TEMA BROJA -
Ljudi pod vodom
Pripremio: M. R.
Geologija/Rudarstvo
Okna ispod okeana
U potrazi za novim ležištima mineralnih sirovina čovek je već zaronio duboko ispod dna mora i okeana. Više nije vest da se istraživanja vrše na dubinama većim od 3.000 m. Iz godine u godinu ona se proširuju na nove oblasti, a arktički polarni krug je jedna od najprivlačnijih u poslednje vreme. Nafta i gas se duže vreme ne samo intenzivno istražuju, već i eksploatišu (Norveška, Velika Britanija). “Kada je o prvima reč, istraživanja će potrajati sve dok se ne omogući da tako dobijene sirovine budu isplative. Sve dok god imamo jeftine mineralne sirovine na površini Zemlje, njihova eksploatacija pod vodom će sačekati“, kaže dr Čedomir Beljić, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
Profesor Beljić ne veruje da će “klasični vid eksploatacije mineralnih sirovina u skorije vreme biti zamenjen, ali da će do toga jednog dana doći više je nego sigurno“. To je granica koja još nije osvojena. Tome se teži, i rudarstvo u tome ima šta da traži. Za sada, čovečanstvo još uvek čitavih 45 odsto struje dobija iz termoelektrana. Možemo samo zamilsiti, kada bi to nestalo, kakvi bi tektonski poremećaji nastali. Ugalj je još nezamenljiv i njegova proizvodnja se povećava, ili će se najverovatnije povećati do 2030.
No dan koji će sigurno doći, pre ili kasnije, valja dočekati spremno. I geolozi imaju pune ruke posla: da otkriju rezerve, da ih potvrde i potvrde da se one na ekonomičan način mogu iskopavati.
Dosta istražnih polja ima u Norveškoj. Kompanija “Neptun minerali” ( Neptune Minerals) za istraživanje podvodnih ležišta masivnih sulfida aktivna je u sedam zemalja zapadnog Pacifika ( Japan , Papua Nova Gvineja, Solomonska Ostrva, Vanuatu, Fidži, Tonga i Novi Zeland. Ruska istraživanja su uglavnom vezana za podvodna nalazišta nafte i prirodnog gasa ispod severnih ledenih prostranstava (Arktik, Ohotsko more). Kompanija „Ekson mobajl“ se zbog sankcija zapadnih zemalja prema Rusiji povukli iz zajedničkih poslova na Arktiku. U Hrvatskoj nafta bi vrlo brzo mogla da se vadi u Jadranu, istražna polja su već podeljena...
Pesak i dijamanti
Kada je o Srbiji reč, postoji mogućnost podvodnih istraživanja u rečnom toku Dunava kod Kovina na levoj, odnosno Kostolca, na desnoj obali. NIS je bio zainteresovan za ta istraživanja. Uglavnom su u pitanju rezerve lignita.
 - Mineralne sirovine sa morskog dna možemo podeliti na one koje se već eksploatišu i one koje su u fazi istraživanja mogućnosti eksploatacije - kaže dr Vladimir Simić, redovni profesor na Departmanu za ekonomsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Od mineralnih sirovina koje se već komercijalno eksploatišu su pesak i šljunak, dijamanti i nanosna ležišta kalaja, hroma, cirkona, titana i elemenata retkih zemalja. Njihov ekonomski značaj je osrednji do veliki, a uobičajena dubina sa koje se vadi je do 250 m ispod površine mora.
Soli se takođe dobijaju iz morske vode ali se to ne smatra za podvodnu eksploataciju jer je reč o priobalskim lagunama i plićacima, iz kojih se so skuplja već nekoliko milenijuma.
Eksploatacija peska i šljunka sa morskog dna otpočela je u poslednjih tridesetak godina zbog pooštrenih ekoloških i drugih propisa, ali i sve težeg pristupa njihovim kontinentalnim ležištima, pa i drobljenog kamena za agregat, pre svega u evropskim zemljama sa velikom gustinom stanovništva i lakim pristupom moru (Velika Britanija, Belgija, Holandija, Danska, Nemačka i Francuska proizvode godišnje značajnu količinu marinskih agregata).
