MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 69
Planeta Br 68
Godina XII
Jul - Avgust. 2015.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 69 Glavni naslovi


SUMMARY

Planeta No 69
ENGLISH Summary

  Tekst

Momčilo InićMEDICINA

prof. dr Momčilo Inić, hirurga onkolog, predsednik Udruženja onkoloških hirurga Srbije,

Novine u lečenju karcinoma dojke

Ranim otkrivanjem do potpunog izlečenja

Prevencija, rano otkrivanje i adekvatno lečenje raka dojke su, prema rečima jednog od naših najvećih stručnjaka za ovu bolest, hirurga onkologa prof. dr Momčila Inića, dokazano efikasni koraci u savladavanja ove, kod žena najučestalije maligne bolesti. I u onim slučajevima kad kancer dojke ne može da se izleči, napredovanje bolesti danas može da se kontroliše i prevede u hronično stanje

Pripremila: Gordana Tomljenović Tekst

MEDICINA

dr Srđan Radibratović, načelnik hirurgije Opšte bolnice BelMedic

Laparoskopska holecistektomija

Najčešća abdominalna operacija dovedena do savršenstva

Zahvaljujući razvoju laparoskopske operativne tehnike, velikom iskustvu laparoskopskih hirurga i tehnološkom razvoju instrumenata u laparoskopiji, za ovu minimalno invazivnu hiruršku metodu gotovo da nema kontraindikacija, kaže dr Srđan Radibratović, načelnik hirurgije Opšte bolnice BelMedic

Pripremila: Gordana Tomljenović Tekst

MANIFESTACIJE

Maj , mesec matematike

Od Pitagore preko lingvistike do komponovanja

Kada su, pre četiri godine, matematičari prvi put organizovali manifestaciju "Maj, mesec matematike" u Srbiji, jedan od ciljeva im je bio da ona postane tradicionalna. U tome su i uspeli. Ovogodišnji slogan "Ritam matematike" je ukazivao je na želju da matematika, ovog maja , baš kao i zvuci muzike, obiđu galerije, trgove i sale za predavanja u celoj Srbiji.

Pripremio Borka Marinković

Tekst

EGZOTIČNI NARODI

Tokelanci

Raj na 11 km2

Atoli su vrsta koralnih grebena u obliku prstena. Koralna stelja, odnosno detritus je izumrli organski materijal koji gradi ostrva iznad grebena. Tri niza koralnih ostrvaca sačinjavaju područje zvano Tokelau.To su Atafu, Nukunonu i Fakaofo. Tokelau je u južnom delu Tihog okeana, u Polineziji. Ime potiče od polinežanske reči koja označava severni vetar. Ova sićušna teritorija ima oko 11 km2 i nema iole viših uzvišenja.

Pripremio: Oliver Klajn

Tekst

SKUPOVI

Nikola Tesla

Njegova budućnost

U Beogradu je od 24. do 26. aprila održan međunarodni kongres po nazivom „Nikola Tesla - istorija budućnosti“. Okupilo se oko četrdesetak učesnika iz naše zemlje i inostranstva. Bio je to ishod dvogodišnje rada na ostvarenju skupa na kojem je govoreno o Teslinom razvoju modernog, industrijskog i tehnološkog društva, ali i o Teslinim jedinstvenim idejama kakve su, napr. one o bežičnom prenosu energije, korišćenju slobodne energije iz prirodnog okruženja, o nehercijanskim talasima, upotrebi visokofrekventih struja u medicinske svrhe...

Pripremio:

Tekst

IZLOŽBE

Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek, stvaraoci i vizionari

Jedina autobiografija, jedini portret...

Izložba „Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek - saradnja dva velika stvaraoca i vizionara“, koja je priređena sredinom maja u Muzeju Nikole Tesle, prikazuje jedno od retkih poslovnih partnerstava u koje se upustio veliki pronalazač i naučnik. Zahvaljujući Hjugu Gernsbeku, čitaoci njegovog časopisa „Electrical Experimenter“ mogli su da iz pera Nikole Tesle lično, počev od februara 1919. putem šest nastavaka autobiografskog feljtona „Moji izumi“, saznaju ko je on zaista bio.

