MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj. 2017- Jun. 2017.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 78 Glavni naslovi

 


SUMMARY

Planeta No 78
ENGLISH Summary

  Tekst

TEMA BROJA

Dr Gordana Jovanović

Dužina života / Paleontologija

Kalendar u „ušima” riba

Zašto i kako živa bića stare i zašto neke vrste dožive duboku starost dok druge žive nekoliko dana ili meseci? Kakva je veza između rasta i trajanja životnog veka, koji ekološki uslovi mogu da daju prednost nekim organizmima da „ rastu brzo i umiru mladi“ to fascinira istraživače svih vremena. Međutim, ovi odnosi u prirodi nisu nimalo jednostavni naročito kad su u pitanju fosilni organizmi, dok za savremene vrste postoje dobri dokazi da životinje obično ne rastu njihovom maksimalnom brzinom, čak i kada su uslovi života veoma povoljni.

Tekst

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

Dužina života / Dugovečne životinje

Vekovi u istom telu

Kao što je poznato, biljke i životinje ne stare na isti način i istom brzinom kao ljudi. Deset vrsta životinja navedenih u tabeli žive znatno duže od 100 godina.
Na vrhu liste nalaze se morski sunđeri. Procene dugovečnosti sunđera variraju, ali se često procenjuju na hiljade godina. Jedna studija u časopisu „Aging Research Reviews” otkriva da sunđer iz dubina mora vrste Monorhaphis chuni mo- že da živi 11.000 godina! Na drugom mestu nalazi se potencijalno besmrtna hidra, koja može da doživi preko 1000 godina nju prati morska jestiva školjka sa „skromnih” 500 godina. Grenlandska ajkula i kit žive oko 200 godina. Čak i životinja koja je na dnu liste, jezerska jesetra, može da doživi preko 150 godina.Treba, međutim, uvek imati na umu moguće greške u određivanju starosti nekih primeraka

Tekst

TEMA BROJA

Oliver Klajn

Dužina života / Najstariji na Dalekom istoku

Zemlja stogodišnjaka

Na oko 200 km od prestonice Kolomba nalazi se jedan od najstarijih gradova u istoriji sveta Anuradhapura. Bio je sedište moćne, drevne kraljevine a budisti ga smatraju svetim gradom. U Anuradhapuri se nalazi sveti fikus, ili sveta smokva.
To je biljna vrsta iz južne Azije koja dostiže visinu od 30 m. Lišće joj ima oblik srca i tanak produžetak na vrhu. Plodovi su omanje zelene smokve. Osim za budiste, ovo drvo je sveto i za džaine i hinduse, koji veruju da u njegovim listovima borave božanstva zvana deve. Najbolje uspevaju u vrelim podnebljima gde je puno sunca a posebno ako je velika vlažnost vazduha.
Sveti fikus je zasađen 288. godine p.n.e, što ga čini najstarijim drvetom na svetu koje je čovek posadio a da mu je datum pouzdano utvrđen. Na Šri Lanku donela ga je Sangamita, kćerka indijskog cara Ašoke. Na poziv lokalnog vladara, koji je posadio jednu od najvećih budističkih svetinja, Sangamita je, zajedno sa bratom Mahindom, doputovala na ostrvo da tamo osnuju budističke monaške redove i propagiraju Budino učenje.

Tekst

TEMA BROJA

L.Đ.

Dužina života / Super-stogodišnjaci

Jedan vek nije dovoljan

U SAD ima oko 54.000 ljudi koji imaju sto ili više godina. Od njih samo desetak poživi 110 godina. Na čitavom svetu je za nekih 70 osoba utvrđeno da imaju najmanje 110 godina ili više. Po- što su poživeli više desetina godina duže od svojih vršnjaka - često i u daleko boljem zdravlju - ovi stogodišnjaci možda imaju odgovor na pitanje: kako se zaštiti od bolesti, propadanja i prevremene smrti?
Na osnovu njihovih životnih priča shvata se da mnogi od tih veoma dugovečnih ljudi nisu preduzimali posebne mere predostrožnosti koje ljudi primenjuju da bi u što većoj meri poboljšali svoje zdravlje. Pa ipak, mnogi od njih su proživeli čitav život bez ikakve bolesti, a neki čak nikada nisu bili kod lekara. Nažalost, mnogi drugi nisu te sreće i nisu rođeni s takvim „super“ genima.

Tekst

TEMA BROJA

S.Đ.

