrste, a ne dužinu života. Pritom geni imaju najveću ulogu tokom embrionalnog razvoja i u dubokoj starosti, a u “međuvremenu”, sa godinama starosti, raste uticaj spoljašnje sredine. Koliko smo svesni da, sa tog stanovišta, svoje zdravlje možemo bitno da unapređujemo?

Tekst

MEDICINA

G. Tomljenović

Šest decenija od otkrića Epštajn-Bar virusa

Vakcina protiv virusa i multipla skleroza

Vrlo raširen herpesvirus koji gotovo svi nosimo, prvi je otkriveni onkogeni virus. Štaviše, pored tumorskih, može da izazove i autoimune bolesti, među njima i multiplu sklerozu (MS). Poslednjih godina intenzivno se radi na razvoju preventivne vakcine koja bi mogla da iskoreni MS, kao i terapijskih vakcina koje bi značajno mogle da smanje incidencu više vrsta kancera

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Anti-ejdžing

Žustro hodanje usporava starenje

Nedavna studija britanskog Nacionalnog instituta za zdravstvena istraživanja pri Univerzitetu u Lesteru, objavljena u časopisu Communications Biology, navodi da postoji veza između tempa hodanja i brzine kojom ljudi stare, posebno kad se to posmatra tokom celog života. Brzo hodanje, naime, produžava telomere.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Imunologija

Testiranje univerzalne vakcine protiv gripa

Vakcine protiv sezonskog gripa efikasne su u prevenciji specifičnih sojeva gripa. To znači da se svake godine ponovo procenjuju i menjaju kako bi u potpunosti odgovarale sojevima gripa za koje se predviđa da će biti najdominantniji u sezoni koja predstoji. Većina vakcina protiv sezonskog gripa dizajnirana je da obuči imuni sistem da se brani od tri ili četiri različita uobičajena soja gripa, ali „univerzalna“ vakcina protiv gripa, za kojom se uporno traga, mogla bi jednog dana da pruži zaštitu i od mnogih drugih sojeva gripa, i mogla bi da se uzima ređe od jednom godišnje.

Tekst

VASIONA, LJUDI I VANZEMALJCI

Dragan Lazarević

Da li su “mali zeleni” bili na Zemlji?

Put do saznanja o “njihovom” postojanju

Naučni razvoj čovečanstva, počev od Kopernika a pogotovu u toku 20. i 21. veka, dao je odgovore na brojna pitanja koja su prethodnih vekova opsedala ljudske umove. Na neka pitanja nije bilo odgovora a proizašle su neke savim nove nedoumice. Mesto Zemlje je, u ljudskoj svesti, pomereno iz centra Univerzuuma ka jednoj od planeta koje kruže oko Sunca a koje, opet, kruži sa miljardama drugih zvezda-sunaca oko centra Mlečnog puta, naše galaksije koja je opet samo jedna od neizbrojivo mnogo drugih sličnih zvezdanih skupina u vasioni.

Tekst

UTICAJI SVEMIRA

Mihailo Racković

Polarna svetlost na Balkanu i u regionu

Poigravanje Sunca i Zemlje

Polarna svetlost ili aurora, kako joj sam naziv kaže, česta je u blizini polarnih oblasti. Međutim, u poslednje vreme, viđena je mnogo južnije od polarnih oblasti, iznad teritorija Srbije, Hrvatske i BiH. Zašto se polarna svetlost pojavila toliko južnije nego inače?