Pripremila:: Dubravka Marić

Tekst

JUBILEJI

Srpski fizičari obeležili 100 godina Opšte teorije relativnosti

Ajnštajnovo nasleđe

Navršilo se čitavo stoleće otkako je Albert Ajnštajn, u jeku Velikog rata, 1915, u Pruskoj akademiji nauka u Berlinu, prvi put govorio o svom otkriću Opšte teorije relativnosti (OTR), jednom od najvećih dostignuća fizike 20. veka. U spomen na taj veliki događaj u nauci, ova godina se širom sveta proslavlja naučnim i stručnim konferencijama, specijalnim izdanjima knjiga i časopisa, a sva je prilika, kako prof. Maja Burić (Fizički fakultet u Beogradu), da je i premijera filma Interstelar usklađena sa ovim datumom. Tako je ugledni Science jubilej obeležio posebnim brojem Opšta teorija relativnosti navršava 100 godina , a Classical and Quantum Gravity , tematskim brojem Milestones in General Relativity.

Pripremila:: M. R.

Tekst

POTRAGA ZA VANZEMALJCIMA

Možda smo blizu, tragamo dalje

Po dužini vodonika

Godine 1950. dobitnik Nobelove nagrade i fizičar Enriko Fermi postavio je svoj čuveni paradoks: ako vanzemaljci postoje, zašto ih nismo pronašli? Zaista, zašto nismo uočili vanzemaljce?
Nije u pitanju nedovoljan trud s naše strane. Potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) u toku je više od polovine veka. Uglavnom je bila neuspešna. No, s vremena na vreme pojavi se tračak uzbuđenja i nade. Evo nekoliko takvih situacija...

Pripremio: I. Jakšić

Tekst

KOSMOLOGIJA

Gejziri u oblaku misterije

Zasad nedokučiva stvarnost

Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Evropin vodeni mlaz visok 200 km se, od glavnog otkrića, izgleda pretvorio u najveću misteriju. Predstojeća istraživanja trebalo bi da dokažu da li su gejziri retkost ili zapravo uopšte ne postoje

Pripremio: I.J.

Tekst

ENERGIJA

Energetski tornjevi

Utopija ili budućnost ?

Šta je energetski toranj? Pre svega, reč je o šupljem cilindru visine do 1000 m i prečnika u osnovi od oko 400 m, u kome se ostvaruje intenzivna cirkulacija vazduha, što na kraju procesa proizvodi električnu energiju.
Energetski toranj je izum Filipa Karlsona iz SAD. Patentirao ga je 1975. pod nazivom “Energetski toranj sa silaznim strujanjem vazduha“ (ETSSV). Rad na ovom izumu nastavili su Dan Zaslavski i Rami Gueta, sa izraelskog Tehnološkog instituta ”Tehniona”, zajedno sa grupom stručnjaka iz Indije. Još uvek traju analize i proučavanja koja imaju za cilj da se izum dovede do projekta prihvatljivog za realizaciju za koju su potrebna velika ulaganja.

Pripremio: Mr sci. Jozef Baruhović

Tekst

BESEDE


Dr Ljubiša Kočinac, profesor emeritus Departmana za matematiku Univerziteta u Nišu

Pohvala matematici

Matematičar Ljubiša D. R. Kočinac (1947, Donje Zleginje, Aleksandrovac župski) je akademsku karijeru, od asistenta do redovnog profesora i upravnika Odseka za matematiku Filozofskog fakulteta (danas Departmana za matematiku PMF), izgradio na Univerzitetu u Nišu. Rad na jednom mladom univerzitetu nije bio prepreka da u opštoj topologiji, oblasti svog naučnog interesovanja, postane uvaženo ime u svetu. Originalnim naučnim rezultatima, a posebno prinosima u oblasti selekcionih principa u matematici, Kočinac je stao u red vodećih topologa u svetu.