Dužina života / Povezivanje mozga i računara

„Neuronska čipka”

Milijarder posvećen istraživanju kosmosa, Ilon Mask ima novi projekat - kompaniju za medicinska istraživanja “Neuralink”, u kojoj će se razvijati interfejs programi koji povezuju mozak i računar. Maskovi projekti su često inspirisani naučnom fantastikom, a ovaj najnoviji direktno upućuje na uređaj poznat kao „neuronska čipka“, koji je izmislio pokojni britanski pisac Iain M. Banks. U tim knjigama ličnosti romana u svojoj moždanoj kori razvijaju poluorgansku mrežu koja im omogućava bežični interfejs sa veštačkom inteligencijom i formiranje bekap kopije u njihovim umovima. To što imaju neuronsku čipku čini junake Banksovih romana besmrtnim - ako umru, bivaju oživljeni na osnovu poslednjeg bekapa. Mask, ipak, ne traga odmah za besmrtnošću. Iako je nekoliko puta u javnosti rekao da bi voleo da može da aploaduje i daunloaduje misli, možda da bi se borio protiv zle veštačke inteligencije - njegova zamisao je da dokaže korisnost “Neuralink” koncepta implantacijom proizvoda te kompanije na bazi elektroda za lečenje epilepsije i depresije. Ti proizvodi bi bili dosta nalik na implante koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti, a funkcionišu tako što regulišu elektro-aktivnosti u mozgu.

Tekst

TEMA BROJA

S.Đ.

Dužina života / U Silikonskoj dolini

KORACI KA“BESMRTNOSTI”

Ovi titani informatičkog sektora nisu ni smešni ni oholi. To što oni očekuju zasniva se na već ostvarenim naučnim dostignućima koja mogu suštinski da promene ono što znamo o životu i smrti. Teško je, ipak, poverovati u to, budući da je čovekovo traganje za besmrtnošću prisutno od davnina i poznato po katastrofalnim promašajima. Oko 200. godine p.n.e, prvi kineski car Qin Shi Huang nenamerno se ubio u pokušaju da doveka živi.

Otrovao se gutajući pilule od žive, od kojih se navodno očekivalo da spreče smrtnost. Više vekova kasnije, potraga za večitim životom nije okončana ništa bezbednije: godine 1492. papa Inokentije VIII umro je posle transfuzije krvi tri zdrava mladića, čiju je mladost, verovao je, mogao da upije. Nešto bliže našem dobu, 1868. političar Leonard Jones iz Kentakija, kandidovao se za predsednika SAD tvrdeći da je postigao besmrtnost molitvama i postom, i da bi mogao da podeli sa narodom svoju tajnu o tome kako prevariti smrt. Ubrzo potom, te iste godine, Jones je umro od upale pluća.

Tekst

MEDICINA

Prof. dr Nevena Sečen

Torakalna onkologija

Rak pluća - bolje ga sprečiti, nego lečiti

Kao i mnoge druge maligne bolesti, ukoliko je blagovremeno dijagnostikovan i rak pluća danas može da se prevede u hroničnu bolest, i u određenim slučajevima može da se leči novim, target lekovima i imunološkom terapijom. Prof. dr Nevena Sečen, pulmolog onkolog, saradnik Bel Medic-a, govori o savremenim mogućnostima lečenja, ali pre svega ističe da je za ovu bolest ključna prevencija i rana dijagnostika, prestanak pušenja i opšte iskorenjivanje te štetne navike, kao i redovni lekarski pregledi, naročito rizičnih grupa

Gordana Tomljenović Tekst

MEDICINA

prof. dr Branimir Nestorović

Dečja astma

Dete sa astmom, alergijom i ekcemom

Nastojeći da pomogne da se dečja astma otkriva na vreme i da se efikasno leči, naš najveći stručnjak za ovu patologiju, pedijatar pulmolog i alergolog prof. dr Branimir Nestorović, pre više od dve decenije, napisao je knjigu “Dete sa astmom, alergijom i ekcemom”, namenjenu i lako razumljivu pre svega roditeljima obolelih mališana. U knjizi koja je doživela sedam izdanja, prof. Nestorović je razotkrio prirodu astme i ukazao na njena mnoga lica, pruživši objašnjenja za koja nemaju vremena ni najstrpljiviji lekari. Svako novo izdanje dopunjavao je novim saznanjima o vrlo učestalom oboljenju koje je, paradoksalno, na razmeđu dva veka, u najrazvijenijim zemljama sveta, počelo da dobija razmere epidemije i da pokazuje sve veću varijabilnost.