Tekst

ŽIVOT U SVEMIRU

Ivan Kremer

Mašinsko učenje, AI i vasionske anomalije

Treniranje algoritama

Veštačka inteligencija, odnosno mašinsko učenje, sve se više primenjuje u poslednje vreme za analizu astronomskih podataka dobijenih radio i svemirskim teleskopima, u cilju pronalaska anomalija i novih pojava u svemiru. Broj aktivnih teleskopa različitih tipova je u porastu, i na Zemlji i u orbiti. Oni konstantno generišu neverovatno velike količine novih podataka. Pojedinačno posmatranje može dati čak oko jedan terabajt podataka.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Ortov oblak

Gde su nestale zvezde

Tokom jednog davnog osmatranja noćnog neba iz opservatorije “Palomar” 1952, u San Dijegu, SAD, naučnici su pravili fotografije da bi kasnije lakše uočavali nebeska tela. Kada su, nešto kasnije, pregledali snimke, uočili su da na jednom snimku načinjenom ranije postoje tri sjajne zvezde a kada su to proveravali na snimcima načinjenim sat kasnije - tih zvezda nije bilo?

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Astronomija

Sunce je malo manje

Američki astrofizičari Masao Takata i Daglas Gog istraživali su Sunčevu unutrašnju dinamiku preko zvučnih talasa kojih ima u njegovoj vrućoj plazmi, a koji su označeni kao modovi. Ti modovi omogućavaju bolji uvid u unutrašnjost Sunca nego druge oscilacije zvučnih talasa.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Venera

NASA otkrila kiseonik

Molekuli kiseonika su ono na čemu se delom zasniva život na Zemlji. U našoj atmosferi, kiseonik čini oko petine svih gasova. Na Veneri je sasvim drugačije, tj. u tamošnjoj atmosferi ima 96,5 odsto ugljen-monoksida. Šta je sa preostalih 3,5 odsto?

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Znak mogućeg života

Planeta nade

NASA-in teleskop “Džejms Veb” izgleda da je, na planeti označenoj kao K2-18b, otkrio molekul koji mogu da proizvedu samo živa bića - a što bi bio dokaz o nekoj vrsti života u dalekom svemiru? Reč je o molekulu dimetil sulfidu (DMS). Uz to, otkriveno je prisustvo metana i ugljen-dioksida, što bi moglo da znači da na toj planeti postoji vodeni okean?

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Galaksije

Veliki prsten

Nedavno otkrivenu struktura u svemiru, prečnika oko 1,3 milijarde svetlosnih godina, stručnjaci su nazvali Veliki prsten. Čine ga jata galaksija - a dovode u pitanje vladajuće naučne stavove o Univerzuumu. Jer, ovaj prsten, koji se ne vidi golim okom, sastavljen je od više galaksija, tj. delova koji ne bi trebalo da postoje na način da ruše jedan od osnovnih principa astronomije, nazvan kosmološki princip, po kojem se sve materije ravnomerno prostiru Univerzuumom.

Tekst

ISTRAžIVANJE SVEMIRA

NASA

Roboti umesto kosmonauta

Američka svemirska agencija NASA i kompanija “Aptronik”, iz Teksasa, sarađuju na razvoju humanoidnog robota koji bi trebalo da ubuduće pomaže astronautima u orbiti i onima koji će sletati na Mesec i Mars. Sada se radi na izradi robota nazvanog Apolo, i to na razvoju njegove “prilagodljivosti za logističke zadatke”. Robot je visok je 173 cm i težak 73 kg. Može da prenosi terete do 25 kg. Jedno pakovanje baterija omogućava mu četiri sata rada.

Tekst

JUPITER

Mihajlo Racković

Jezero lave prečnika 200 km

Na mesecu vatre i leda

Jupiterov mesec Io je, vulkanski, najaktivnije nebesko telo u Sunčevom sistemu. Io je malo veći od našeg Meseca, i treći je po veličini Jupiterov mesec. Od sva četiri Galilejeva satelita (4 najveća Jupiterova satelita, koja je otkrio Galilej, jedini su Jupiterovi sateliti koji imaju sferni oblik), Io je najbliži Jupiteru. Pošto je najbliži Jupiteru, najviše trpi plimski uticaj te velike planete, dok sledeća dva najbliža satelita (Evropa i Ganimed), svojim gravitacijama utiču na Io tako da Io ima relativno eliptičnu orbitu.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Mihajlo Racković

U središtu Meseca

Gust kao gvožđe

Pojednostavljeno, unutrašnjost Zemlje se sastoji iz sledećih slojeva: metalno jezgro, koje je najvećim delom sastavljeno od gvožđa, stenoviti omotač, stenovita kora. Ovakvu strukturu bi trebalo da imaju: naš Mesec, sve planete Zemljinog tipa (Merkur, Venera i Mars), i neki sateliti i asteroidi. Za Mesec je to sada i potvrđeno.