Pripremio: M. R.

Tekst

ORNITOLOGIJA

Ptica je inteligentno i društveno biće

Maštanje o budućnosti

Kontakt sa pticom koju ste odabrali za svog kućnog ljubimca lakše ćete uspostaviti ako je uzimate iz unutrašnje potrebe da s njom nešto delite. Ukoliko to činite zbog dece ili zato što vam je neko rekao kako je baš lepo imati pticu u kući, a da pri tom niste sigurni da je i sami želite, iz toga će proisteći različiti konflikti u odnosu između vlasnika i ljubimca. To je velika šteta, naročito kada je reč o pticama koje imaju dug životni vek. .

Pripremio:Dubravka Marić

Tekst

MIKOLOGIJA

Reportaža

Knji ž evnost i gljive

Priču o gljivama mogli bismo da započnemo sa raznih strana. Njihovo nekada neobjašnjivo i neočekivano prisustvo na raznim mestima od davnina pobuđuje pažnju ljudi raznih profila, od vračeva, mistika, pisaca, slikara i drugih. Ovom prilikom opredelili smo se da tekst posvetimo gljivama kao književnim junacima

Pripremio:Tekst I. Hadžić

Tekst

PALEONTOLOGIJA

Otkrivanje prošlosti

Fosili kao naučni putokazi

Skoro svaki novi pronalazak fosila daje ideju za preispitivanje prethodnih zaključaka o prošlosti naše planete. Pošto se u proteklih nekoliko stotina miliona godina dogodilo više masovnih izumiranja živog sveta posle kojih su nastajali novi oblici života, naučnici su počeli da pro u čavaju i mehanizme koji su doveli do ovih pojava. Kao što je važno utvrditi šta je izazavalo veliku smrtnost džinovskih dinosaurusa, važno je utvrditi i procese kojima su evoluirali i sačuvali se svi do sada pronađeni organizmi.

Pripremio: Dr Gordana Jovanović

Tekst

DIJASPORA

Vukovi Srbi svi i svuda - 179 godina posle, rasuti širom planete

Srbija ne privlači talente

U grčkom prevodu Starog zaveta reč “dijaspora” označava Jevreje “rasejane po svim drugim narodima”. U petoj knjizi Mojsijevoj, u glavi u kojoj se govori o odricanju blagoslova i pretnji prokletstvom, kaže se: “I rasijaće te Gospod po svim narodima s jednog kraja zemlje do drugoga, i ondje ćeš služiti drugim bogovima, kojih nijesi znao ti ni oci tvoji, drvetu i kamenu” (V Mojs. 28:64). Vremenom, i Jelini, Jermeni i drugi stari narodi behu rasejani “po svim narodima”. Danas se govori o poljskoj, ruskoj, nemačkoj, italijanskoj dijaspori… Udes rasejanja nije mimoišao ni Srbe

Pripremio: Miloslav Rajković

Tekst

EKSPERIMENTI

Molekuli

Postojano do 2,5 sekunde

Kad se valjano ohlade, oni su postojani i potraju jer se ne sudaraju sa svojom pomahnitalom sabraćom. Američki fizičari su ih nedavno zamrzli su na temperaturu blizu najniže moguće u kosmosu , maltene na apsolutnu nulu!
Američki fizičari su im nedavno doskočili: zamrzli su ih na temperaturu gotovo blisku najnižoj mogućoj u kosmosu - apsolutnoj nuli. E u ovim uslovima natenane ih posmatraju i izučavaju kako mile na okupu, jer se ponašaju kao neko združeno telo. I ne samo to: u takvom stanju oni ispoljavaju veoma nebična svojstva, kakva ranije nisu uočena u fizičkom svetu.

