» BROJ 69 |
|
Godina XII
Jul - Avgust. 2015.
|
|
» Br. 69 Glavni naslovi |
SUMMARY
Planeta No 69
ENGLISH Summary
|
MEDICINA
prof. dr Momčilo Inić, hirurga onkolog, predsednik Udruženja onkoloških hirurga Srbije,
Novine u lečenju karcinoma dojke
Ranim otkrivanjem do potpunog izlečenja
Prevencija, rano otkrivanje i adekvatno lečenje raka dojke su, prema rečima jednog od naših najvećih stručnjaka za ovu bolest, hirurga onkologa prof. dr Momčila Inića, dokazano efikasni koraci u savladavanja ove, kod žena najučestalije maligne bolesti. I u onim slučajevima kad kancer dojke ne može da se izleči, napredovanje bolesti danas može da se kontroliše i prevede u hronično stanje
Pripremila: Gordana Tomljenović |
Tekst |
|
MEDICINA
dr Srđan Radibratović, načelnik hirurgije Opšte bolnice BelMedic
Laparoskopska holecistektomija
Najčešća abdominalna operacija dovedena do savršenstva
Zahvaljujući razvoju laparoskopske operativne tehnike, velikom iskustvu laparoskopskih hirurga i tehnološkom razvoju instrumenata u laparoskopiji, za ovu minimalno invazivnu hiruršku metodu gotovo da nema kontraindikacija, kaže dr Srđan Radibratović, načelnik hirurgije Opšte bolnice BelMedic
Pripremila: Gordana Tomljenović |
Tekst |
|
MANIFESTACIJE
Maj , mesec matematike
Od Pitagore preko lingvistike do komponovanja
Kada su, pre četiri godine, matematičari prvi put organizovali manifestaciju "Maj, mesec matematike" u Srbiji, jedan od ciljeva im je bio da ona postane tradicionalna. U tome su i uspeli. Ovogodišnji slogan "Ritam matematike" je ukazivao je na želju da matematika, ovog maja , baš kao i zvuci muzike, obiđu galerije, trgove i sale za predavanja u celoj Srbiji.
Pripremio Borka Marinković |
Tekst |
|
EGZOTIČNI NARODI
Tokelanci
Raj na 11 km2
Atoli su vrsta koralnih grebena u obliku prstena. Koralna stelja, odnosno detritus je izumrli organski materijal koji gradi ostrva iznad grebena. Tri niza koralnih ostrvaca sačinjavaju područje zvano Tokelau.To su Atafu, Nukunonu i Fakaofo. Tokelau je u južnom delu Tihog okeana, u Polineziji. Ime potiče od polinežanske reči koja označava severni vetar. Ova sićušna teritorija ima oko 11 km2 i nema iole viših uzvišenja.
Pripremio: Oliver Klajn |
Tekst |
|
SKUPOVI
Nikola Tesla
Njegova budućnost
U Beogradu je od 24. do 26. aprila održan međunarodni kongres po nazivom „Nikola Tesla - istorija budućnosti“. Okupilo se oko četrdesetak učesnika iz naše zemlje i inostranstva. Bio je to ishod dvogodišnje rada na ostvarenju skupa na kojem je govoreno o Teslinom razvoju modernog, industrijskog i tehnološkog društva, ali i o Teslinim jedinstvenim idejama kakve su, napr. one o bežičnom prenosu energije, korišćenju slobodne energije iz prirodnog okruženja, o nehercijanskim talasima, upotrebi visokofrekventih struja u medicinske svrhe... |
IZLOŽBE
Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek, stvaraoci i vizionari
Jedina autobiografija, jedini portret...
Izložba „Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek - saradnja dva velika stvaraoca i vizionara“, koja je priređena sredinom maja u Muzeju Nikole Tesle, prikazuje jedno od retkih poslovnih partnerstava u koje se upustio veliki pronalazač i naučnik. Zahvaljujući Hjugu Gernsbeku, čitaoci njegovog časopisa „Electrical Experimenter“ mogli su da iz pera Nikole Tesle lično, počev od februara 1919. putem šest nastavaka autobiografskog feljtona „Moji izumi“, saznaju ko je on zaista bio.
