TEMA BROJA - Ljudi pod vodom

Pripremio: M. Rajković

Podvodna a rheologija

U ronilačkom skafanderu po Mediteranu

Keit Mekelroj (Keith Muckelroy, 1951-1980) u knjizi Pomorska arheologija ( Maritime Archaeology, 1978), kojom je postavio teorijske osnove podvodne arheologije, priča kako je pažnju ljubitelja klasične starine na početku XX veka privukla serija otkrića antičkih umetničkih predmeta u vodama Mediterana. Jedno se dogodilo kod ostrva Antikitera, između Krita i grčkog kopna, 1900, kada su lovci na sunđere na dubini od 60 m u vodi uočili mermerni stub i više statua. Među potonulim blagom, koje je prevoženo u Rim kao ratni plen posle Sulinih pobeda 86. godine p.n.e, nađena je impresivna kolekcija kipova i drevni mehanički računar. Sedam godina kasnije slično otkriće je usledilo u blizini tuniske obale, kod Madije. Pa u međuratnom periodu, u jezeru Nemi (Italija). Bili su to začeci arheologije pod vodom koja će tek sredinom veka naći mesto pod suncem.

Darko Kovačević

Da “najbogatiji muzej antikviteta”, kako je za dno Sredozemnog mora govorio istoričar umetnost Solomon Renak, tada “još nedokučiv”, istraživačima ipak postane dostupan, zaslužni su dvojica Francuza: mornar Žak-Iv Kusto ( Jacques-Ives Cousteau ) i inženjer Emil Ganjan ( Émile Gagnan ). Oni su 1943. patentirali samostalni sistem za ronjenje s komprimovanim vazduhom, aqualung. Iz ove tehničke inovacije, pet godina kasnije, rođena je nova arheološka disciplina - podvodna arheologija. Kusto je sa malobrojnim timom: Philippe Tailliez, Frédéric Dumas, Jean Alinat i scenarist Marcel Ichac, preduzeo čišćenje francuske korvete Élie Monnier na mediteranskoj obali, a zatim i iskopavanje olupina rimske galije potopljene kod Madije. Taije je u knjizi Plongées sans câble (1954) ovo opisao kao “kao prvi poduhvat pod morem koji je omogu ćavao istraživanje i rad na velikoj dubini, u atonomnom skafanderu”.

- Tim Žaka Kustoa je nastavio ispitivanje antičkih olupina u Mediteranu , ali je postalo očigledno da je neophodan stručan arheološki pristup . Tokom naredne decenije sve više klasičnih arheologa poč inje da roni , primenjujući klasičnu arheološku metodologiju na lokalitete koji su pod vodom i u priobalnim područijima - ka že Darko Kovačević, koji u Centru za pomorsku arheologiju i podvodnu kulturnu ba š tinu u Aleksandriji ( Alexandrian Centre for Maritime Archaeology & Underwater Cultural Heritage ) završava master studije, pod mentorstvom egipatskih arheologa dr Edama Halila (Khalil) i dr Muhameda Abdelmaguida.

Iskopavanja olupine stare oko 1200 godina pre Hrista , kod rta Galedonija u Turskoj , koja je vodio profesor Džordž Bas (George Bass) donela su konstituisanje strogih arheoloških standarda u podvodnim istraživanjima . Polovinom 60- tih ovi standardi su prvi put primenjeni u Britaniji , u okolini Hempšajra , tokom iskopavanja broda “Mary Rose” iz doba Tjudora koji je i dan - danas najveći podvodno - arheolo š ki projekat britanske arheologije .

Jedini aktivni srpski podvodni arheolog

Pomorska arheologija je prisutna na većini obala sveta. Najrazvijenija je na Mediteranu, u Americi, Britaniji, ali i u ostalim zemljama. U Hrvatskoj, na primer, istra ž ivanja su izvrsno organizovana i vođena, jer je Jadran bogomdano područje za ovu granu arheologije. Na Univerzitetu u Zadru osnovana je i katedra za podvodnu/pomorsku arheologiju. Ipak, najpoznatije katedre ove vrste su one u Sautemptonu (Vel. Britanija) i na univerzitetu Teksas A&M, SAD.

- Podvodna i promorska arheologija je relativno mlada, multidisciplinarna grana arheologije - ističe Kova čević . - Njena multidisciplinarnost se ogleda u korišćenju rezultata istraživanja drugih disciplina poput okeanologije, geologije i geofizike da bi se došlo do što konkretnije interpretacije. Njen razvoj posle Drugog svetskog rata prati tehnološki razvoj opreme koja omogućava autonoman boravak pod vodom.

Pored opreme za ronjenje,podvodni arheolozi koriste i klasičnu arheološku oprema za iskopavanje i dokumentaciju (metre, setove za crtanje i mapiranje, fotoaparate i kamere), ali i sofisticiranu elektronsku opremu za skeniranje morskog dna poput side-scan sonara, multibima, subbotom profilera i dr. “Istraživanja su zbog specifičnosti nekada prilično skupa i dugo traju zbog ograničenosti vremena koje arheolozi mogu da provedu pod vodom”, napominje naš sagovornik.

