IZLOŽBE
Pripremila: Dubravka Marić
Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek, stvaraoci i vizionari
Jedina autobiografija, jedini portret...
Izložba „Nikola Tesla i Hjugo Gernsbek - saradnja dva velika stvaraoca i vizionara“, koja je priređena sredinom maja u Muzeju Nikole Tesle, prikazuje jedno od retkih poslovnih partnerstava u koje se upustio veliki pronalazač i naučnik. Zahvaljujući Hjugu Gernsbeku, čitaoci njegovog časopisa „Electrical Experimenter“ mogli su da iz pera Nikole Tesle lično, počev od februara 1919. putem šest nastavaka autobiografskog feljtona „Moji izumi“, saznaju ko je on zaista bio.
 Hjugo Gernsbek (1884-1967), osnivač prvog specijalizovanog SF časopisa „Amazing Stories“ (1926), bio je jedan od retkih savremenika Nikole Tesle koji ga je zaista razumeo. Bio je bukvalno očaran Teslom, a njegove ideje i ukupan doprinos smatrao je spasonosnim po ljudski rod. Baš kao i Tesla, i sam je bio useljenik u SAD i pronalazač.
''Gernsbek je bio rodonačelnik radija u Americi i ima 80 priznatih patenata! Osnovao je kompaniju za uvoz radio-delova jer je shvatio da toga tamo nema. Isto tako, vrlo brzo po dolasku u SAD, razumeo je da Amerikanci gotovo ništa ne znaju o radio-uređajima i elektronici, pa je 1908. osnovao svoj prvi časopis 'Modern Electrics'. Sve posle toga je istorija. Kroz ovu izložbu videćete na desetine časopisa posvećenih elektrotehnici, radiju, televiziji, naučnoj fantastici, čiji je Gernsbek rodonačelnik bio. Kažu da je uveo dva termina koja prepoznajemo u svakodnevici: prvi je 'televizija'. Drugi termin koji je Gernsbek postavio - 'scientification', kasnije se pretvorio u novi književni žanr, koji je nazvao Science Fiction (SF) ili naučna fantastika. Nećete naći čoveka u SAD, koji ne zna da najpoznatija godišnja nagrada za najbolja dela u naučnoj fantastici nosi njegovo ime 'Hugo'. Najkraće rečeno, da nije bilo Hjuga Gernsbeka, ne bismo znali kako je izgledalo Teslino detinjstvo, ili kako je došlo do magičnog otkrića obrtnog magnetnog polja u budimpeštanskom gradskom parku, ili kako bi izgledao Teslin toranj na Long Ajlendu da je bio završen, ili na koji način je Tesla došao na ideju da načini originalni model svog indukcionog motora kao svojevrsnu metaforu legende o Kolumbovom jajetu... Govorimo o jednom od retkih partnerstava koje je Tesla imao, zato što je najviše voleo da radi u osami svojih istraživačkih laboratorija'', istakao je na otvaranju Vladimir Jelenković, koautor izložbe.
Nezavršeni „izumi“
Prepiska povodom objavljivanja „Mojih izuma“ počinje pismima razmenjenim krajem 1918. i Teslinim prihvatanjem Gernsbekovih uslova. Ubrzo će doći do klasičnog nesporazuma na relaciji urednik-autor. Gernsbek je strogo pazio na rokove. Prezauzeti Tesla, sklon detaljnoj proveri slovoslagačkih grešaka, skoro uvek je probijao rokove za ispravku tekstova. Budući da je svaki mislio da je u pravu, poslednji nastavak feljtona objavljen je u jesen 1919. „Moji izumi“ nikada nisu završeni - iako je izdavač pokušavao da odobrovolji svog najcenjenijeg autora, Nikolu Teslu. |
Drugi koautor, grafički dizajner Zoran Jovanović Jus tom prilikom je rekao da je nastojao da likovno zanimljiv i izazovan materijal, nastao nekom sasvim drugačijom tehnologijom, u periodu između 1914. i 1919. kada je trajala saradnja dvojice velikih vizionara i stvaralaca, obradi diskretnim i elegantnim pristupom, kakav je taj materijal i zaslužio.
Najava Teslinog autobiografskog feljtona „Moji izumi“ u časopisu „Electrical Experimenter“, januara 1919. bila je ilustrovana jedinim portretom za koji je pristao da pozira. Reč je o 'Plavom poretretu', delu princeze i slikarke Vilme Ljvov-Parlagi, iz 1916. Zahvaljujući Gernsbeku, javnost je prvi put bila u prilici da vidi kako je izgledalo to umetničko delo, kasnije čuveno po naslovnoj strani američkog magazina 'Time', koji je ovim Teslinim portretom u julu 1931. godine obeležio njegov 75. rođendan. ''Čovek koji nam je mnogo pomogao da dođemo do brojnih fotografija i tako rekonstruišemo period Gernsbekovog mladalačkog života, kao i značajne aktivnosti koje je preduzimao u podsticanju radio-amaterizma i njegovog uvođenja u legalne tokove, jeste dr Endrju Bajer, unuk Hjuga Gernsbeka'', rekao je Vladimir Jelenković pre nego što je pročitao pismo koje je povodom ove izložbe napisao dr Bajer. On se tu dsetio detinjstva i dede koji je podstrekivao njegovu sklonost ka tehnici, a u čijoj kancelariji je sve do njegove smrti stajala Teslina posmrtna maska, načinjena na inicijativu upravo Hjuga Gernsbeka, dva dana nakon Tesline smrti.
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