Pripremila:: Dubravka Marić |
Tekst |
|
JUBILEJI
Srpski fizičari obeležili 100 godina Opšte teorije relativnosti
Ajnštajnovo nasleđe
Navršilo se čitavo stoleće otkako je Albert Ajnštajn, u jeku Velikog rata, 1915, u Pruskoj akademiji nauka u Berlinu, prvi put govorio o svom otkriću Opšte teorije relativnosti (OTR), jednom od najvećih dostignuća fizike 20. veka. U spomen na taj veliki događaj u nauci, ova godina se širom sveta proslavlja naučnim i stručnim konferencijama, specijalnim izdanjima knjiga i časopisa, a sva je prilika, kako prof. Maja Burić (Fizički fakultet u Beogradu), da je i premijera filma Interstelar usklađena sa ovim datumom. Tako je ugledni Science jubilej obeležio posebnim brojem Opšta teorija relativnosti navršava 100 godina , a Classical and Quantum Gravity , tematskim brojem Milestones in General Relativity. |
POTRAGA ZA VANZEMALJCIMA
Možda smo blizu, tragamo dalje
Po dužini vodonika
Godine 1950. dobitnik Nobelove nagrade i fizičar Enriko Fermi postavio je svoj čuveni paradoks: ako vanzemaljci postoje, zašto ih nismo pronašli? Zaista, zašto nismo uočili vanzemaljce?
Nije u pitanju nedovoljan trud s naše strane. Potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) u toku je više od polovine veka. Uglavnom je bila neuspešna. No, s vremena na vreme pojavi se tračak uzbuđenja i nade. Evo nekoliko takvih situacija...
Pripremio: I. Jakšić |
Tekst |
|
KOSMOLOGIJA
Gejziri u oblaku misterije
Zasad nedokučiva stvarnost
Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Evropin vodeni mlaz visok 200 km se, od glavnog otkrića, izgleda pretvorio u najveću misteriju. Predstojeća istraživanja trebalo bi da dokažu da li su gejziri retkost ili zapravo uopšte ne postoje |
ENERGIJA
Energetski tornjevi
Utopija ili budućnost ?
Šta je energetski toranj? Pre svega, reč je o šupljem cilindru visine do 1000 m i prečnika u osnovi od oko 400 m, u kome se ostvaruje intenzivna cirkulacija vazduha, što na kraju procesa proizvodi električnu energiju.
Energetski toranj je izum Filipa Karlsona iz SAD. Patentirao ga je 1975. pod nazivom “Energetski toranj sa silaznim strujanjem vazduha“ (ETSSV). Rad na ovom izumu nastavili su Dan Zaslavski i Rami Gueta, sa izraelskog Tehnološkog instituta ”Tehniona”, zajedno sa grupom stručnjaka iz Indije. Još uvek traju analize i proučavanja koja imaju za cilj da se izum dovede do projekta prihvatljivog za realizaciju za koju su potrebna velika ulaganja.
Pripremio: Mr sci. Jozef Baruhović |
Tekst |
|
BESEDE
Dr Ljubiša Kočinac, profesor emeritus Departmana za matematiku Univerziteta u Nišu
Pohvala matematici
Matematičar Ljubiša D. R. Kočinac (1947, Donje Zleginje, Aleksandrovac župski) je akademsku karijeru, od asistenta do redovnog profesora i upravnika Odseka za matematiku Filozofskog fakulteta (danas Departmana za matematiku PMF), izgradio na Univerzitetu u Nišu. Rad na jednom mladom univerzitetu nije bio prepreka da u opštoj topologiji, oblasti svog naučnog interesovanja, postane uvaženo ime u svetu. Originalnim naučnim rezultatima, a posebno prinosima u oblasti selekcionih principa u matematici, Kočinac je stao u red vodećih topologa u svetu. |
ORNITOLOGIJA
Ptica je inteligentno i društveno biće
Maštanje o budućnosti
Kontakt sa pticom koju ste odabrali za svog kućnog ljubimca lakše ćete uspostaviti ako je uzimate iz unutrašnje potrebe da s njom nešto delite. Ukoliko to činite zbog dece ili zato što vam je neko rekao kako je baš lepo imati pticu u kući, a da pri tom niste sigurni da je i sami želite, iz toga će proisteći različiti konflikti u odnosu između vlasnika i ljubimca. To je velika šteta, naročito kada je reč o pticama koje imaju dug životni vek. .