Tekst

KOSMONAUTIKA

Dragan Lazarević

“Staršip” - probni letovi

Put zvezdanog broda

Posle dva probna leta “staršipa 1 i 2” (najveće rakete nosača lansirane do sada) u 2023. nastavljaju se probna lansiranja njenih prototipova ove godine i to misije nazvane ITF 3 i ITF 4 (Integrated Test Flight) od strane kompanije “Space X”. Glavni akcionar kompanije Ilon Mask je veoma posvećen viziji multiplanetarnog čovečanstva, koja bi se ostvarivala slanjem ljudi na Mars i njegovim naseljavanjem, i to navodi kao glavni razlog razvoja rakete “staršip”.

Tekst

ASTROBIOLOGIJA

Dr Vladica Božić

Život u svemiru

Hipotetički oblici potojanja u vasioni

Zbog velikog interesovanja za istraživanja o postojanju drugih oblika života u svemiru nastala je potreba da se formira posebna nauka koja bi se bavila problematikom biologije i prirode svesti mogućeg vanzemaljskog oblika života, kao i njegovog nastanka, evolucije i rasprostranjenosti. Tako je nastala astrobiologija (ili egzobiologija, ksenobiologija), nauka koja pokušava da da odgovor da li je postojanje života moguće samo na planetu Zemlju, ili inteligentan života postoji i izvan planete Zemlje.

Tekst

NAUČNE NEDOUMICE

Tunguzija 1908.

Meteor, ledena kometa ili…

Od kako se, u ranim jutarnjim časovima poslednjeg dana juna 1908.godine, dogodila pa do danas, Tunguska katastrofa ili Tunguska eksplozija kako se sve naziva, predmet je nepoznanica, nagađanja i misterija. Nepristupačnost i konfiguracija terena, zatvorenost Sovjetskog Saveza, ali i različiti rezultati izvršenih merenja samo su pojačali misteriju koja prati ovaj događaj. Do eksplozije je došlo u blizini sela Podkamenaja Tunguska, koje se nalazi na desnoj obali reke Jenisej, u centru Istočnosibirske tajge.

Tekst

BIOGRAFSKI LEKSIKON

Nebo naše nauke

Sima Lozanić je, sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka, bio jedini hemičar u Srbiji pa je morao da se bavi analitičkom hemijom i poslovima za koje su u razvijenijim zemljama bili zaduženi stručni tehničari. Svestan značaja poljoprivrede, uložio je mnogo truda i vremena u rešavanje agrarnih pitanja i privredno jačanje zemlje, kako u svom naučno-stručnom tako i u svom političkom delovanju.

Tekst

SANU

Miloslav Rajković

Publikacija Predsednici Izdavačke delatnosti SANU

Mala istorija Akademije

Katalog najvažnijih publikacija o istoriji Srpske akademije nauka i umetnosti bogatiji je za jedno vredno izdavačko pregnuće – trotomno delo Predsednici Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije nauka i Srpske akademije nauka i umetnosti, Beograd 2023. Njime se prvi put naučnoj, umetničkoj i široj kulturnoj javnosti predstavljaju ličnosti koje su vodile našu najvišu nacionalnu naučnu ustanovu u protekle 183 godine od njenog osnivanja. Inicijator, priređivač i urednik ovog kapitalnog izdanja je jedan hemičar - akademik Živorad Čeković.

