» BROJ 92 |
|
Godina XVII
Septembar - Oktobar 2019.
|
|
» Br. 92 Glavni naslovi |
SUMMARY
Planeta No 92
ENGLISH Summary
|
PRIČA SA NASLOVNE STRANE
VELIKI IZUMI ČOVEČANSTVA
U svojoj dugoj istoriji, od duboke prošlosti do danas, ljudi su nastojali da poboljšaju svoj život i olakšaju svakodnevno postojanje - radom i maštom, učenjem i snovima, primenom već doživljenih iskustava, ponekad slučajem i po sili nužde. Uvećavao se i usavršavao broj izuma a svakodnevni život postajao je sve lakši i sadržajniji.
Poluga, točak, štamparska mašina, barut, kompas, laser, papir i pisaljka, solarne ploče, transformator, fotografija, sijalica, parna mašina, avion... Nekome je to, u trenucima posebnog nadahnuća i posle ko zna koliko premišljanja i proveravanja, padalo na pamet i - nastajali su svima potrebni izumu. Po jedna prečica u razvoju čovečanstva je otvarana. I tako redom, do danas.
|
TEMA BROJA
Pronalasci, patenti, otkrića...
Veliki izumi čovečanstva
U svojoj dugoj istoriji, od duboke prošlosti do danas, ljudi su nastojali da poboljšaju svoj život i olakšaju svakodnevno postojanje - radom i maštom, učenjem i snovima, primenom već doživljenih iskustava, ponekad slučajem i po sili nužde. Uvećavao se i usavršavao broj izuma a svakodnevni život postajao je sve lakši i sadržajniji.
Poluga, točak, štamparska mašina, barut, kompas, laser, papir i pisaljka, solarne ploče, transformator, fotografija, sijalica, parna mašina, avion...
|
MEDICINA
Gordana Tomljenović
Insulinska rezistencija i ishrana
Pravilna ishrana i vežbanje kao preventiva dijabetesa
Insulinska rezistencija je jedan od oblika predijabetesa - gotovo asimptomatskog stanja koje neretko i ne upozorava na opasnost od ulaska u dijabetes. Govoreći o ovom poremećaju metabolizma šećera, mr dr Tijana Dangubić, endokrinolog Bel Medic-a, ističe da se insulinska rezistencija vrlo uspešno koriguje promenom načina života
|
VESTI IZ MEDICINE
E-MEDICINA
Razvoj precizne medicine
Američki naučnici osmislili su novu računarsku metodu koja otkriva genetske obrasce u ogromnoj zbrci pojedinačnih ćelija u telu. Otkriće objavljeno u časopisu eLife biće korisno za otkrivanje obrazaca ekspresije gena za mnoge vrste bolesti, uključujući i rak. Metoda je razvijena testiranjem tkiva uzetog iz testisa miševa. Sa već dobijenim rezultatima, ista analiza već se primenjuje i na biopsije uzete od muškaraca sa nerazjašnjenom neplodnošću.
|
VESTI IZ MEDICINE
GERONTOLOGIJA
Krhkost je medicinsko stanje
Krhkost nije samo pridev povezan sa starošću već medicinsko stanje koje ima značajne medicinske, socijalne i ekonomske implikacije. Važna studija, objavljena u Žurnalu američke medicinske asocijacije (JAMA) i sprovedena od strane naučnika sa Univerziteta Monaš, u Australiji, analizirala je 46 istraživanja koja su obuhvatila više od 120.000 ljudi u 28 zemalja; otkrila je da će među 60-godišnjacima, njih 4,3 odsto godišnje razvijati simptome krhkosti. Reč je o prvoj globalnoj studiji koja procenjuje verovatnoću razvoja krhkosti u starijoj populaciji.
|
VESTI IZ MEDICINE
TRANSPLANTACIONA MEDICINA
Imuna tolerancija transplanta
Već decenijama, imunolozi pokušavaju da “obuče” imuni sistem primaoca transplantacije da prihvati transplantirane ćelije i organe bez dugoročne upotrebe lekova protiv odbacivanja. Pretklinička istraživanja na Novom Univerzitetu u Minesoti, SAD, pokazala su da je to sad moguće. Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, istraživači su uspeli da održe dugoročno preživljavanje i funkciju transplantiranih ćelija pankreasa, uprkos potpunoj obustavi uzimanja svih lekova protiv odbacivanja već 21. dana nakon transplantacije.