Pripremio:S . Stojiljković

Tekst

IZLOŽBE

Entomologija

Kroz svet insekata Srbije

Insekti predstavljaju najraznovrsniju i najbrojniju grupu životinja na Zemlji, među najstarijim su bićima na planeti i prilagodili su se svakom izazovu koji je priroda stavila pred njih. Šta god da se dogodi sa životom na Zemlji, oni će preživeti, veruju entomolozi. Čak i ako niste ljubitelj insekata, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, sve do novembra, zahvaljujući izložbi 'Kroz svet insekata Srbije', može se sa 'bezbedne' distance zaviriti u čarobni svet insekata.

Pripremio:Dubravka Marić

Tekst

TEMA BROJA - Ljudi pod vodom

Podvodna a rheologija

U ronilačkom skafanderu po Mediteranu

Keit Mekelroj (Keith Muckelroy, 1951-1980) u knjizi Pomorska arheologija ( Maritime Archaeology, 1978), kojom je postavio teorijske osnove podvodne arheologije, priča kako je pažnju ljubitelja klasične starine na početku XX veka privukla serija otkrića antičkih umetničkih predmeta u vodama Mediterana. Jedno se dogodilo kod ostrva Antikitera, između Krita i grčkog kopna, 1900, kada su lovci na sunđere na dubini od 60 m u vodi uočili mermerni stub i više statua. Među potonulim blagom, koje je prevoženo u Rim kao ratni plen posle Sulinih pobeda 86. godine p.n.e, nađena je impresivna kolekcija kipova i drevni mehanički računar. Sedam godina kasnije slično otkriće je usledilo u blizini tuniske obale, kod Madije. Pa u međuratnom periodu, u jezeru Nemi (Italija). Bili su to začeci arheologije pod vodom koja će tek sredinom veka naći mesto pod suncem.

Pripremio: M. Rajković

Tekst

TEMA BROJA - Ljudi pod vodom

Podvodna a rheologija

Pionirski zaroni Gordane Karović

Gordanin Aqua et archaeologia team je istraživanja započeo u godini kada se navršavalo tačno 19 vekova od početka gradnje mosta kojim je rimski imperator Trajan prešao sa legijama na drugu obalu i pokorio

„Podvodna baština predstavlja najugroženiji segment kulturne baštine naše zemlje“, napisala je pre pet godina u jednom predlogu kako da se ona zaštiti Gordana Karović, prvi naš podvodni arheolog, danas kustos Zbirke rečnog brodarstva u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu. Dok u Hravtskoj podvodna arheologija u poslednjoj deceniji beleži vidan napredaka a Zadar je postao i Uneskov regionalni centar za podvodnu arheologiju, u Srbiji se istraživanjem, zaštitom i predstavljanjem podvodne kulturne baštine ne bavi nijedna državna institucija. Ona nije ni prepoznata kao kulturno dobro koje treba zaštiti.

Pripremio: I.Preković

Tekst

TEMA BROJA - Ljudi pod vodom

Projekti

SF ili stvarnost?

Život na dubini mora je moguć, barem nakratko. Pa,m šta nas onda sprečava da stvorimo podvodne kolonije i rešimo problem prenaseljenosti Zemlje ili se obezbedimo za slučaj katastrofe?
Mnogi pomorski biolozi oduševljeni su idejom da se život ljudi organizuje pod vodom. “Jedan broj naučnika čvrsto veruje da jedini način za stvarno upoznavanje okeana kao prirodne sredine jeste da stvarno i boravimo tamo”, navodi Tom Pots, direktor Baze grebena Akvarijus.” Ronioci koji dolaze s kopna imaju oko sat i po vremena na dan da urade sve što treba. Kada bismo na dnu mogli da boravimo 30 do 60 dana, zamislite samo šta bi istraživači postigli.”

Pripremio:V.B.