Gordana Tomljenović Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Torakalna onkologija

Rak pluća BOLJE GA SPREČITI, NEGO LEČITI

Rak pluća, jedan od najučestalijih malignih tumora, u 90 odsto slučajeva javlja se kod dugogodišnjih pušača. Ovaj opominjući podatak ukazuje na najveći faktor rizika za razvoj te bolesti, ali istovremeno potvrđuje i tezu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da se mnoga onkološka oboljenja, pa i ovo najsmrtonosnije - mogu sprečiti. I prof. dr Nevena Sečen, pneumoftiziolog, pulmolog i onkolog, takođe ističe značaj preventivnog delovanja, prestankom pušenja kad je o pojedincima reč, kao i akcijama kompletnog društva na iskorenjivanju ove štetne navike. Preventivni sistematski pregledi sa radiološkim snimanjem pluća (aktuelno se radi niskodozni CT grudnog koša) takođe bi pomogli da se ova podmukla bolest, koja u ranim fazama razvoja ne daje simptome, otkrije i leči na vreme.

Kao i mnoge druge maligne bolesti, ukoliko je blagovremeno dijagnostikovan, i rak pluća se danas može prevesti u hroničnu bolest, i u određenim slučajevima može da se leči novim, target lekovima i imunološkom terapijom.

Tekst

MEDICINA

G. Tomljenović

Jednodnevna hirurgija kila trbušnog zida

Savremeno i trajno lečenje „BRUHA”

Ingvinalne i trbušne kile su, pored kalkuloze žučne kese, najučestalija benigna patologija u abdominalnoj hirurgiji. Njihovo jedino efikasno lečenje hirurškim putem ranije je podrazumevalo klasično zašivanje hirurškog reza, što je bilo praćeno ponekad i višestrukim recidiviranjem (ponovnim pojavljivanjem kile). Danas je hirurška terapija «bruha», kako se kila (hernia) kolokvijalno naziva, unapređena implantiranjem protetskih mrežica od novih biometarijala, što najčešće trajno rešava ovaj problem.

Osnovna ideja ove terapije jeste da se stvori novi prirodni i ojačani trbušni zid, objašnjava prof. dr Svetozar Sečen, načelnik Kolorektalne hirurgije na Klinici za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju KC Vojvodine, i redovni profesor hirurgije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Vezivno tkivo, u reakciji na strano telo nakon tri nedelje, prožima mrežicu pa dolazi do potpunog stapanja sa tkivom trbušnog zida – ona postaje deo tela pacijenta. Prof. Sečen se, pored hirurškog lečenja tumora kolona (debelog creva), bavi širokim dijapazonom abdominalnih operacija; obavio je više od 1000 operacija ingvinalnih (preponskih) i više od 300 operacija ventralnih kila, bez većih komplikacija, i ističe da su nove beztenzione hirurške tehnike sa ugradnjom protetskih mre- žica smanjile ne samo recidiv - Lihtenštajnova tehnika na svega 0,8 do 1,1 odsto - već i opšte postoperativne komplikacije.

Tekst

ASTROFIZIKA

Nova teorija

MESEC od 20 malih ostataka

Mesec se možda formirao spajanjem 20 manjih meseca posle udara asteroida na još mladu Zemlju, upućuje jedna nova teorija. Nastajanje Meseca je oduvek za naučnike predstavljala neku vrstu zagonetke. Važeće tumačenje, koje preovladava od sedamdesetih godina prošlog veka, poznato je kao Teorija velikog udara i sugeriše da je nebesko telo veličine Marsa, prozvano Theia, udarilo u Zemlju pre nekih 4,31 milijardi godina, odbacivši u vasionu ogroman oblak krhotina koje su se na kraju sjedinile i formirale Mesec. S ovim tumačenjem, međutim, postoje izvesni problemi. Hemijske analize kamenja koje su astrounauti doneli sa Meseca pokazuju da je ono gotovo identičnog sastava kao stene na Zemlji. Drugim rečima, nema tragova velikog nebeskog tela koje je navodno udarilo u Zemlju.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Priredila Ilijana Jakšić

Sistem Trappist-1

Život „skače” s planete na planetu

p>I zvor FRB, neverovatno jasni radio-impuls dugačak samo nekoliko milisekundi, već godinama zbunjuje astronome. Naravno, nije prvi put da se s tim u vezi pominju vanzemaljci. Da li ovo znači da su zaista pronađeni? Odgovor je još uvek: ne. Ne postoji dokaz da svemirski radio-impulsi potiču od vanzemaljske aktivnosti. U novom istraživanju uopšte nije reč o tome već pre svega o scenariju po kojem misteriozni signali potiču od vangalaktičkih civilizacija kao početne tačke. Postavlja se pitanje: kako do toga može doći?