|
ISTRAZIVANJE SVEMIRA
Kepler 107
Sudar promenio gustinu
Jedna nova studija naučnika iz italijanskog Nacionalnog instituta za astrofiziku (INAF) i Univerziteta u u Bristolu čini osnov za ispitivanje egzoplanete Kepler 107, u pokušaju da se razume kako planete u istom sistemu i sličnih veličina mogu imati tako širok raspon gustoće. Proučavanje se obavlja u španskoj La Palmi.
|
ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
Rešavanje misterije najčudnije zvezde
Vanzemaljski štit
Otkada je otkrivena pre dve godine, zvezda koja se nalazi na otprilike 1300 svetlosnih godina od Zemlje stekla je reputaciju najčudnije zvezde u galaksiji.
|
ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
Marsovski rat
Đule na putanji sonde
Čovečanstvo tek treba da pronađe prave, naučno potkrepljene dokaze vanzemaljskog života. Postignuto je mnogo kada je ova tema u pitanju, otkriveni su hemijski tragovi i drugi pokazatelji, potrebni da se vidi da li ima života van naše planete. Međutim, potraga za neoborivim dokazom još uvek traje.
|
ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
Na tamnoj strani Meseca
Nova saznanja o istoriji
Nijedna svemirska misija dosad nije ispitivala tamnu stranu Meseca sa njegove površine. Kineska letelica “Čange-4” je prva koja je u prilici da istraži tajanstveno područje Zemljinog prirodnog satelita.
|
ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
Kada nema mase da zvezda zasija…
Mračni patuljci
Možda su manje od ostali, ali su ipak zvezde. Nova posmatranja su pokazala da su objekti mase 6,7 procenata Sunčeve u stanju da sijaju trilionima godina a da se ne ugase kao posrnule zvezde poznate kao smeđi ili mrki patuljci.
|
ISTRAŽIVANJE SVEMIRA
Dragan Lazarević
Kosmičke sonde
Sve bliže budućnosti
Istraživanje Sunčevog sistema kosmičkim sondama je, tokom šest decenija razvoja, od lansiranja prvih „lunjika“, postalo najuspešnija oblast astronautike; zahvaljujući podacima koje sonde šalju ova oblast predstavlja jednu neprekidnu naučnu revoluciju i stalno proširenje saznanja o našem bližem kosmičkom susedestvu.
|
OSVAJANJE SVEMIRA
Put sonde “hajabusa 2”
Svemirska eksplozija
Japanska svemirska sonda “hajabusa 2” aktivirala je eksploziju na asteroidu koji istražuje, kako misle naučnici. Misija ove svemirske letelice je da na asteroidu Riugu napravi veštački krater. U slučaju da uspe, kasnije bi se vratila da pokupi uzorke sa asteroida, što bi moglo da pomogne naučnicima da razumeju kako je nastala naša planeta u solarnom sistemu.
|
IZUMI
Bespilotna letelica za istraživanje Crvene planete
Helikopter za Mars
Za 2020. je planirano lansiranje letelice ka Marsu uz jednu zanimljivu novinu. Naime, u roveru najnovije tehnologije koji će ići u pravcu Crvene planete ugnezdiće se “haj-tek” helikopter, specijalno napravljen da leti u neobičnim uslovima koji se tamo nalaze a to je potpuni nedostatak atmosfere. Letelica koja će biti poslata na površinu Marsa nedavno je isprobana i uspešno je zavržen njen prvi let.
|
OSVAJANJE SVEMIRA
I. Jakšić
Robot “spejsbok”
Skokovi u kosmosu
Roveri kao što su “spirit”, “oportjuniti” i “kjurioziti” odlično se snalaze u istraživanju Marsa. Ali, problem je u tome što ova svemirska vozila s točkovima imaju određene granice. Postoje predeli gde ta vozila ne mogu da stignu. Kao što je pokazao sićušni robot koji skakuće “mascot” na površini asteroida potencijalno opasnog po planetu Zemlju,162173 Riugu, možda će on uspeti da prevaziđe tu prepreku.
