JUBILEJI

Pripremio:M. R.

Srpski fizičari obeležili 100 godina Opšte teorije relativnosti

Ajnštajnovo nasleđe

Navršilo se čitavo stoleće otkako je Albert Ajnštajn, u jeku Velikog rata, 1915, u Pruskoj akademiji nauka u Berlinu, prvi put govorio o svom otkriću Opšte teorije relativnosti (OTR), jednom od najvećih dostignuća fizike 20. veka. U spomen na taj veliki događaj u nauci, ova godina se širom sveta proslavlja naučnim i stručnim konferencijama, specijalnim izdanjima knjiga i časopisa, a sva je prilika, kako prof. Maja Burić (Fizički fakultet u Beogradu), da je i premijera filma Interstelar usklađena sa ovim datumom. Tako je ugledni Science jubilej obeležio posebnim brojem Opšta teorija relativnosti navršava 100 godina , a Classical and Quantum Gravity , tematskim brojem Milestones in General Relativity.

Srpski fizičari su se opštoj proslavi Ajnštajnove teorije pridružili skupom - 100 godina Opšte teorije relativnost (SANU, 23. jun).

„ Kao i mnogi drugi u svetu, i mi smo smatrali da je prikladan način da se obeleži 100 godina to da se govori i piše o teoriji relativnosti, da se sumira Ajnštajnovo otkriće i razvoj naučnih ideja koje su iz njega potekle”, kaže prof. Maja Buruć, organizator skupa i autor predgovora zbornika održanih predavanja.

Malo je harizmatičnih ličnosti u svetu nauke kao što je bio Albert Ajnštajn. On je, sa Merilin Monro, ikona 20. veka. U slavu njegovih otkrića iz čudesne 1905 . godine, objavljenih u Annalen der Physik , 2005. je proglašena međunarodnom godinom fizike, iako je istovremeno sa Ajnštajnom radila plejada vanrednih naučnika i stvorene su takve teorije kao što je kvantna mehanika. Malo toga o Ajnštajnu nije već rečeno i napisano, ali ipak, ističe prof. M. Burić, možda ova konkretna godišnjica i sama Opšta teorija relativnosti zaslužuju da se nešto od toga ponovi.

Ajnštajn i Njutn

U predgovoru M. Buruć kaže: “I ne pokušavajući da shvatimo fenomen Ajnštajnove popularnosti ni njegov ogroman uticaj na filozofiju i razumevanje prirode uopšte, možemo da postavimo kratko pitanje: šta je Ajnštajn nama?”. Osim što nam je zet, dodaje u fusnoti, što umnogome objašnjava odnos Srba prema Ajnštajnu, koji je tradicionalan , veli: zetove prihvatamo, često i volimo, ali im i zameramo sve i svašta .

- Ajnštajna veoma često upoređuju sa Njutnom, i sa punim pravom, obojica su divovi nauke (na čijim ramenima svi mi stojimo), obojica su opisali gravitaciju, obojica su na fantastične i nove načine spojili matematiku i fiziku, samo je Ajnštajn, doduše, nekako celu stvar izokrenuo naopačke.

Do Šredingerove jednačine, 1926, došlo se “ radom brojnih vrhunskih fizičara, uz mnogo računskih ili intuitivnih, tačnih ili pogrešnih koraka”. Razvoj opšte teorije relativnosti bio je obrunt, objašnjava M. Burić, kao što je “svetlosni konus na slikama nekako uvek obrnut i ne oslanja se kao svaka kupa na svoju osnovicu nego na vrh”.

- Ajnštajn je deset godina, od 1905. do 1915, pokušavao da uklopi gravitaciju i princip ekvivalencije u specijalnu teoriju relativnosti i da dobije jednačine koje kovarijantno opisuju gravitaciono polje. Posle mnogo pokušaja, tačnih i pogrešnih argumenata i dugačkih računa došao je do toga da gravitaciju treba opisati sa Rimanovom geometrijom i da su jednačine gravitacionog polja - Ajnštajnove jednačine.

