ORNITOLOGIJA

Pripremio: Miomir Tom

Ptica je inteligentno i društveno biće

Maštanje o budućnosti

Kontakt sa pticom koju ste odabrali za svog kućnog ljubimca lakše ćete uspostaviti ako je uzimate iz unutrašnje potrebe da s njom nešto delite. Ukoliko to činite zbog dece ili zato što vam je neko rekao kako je baš lepo imati pticu u kući, a da pri tom niste sigurni da je i sami želite, iz toga će proisteći različiti konflikti u odnosu između vlasnika i ljubimca. To je velika šteta, naročito kada je reč o pticama koje imaju dug životni vek.

- Ptica je socijalno biće i to je ono što studenti prvo nauče na Fakultetu veterinarske medicine tokom slušanja materije koja se odnosi na ptice-kućne ljubimce. Kada kažemo 'socijalno biće', to znači da ptica nikako ne sme da bude usamljena. Ptice u neko domaćinstvo po pravilu stižu pojedinačno, a ponekad kao par. Bez obzira na to, morate im posvetiti mnogo svog slobodnog vremena. Jedan deo tog vremena utroši se na održavanje higijene, hranjenje, brigu o zdravlju, a drugi je posvećen igri, učenju, vaspitavanju - jednom rečju, druženju. S obzirom na to da je jednostavnije držati pticu nego psa ili mačku, ljudima se često čini da njoj nije potrebna pažnja. Baš naprotiv: ptice u zavisnosti od vrste pokazuju različite socijalne afinitete, ali je važno istaći da svaka traži pažnju. Što je ptica inteligentnija, potrebniji joj je i veći socijalni kontakt, više vašeg vremena. Vreme koje provodite sa njom možete upotrebiti i da je nečem naučite, odnosno da razvijete njenu primarnu inteligenciju. Ljudi često ne slute kakvo zadovoljstvo može da donese druženje sa jednom tigricom, sve dok ona ne postane član porodice. Kada uspostavimo dobar odnos sa svojom pticom, razvijemo njenu inteligenciju i socijalno ponašanje, postajemo skloni da joj pridajemo ljudske osobine. Naravno, to je suštinski pogrešno, ali istovremeno veoma ljudski jer ih uzimamo da nam budu 'drugari - kaže prof. dr Radmila Resanović sa Katedre za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, jedan od najvećih stručnjaka u oblasti medicine ptica kod nas.

Ptice potpuno socijalno ponašanje ispoljavaju u jatu. To ponašanje zacrtano je biologijom, i to delom genetikom, a delom bihejvioralno, što znači: okruženjem u kojem se nalaze. U odnosima sa drugim pticama sve zavisi od vrste do vrste. I dok kod papagaja - tigrice žive u jatu - rozenkolinsi žive sa partnerom, tu se uspostavlja ravnoteža u smislu ko dominira, kada leži na jajima, kada se hrane mladunci. U zavisnosti od takve situacije, različito se ispoljava i društvenost, a to je nešto što će ptica preneti i na odnos sa vlasnikom, pokušavajući da uspostavi kontakt.

Prepoznavanje brojeva i razmišljanje

Naučnici znaju da postoji očigledna veza između socijalnog ponašanja ptica i njihove inteligencije, budući da je nemoguće prevideti činjenicu da, baš kao i druge najinteligentnije životinje, papagaji i ptice iz porodice vrana, uglavnom žive u zajednicama.

- Rekla bih da iz inteligencije proističe i stepen socijalnog kontakta. Iako naučnici smatraju da su ptice veoma inteligentna bića, ta osobina nije dovoljno ispitana zato što je nije lako ispitati. Svi znamo za raznovrsne eksperimente sa vranama, kada korišćenjem 'alatki' iz prirode dolaze do hrane. Ptica može da nauči da prepoznaje brojeve brojeve, oblike, boje; može da izvrši mnoge zadatke. Najnoviji eksperimenti rade se uz pomoć računara, tako što ptice na ekranu rešavaju različite probleme, uključujući tu i računanje, postavljanje odgovarajućih oblika na odgovarajuću površinu i slično. Sve ptice poseduju primarnu inteligenciju. Međutim, ono što nadilazi primarnu inteligenciju, a predstavlja viši stadijum inteligencije kod ptica, jeste razmišljanje!

Žakoi mogu da nauče do nekoliko stotina reči, koje će koristiti u odgovarajućim situacijama. Ako papagaj nauči da kaže 'ideš ća' ili 'ideš kući' ili 'ideš na posao', to će upotrebiti baš onda kada vi obuvate cipele. Reč je o povezivanju pojma sa datom situacijom. To je taj viši stepen inteligencije, a to već ne mogu sve ptice. Dakle, inteligencija koja se razvija vežbom biće razvijenija kod ptica koje žive sa ljudima zato što one podležu obuci.

Postoje ljudi koji poseduju visok stepen empatije prema pticama, i mogu da ih upornim treningom nauče najrazličitijim veštinama. Ono što bi trebalo da zna onaj ko počne da uči pticu bilo čemu - počev od najčešćih stvari kao što je da dođe na prst ili olovku, da pogne glavu da se mazi, pa sve do najsloženijih - jeste da taj trening ne sme da traje duže od 15 minuta. Pri tom treba iskoristiti činjenicu da su ptice repetitivne, odnosno da vole da se iste stvari uvek odigravaju u određeno doba dana, kao i da, baš kao i sve druge životinje, posle obuke očekuju nagradu u vidu hrane, recimo, omiljenog voća ili poslastice - savetuje profesorka Resanović.