|
ŽIVI SVET I VASIONA
Dr Ana Paunović
Uticaj Meseca na Zemlju
Malo se ne zna a još manje zna
Od kada je prvi put ugledao Mesec, čovek je postao očaran njegovim sjajem i izgledom. Od nastanka civilizicije ljudi su znali da ovo nebesko telo ima snažan uticaj na njih, ali i na biljke, životinje, more i vremenske prilike. Ispredali su mnoge priče i legende koje i danas intrigiraju maštu.
|
IZLOŽBE
Dubravka Marić
Put na Mesec
Nebeski pratilac koji je uvek tu
Izložba "Put na Mesec" koja se održava u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, produžiće u Srbiji obeležavanje slavnog jubileja (prvo čovekovo stupanje na neko drugo nebesko telo), sve do kraja januara 2020. Izložba prikazuje uticaj Meseca na razne stanovnike Zemlje kroz četiri izložbene celine: "O Mesecu i Zemlji", "O Mesecu i Zemljanima", "Istraživanja Meseca i Mesec u našim očima".
|
EKOLOGIJA
Dr Vladica Božić
Problemi raketnih emisija
Ipak, rizici po Zemljin omotač
Raketni motori ne koriste atmosferski kiseonik pa se mogu koristiti u vakuumu, za pogon balističkih raketa i svemirskih letelica. U raketnim motorima se najčešće koriste hemijska raketna goriva koja, pri sagorevanju u komori za sagorevanje, stvaraju gasove visoke temperature koji su pod visokim pritiskom (10-200 bara). Ovi gasovi, pri isticanju kroz profilisani mlaznik, dostižu nadzvučnu brzinu i tako stvaraju silu reakcije (potisak) usmerenu suprotno od smera isticanja gasa.
|
HIGH TECH
VIDEO, PLATFORME, TELEFONIJA ,OPERATIVNI SISTEMI,
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I INTERFEJS
Kompanija “Xiaomi” planira da tržištu, u dogledno vreme, predstavi mobilni telefon opremljen kamerom od čak 108 megapiksela. Njen razvojni tim sarađuje sa “Samsungom” na razvoju kamere koja će praviti fotografije rezolucije 12.032x9.024 piksela. Ovo predstavlja veoma veliki skok, ako se uzme u obzir da, trenutno, najfinija kamera ugrađena na komercijalnom smartpfonu poseduje čip rezolucije 48 megapiksela.
|
RAZVOJ PODMORNICA
Zoran Šević
Od prevrnutog čamca do snova Žila Verna
Himna ispod talasa
Morske i okeanske dubine još uvek su nepoznanica; čovečanstvo tek u poslednjih nekoliko godina pravi iskorak u pravcu njihovog istraživanja. U toku je veliki poduhvat skeniranja morskog i okeanskog dna, ali je taj proces, i pored tehnologije koja se koristi, izuzetno mukotrpan, skup i spor. Dubine su za čoveka oduvek bile misterija i tek razvojem nautike došlo je do pomaka, za šta je najviše zaslužno otkriće i upotreba podmornica.
|
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Dr Milan Gnjatović,
docent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu
Duboko učenje i plitko razumevanje
Posle 7,5 miliona godina razmišljanja
Revolucija moderne veštačke inteligencije je, u stvari, kontrarevolucija. A njena prva pobeda je ostvarena u domenu jezika.
|
MATEMATIKA
Borka Marinković
M3 -2019
Nema mesta za ružnu nauku
Poslednje predavanje na ovogodišnjoj manifestaciji “M3” svojom univerzalnom temom privuklo je mnogo slušalaca: "Intuicija u matematičkom stvaralaštvu", dr Vesne Todorčević.
|
ENERGIJA
Obrada: msc. J Baruhović
Temperature u stambenim zgradama
Off-shore vetroparkovi
Energetska efikasnost (EE) i obnovljivi izvori energije (OIE) dva su stuba održive energetske politike. Oba uporišta treba razvijati istovremeno u cilju stabilizacije i redukcije emisije ugljen-dioksida. Cilj EE je da se smanji potrošnja energenata iz fosilnih izvora a poveća potrošnja energije iz OIE.
|
ENERGIJA
Msc J. Baruhović
Male hidroelektrane - drugi ugao
Prvo ekologija a potom korist
Udeo svakog obnovljivog izvora energije (OIE) je značajan makar se merio i jednocifrenim procentima. Takav je slučaj i sa malim hidroelektranama (MHE): po definiciji, koja je dosta “ rastegljiva”, u MHE spadaju elektrane u opsegu instalisane snage 100 kW-20 MW. Gornja granica u SAD, Kanadi i Kini iznosi 50 MW a u Srbiji 30 kW. Iznad te snage reč je o klasičnim hidroelektranama.
|
NOVE KNJIGE
D.S.