Pošto ne znamo zbog čega se tačno javljaju FRB, ovo otkriće dodaje jednu ideju na gomilu drugih. Mnogi astronomi smatraju da je ideja malo verovatna ali Loeb tvrdi da je vredno istražiti i tu mogućnost.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA 

Osušena sluz kao pomoć mikrobima

U slanim vodama Marsa

Sluzave konglomeracije, kolonije ćelija potopljene u zaštitnu sluzavu opnu, kada su izložene prezasićenoj vodi nalik onoj kakva postoji na Marsu, žive duže nego pojedinačne ćelije - čak i onda kada su prethodno osušene.

Takve sluzave konglomeracije postoje svuda na Zemlji, od zubnog kamenca u našim ustima i taloga u baricama do sistema koji koristimo za čišćenje velikih naftnih mrlja. U ovom slučaju, sluzave konglomeracije mogu da zaštite svoje stanovnike od antibiotika, radijacije, temperaturnih promena i drugih ekoloških ekstrema koji bi ih inače gotovo istog časa ubili.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Misija „Maven”

Gde je nestao CO2?

Danas je Mars ledena pustinja čija atmosfera ima gustinu od 1% gustine Zemljine atmosfere, a čija voda je uglavnom zarobljena u njenim ledenim polarnim kapama. Većina naučnika koji se bave izučavanjem planeta smatra, međutim, da nije oduvek bilo tako. Neki od uzoraka tla sa Marsa sadrže minerale koji na Zemlji nastaju u prisustvu vode, a neke pojave na Marsu čini se da ukazuju na drevna korita jezera i čak veoma brzih reka.

Da bi se ta tečna voda zadržala na površini planete, njena atmosfera, u kojoj preovlađuje ugljen-dioksid, morala je jednom davno da bude daleko gušća da bi se ograničilo isparavanje površinskih voda. „Maven” kruži u Marsovoj orbiti od 2014. sa zadatkom da otkrije u kom pravcu je sav taj CO2 nestao. Mogao je da ostane zarobljen u ledenim kapama, ili u stenama, u obliku ugljeničnih mineral, ili je mogao da nestane u vasioni…

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Priredila Ilijana Jakšić

Misterija radio-impulsa

Odašiljači kao dve Zemlje

Izvor FRB, neverovatno jasni radio-impuls dugačak samo nekoliko milisekundi, već godinama zbunjuje astronome. Naravno, nije prvi put da se s tim u vezi pominju vanzemaljci. Da li ovo znači da su zaista pronađeni? Odgovor je još uvek: ne. Ne postoji dokaz da svemirski radio-impulsi potiču od vanzemaljske aktivnosti.

U novom istraživanju uopšte nije reč o tome već pre svega o scenariju po kojem misteriozni signali potiču od vangalaktičkih civilizacija kao početne tačke. Postavlja se pitanje: kako do toga može doći? Pošto ne znamo zbog čega se tačno javljaju FRB, ovo otkriće dodaje jednu ideju na gomilu drugih. Mnogi astronomi smatraju da je ideja malo verovatna ali Loeb tvrdi da je vredno istražiti i tu mogućnost.

Tekst

OSVAJANJE SVEMIRA

D. Lazarević

Kosmički turisti

Prethodnica povratka na Mesec

Ilon Mask, direktor i glavni akcionar kompanije „Space X“, ponovo je uzbudio deo svetske javnosti najavom novih kosmičkih poduhvata. Posle jesenje promocije njegove vizije naseljavanja Marsa, projektovane za 2026. (koja nije ozbiljno shvaćena u organizacijama sa mnogo dužim kosmičkim iskustvom, napr. NASA-e), on je 27. februara ove godine objavio da planira slanje kosmičkih turista na putovanje ka Mesecu.
>

Tekst

ISTORIJA KOSMONAUTIKE

Dragan Lazarević

Pola veka od tragedije broda „Apolo“

Preko vatre do Meseca

Jedna od najvećih revolucija u nauci i tehnici u istoriji čovečanstva, prodor u kosmički prostor, zapo- čela je i odvijala se u znaku intenzivnog nadmetanja dve supersile, SSSR i SAD. Letove u kosmos započeo je SSSR lansiranjem prvog Zemljinog veštačkog satelita „sputnjika 1“, 4. oktobra 1957, prvih Mesečevih sondi, „lune 2“ koja je pogodila Mesec 1959. i „lune 3“ koja je snimila njegovu drugu stranu, zatim lansiranjem prvog čoveka u kosmos Jurija Gagarina, prve žene kosmonauta Valentine Terješ- kove, prvog čoveka koji je izašao iz kabine kosmičkog broda i lebdeo u kosmičkom prostoru Alekseja Leonova. Time je SSSR obezbedio istorijsku slavu kosmičkog pionira čovečanstva.