Plod uma i intuicije

U nekom smislu, smatra prof. Burić, OTR je nastala bez ikakve potrebe, bez ijednog prethodnog eksperimenta. U celosti - iz Ajnštajnovog uma i intuicije . Eksperimenti koji će je potvrditi su u većem broju počeli da pristižu mnogo kasnije, posle 1960, a danas nema druge teorije koja može pravilno da opiše ogroman broj astrofizičkih podataka koji stižu iz brojnih opservatorija, svemirskih sondi i satelita.

Ako je Specijalna teorija relativnosti 1905, kako se misli, bila “u vazduhu” i da bi je, da nije Ajnštajn, formulisao neko drugi, na otkriće Opšte teorije relativnosti, prema rečima Maje Burić, “najverovatnije bismo čekali do pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, do vremena kada su Firc i Pauli, Gupta, Tiring i Fajnman analizirali “teoriju polja spina 2”.

- Upravo ova činjanica, naglašava, stavlja Opštu teoriju relativnosti i samog Ajnštajna na posebno mesto u fizici, i ona je izmenila odnos samog Ajnštajna (i mnogih briljantnih mladih fizičara posle njega) prema istraživanju u fizici i naučnom saznanju.

Ja hoću da znam…

Na pitanje: zašto je baš on otkrio teoriju relativnosti, Ajnštajn kaže da odgovor leži u sledećoj okolnosti:

“Normalan odrastao čovek nikada ne razmišlja o problemima prostora i vremena: sve što o tome treba da se zna nauči se još u ranom detinjstvu. Nasuprot tome ja sam se razvijao tako sporo da sam počeo da razmišljam o prostoru i vremenu kada sam već bio odrastao. I zbog toga, istražio sam problem dublje nego što bi to učinilo dete”.

Ovaj Ajnštajnov blago šaljivi stav, kako piše M. Burić, ne razlikuje se mnogo od drugog, ozbiljnijeg i često citiranog: “Ja hoću da znam kako je Bog stvorio ovaj svet. Ne interesuje me ovaj ili onaj fenomen, spektar ovog ili onog elementa. Ja hoću da znam Njegove misli, ostalo su detalji.”

Profesor Burić smatra važnim za teorijsku fiziku i ova dva citata iz knjige Ideje i stavovi (1954):

“Najviši zadatak fizičara je da dođe do univerzalnih osnovnih zakona, iz kojih se kosmos može izgraditi čistom dedukcijom. Do tih zakona nema logičkog puta: samo intucija, zasnovana na dobrom osećaju i razumevanju iskustva, može da ih dosegne”. I drugi: “U istraživanju novih teorija teoretičar je primoran, kako vreme prolazi sve više, da dozvoli da ga usmere čisto matematički i formalin aspekti: zbog toga što eksperimentalno iskustvo ne može da nas dovede do sfere najviše apstrakcije ”.

Nauka je prostor lepote i mašte

Osim ovih ideja, radova i knjiga, važan deo Ajnštajnovog nasleđa su metode istraživanja u teorijskoj fizici koje kao vodeće princip uzimaju simetriju, kovarijantnost i transformacione osobine i, konačno, identifikaciju pravih fizičkih veličina koje opisuju zadati problem. Može se reći da su pod neposrednim uticajem Ajnštajnovog pristupa nastale supersimetrija, supergravitacija i teorija struna , nabraja prof. Burić.

- Ajnštajnov rad potvrđuje jasno, zaključuje u završnom pasusu svog predgovora, da je nauka prostor lepote i mašte . U mnogim člancima Ajnštajn kao važne elemente istraživanja naglašava “svetu” radoznalost, i nepoštovanje autoriteta, odnosno postavljanje pitanja i kritičnost (…) Možda i zato što je Ajnštajn po svojoj meri doživljaja prirode koji u suštini isključuje verovatnoću skrojio teoriju gravitacije, gravitacija ni do danas, 100 godina kasnije, nije uspešno kvantovana. Ali to je verovatno jedna od najboljih stvari koju nam je Ajnštajn ostavio: dobar fizički problem za rešavanje.

M. R.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"