Mihajlo Pupin (Edicija Serbium, „Orlando“, Beograd 2018)
Od pašnjaka do zvezda
U nameri da rad i živote naših znamentih ljudi što više približe mlađim pokolenjima i onima koji nisu za duge sate nad knjigom, beogradski izdavač „Orlando“ uhvatio se posla i izdao bogato ilustrovanu knjigu o velikom naučniku i srpskom rodoljubu Mihajlu Pupinu. Na samo 64 strane, uz brojne ilustracije, date su ukratko brojne činjenice o tom neverovatnom čoveku iz naših krajeva, bez čijih bi pronalazaka napredak civilizacije bio doslovno nemoguć.
|
NOVE KNJIGE
Beograd, „Laguna“, 2019
Četiri veka uspona žena
Ovu knjigu čini niz priča o ženama kao emotivnim i biološkim okosnicama čovečanstva ali, pre svega, i niz priča o njihovim pojedinačnim radnim, umetničkim i stvaralačkim usponima.
|
NOVE KNJIGE
Beograd, „Laguna“, 2019
Supersila blistav um
Od čega počinje znanje? Kako se dolazi do otkrića? Šta se dešava u pojedincu pre nego što se vine u zvezdane visine kreativnosti i natkrili svet pod sobom? To su pitanja koja se nameću i pre čitanja ove knjige, a i posle, kada se utisci slegnu i znanja prošire.
|
NOVE KNJIGE
M. Rajković
Živi svet Atosa
Nepomenice oko svetih lavri
Ima li tamo zmija, jedno je od neizostavnih pitanja pokloniku Svete Gore. Ima, i to na čitavom području, od potoka Zig na severozapadu i rta Arapis na severu do skita Kavsokalivija na jugu i Kelije svetog Mine na njenom krajnjem jugoistoku. I oko svih monaških staništa, i u mnogo većem broju nego što se one daju videti. U ljutom kršu atonske pustinje, oko monaških kelija, u trošnim kalivama i pećinama, omražene i nepomenice u našem narodu, one su neka vrsta domaćih stvorenja.
|
SAOBRAĆAJ
Vladimir Milojević
Magnetna levitacija umesto tračnica i aviona
Brzina “na vazduh”
Razvoj konvencionalnih železničkih vozila za velike brzine je od inženjerskih konstruktivnih timova, osim razvoja lokomotivskih agregata velike snage radi povećanja vučne sile, nametao i rešavanje problema otpora koji nastaje prilikom kretanja voza. U pitanju su “stalni” (u ležajevima, usled kotrljanja pogonskog točka i usled otpora vazduha), i “povremeni” otpori (deluju u krivinama ili pri usponima).
|
ISHRANA
I.J.
DNK iz grobnica mumija otkriva drevno egipatsko poreklo omiljene letnje poslastice
Drevno poreklo lubenice
Da li su se deca iz drevnog Egipta takmičila ko može da ispljune seme što dalje dok su jeli lubenice? Izgleda da jesu. To je otkriveno zahvaljujući pravom detektivskom poslu analize DNK zbog koga je sa sigurnošću dokazano da su stari Egipćani jeli domaće slatke i crvene lubenice.
|
EGZOTIČNI NARODI
Oliver Klajn
Kanaci
Klanovi sa kultom predaka
Nova Kaledonija je arhipelag u Melaneziji, danas pod upravom Francuske. Smatra se da je drevni narod Lapita začetnik naseljavanja na ovoj ostrvskoj teritoriji. Civilizacija davnašnjih predaka stanovnika bila je na vrhuncu od 16. do 5. veka p.n.e. Čuveni britanski istraživač Džejms Kuk bio je prvi čovek iz Evrope koji je ugledao arhipelag.U 19. veku među lokalnim stanovništvom vladao je kanibalizam.