Darko Kovačević je jedini aktivni srpski podvodni arheolog i jedini sa srpskih prostora koji se time bavi u Egiptu. Posle osnovnih i master studija istorije na Univerzitetu u Novom Sadu, boravka na ostrvu Tasos i prijateljstva sa direktorom tamošnje francuske arheološke škole Tonijem Koželjem, te intenzivnih putovanja po zemljama Bliskog istoka, Kovačević je odlučio da spoji svoju ljubav prema moru i ronjenju, sa obrazovanjem iz istorije. Tako je rođena ideja da svoje usavršavanje nastavi u Aleksandriji, gde je Univerzitet iz Sautemptona osnovao sa egipatskim kolegama katedru za pomorsku arheologiju i zaštitu potopljenog kulturnog nasleđa. U ovom ga je podržala i ohrabrila pionir ove naučne discipline u nas, arheolog Gordana Karović.

Jedna arheološka kampanja

Danas u Aleksandrijie rade najveća imena podvodne arheologije u svetu: Žan-Iv Emperer (Jean-Ives Empereur), Frank Godio (Franck Goddio), Hari Dzalas (Harry Tzalas) Halil i dr Muhamed Abdelmaguid. Kovačević je imao čast da ga profesor Halil primi na master studije, a H. Dzalas uvrsti u svoj tim sa kojim je istraživao i iskopavao potopljeni deo grada gde je nekada stajao hram boginje Izide i Kleopatrin mauzolej.

- Hari Dzalas je aleksandrijski Grk, predsednik je Grčkog instituta za antičke i srednjovekovne aleksandrijske sudije (Hellenic Institute for Ancient and Medieval Alexandrian Studies) u Atini. Naš tim istražuje aleksandrijsko podmorije od rta Selsileh koji na istoku zatvara istočnu aleksandrijsku luku (gde je nekada bio Royal Palace quarter, uključujući Kleopatrin mauzolej i hram boginje Izide) do nekoliko desetina kilometara ka istoku, objašnjava Darko Kovačević. - Antička Aleksandrija je zbog zemljotresa i sleganja tla delimično potonula tako da je u samom gradu podvodna arheologija pratila sam razvoj discipline, a istraživanja i pronalasci se beleže još od početka XX veka. Kleopatrin mauozolej i Izidin hram su hipotetički lokaliteti, pronađen je samo građevinski materijal razbacan po morskom dnu. Najbitniji pronađeni deo je pilon za koji se veruje da je stajao na ulazu u hram boginje Izide.

Kako izgleda jedna arheološka kampanja u ovom gradu? Najpre, kaže, moraju da se prikupe sve administrativne dozvole nadležnih egipatskih institucija - Ministarstva za antikvitete, egipatske mornarice i lučke kapetanije. Organizacija opreme je drugi važan segment. Plan ronjenja mora da bude usklađen sa vremenskim prilikama. “Sa nama pod vodom rade naše drage kolege, inspektori za podvodnu arheologiju egipatskog Ministarstva za antikvitete i oficiri egipatske mornarice. Ukoliko radimo novu oblast u našoj regiji istraživanja, prve dane provodimo pretražujući morsko dno, fotografišući i mapirajući nalaze, a po završetku dokumentovanja neke od njih, uz dozvolu egipatskih vlasti, izvlačimo iz vode radi konzervacije, detaljnijeg proučavanja i prezentacje - priča ovaj mladi istraživač koji radi posao koji voli.

Nedostupna Sirija

Mnogo se početkom ovog veka pisalo o Heraklionu (egip. Thonis) gde iskopava F. Godio sa Evropskog institute za podvodnu arheologiju. Ovaj potonuli grad je otkriven početkom prošlog stoleća, kada je neki pilot tokom preleta primetio njegove ostatke pod vodom. Neki arheološki ostaci nalaženi su u priobalnom delu i ranije, ali se o tome uglavnom ćutalo, gotovo čitavo stoleće, sve dok u naše vreme Frank Godio nije dobio koncesiju za iskopavanje, kaže. Na tom prostoru, 25 km istočno od Aleksandrije, pod vodom su tri grada: Menutis, Kanopus i Heraklion. To su vrlo bogati lokaliteti na kojima će se raditi decenijama.

U okviru ličnog projekta “Uticaj arapske invazije na brodsku konstrukciju, luke i navigacione rute na Istočnom Mediteranu” ovaj ambiciozni podvodni arheolog je objedinio istraživanje obala Turske, Sirije, Libana, Izraela, Egipta i Kipra u ranom srednjem veku. Kovačevićev projekat je podržala fondacija Honor Frost (1917-2010), pionirke podvodne arheologije, rođene na Kipru, koja podržava razvoj pomorske arheologije na Istočnom Mediteranu.

- Pored same kompleksnosti discipline, u ovom delu Sredozemnog mora izazov za rad su i konstantne političke turbulencije. Trenutno najatraktivnije i najneistraženije sirijsko podmorje, kaže Kovačević, nedostupno je arheolozima zbog nemilih događaja u ovoj zemlji.

M. Rajković

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"