Pripremio:Dubravka Marić |
Tekst |
|
MIKOLOGIJA
Reportaža
Knji ž evnost i gljive
Priču o gljivama mogli bismo da započnemo sa raznih strana. Njihovo nekada neobjašnjivo i neočekivano prisustvo na raznim mestima od davnina pobuđuje pažnju ljudi raznih profila, od vračeva, mistika, pisaca, slikara i drugih. Ovom prilikom opredelili smo se da tekst posvetimo gljivama kao književnim junacima
Pripremio:Tekst I. Hadžić |
Tekst |
|
PALEONTOLOGIJA
Otkrivanje prošlosti
Fosili kao naučni putokazi
Skoro svaki novi pronalazak fosila daje ideju za preispitivanje prethodnih zaključaka o prošlosti naše planete. Pošto se u proteklih nekoliko stotina miliona godina dogodilo više masovnih izumiranja živog sveta posle kojih su nastajali novi oblici života, naučnici su počeli da pro u čavaju i mehanizme koji su doveli do ovih pojava. Kao što je važno utvrditi šta je izazavalo veliku smrtnost džinovskih dinosaurusa, važno je utvrditi i procese kojima su evoluirali i sačuvali se svi do sada pronađeni organizmi.
Pripremio: Dr Gordana Jovanović |
Tekst |
|
DIJASPORA
Vukovi Srbi svi i svuda - 179 godina posle, rasuti širom planete
Srbija ne privlači talente U grčkom prevodu Starog zaveta reč “dijaspora” označava Jevreje “rasejane po svim drugim narodima”. U petoj knjizi Mojsijevoj, u glavi u kojoj se govori o odricanju blagoslova i pretnji prokletstvom, kaže se: “I rasijaće te Gospod po svim narodima s jednog kraja zemlje do drugoga, i ondje ćeš služiti drugim bogovima, kojih nijesi znao ti ni oci tvoji, drvetu i kamenu” (V Mojs. 28:64). Vremenom, i Jelini, Jermeni i drugi stari narodi behu rasejani “po svim narodima”. Danas se govori o poljskoj, ruskoj, nemačkoj, italijanskoj dijaspori… Udes rasejanja nije mimoišao ni Srbe
Pripremio: Miloslav Rajković |
Tekst |
|
EKSPERIMENTI
Molekuli
Postojano do 2,5 sekunde
Kad se valjano ohlade, oni su postojani i potraju jer se ne sudaraju sa svojom pomahnitalom sabraćom. Američki fizičari su ih nedavno zamrzli su na temperaturu blizu najniže moguće u kosmosu , maltene na apsolutnu nulu!
Američki fizičari su im nedavno doskočili: zamrzli su ih na temperaturu gotovo blisku najnižoj mogućoj u kosmosu - apsolutnoj nuli. E u ovim uslovima natenane ih posmatraju i izučavaju kako mile na okupu, jer se ponašaju kao neko združeno telo. I ne samo to: u takvom stanju oni ispoljavaju veoma nebična svojstva, kakva ranije nisu uočena u fizičkom svetu.
Pripremio:S . Stojiljković |
Tekst |
|
IZLOŽBE
Entomologija
Kroz svet insekata Srbije
Insekti predstavljaju najraznovrsniju i najbrojniju grupu životinja na Zemlji, među najstarijim su bićima na planeti i prilagodili su se svakom izazovu koji je priroda stavila pred njih. Šta god da se dogodi sa životom na Zemlji, oni će preživeti, veruju entomolozi. Čak i ako niste ljubitelj insekata, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, sve do novembra, zahvaljujući izložbi 'Kroz svet insekata Srbije', može se sa 'bezbedne' distance zaviriti u čarobni svet insekata.