Tekst

HIGH TECH

SENZORI, ENERGIJA, VEŠTAČKA INTELIGENCIJA,
BATERIJE, OLIMPIJADA I AI I KOSMONAUTIKA

Naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Huazhong, u Vuhanu, u Kini, uspešno su na životinjama testirali novi bežični mikromodul za praćenje zdravlje mozga, koji se u telo ubacuje pomoću injekcije, a posle nekoliko nedelja se potpuno istopi. Ova medicinska inovacija može da bude temelj razvoja minimalno invazivnih humanih implantata za praćenje stanja pacijenta posle traumatskih povreda mozga ili kod nekih neuroloških oboljenja kao što je npr. epilepsija.

Tekst

GODIŠNJICE

G. Tomljenović

135 godina Ajfelove kule

Svedok vekovnih Olimpijada

Trebalo je samo da posluži kao atraktivna ulazna kapija na parisku Svetsku izložbu 1889. godine, i da kao i svi drugi privremeni tematski segmenti te postavke bude uklonjena nakon 20 godina, ali Ajfelova kula je svedok već trećih pariskih Olimpijskih igara: ne samo onih iz davne 1900, već i dvaju letnjih Olimpijada koje deli pun vek, između 1924. i 2024. godine. Štaviše, ona već 135 godina prima nebrojene posetioce i turiste iz sveta, koji je smatraju simbolom francuske kreativnosti, elegancije i graditeljskog umeća, uprkos tome što je uoči gradnje naišla na veliki otpor dela javnosti, nezadovoljne njenom estetikom. Gvozdeni komadići ove građevine, prikupljani i čuvani tokom njenih rekonstrukcija i održavanja, kao svojevrstan simbol dugovečnosti i istorijskog značaja Ajfelove kule, ugrađeni su u Olimpijske medalje koje će u Parizu biti dodeljivane ovog leta.

Tekst

ŽIVI SVET

Dr Ana Paunović

Morske kornjače

110 milona godina na Zemlji

Morske kornjače lutaju Zemljinim okeanima i morima poslednjih 110 miliona godina. Spadaju u gmizavce (natporodice Chelonioidea) iz reda Testudines. Danas se zna za sedam vrsta morskih kornjača: zelena morska kornjača (Chelonia mydas), glavata kornjača (Caretta caretta), Kempova morska kornjača (Lepidochelys kempii), pacifička maslinasta morska kornjača (Lepidochelys olivacea), crepasta kornjača (Eretmochelys imbricata), ravnoleđa morska kornjača (Natator depressus) i džinovska kožasta kornjača (Dermochelys coriacea).

Tekst

BIODIVERZITET

Dubravka Marić

Panel diskusije

Staništa i koridori krupnih zveri

U Privrednoj komori Srbije je 22. maja, povodom Međunarodnog dana biodiverziteta, održana panel-diskusija na temu „Mozaični šumski ekosistemi, velike zveri i klimatske promene“ u organizaciji WWF Adria, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i PKS. Predstavljen je projekat „ForestConnect“ i prikazana izložba „Putevi velikih zveri“, koju je realizovao Zavod.

Tekst

NESTALE VRSTE

O.K.

Kopitar srodan kitu i nosorogu

Enigmatično biće iz eocena

U okviru geološke epohe еocena izdvaja se geološki vek lutet koji je trajao od pre oko četrdeset osam miliona godina do pre četrdeset jedan milion godina. U to vreme živeo je vrlo krupan kopitar čiji je naziv endrusarh. Taksnomski rod u koji životnja spada je dobio naziv po američkom prirodnjaku Roju Čepmenu Endrusu koji je obavljao paleontološka istraživanja u pustinji Gobi, odnosno Kini i Mongoliji.

Tekst

RIBARSTVO

Dubravka Marić

Jesetre

Staze za migratorne vrste

Hidrotehnički radovi na Dunavu u 19. veku, počeli su značajnije da menjaju stanište i vrlo specifične uslove potrebne za život jesetarskih vrsta riba. Migracije jesetri koje su nekada iz Crnog mora putovale i dalje od Beča, prekinute su izgradnjom HE „Đerdap 1“.