SAD su sledile kosmičku trku sa ciljem da dostignu i prestignu SSSR. Godine 1962. predsednik Džon Kenedi je doneo odluku da je državni i politički cilj SAD spuštanje čoveka na Mesec i bezbedno vraćanje na Zemlju pre 1970. Time je započet program „Apolo“. Prvi zadatak Amerikanaca bio je da, za nekoliko godina, konstruišu i testiraju džinovsku raketu „saturn 5“ koja bi ka Mesecu uputila tročlanu posadu astronauta u kosmičkom brodu „apolo“ koji bi se sastojao od dva funkcionalna dela: komandno-servisnog i lunarnog modula.

Tekst

OSVAJANJE SVEMIRA

D. Lazarević

Kosmički turisti

Prethodnica povratka na Mesec

U toku su pripreme dvojice bogatih gra- đana, privrženih kosmičkim putovanjima koji su već uplatili kompaniji „Space X” značajan deo novca da obave tzv. cirkumlunarni let oko nama najbližeg nebeskog tela, pri čemu bi samo proleteli pored njega - bez ulaska u orbitu. Let bi bio izveden krajem decembra 2018. kapsulom „crew dragon” koja bi bila lansirana raketom nosačem „falcon heavy”.

Kosmička letelica sa posadom bi trebalo da postigne rekord u udaljenosti od Zemlje, 480.000-640.000 km, što je više od najvećeg rastojanja Zemlja-Mesec i najveće postignute daljine od Zemlje koju je postigao „apolo 13” koja je iznosila 401.000 km. Imena astronauta turista do sada nisu saopštena. Počele su da se pojavljuju skeptične procene po pitanju ostvarenja ovakvog poduhvata, pre svega oko najavljenog datuma, čak i kod poštovalaca svih dosadaš- njih uspeha kompanije za koju je Mask najzaslužniji. Kapsula „dragon”, iako je više puta nosila koristan teret na orbitalnu stanicu, do sada nije bila korišćena za prevoz astronauta.

Tekst

TERMODINAMIKA

S.Đ.

Hlađenje

Apsolutna nula NEDOSTIŽNA?

Godine 1906. nemački hemičar Walther Nernst formulisao je teoremu o toploti, po kojoj, dok se savršeni kristal pribli- žava tački apsolutne nule po kelvinu (-273,15 °C) entropija sistema takođe pada na nulu. Tim radom je zaslužio Nobelovu nagradu za hemiju 1920. Ovo pravilo je bilo kontroverzno budući da su Albert Ajnštajn i Maks Plank međusobno raspravljali o ovome i uvodili sopstvene formulacije. Godine 1912. Nernst je odbranio svoju verziju dodavši još jednu odredbu, princip nedokučivosti, kojim se tvrdi da je apsolutna nula fizički nedostižna. Posmatrana zajedno, ova dva pravila čine savremenu treću zakonitost termodinamike.

Tekst

IŠČEZLE VRSTE

O. K.

Slonovska ptica

Kloniranje izumrlog džina

S lonovske ptice nisu bile u stanju da lete. Objašnjenje za ogromna tela i nemogućnost letenja valja potražiti u pojavi ostrvskog gigantizma. To podrazumeva da životinjske vrste koje žive na ostrvima dostižu veličinu koja je suprotna srodnim bićima na kopnu usled nepostojanja mnogih pretnji u ostrvskim uslovima. I pored velike udaljenosti od Madagaskara, najbliži srodnik među postojećim vrstama je ptica kivi na Novom Zelandu.

p>Preci slonovskih ptica potiču iz tog dela sveta pri pošto su preletele Indijski okean. Naziv vrste potiče od Marka Pola koji je imao u vidu jedno mitsko biće koje je podsećalo na slonovsku pticu a koje se pominje u arapskim legendama. Lokalno stanovništvo je ovu životnju zvalo vorompatra. Nakon što su, tokom 16. veka uspostavljene veze između Madagaskara i Evrope, portugalski, francuski i holandski mornari doneli su sa sobom džinovska pti- čija jaja. Francuzi su uspostavili svoje trajno naselje, a 1642. godine njihovu kolonijalnu vlast predstavljao je guverner Etijen de Flakur. Moguće je da je ovaj guverner jedina osoba sa zapada koja je pisala o slonovskoj ptici kada je ona još postojala. De Flakur je isticao njena nastojanja da svoja jaja skloni na što skrovitija i od naselja udaljenija mesta.