Putovanje kroz vreme

Na to koliko su ptice inteligentne, ukazuje i istraživanje britanskih naučnika sprovedeno na papagajima u divljini, kojim je utvrđeno da oni svojim mladuncima daju imena i istovremeno ih uče da prepoznaju imena svojih roditelja, sestara i braće. Ovi istraživači su zaključili da prepoznavanje putem glasa nije toliko genetsko koliko stečena društvena osobina papagaja. Osim toga, ukazali su i na to da osim papagaja, imena daju još samo ljudi, delfini i u nekoj meri kitovi. Očigledno je da ptice imaju izvanredan kognitivni kapacitet i da ispunjavaju kriterijume koji definišu inteligenciju: mogu da uočavaju povezanost uzroka i posledica, tj. primenjuju znanja u novim situacijama, maštaju i planiraju budućnost, a odlikuje ih i sposobnost mentalnog putovanja kroz vreme, koja im omogućava da vide sebe na osnovu prošlosti.

- Kada je reč o inteligenciji ptica uopšte, naučnici mnogo toga ne mogu da objasne. Naravno da su inteligencija ljudi i primata najbolje ispitane, pošto je tu i komunikacija na najvišem mogućem nivou. Ptica, generalno, ima veći mozak u odnosu na svoju telesnu masu kada se uporedi sa drugim životinjama. Mi pogrdno kažemo 'ptičiji mozak', ali ako bismo merili masu mozga primata i drugih sisara, uključujući tu pse i mačke, videli bismo da u poređenju sa telesnom masom, ptica ima razvijeniji mozak! Mozak ptica je u anatomskom smislu potpuno različit u odnosu na mozak sisara, a delovi iz kojih naučnici smatraju da proističe inteligencija nisu isti. Još uvek ne znamo gde se tačno u mozgu ptica nalaze centri za razvoj inteligencije, mada su poslednjih godina učinjeni pomaci zahvaljući kompjuterskim metodama i praćenju električnog potencijala mozga prilikom rešavanja određenih zadataka, tako da su istraživani neki regioni mozga koji bi mogli biti odgovorni za inteligenciju kod ptica'', ukazuje prof. dr Radmila Resanović.

Psihopatologija ptica

Odabir i kupovina ljubimca ne smeju biti prepušteni slučaju, savetuje sagovornica „Planete“. U tom smislu treba potražiti savet veterinara koji se bavi pticama i poznaje njihovu specifičnu psihologiju, proisteklu upravo iz inteligencije i društvenosti ptica. Kada je reč o kaveznim pticama, smatra se da svaka psihopatologija ptica po pravilu proistekne zbog neadekvatnog odnosa između vlasnika i ljubimca ili neprimerenih uslova ambijenta u kojem ptica živi. Reč je o teškim stanjima u koja spadaju agresivnost prema nekim ljudima ili rasturanje objekata dok je ptica na slobodi, kao i ekspresivna vokalizacija kada ptica krešti do iznemoglosti. Ipak, najčešći problem kada je reč o psihopatologiji ptica, predstavlja čupanje perja iz dosade, bunta, zanemarenosti i želje da se privuče pažnja. Sve to je važno što pre uočiti i sanirati, a ta sanacija ima svoj medicinski deo.

- U nekim situacijama mogu da se primene medikamenti, ali najčešće treba promeniti odnos prema ptici. Mora se videti u kakvim uslovima ona živi: često je reč o malim kavezima, neprekidnom boravku u kavezu, zanemarivanju ili izloženosti prevelikoj, odnosno premaloj količini svetla. Ima mnogo stvari koje mogu doprineti da ptica počne da ispoljava ekcesno ponašanje. Ali, da do svega toga ne bi došlo, veterinar specijalista za bolesti ptica će vas, pre svega, posavetovati koju pticu da nabavite, budući da nije isto gajiti malu tigricu ili kakadua kome treba mnogo više prostora. Posavetovaće i kako da pravilno postavite kavez, pošto će to pomoći da uspostavite kontakt. Kavez treba da se nalazi u visini vlasnikovih očiju; jer, ako je podignut gore, ptica će pokušati da dominira; ukoliko je postavljen nisko, neće biti u kontaktu s nama, pa će biti depresivna i patiće.

Na Katedri za bolesti kopitara, mesojeda, živine i divljači u svakom trenutku možete dobiti bilo koji savet u vezi sa kupovinom, negom ili zdravstvenom zaštitom vaše ptice, a u slučaju bolesti i kompletan medicinski tretman. Pošto se kod mnogih vrsta ženke i mužjaci ne razlikuju po spoljašnjim karakteristikama (uprkos tvrdnji mnogih odgajivača), na Fakultetu veterinarske medicine se putem DNK analize može odrediti pol ptice, što je posebno važno, naročito odgajivačima ptica - kaže prof. dr Radmila Resanović, specijalista za bolesti kaveznih ptica sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.

Dubravka Marić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"