Pripremio:Dubravka Marić |
Tekst |
|
TEMA BROJA - Ljudi pod vodom
Podvodna a rheologija
U ronilačkom skafanderu po Mediteranu
Keit Mekelroj (Keith Muckelroy, 1951-1980) u knjizi Pomorska arheologija ( Maritime Archaeology, 1978), kojom je postavio teorijske osnove podvodne arheologije, priča kako je pažnju ljubitelja klasične starine na početku XX veka privukla serija otkrića antičkih umetničkih predmeta u vodama Mediterana. Jedno se dogodilo kod ostrva Antikitera, između Krita i grčkog kopna, 1900, kada su lovci na sunđere na dubini od 60 m u vodi uočili mermerni stub i više statua. Među potonulim blagom, koje je prevoženo u Rim kao ratni plen posle Sulinih pobeda 86. godine p.n.e, nađena je impresivna kolekcija kipova i drevni mehanički računar. Sedam godina kasnije slično otkriće je usledilo u blizini tuniske obale, kod Madije. Pa u međuratnom periodu, u jezeru Nemi (Italija). Bili su to začeci arheologije pod vodom koja će tek sredinom veka naći mesto pod suncem.
Pripremio: M. Rajković |
Tekst |
|
TEMA BROJA - Ljudi pod vodom
Podvodna a rheologija
Pionirski zaroni Gordane Karović Gordanin Aqua et archaeologia team je istraživanja započeo u godini kada se navršavalo tačno 19 vekova od početka gradnje mosta kojim je rimski imperator Trajan prešao sa legijama na drugu obalu i pokorio
„Podvodna baština predstavlja najugroženiji segment kulturne baštine naše zemlje“, napisala je pre pet godina u jednom predlogu kako da se ona zaštiti Gordana Karović, prvi naš podvodni arheolog, danas kustos Zbirke rečnog brodarstva u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Dok u Hravtskoj podvodna arheologija u poslednjoj deceniji beleži vidan napredaka a Zadar je postao i Uneskov regionalni centar za podvodnu arheologiju, u Srbiji se istraživanjem, zaštitom i predstavljanjem podvodne kulturne baštine ne bavi nijedna državna institucija. Ona nije ni prepoznata kao kulturno dobro koje treba zaštiti.
Pripremio: I.Preković |
Tekst |
|
TEMA BROJA - Ljudi pod vodom
Projekti
SF ili stvarnost?
Život na dubini mora je moguć, barem nakratko. Pa,m šta nas onda sprečava da stvorimo podvodne kolonije i rešimo problem prenaseljenosti Zemlje ili se obezbedimo za slučaj katastrofe?
Mnogi pomorski biolozi oduševljeni su idejom da se život ljudi organizuje pod vodom. “Jedan broj naučnika čvrsto veruje da jedini način za stvarno upoznavanje okeana kao prirodne sredine jeste da stvarno i boravimo tamo”, navodi Tom Pots, direktor Baze grebena Akvarijus.” Ronioci koji dolaze s kopna imaju oko sat i po vremena na dan da urade sve što treba. Kada bismo na dnu mogli da boravimo 30 do 60 dana, zamislite samo šta bi istraživači postigli.”
|
TEMA BROJA - Ljudi pod vodom
Daleki istok
“Grad lavova” ispod mora
Veštačko jezero Ćiandao se nalazi u blizini Handžoua, prestonice priobalne provincije Džeđang, na istoku Kine. Kroz ovu provinciju teče reka Ćiantang na kojoj je izgrađena hidroelektrana 1959. godine. Hiljade ostrva raštrkano je po jezeru stvorenom po okončanju gradnje hidroelektrane. Dolina je potopljena iste godine kada je pravljena hidroelektrana. U podno žju planine Vu ši je gradsko naselje nastalo u vreme Han dinastije koja je bila na tronu od 25. do 200. godine nove ere. Ime grada je Ši čeng može se prevesti kao „grad lavova“. Ova veličanstvena naseobina je pod vodom na dubini između 26 i 40 m. Svakog drugog vikenda ronioci iz Šangaja dolaze na jezero i istražuju potopljeni grad iz kojeg je, pedesetih godina prošlog veka, iseljeno gotovo trista hiljada ljudi.