Tekst

ZAGONETKE

Vilinski krugovi u pustinji Namib

Termiti i biljke u potrazi za vodom

Jedna strana tvrdi da su prazne površine, poznate kao vilinski krugovi, delo termita koji ispod površine tla čiste svu vegetaciju u prostoru oko svojih gnezda. Na taj način tlo postaje porozno, tvrde oni, pa se uspostavljaju trajni uslovi za zadržavanje kišnice u prirodnim rezervoarima 50 cm ispod površine tla, što ih čini održivim u okolnom ekosistemu.

Drugo tumačenje je da krugove stvaraju biljke koje se bore za vodu. Biljke pomažu svojim najbližim susedima tako što stvaraju hladovinu i na taj način zadržavaju vodu na površini tla, dok istovremeno onemogućavaju druge biljke da razviju duže korenje da bi crple vodu iz tog tla. Teorija o nadmetanju biljaka oko vode može dobro da objasni pravilnost obrasca ali nikada nije dokazana obavljenim testovima, kaže Corina Tarnitasa sa Univerziteta Prinston, SAD.

Tekst

ARHEOLOGIJA

 O. Klajn

Papirusi iz Herkulaneuma

Ugljenisani tragovi antike

p>Samniti su obeležili vekove istorije Herkulaneuma ili, kako su ga Grci zvali, Herakliona. Pošlo im je za rukom da ponovo ovladaju gradom u 4. veku p.n.e. Rimljani su ovu naseobinu osvojili tri veka kasnije, posle jednog šireg ratnog sukoba. Istorija antičkog grada bila je okončana čuvenom erupcijom Vezuva 79. godine, ali je time grad ostao sačuvan za buduća pokoljenja.

Arheološka istraživanja vrše se od 18. veka. Dosad je otkopana jedna četvrtina gradskog naselja. Objaš- njenje ovako slabog učinka treba tražiti u tome što su iskopavanja na lokalitetu bila napuštena tokom dugog perioda jer je grad bio zakopan ispod 20 m pepela. Srećnu okolnost za arheologe i ostale stručnjake koji istražuju to područje predstavlja činjenica da su vetrovi, u početnom stadijumu erupcije, duvali u pravcu jugoistoka.

Tekst

ARHITEKTURA

Dr arh. Mirjana Lukić

Zgrade parlamenata

Svodovi za demokratiju

Najlepše zgrade evropskih parlamenata nalaze se u našem najbližem okruženju: To su Parlament Mađarske u Budimpešti i Parlament Austrije u Beču. Stilski, nose karakteristikama stilova iz prošlog veka. Austrijski parlament u Beču sagradio je car Franc Jozef, a arhitekta je bio Jozef Hansen. Gradnja je zapo- četa 1874. a završena 1883. Grandiozna arhitektonska kompozicija sagrađena je u grčko-rimskom stilu renesanse i sadrži 1600 prostorija površine 13.500 m2. Du- žina zgrade je 151 m, a širina 132 m.

Uspelu arhitektonsku kompoziciju i mnogobrojne detalje enterijera rešio je arhitekta Teofil Hansen, koga je Franc Jozef nagradi titulom barona. Objekat sadrži; biblioteke, trpezarije, barove, sale... Pročelje zgrade je u stilu klasičnog grč- kog hrama sa timpanonom i stubovima, a prilaz kolskim zavojitim rampama, koje ga povezuju s glavnom ulicom.

Tekst

GRAĐEVINARSTVO

Veštačka inteligencija

"Pametne” zgrade

Softverska firma CGnal, sa sedištem u Milanu (Italija) nedavno je analizirala godiš- nju vrednost podataka koji se odnose na jedinice za grejanje i ventilaciju jedne italijanske bolnice. Danas je uobičajeno da se senzori ugrađuju u sisteme za grejanje, ventilaciju i kondicioniranje vazduha, stoga je tim ove firme raspolagao zapisima o temperaturi i vlažnosti vazduha, i korišćenju električne energije – što se odnosi na opremu u operacionim salama i prostorijama za hitne intervencije, kao i u hodnicima.

Primenili su algoritam veštačke inteligencije koristeći podatke iz prve polovine 2015. i postavili zadatak da traži razlike u iščitavanju rezultata sličnih uređaja. Potom su to testirali na podacima iz druge polovine iste godine - da li je veštačka inteligencija bila u stanju da predvidi kvarove pre nego što su se dogodili?