Po tragu batimetrijskih podataka
- Mineralne sirovine koje se smatraju potencijalnim resursima metala su polimetalične nodule sa bakrom, kobaltom i niklom, zatim manganske nodule i kore sa bakrom, kobaltom i platinom, kao i hidrotermalna ležišta sulfida bakra, cinka, olova, srebra, zlata i kobalta. Procenjuje se da će ekonomski značaj ovih mineralnih sirovina biti umeren, a za hidrotermalna ležišta sulfida i veliki - navodi dr Simić - da sada ne govorimo o nafti i gasu, koji se već duže vreme intenzivno istražuju i eksploatišu ispod morske površine.
Kako to radi Neptun
Kompanija Neptun minerals je dobar primer kako se vrše podvodna istraživanja. Njeni stručnjaci tokom čitave godine sprovodi istraživačke kampanje s ciljem da se identifikuju i potvrde buduće zalihe rude, u skladu sa JORC (klasifikacija mineralnih zaliha).
Kompanija je usvojila fazni pristup istraživanju, od proučavanja literature do definisanja resursa.Za sve je potrebna i specijalna oprema: aparat za skupljanje batimetričkih podataka, oprema koja proizvodi akustičke signale od 12 do 30 KHz, podvodna autonomna vozila za hidrotermalna istraživanja, vozilo na daljinsko upravljanje koje uzima uzorke i vrši detaljna mapiranja, robotska bušilica (za bušenje resursa na morskom dnu) i dr.
Oprema koja proizvodi akustičke signale može dnevno da mapira između 1.000 i 2.000 km2, u rezoluciji adekvatnoj potrebama kompanije. Kod hidrotermalnih ispitivanja, lebdeći na visini 20 m iznad morskog dna, senzori beleže promene u hemijskom sastavu morske vode, koje zatim zahtevaju dalje analize. Ukoliko ima indicija da postoje površinske naslage sulfida (dimnjaka ili crnih pušača) vrši se izviđačko bušenje. Ukaže li ono na potpovršinske naslage sulfida, na scenu stupaju druge geofizičke tehnike (akustičko potpovršinsko profilisanje, magnetna ili elektromagnetna eksploracija).
Na osnovu evaluacije svih geoloških, hemijskih, metalurških i probnih podataka sastavlja se konačni izveštaj kojim su definisani geologija, prostiranje, obim i mineralizacija resursa.
U čitav projekt uključeni su i: Novozelandski nacionalni institut za vodu i atmosferska istraživanje ( New Zealand 's National Institute of Water and Atmospheric Research, NIWA) i australijski Kraljevski institut za tehnologiju u Melburnu (Royal Melbourne Institute of Technology) a kompanija sarađuje i sa Univerzitetom u Otavi na geološkim istraživanjima Solomonskih Ostrva. |
Podvodna istraživanja traju već nekoliko decenija. Britanska geološka služba je prva u svetu, polovinom šezdesetih godina prošlog veka, otpočela program kartiranja kontinentalnog šelfa Velike Britanije, počevši od priobalskih područja ka sve dubljem okeanu. Cilj istraživanja bio je proučavanje nacionalnih podmorskih resursa.
Metodika istraživanja ne razlikuje se u osnovi od one koja se primenjuje kod istraživanja mineralnih sirovina na površini zemlje, objašnjava prof. Vladimir Simić. Prvi korak je analiza literature i izbor lokacije za istraživanje i dobijanje prava na istraživanje. Drugi korak su prospekciona istraživanja koja se obično sprovode korišćenjem malih, brzih i ekonomski racionalnih plovila sa ciljem dobijanja batimetrijskih podataka, ali i prvih povratnih informacija i podvodnog profilisanja. Ovim istraživajima definišu se manji potencijalni prostori za detaljna istraživanja.
Preliminarna geološka istraživanja obuhvataju kartiranje pomoću autonomnih podmornica ili odgovarajuće opreme sa daljinskim upravljanjem, kao i prikupljanje uzoraka vode za geohemijska ispitivanja. Tek posle toga sledi detaljno kartiranje i uzorkovanje; a ako se otkriju crni dimnjaci sa masivnim sulfidima, izvodi se preliminarno bušenje, ističe ovaj profesor sa Departmana za ekonosku geologiju RGF. Ukoliko su rezultati pozitivni, nastavlja se sa geofizičkim ispitivanjima kao što su akustično profiliranje morskog dna i stena, magnetska i elektromagnetska ispitivanja.