Pripremio:Oliver Klajn |
Tekst |
|
TEMA BROJA - Ljudi pod vodom
Geologija/Rudarstvo
Okna ispod okeana
U potrazi za novim ležištima mineralnih sirovina čovek je već zaronio duboko ispod dna mora i okeana. Više nije vest da se istraživanja vrše na dubinama većim od 3.000 m. Iz godine u godinu ona se proširuju na nove oblasti, a arktički polarni krug je jedna od najprivlačnijih u poslednje vreme. Nafta i gas se duže vreme ne samo intenzivno istražuju, već i eksploatišu (Norveška, Velika Britanija). “Kada je o prvima reč, istraživanja će potrajati sve dok se ne omogući da tako dobijene sirovine budu isplative. Sve dok god imamo jeftine mineralne sirovine na površini Zemlje, njihova eksploatacija pod vodom će sačekati“, kaže dr Čedomir Beljić, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
|
TEMA BROJA - Ljudi pod vodom
Metropolis na okeanu
G RADOVI PLUTAJU NA VODI
Model metropolisa koji pluta na vodi okeana je alternativa ograničenoj i uništavanoj površini Zemlje i jedan od odgovora na demografsku ekpanziju stanovništva na Zemlji. Ovaj projekat AT dizajn biroa podržan je od međunarodnog stručnog tima sastavljenog od stručnjaka iz više zemalja. Ako je poznato da je dve trećine površine Zemlje pod vodom, a njeno stanovništvo se ubrzano uvećava, jasno je da su potrebni novi prostori za ogromnu ljudsku zajednicu. AT Dizajn ofis dobila je zahtev od jedne kineske firme da napravi projekat grada, veličine četiri kvadratne milje, koristeći istu tehnologiju kojom su izgrađeni mostovi dugi 31 milju između gradova Hong Konga, Makaoa i Zuhauza.
Pripremio: Dr arh. Mirjana Lukić |
Tekst |
|
PRIČA SA NASLOVNE STRANE
Ljudi pod vodom
u traženju novih prostora za život, čovek se uputio u dubine mora. Zasad gotovo stidljivo, sa malim
brojem projekata i sa još manje onoga što je izvedeno. Ipak, već se nazire kakva će biti ljudska staništa
pod vodom u kojima će se živeti i raditi; sve je više hotela koji su znatnim delom ispod površine mora,
projektuju se omanje naseobine i habitati, istražuje rudno blago morskog dna, planiraju tuneli za
saobraćaj. Istražujući davno nestale civilizacije, razvija se podvodna arheologija. U slučaju neočekivanih
apokaliptičkih promena, svet pod vodom mogao bi biti isto što i nekada Nojeva barka.
|
|
ČASOPIS PLANETA Br 69
SARADNICI NA BROJU
Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Ivana Preković, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Mićo Tatalović, Gordana Tomljenović, Ana Trifković, Zdenko Štromar
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik:
Studio Platinum, Beograd
Fotografije:
Zdenko Štromar
Internet: Dragan Bogdanović
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
Sledeći broj izlazi 1. Septembra 2015g.
|
|
|
» Pratite nas |
|
|
|
» Prijatelji Planete |
» 10 GODINA PLANETE |
|
» ON LINE PRODAJA |
6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%
Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%
www.novinarnica.net
Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu
|
» PRELISTAJTE |
NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke
Planeta Br 48
Planeta Br 63
|
» BROJ 69 naslovna |
|
Godina XII
Jul - Avgust. 2015.
|
|
|