Tekst

HOBI

O. K

Amaterska geologija

Tragom promena u tlu

Prvi korak u kolekcionarstvu može predstavljati najjednostavniji kamen, iz kojeg znalci mogu da izvuku niz bitnih zaključaka. Osim izučavanja i sakupljanja, sve se može uzdići na viši nivo, recimo, finom obradom kamenja, za šta je neophodna specijalna oprema. Zna se za hiljade različitih tipova stena i minerala, od kojih je većina nastala kombinovanjem različitih elemenata. Najviše je sedimentnih stena, onih koje potiču iz okeana koji su, pre više miliona godina, prekrivali zemlju.

U okviru njih se, pored ostalih, razlikuju peščari, krečnjaci, rožnaci, škriljci i dolomiti. Pored sedimentnih, postoje magmatske stene nastale topljenjem, potonjim hlađanjem i ućvrščivanjem. Od magmatskih stena, u najrasprostranjenije spadaju porfir, bazalt, opsidijum i granit. Metarmorfne stene nastaju duboko u Zemljinoj kori kao posledica velike toplote i pritiska na preostala dva tipa. Kolekcionar treba da poseduje zavidan nivo znanja o osnovnim grupama stena kako bi bio u stanju da izvrši pravilnu klasifikaciju svoje zbirke.

Tekst

ISTRAŽIVANJA

Prof. dr Ljubiša Topisirević

U kontaktu sa antibioticima

Bakterije i poslednja reč

Po svome načinu delovanja antibiotici se grupišu u bakteriostatičke i baktericidne antibiotike. U bakteriostatičke antibiotike spadaju, npr. tetraciklini, eritromicin i hloramfenikol. Oni ostvaruju svoje delovanje tako što sprečavaju rast, deobu bakterija - ali in ne ubijaju. Tetraciklini i eritromicin to čine sprečavajem sinteze proteina, koji su neophodni za sve funkcije u bakterijskoj ćeliji. To je razlog za- što imuni sistem čoveka mora biti efikasan da bi bakterije kojima su ovi antibiotici sprečili rast, a još su žive, bile eliminisane iz organizma. Za razliku od njih, baktericidni antibiotici ubijaju bakterije.  

Tekst

IZLOŽBE

Dubravka Marić

Na kafi u Prirodnjačkom muzeju 

Priča o dobrom ukusu

Crna kao đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav’’. Tako je kafu opisao francuski biskup, političar, diplomata i hedonista Šarl Moris de Taljeran (1754-1838). Iako je jedan od najomiljenih napitaka u svetu, o ukusnom crnom napitku ljubitelji malo znaju. Bio je to povod za Aleksandru Savić, višeg kustosa Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, da priredi izložbu pod nazivom ‘’Kafa. Uzbudljiva priča o dobrom ukusu’. Ova sveobuhvatnu izložba o kafi, koja ima istorijski, etnološki, kulturološki, biološki i hemijski deo, održava se u Galeriji Prirodnjač- kog muzeja u Beogradu od februara do maja.

Tekst

MATEMATIKA

 Borka Marinković

Funkcije

Od saobraćaja do cunamija

Genijalna Dekartova ideja uvođenja pravouglog koordinatnog sistema (prva polovina 17. veka, po njemu i nosi naziv) prelomna je u razvoju matematike. Ideja da se svakoj tački u ravni pridruži uređen par realnih brojeva, tzv. koordinate, omogu- ćila je da se razni geometrijski problemi formulišu, izučavaju i rešavaju algebarskima sredstvima (jednačinama i nejednačinama).

I obrnuto, da se algebarske veze prikažu geometrijski. Otkrivanje zavisnosti između pojedinih veličina je veoma značajno.Veličine koje u nekom procesu mogu imati različite vrednosti nazivamo promenljivim (veli- činama). U matematici je uveden pojam funkcionalne zavisnosti ili funkcije.

Ako su dve promenljive x i y u takvoj vezi da se menjanjem vrednosti jedne promenljive (x) menja vrednost druge promenljive (y), onda se promenljiva y naziva funkcijom promenljive x. Funkcija može imati više promenljivih. Ovu analitičku definiciju funkcije matematičari manje koriste (pristupačnija je definicija iz teorije skupova i topologije).