Čije je dno?
- Detaljna istraživanja izdvojenih područja sa rudnom mineralizacijom - nastavlja naš sagovornik - sprovode se uglavnom primenom istražnog geološkog bušenja koristeći bušilice robote koje stoje na morskom dnu. U ovoj fazi se prikupljaju i svi podaci od značaja za zaštitu životne sredine. U finalnoj fazi istraživanja vrši se ocena svih rezultata geoloških istraživanja – geološke karakteristike područja, kvalitet rude, resursi i rezerve mineralne sirovine i procenjuju ekonomski efekti buduće eksploatacije.
Ali početak eksploatacije nije samo pitanje rudarstva već i pravne regulative, pomorskih zakona, čije su teritorijalne vode ispod kojih će se kopati ruda. Postoje i različita geološka tumačenja, kao u slučaju grebena koji se od kanadske istočne obale (poluoostrva Njufaundlend) proteže do Svernog pola. Ili drugi primer, greben ispod Ohotskog mora. Rusija je istakla svoje pravo na deo od 52.000 km2 ovog područja, čije je dno, smatra, produžetak ruskog kontinentalnog grebena. Prema procenama geologa, na tom delu Ohotskog mora ukupna količina pronađenih ugljovodonika premašuje milijardu tona.
Bitka za podvodni greben
Zbog sankcija Zapada iz zajedničkih poslova s ruskim partnerima na Arktiku, eksploataciji petroleja iz uljnih škriljaca i podvodnim istraživanjima nalazišta nafte, kao i poslovima na Kaspijskom jezeru, specijalizovane američke petrohemijske kompanije „Halibarton” i „Šlumberger”, “Bejker Hju” povukle su se još prošlog leta ili je njihova saradnja precizno ograničena. Ta nevoljna odluka američkih naftaša naterala je Rusiju, kako je u jednom tekstu ocenio Njujork tajms , da izađe sa planom ”rusifikacije” tehnologija koje će koristiti u nastojanju da dopre do naftnih izvora u ledenim dubinama Arktičkog okeana. Procenjuje se da nalazište na kome je istraživao “Ekson mobajl” sadrži 750 miliona barela rezervi petroleja.
S druge strane, kako je prošlog leta javio Bi-Bi-Si, Kanada radi na izradi mape morskog dna kako bi pokušala da proširi svoju teritoriju sve do Severnog pola. Početak misije organizovan je na Njufaundlendu kako bi se prikupili podaci sa obližnjeg grebena koji se proteže sve do Severnog pola. Kanada je dozvolu UN za istraživanje unutar granica Atlantskog okeana dobila decembra 2013. Rusija i Danska su takođe započele istraživanje na ovoj prostranoj lokaciji. Sve tri zemlje su u potrazi za naučnim dokazom da je greben o kome je reč zapravo podvodni produžetak njihove teritorije. Smatra se da je ova oblast neotkrivena naftna rezerva koja čuva 13% ukupne nafte na svetu i čak 30% prirodnog gasa. |
| |
Zato su neke zemlje, u prvom redu Velika Britanija, Australija i Republika Koreja, još od šezdesetih godina prošlog veka počele da donose zakone koji regulišu oblast geoloških istraživanja i eksploatacije sirovina na morskom dnu i priobalskim delovima.
Istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina ispod površine mora pridaje se velika pažnja i u EU, navodi prof. Vladimir Simić. Tako je u okviru programa “Horizont 2020” jedan od poziva SC5-11c-2015 bio fokusiran na Eksploataciju sa velikih dubina i/ili sa morskog dna ( Deep mining on continent and/or in sea-bed ). Evropski bord za mora (European Marine Board) u svojim materijalima posvećuje pažnju i mineralnim resursima iz mora i okeana, pre svega polimetaličnim nodulama, manganskim nodulama i masivnim sulfidima, kao i nafti i gasu.
M. R.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