Tekst

ZAŠTITA BILJA

Dubravka Marić

Nova generacija biopesticida protiv drvoubica

Protiv spirale nestajanja

Čovek ugrožava šume ne samo kada im namerno nanosi štetu neplanskom sečom i spaljivanjem već i onda kada ih prska hemijskim sredstvima u pokušaju da ih zaštiti od njihovih prirodnih neprijatelja.

Tekst

REKE

Dubravka Marić

Dunav za sve

„Svetionik“ za obnovu evropskih reka

U Beogradu je, krajem maja, održan drugi sastanak konzorcijuma sastavljenog od 48 partnera iz 14 evropskih država koji sarađuju u okviru projekta „DANUBE4all“ (HORIZON-MISS-2021-OCEAN-02-02 Restoration of the Danube river basin waters for Ecosystems and People from Mountains to Coast – „DANUBE4all“ https://www.danube4allproject.eu/). Njihov zadatak je priprema integrativnog akcionog plana za obnovu reke Dunav na naučnoj osnovi, uz aktivno učešće građana, lokalnih zajednica, upravljača i drugih zainteresovanih strana („stakeholders“).

Tekst

OKO PLANETE

Veštačka inteligencija

Može da vara i da laže

Iz kineske kompanije “Betavolt” obavestili su da je njihova nuklearna baterija BV100 u stanju da bez dopunjavanja izdrži pola veka! I dodali da radi po principu: toplota koja nastaje pri raspadu radioaktivnog materijala pretvara se u električnu energiju.

Tekst

OKO PLANETE

Susreti

Kompanije studentima na C2S

Početkom juna, Udruženja studenata informatike FONIS uspešno je realizovalo četvrti po redu projekat Kompanije studentima na Fakultetu organizacionih nauka. Na otvaranju projekta, delegatima i predstavnicima kompanija obratili su se koordinatorka projekta Anđela Kragić i predsednik Udruženja studenata informatike FONIS Dušan Kostić. Takođe, delegatima su se obratili i predstavnici kompanija HTEC, HYCU, Fiscal Solutions i LUKOWA. Na radionicama, delegati su imali priliku da uče direktno od predstavnika kompanija.

Tekst

OKO PLANETE

Radijacija

Sve više otpornih životinja

Eksplozija u jednom od postrojenja atomske elektrane u Černobilju, pre 38 godina, pokrenula je širenje radijacije, što je dovelo do smrti više od 100.000 ljudi. Otrovni oblaci, puni radijacije, doveli su u opasnost oko 8,4 miliona osoba.

Tekst

OKO PLANETE

Energija

Sedam puta vrelije od jezgra Sunca

Korejski institut za energiju fuzije uspeo je da, u svom reaktoru, proizvede temperaturu sedam puta veću od temperature jezgra Sunca, objavljeno je u “Interesting Engineering”. Eksperiment je vršen od decembra prošle godine do februara 2024. Ishod: korejski superprovodljivi tokamak (KSTAR) uspeo je da održi temperaturu od 100 miliona stepeni Celzijusa u trajanju od 48 sekundi! Inače, temperatura Sunčevog jezgra iznosi 15 miliona stepeni Celzijusa.

Tekst

OKO PLANETE

Klima

Ako ne padne temperatura…

Ove godine, mart je bio najtopliji mesec do sada i deseti mesec uzastopce koji se smatra rekordno najtoplijim. Glavni uzrok za to je delovanje El Ninja, izjavio je Gevin Šmit, direktor Godard instituta pri NASA-i. El Ninjo je počeo da deluje u junu prošle godine, a u decembru je dostigao vrhunac, stvarajući dodatnu količinu toplote.