Tekst

TEMA BROJA - Ljudi pod vodom

Daleki istok

“Grad lavova” ispod mora

Veštačko jezero Ćiandao se nalazi u blizini Handžoua, prestonice priobalne provincije Džeđang, na istoku Kine. Kroz ovu provinciju teče reka Ćiantang na kojoj je izgrađena hidroelektrana 1959. godine. Hiljade ostrva raštrkano je po jezeru stvorenom po okončanju gradnje hidroelektrane. Dolina je potopljena iste godine kada je pravljena hidroelektrana. U podno žju planine Vu ši je gradsko naselje nastalo u vreme Han dinastije koja je bila na tronu od 25. do 200. godine nove ere. Ime grada je Ši čeng može se prevesti kao „grad lavova“. Ova veličanstvena naseobina je pod vodom na dubini između 26 i 40 m. Svakog drugog vikenda ronioci iz Šangaja dolaze na jezero i istražuju potopljeni grad iz kojeg je, pedesetih godina prošlog veka, iseljeno gotovo trista hiljada ljudi.

Pripremio:Oliver Klajn

Tekst

TEMA BROJA - Ljudi pod vodom


Geologija/Rudarstvo

Okna ispod okeana

U potrazi za novim ležištima mineralnih sirovina čovek je već zaronio duboko ispod dna mora i okeana. Više nije vest da se istraživanja vrše na dubinama većim od 3.000 m. Iz godine u godinu ona se proširuju na nove oblasti, a arktički polarni krug je jedna od najprivlačnijih u poslednje vreme. Nafta i gas se duže vreme ne samo intenzivno istražuju, već i eksploatišu (Norveška, Velika Britanija). “Kada je o prvima reč, istraživanja će potrajati sve dok se ne omogući da tako dobijene sirovine budu isplative. Sve dok god imamo jeftine mineralne sirovine na površini Zemlje, njihova eksploatacija pod vodom će sačekati“, kaže dr Čedomir Beljić, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Pripremio: M. R.

Tekst

TEMA BROJA - Ljudi pod vodom

Metropolis na okeanu

G RADOVI PLUTAJU NA VODI

Model metropolisa koji pluta na vodi okeana je alternativa ograničenoj i uništavanoj površini Zemlje i jedan od odgovora na demografsku ekpanziju stanovništva na Zemlji. Ovaj projekat AT dizajn biroa podržan je od međunarodnog stručnog tima sastavljenog od stručnjaka iz više zemalja. Ako je poznato da je dve trećine površine Zemlje pod vodom, a njeno stanovništvo se ubrzano uvećava, jasno je da su potrebni novi prostori za ogromnu ljudsku zajednicu. AT Dizajn ofis dobila je zahtev od jedne kineske firme da napravi projekat grada, veličine četiri kvadratne milje, koristeći istu tehnologiju kojom su izgrađeni mostovi dugi 31 milju između gradova Hong Konga, Makaoa i Zuhauza.

Pripremio: Dr arh. Mirjana Lukić

Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

Ljudi pod vodom

u traženju novih prostora za život, čovek se uputio u dubine mora. Zasad gotovo stidljivo, sa malim brojem projekata i sa još manje onoga što je izvedeno. Ipak, već se nazire kakva će biti ljudska staništa pod vodom u kojima će se živeti i raditi; sve je više hotela koji su znatnim delom ispod površine mora,
projektuju se omanje naseobine i habitati, istražuje rudno blago morskog dna, planiraju tuneli za saobraćaj. Istražujući davno nestale civilizacije, razvija se podvodna arheologija. U slučaju neočekivanih apokaliptičkih promena, svet pod vodom mogao bi biti isto što i nekada Nojeva barka.



SADRZAJ PLANETA Br 68

 

ČASOPIS PLANETA Br 69

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Milan Đurić, Ibrahim Hadžić, Mirko Jakovljević, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Oliver Klajn, Nadežda Krstić, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Danijela Mitrović, Darko Mladenović, Boris Naumović, Ivana Preković, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Mićo Tatalović, Gordana Tomljenović, Ana Trifković, Zdenko Štromar

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Internet: Dragan Bogdanović

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

 

Sledeći broj izlazi 1. Septembra 2015g.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete



» 10 GODINA PLANETE

free counters


»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 69 naslovna
Planeta Br 65
Godina XII
Jul - Avgust. 2015.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA