KOSMOLOGIJA

Pripremio: I.J.

Gejziri u oblaku misterije

Zasad nedokučiva stvarnost

Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Evropin vodeni mlaz visok 200 km se, od glavnog otkrića, izgleda pretvorio u najveću misteriju. Predstojeća istraživanja trebalo bi da dokažu da li su gejziri retkost ili zapravo uopšte ne postoje.

Donald Šemanski (Univerzitet Južne Kalifornije, SAD), analitičar podataka dobijenih sa svemirskih sondi, na konferenciji Američke geofizičke unije u San Francisku suprotstavio se pretpostavci da se mlazevi redovno pojavljuju.

Već duže vreme nagađa se da li se ispod ledene kore Jupiterovog meseca Evropa nalazi okean džinovske površine. Dodatno uzbuđenje je nastalo prošle godine kada je tim koji je predvodio Lorenc Rot (Jugozapadni istraživački institut,San Antonio, SAD), objavio da je svemirski teleskop „habl“ uočio mali grumen vode koji stiže sa južnog pola Evrope, što znači da satelit „ispaljuje“ svoju unutrašnjost u kosmos. Ovo je dovelo stručnjake do zaključka da je Jupiterov mesec idealna meta za orbitalne sonde koje tragaju za živim organizmima u vasioni.

Stidljivi gejziri

Gejziri izgleda tek treba da se pojave. To ne znači da oni ne postoje već može biti da su mnogo nestalniji nego što se mislilo. Šemanskijevi nalazi unose dalju konfuziju. Njegova ekipa je pregledala podatke NASA-ine svemirske letelice „kasini“, koja je proletela pored Jupitera 2001. godine na putu ka Saturnu. Drugi Jupiterov mesec, Io (ili kako ga neki nazivaju Ija), izuzetno je aktivan. Na površini trećeg po veličini Jupiterovog meseca odigravaju se neprekidne vulkanske erupcije koje izbacuju naelektrisane čestice sumpora i kiseonika u svemir. Jupiterovo snažno magnetno polje ih skuplja pa se formira prsten od plazme oko tog gasovitog džina.

Da su Evropini gejziri bili aktivni 2001, neki od njihovih vodenih molekula bili bi razdvojeni radijacijom Jupitera. U kratkom vremenskom roku, atomi azota bi se pridružili Jupiterovim oblacima plazme, hladeći ostale naelektrisane čestice.

Redak vazduh čeka robota

Međutim, kada su Šemanski i njegovi saradnici posmatrali podatke sa sonde „kasini“, nisu primetili ništa slično. Štaviše, oni zastupaju mišljenje da je Evropina atmosfera za otprilike dva reda veličine tanja nego što se prethodno mislilo, što deluje nemoguće ako se redovno puni vodom iznutra. Kurt Rederford, kolega sa istog instituta, upozorava da ne treba prerano donositi zaključke s obzirom na činjenicu da je „kasini“ prošla pored Jupitera na velikoj daljini. Čak i u slučaju da su atomi azota prisutni, zbog takve udaljenosti teško ih je otkriti.

Rederford, Rot i saradnici sada pripremaju teren da opovrgnu analize Šemanskog. Njihova glavna briga je njegov model plazme oko Jupitera jer je to u suprotnosti sa svim što je do sada isprobano u vezi sa atmosferom Evrope.

Prvobitno otkrivanje gejzira bilo je na granici mogućnosti teleskopa „habl“. Ponavljanje takve aktivnosti teško je iz više razloga. Možda je u pitanju bila varka ili je „uhvaćena“ ne tako česta pojava, smatra Robert Papalardo  (NASA-ina laboratorija za mlazne pogone u Pasadeni, Kalifornija). NASA bi trebalo da odluči da li će poslati robota na zaleđeni satelit da bi se utvrdila istini o postojanju mlazeva, što bi omogućilo konstruisanje budućih instrumenata i letelica ka ovom satelitu.

Bilo da gejziri postoje ili ne, Evropa je postala važno naučno odredište. Mogućnost postojanja vodenih mlazeva postavila je ovaj Jupiterov sateliti u samo središte interesovanja naučnika i šire javnosti.

I.J.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"