|
IŠČEZLE VRSTE
O. Klajn
Diplokaulus
Plivač sa glavom oblika bumeranga
Na području Severne Amerike i Afrike nekada je živelo stvorenje koje je dosta odudaralo od taksonomske grupe organizama kojoj je pripadalo. Reč je o diplokaulusu, koji je bio deo klase Lepospondyli. Srodna bića nisu opstala duže od početka geološkog perioda perma a obitavala su na užem području nego diplokaulus, koji je inače vodozemac. Ova nestala životinja spadala je u taksonomski red Nectridea koju je karakterisao izgled sličan pojedinim vrstama današnjih repatih vodozemaca.
|
BIOLOGIJA
Dr Ana Paunović
Radijacija i živi svet
Posle svemira, Černobila i Fukušime
Pojam zračenja ili radijacija podrazumeva emisiju zračenja ili čestica iz nekog izvora. Zračenja vrlo visoke energije, koja direktno ili indirektno stvaraju jone, nazivaju se jonizujuća zračenja. Jonizujuća zračenja predstavljaju glavni uzrok „povreda“ protoplazme koje nastaju u materiji koja ih apsorbuje.
|
PALEONTOLOGIJA
Dr Gordana Jovanović
Drevne ajkule u okolini Beograda
Megalodon nije bio jedini
Ajkule, ili morski psi, postoje stotinama miliona godina, i u spiskovima fosila su zabeležene pre nego što su mnoge druge grupe pronađene. Ali, na pitanja: kako su evoluirali, da li se mogu smatrati “živim fosilima, zašto su zubi tako česti u mnogim stenama širom sveta, ili kako su preživeli masovna izumiranja... još uvek nema punih odgovora. Ove, danas opasne morske nemani krstarile su vodama nekadašnjih okeana i mora kao što su Tetis, Paratetis, Mediteransko more itd.
|
ARHEOLOGIJA
O. K.
Kameno oruđe u Keniji
Najstarija oruđa pračoveka
Na severu Kenije, u Velikoj rasednoj dolini, nalazi se jezero Turkana, koje manjim delom prelazi u Etiopiju. To je najveće alkalno i trajno pustinjsko jezero na svetu. U blizini Turkane smešten je lokalitet Lomekvi 3. Od izuzetnog je značaja imajući u vidu da su tu pronađena najstarija kamena oruđa na svetu.Utvrđeno je da potiču iz vremena od pre tri miliona i trista hiljada godina. Nastalo je u fazi geološke epohe pliocen, čiji je naziv picenzian.
|
PISMA
O.K.
Sistemi pisanja Gruzije
Tri alfabeta za milenijum i po
Kroz istoriju razvila su se čak tri gruzijska pisma. Najpre se pojavilo asomtavruli, za koje se zna da je postojalo još u 5. veku. U središnjem delu Gruzije je region Kartli, gde je postojala drevna država od ranog 4. do poznog 6. veka. U toj oblasti je sveta Nina propovedala hrišćanstvo pa brojni naučnici veruje da je to blisko povezano sa stvaranjem asomtavrulija.
|
HOBI
Rezbarstvo
Prastara umetnost postala hobi
Rezbarenje, odnosno duborez je umetnost koja traje stotinama hiljada godina. U vreme treće dinastije starog Egipta, u trećem milenijumu p.n.e, javljaju se prefinjena zoomorfna dela. U doba narednih nekoliko dinastija, skulpture ove vrste dostigle su vrhunac kada je reč o drevnom Egiptu. Ova veština se pominje i u Starom zavetu.Od starih Grka i Rimljana malo toga je sačuvano što se tiče rezbarenja. Isti je slučaj sa ranim srednjim vekom.
|
OKO PLANETE
EKOLOGIJA
Amazonska prašuma nestaje
Razmere krčenja šuma u Amazonu su toliko velike da se smatra da se uništava površina veća od tri fudbalska terena po minutu. To znači da bismo uskoro mogli da dođemo do tačke posle koje Amazon više ne bi mogao da se oporavi. Velike seče šuma, koje su se dogodile u maju i junu ove godine, potvrđuju da je predsednik Brazila, Žair Bolsonaro dao zeleno svetlo ilegalnom eksploatisanju zemljišta, seči i spaljivanju okoline.
|
OKO PLANETE
ANTARKTIK
Trag zvezdane eksplozije
Naučnici iz Nemačke nedavno su ispitivali pola tone snega iz polarne istraživačke stanice locirane u nezagađenoj zoni Antarktika. Otopili su sneg u Evropi da bi izvukli pojedinačne atome izotopa gvožđa koji se retko nalazi na Zemlji i koji bi mogao da predstavlja tragove veće zvezdane eksplozije.
