EGZOTIČNI NARODI
Pripremio: O. K.
Tokelanci
Raj na 11 km2
Atoli su vrsta koralnih grebena u obliku prstena. Koralna stelja, odnosno detritus je izumrli organski materijal koji gradi ostrva iznad grebena. Tri niza koralnih ostrvaca sačinjavaju područje zvano Tokelau.To su Atafu, Nukunonu i Fakaofo. Tokelau je u južnom delu Tihog okeana, u Polineziji. Ime potiče od polinežanske reči koja označava severni vetar. Ova sićušna teritorija ima oko 11 km2 i nema iole viših uzvišenja.
Prva naselja su nastala pre oko hiljadu godina. Do dolaska hrišćanstva, stanovništvo je obožavalo boga kojeg su zvali Tui Tokelau.
Evropljani su otkrili dva atola u 18. veku. Poslednji atol, Fakaofo je otkrila jedna ameri čka ekspedicija, 1835. godine. Francuski i engleski misionari su tokom 19. veka većinu stanovništva preveli na katolicizam, odnosno protestantizam.
Veliki udarac nanet je Tokelancima 1863. godine kada su gotovo svi mlađi i sredovečni muškarci odvedeni u ropstvo, odakle se velika većina nije vratila. Populacija se potom sporo obnavljala. Ipak, doseljavanje Evropljana, Amerikanaca i muškaraca iz drugih polinežanskih naroda koji su se ženili lokalnim devojkama omogućilo je da se ne ugasi život na tri atola.
Tokelau je od 1926. godine pod upravom Novog Zelanda. Lokalni seoski žitelji uživaju autonomiju koja im omogućava da imaju svoje zakone. Novi Zeland ima vrlo sužena ovlašćenja mada ekonomski izdržava atole pošto je Tokelau, formalno, teritorija te države. Danas ima samo oko 1400 stanovnika koji žive u tri sela.
Kuće bez vrata
Glavni seoski starešina se zove pulenuku a najznačajnija politička ličnost je faipule, što znači “vođa”. Faipule rukovodi jednom vrstom kabineta.
Tokelanski jezik je deo samoanske porodice jezika i ima status zvaničnog jezika. Vrlo je srodan tuvalskom, koji se govori na ostrvskoj državi Tuvalu. Koriste skraćenu verziju latiničnog pisma. Drugi zvanični jezik na Tokelau je engleski.
Više Tokelanaca živi u dijaspori nego u svojoj zemlji. Najviše ih je na Novom Zelandu ali ih ima i na Samoi. Jedini su narod na svojim koralnim ostrvima. Simbol i grb Tokelaua je drvena kutija u kojoj ribari čuvaju ulov a koju nazivaju tuluma.
Kuće su pravougaonog oblika sa jednom prostorijom. Bile su bez vrata i otvorene sa više strana. Sve do sedamdesetih godina prošlog veka upotrebljavano je isključivo lokalno drvo za njihovu izgradnju, sa specifičnim roletnama od lista kokosove palme. U novije vreme to se promenilo. I grade se kuće od betona, gvožđa i uvoznog drveta.Teži se da budu zatvorenije nego nekad.
U svojim kućama Tokelanci obično sede na ispletenim prostirkama od lišća kokosove palme i drugih ostrvskih biljaka. Na sličnim jednostavnim prostirkama i spavaju. U sklopu domaćinstva je i posebna kuhinja, odvojena od glavnih prostorija, koja se još uvek pravi od građevinskog materijala sa atola.
Prvi sa obnovljivom energijom
Glavne stavke u ishrani ovog naroda su riba i kokosovi orasi. Većinu drugih namirnica su prinuđeni da uvoze. Tokelau će uskoro biti prvi politički entitet na svetu koji će isključivo koristiti obnovljive izvore energije, i to prevashodno solarnu energiju.
U velikoj meri vlada rodovsko uređenje. O kućama brigu vode žene. Za to vreme muškarci su u polju i obrađuju zemlju. Svaki pripadnik roda dobija deo plodova i ima svoj udeo u vlasništvu nad zemljom. Većina Tokelanaca su članovi više rodovskih zajednica. To im je isplativo jer ima slučajeva da neki dobijaju proizvode sa imanja od četiri ili više zajednica.
Za manje prekršaje prestupnike javno ukore najstariji i najugledniji pripadnici zajednice. Postoje i lokalni seoski sudovi za ozbiljnije prestupe.
Skoro svi Tokelanci stupaju u brak. Vrlo je malo neženja u zrelijim godinama. Odnosi među rodovima utiču na odabir bračnih partnera i sputavaju lični izbor. Uglavnom, domaćinstva su organizovana tako da u njima žive muž i žena se roditeljama supruge.
Gaji se izuzetno poštovanje prema starijima a od mlađih se očekuje da budu pokorni. Vrlo su pitomo društvo i ispoljavanje agresije je veoma retko. Žene prave izuzetna umetnička dela u vlaknu a muškarci u drvetu. Imaju neku vrstu hora kojeg prati niz udaračkih instrumenata. Od instrumenata koje koriste najpoznatiji je dugi bubanj nazvan “pate”.
O. K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|