Tekst

METEOROLOGIJA

Dr Vladica Božić

Zaštita od gradonosnih padavina

UOČI OLUJE SA GRADOM

Grad se obično razvija leti, kada temperaturna razlika između Zemljine površine i gornjih slojeva vazduha postane veoma velika; na tlu je dovoljno toplo da se stvori vodena para, a u gornjem sloju atmosfere i dalje dovoljno hladno da omogući formiranje leda. Uspostavljeni regioni sa toplim i hladnim vazduhom će stvoriti vertikalna kretanja vazduha (uspona i silazna), koja se u meteorologiji zovu konvekcije. One predstavljaju glavni uzrok formiranja grmljavinskih oblaka, odnosno oluja.

Kada se vodena para koja se nalazi u atmosferi nošena usponom strujom toplog vazduha podigne uvis i dođe u sloj atmosfere sa nižom temperaturom i nižim pritiskom vazduha, hladi se i pretvara u mikroskopske kapljice vode. Kondenzacija se vrši oko čestica kao što su prašina, pesak ili polen; nošene od strane površinskih vetrova, one se takođe penju sa toplim vazduhom.

Tekst

PIROTEHNIKA

Dr Vladica Božić

Uoči leta…

Ubrzano gašenje POŽARA

Jedno od sredstava za gašenje požara su gasogeneratori na bazi čvrstih raketnih goriva, pod nazivom aparati za gašenje požara sa pirotehnički generisanim aerosolom. Princip rada ovih gasogeneratora se zasniva na istovremenoj emisiji velike količine inertnih gasova i čvrstih čestica sa vatrogasnim svojstvima, koje nastaju pri termičkoj razgradnji (kontrolisanom sagorevanju) pirotehničkog punjenja.

Kada se ova smeša usmeri direktno u zonu požara, prekida lan- čanu reakciju gorenja kombinacijom različitih fizič- kih efekata (zagušivanje, hlađenje i efekat protoka) i, katalitičkim delovanjem na proces sagorevanja, eliminiše plamen i suzbija vatra

Funkcionalno, gasogenerator se sastoji iz metalnog kućišta u kome su smešteni čvrsto pirotehničko punjenje, komora sagorevanja, deo za hlađenje i uređaj za aktiviranje. U kućištu i komori je pre gašenja nulti unutrašnji pritisak. Aktiviranje aparata se vrši paljenjem pirotehnič- kog punjenja pomoću štapina, električnog impulsa ili direktnim izlaganjem toploti (ubacivanjem u požar kao granata), što izaziva njegovu termičku razgradnju.

Tekst

ENERGIJA

Msc Jozef Baruhović

Solarni termički kolektori

Energetski centar na krovu

Da bi čovečanstvo sprečilo loše klimatske promene i obuzdalo ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu, mora da primeni masovno uvođenje obnovljivih izvora energije (OIE), tj. vode, vetra i sunca. Rok za taj prelazak je 2050/2060. Udeo korišćenja OIE za sada je 10-20%.
Dosadašnji način proizvodnje kWh iz uglja i prenos energije do krajnjeg potrošača - bojlera, mašine za veš ili slavine za toplu vodu u porodičnom stanu, stambenoj zgradi ili bazenu - nije ni kratak ni jednostavam. Usput ima dosta energetskih gubitaka. Ugalj treba iskopati, dopremiti do termoelektrane i sagoreti u ložištu, pretvoriti u električnu energiju, preneti u dalekovodnu mrežu visokog napona, oboriti napon u lokalnim trafo-stanicama (TS) i, preko distributivne mreže, isporučiti ga krajnjem potrošaču.

Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

DUŽINA ŽIVOTA

Šta god da čovek radi i šta god da pokušava, jedino što je izvesno jeste da će jednoga dana prestati da živi. Otud je želja da se živi što duže postala stalni i nepotisnuti pratilac civilizacije i zato je, bezbroj puta i na raznim stranama sveta, pokušavano da se pronikne u tajne dugog života. Neke žive vrste ne umiru po više stotina godina, neki dupljari žive neshvatljivih 11000 godina! Da li se nešto od toga može primeniti na čoveka? Kako postići da ne živimo prosečnih osamdesetak godina već znatno duže? U brojnim naučnim središtima u svetu, već godinama se radi na pronicanju u tajne starenja i u mogućnosti produženja ljudskog života. Dokle se došlo? Možemo li se nadati dužem životu?



SADRZAJ PLANETA Br 78

 

ČASOPIS PLANETA Br 78

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Radomir Putnik, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Stanko Stojiljković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Dušan Stanić

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. Jula 2017g.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 78
Planeta Br 78
Godina XIV
Maj.2017 -Jun.2017.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2017 PLANETA