|
OKO PLANETE
KOZE
Sporazumevanje u životinjskom carstvu
Kada koze dozivaju jedna drugu, mi čujemo ono što nam deluje kao ujednačeno “meeee”. To se nama samo tako čini jer koze u stvari razlikuju zov pripadnika svog stada kada je srećan ili tužan. Kada koze čuju seriju dozivanja promenljivog emotivnog tonaliteta, one okreću glavu prema izvoru zvuka. Očitavanja otkucaja srca ukazuju na to da zvukovi utiču na njihove emocije.
|
OKO PLANETE
EKSPERIMENTI
Veza: ljudski mozak i računar?
Najmanje poznata kompanija preduzetnika i inovatora Ilona Maska, “Neuralink” nedavno je upoznala javnost sa tehnologijom na kojoj radi i ciljevima koje njome želi da postigne. Glavni cilj njihovog rada ja da povežu kompjuter direktno sa ljudskim mozgom. Iako ta ideja nije nova, detalji rada “Neuralinka” sve do juče nisu bili jasni.
|
OKO PLANETE
EVOLUCIJA
Fosili od pre 500 miliona godina
Stotine fosila praiskonskog morskog stvorenja pronađeni su u Kanadi. To otkriće naučnicima pruža mnogo informacija o važnom predatoru iz ključnog perioda u evoluciji života na Zemlji.
|
OKO PLANETE
MAJMUNI O PRETNJAMA U OKOLINI
Zov opasnosti
Kako naučiti majmuna novim trikovima? Laboratorijska ispitivanja pokazala su da je veoma teško istrenirati majmune da prave razliku između zvukova i preduzimanja različitih akcija kao reakcija na to. Ali, u šumama nacionalnog parka “Niokolo Koba”, u Senegalu, istraživači su bili začuđeni brzinom kojom je jedna vrsta majmuna prilagodila svoje ponašanje novom zvuku.
|
OKO PLANETE
MORSKA TRAVA I MORSKI ORGANIZMI
Korov iz mora
Osmatranje satelitima otkriven je do sada najveći procvat mikroalgi, koje se protežu od zapadne Afrike do Meksičkog zaliva. Njihovo širenje preti čitavom ekosistemu i morskim organizmima.Pojas braonkaste morske trave, poznat pod nazivom Veliki atlantski pojas Sargasum, sačinjen je od plutajućih ostrva algi koji privlači ribe, ptice i kornjače.
|
OKO PLANETE
UMETNOST I TEHNOLOGIJA
Tesla okom umetnika
Univerzitet države Pensilvanije, SAD, uključio je umetnost i tehnologiju kao predmet četvorogodišnje nastave. U SAD postoje brojne neprofitne organizacije koje se isključivo bave predavanjima o umetnosti i tehnologiji.
|
OKO PLANETE
ENERGETSKI IZAZOV
Stariji ljudi više troše
Hosein Estiri (Univerzitet Harvard, SAD) i Emilio Zageni (Institut za demografska istraživanja “Maks Plank”, Nemačka) smatraju da potrebe za energijom rastu kako starimo. Prema njihovom istraživanju, starija populacija podrazumeva društvo s visokim nivoom energetske potrošnje.
|
OKO PLANETE
BIOLOGIJA
Najveći dinosaurus
Paleontolozi sa Univerziteta Alberte nedavno su prijavili otkriće najvećeg tiranosaurusa reksa na svetu i najveći skeleton dinosaurusa ikada pronađen u Kanadi. Tiranosaurus reks, dugačak 13 m, kome je dat nadimak “Skoti”, živeo je u praistorijskom Saskačevanu, jednoj od tri kanadske prerijske pokrajine, pre 66 miliona godina.
|
|
ČASOPIS PLANETA Br 92
SARADNICI NA BROJU
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
Sledeći broj izlazi 1.novembra 2019g.
|
|
|
» Prijatelji Planete |
» UZ 100 BR. „PLANETE” |
|
» 20 GODINA PLANETE |
6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%
Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%
www.novinarnica.net
Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu
|
» PRELISTAJTE |
NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke
Planeta Br 48
Planeta Br 63
|
» BROJ 120 |
|
Godina XXI Novembar - Decembar 2024. |
|
|