Tekst

OKO PLANETE

Krateri

"Kapija podzemlja" se uvećava

Ogromni krater u Sibiru, nazvan "Kapija podzemlja", je krater u permafrostu koji se svake godine proširuje za oko milion kubnih metara zato što se led polako otapa, navedeno je u izvodu iz studije, nedavno objavljene u “Live Science”.

Tekst

OKO PLANETE

Mozak

Mapiranje regija

Naučnici sa Harvarda, SAD, nedavno su mapirali mali deo ljudskog mozga, i to do najsitnijih detalja. Ovaj za nauku dragoceni ćelijski atlas, opisan na portalu "Nature", otkriva mreže koje postoje između moždanih ćelija neurona na jednom mm3 mozga. Reč je o zapremini koja čini jedan milioniti deo ljudskog mozga. Mapirano je oko 57.000 ćelija koje mogu da čuvaju 1,4 petabajta (1,4 hiljada biliona bajtova) podataka.

Tekst

OKO PLANETE

Otopljavanje

“Sudnji dan” za santu leda

Santa leda zvana Thwaites, u zapadnom Atlantiku, poznata kao "santa sudnjeg dana" jer može da značajno podigne nivoe mora ako nestane, topi se znatno brže nego što su to naučnici predviđali. Površina santé je približna površini Floride. Topi se već četiri decenije, što je doprinelo porastu globalnih nivoa mora za 4 % i gubitku stotina milijardi tona leda. Ako bi se sasvim otopila, nivoi mora podigli bi se za oko 60 cm.

Tekst

OKO PLANETE

Arheologija

Nepoznata struktura kod Velike piramide

Ispod groblja u Gizi, u Egiptu, gde su u prošlosti sahranjivani članovi kraljevskih porodica i visoki državni zvaničnici, arheolozi su otkrili nepoznatu strukturu! Jedan broj grobova ima nadgrobne spomenike, tj. građevine od cigala sa ravnim krovovima, poznate kao "mastabe". Ali, u sredini groblja - nije pronađeno nijedno nadzemno grobno obeležje? To je uputilo naučnike da primene postupak elektrotomografije.

Tekst

OKO PLANETE

Geologija

Morska rupa bez dna

Neobična plava rupa, nazvana Taam Ja, dublja je za više od 100 m od Zmajeve rupe, koja se nalazi u Južnom kineskom moru. Izgledom, ta provalija prečnika 150 m podseća na zenicu oka. Nalazi se u zalivu poluostrva Jukatana, na granici sa Belizeom, na jugoistočnoj obali Meksika.

Tekst

OKO PLANETE

EU

Usvojen Zakon o veštačkoj inteligenciji

Savet EU potvrdio je izdavanje Akta o veštačkoj inteligenciji, što je prvi zakon u svetu koji postavlja standarde o veštačkoj inteligenciji (AI). Cilj zakona je da se podstiču razvoj i primena sigurnih sistema AI na prostoru EU. Takođe, da se obezbedi poštovanje osnovnih prava građana EU i podstaknu inovacije vezane za razvoj i primenu veštačke inteligenciju.

Tekst

OKO PLANETE

Erupcije

Tajna Platonovog groba

U vreme erupcije Vezuva, 79. godine, uništena je zbirka od oko 1.800 svitaka koja se nalazila na imanju kasnije nazvanom "Vila od papira". Svici su u trenu ugljenisani i potom prekriveni pepelom. Današnji istraživači veruju da je drevna biblioteka pripadala tastu Julija Cezara. Pronađena je 1792. Godine; tekstovi su bili nečitljivi, pre svega zbog loših uslova u kojima su se nalazili, piše “Popular Science”. Poslednjih godina stvoreni su uslovi da se dođe do novih podataka o ugljenisanim spisima.

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 118

 

ČASOPIS PLANETA Br 118

 SARADNICI NA BROJU

Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Birograf", Atanasija Pulje 22, 11080 Zemun 011/307-50-55

 

Sledeći broj izlazi 1. septembra 2024.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 119
Planeta Br 119
Godina XXI
Septembar - Oktobar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA