TEMA BROJA -
Ljudi pod vodom
Pripremio: Oliver Klajn
Daleki istok
“Grad lavova” ispod mora
Veštačko jezero Ćiandao se nalazi u blizini Handžoua, prestonice priobalne provincije Džeđang, na istoku Kine. Kroz ovu provinciju teče reka Ćiantang na kojoj je izgrađena hidroelektrana 1959. godine. Hiljade ostrva raštrkano je po jezeru stvorenom po okončanju gradnje hidroelektrane. Dolina je potopljena iste godine kada je pravljena hidroelektrana. U podno žju planine Vu ši je gradsko naselje nastalo u vreme Han dinastije koja je bila na tronu od 25. do 200. godine nove ere. Ime grada je Ši čeng može se prevesti kao „grad lavova“. Ova veličanstvena naseobina je pod vodom na dubini između 26 i 40 m. Svakog drugog vikenda ronioci iz Šangaja dolaze na jezero i istražuju potopljeni grad iz kojeg je, pedesetih godina prošlog veka, iseljeno gotovo trista hiljada ljudi.
 Kineska centralna televizija je početkom 2002. godine angažovala kompanije koje će sprovesti temeljeno istraživanje „Lavljeg grada“. Poslati su ronioci, instaliran je podvodni sonar. Nađene su spoljašnje gradske zidine u savršeno očuvanom stanju. Otkrivene su utvrđene, drevne četvrti i kvartovi koji su Kinezi zvali objedinjenim nazivom paifang . Zgrade uglavom predstavljaju tradicionalnu kinesku gradnju. Datiraju iz vremena dinastija Ming i Ćing, koja je vladala od poznog 14. do ranog 20. veka.
Na građevinama su bile ugravirane figure lavova, jelena, fenghuanga (azijska varijanta mitološke ptice feniks), ćilina (mitsko kinesko rogato biće za koje se verovalo da najavljuje dolazak ili smrt taoističkog mudraca ili velikog vladara). Na zidovima su bila i kineska slova koja su formirala natpise za koje se pretpostavlja da su odraz poštovanja predaka.
 Bilo je 5 kapija i 265 zasvođenih prolaza. Na samom lokalitetu temperatura vode je bila 8-10 stepeni.Površina pod vodom je oko 0,5 km2.
U budućnosti se planiraju ture podmornicom, što je prilično delikatan posao pošto se mora voditi računa da ne dođe do oštećenja podvodnog grada. Podmornica za ovu svrhu je već napravljena, a u planu je i izrada mapa ostataka naselja.
Pored “lavljeg grada” pod vodom je i niz manjih gradova i veliki broj sela bogatih obradivom zemljom. Voda omogućava da Ši čeng bude očuvan. Građevine nisu izložene oštećenjima od sunca, vetra i kiše. Čak ni predmeti od drveta nisu mnogo oštećeni i odolevaju zubu vremena. U kućama od cigle stepenice su uglavnom od drveta.
Podvodni hoteli
Gongđang je veliki poslovni i univerzitetski centar koji formalno pripada Šangaju. Tu se, na lokaciji nekadašnjeg kamenoloma, gradi hotel “Šimao vonderlend interkontinental”. Tim kineskih i britanskih arhitekata osmislio je ekološki zahvalan projekat, sa veštačkim jezerom. Iz jezera će biti korišćena geotermalna energija za grejanje hotela. Dva sprata će biti ispod vode. Na nižem će biti centar za vodene sportove i podvodni restoran. U podvodnom delu će biti i ogroman akvarijum sa zidovima od stakla.
Ruski stručnjaci su dizajnirali plutajući hotel koji je u stanju da izdrži velike poplave. U prestonici južne provincije Hunan, Čangši, takav hotel je izgrađen za samo šest dana! Ima petnaest spratova. Temelji su postajali od ranije. Ima solarne ploče za energiju i mehanizam za sakupljanje kišnice za vodu. Plastični sloj koji se sam prečišćava, uz čelične kablove i drvene segmente, formira građevinu u obliku kupole.
U stanju je da izdrži ječe zemljotrese a ispod vode su akumulatori i rezervoari za vodu. Centralni deo povezuje solarnu i energiju vetra sa termalnom energijom ispod.
Vozovi po vodom
Mada zvuči kao naučna fantastika, Kinezi planiraju gradnju podvodne železnice od Pekinga do Amerike. To će biti pruga kojom će se vozovi kretati prosečnom brzinom od 350 km/h. Iza projekta stoje stručnjaci Kineske akademije za inženjerstvo koja je vladino telo i postoji više od dve decenije.
 Početna stanica će biti na severoistoku Kine. Potom će proći kroz Sibir. Posebnu atrakciju predstavlja podvodni tunel ispod Beringovog moreuza čija bi dužina bila 200 km. Kada se prođe taj tunel, dalje bi se išlo kroz Aljasku i Kanadu do kontinentalnog dela SAD.
Kinezi već dugo pregovaraju sa Rusijom o železnici koja bi prevaljivala 13.000 km, što je za tri hiljade kilometara duže od Transibirske železnice koja je trenutno najduža na svetu. Ovo ogromno rastojanje bi se prešlo za samo dva dana.
Tunel ispod Beringovog moreuza bi bio najveći podvodni tunel na svetu, četiri puta duži od onog ispod Lamanša. Kina bi finansirala i izgradila sve što je potrebno jer na isti način želi da se poveže i sa Londonom. Podvodni tunel Kinezi planiraju i u Tajvanskom moreuzu. On bi povezivao niz ostrvaca kineskog okruga Pingtan, koja pripadaju jugoistočnoj Fuđen provinciji, sa gradom Šinču na severu države Tajvan. Tunel će biti dugačak 150 km.
Zasad nisu rešene sve tehničke teškoće da bi se gradnja sprovela u delo. Problem predstavljaju i veliki troškovi koje projekat iziskuje a i odsustvo entuzijazma sa tajvanske strane. Tajvanci strahuju da bi Kina mogla da iskoristi tunel ispod mora u vojne svrhe.
U naredne dve do tri decenije kineske vlasti nameravaju da izgrade još četiri velika podvodna tunela u raznim delovima zemlje. Posebno se izdvaja onaj koji treba da ide ispod Bohajskog zaliva. Išao bi od Dalijena, u provinciji Liaoning, do grada Jantai na suprotnoj obali u provinciji Šandong. Imao bi 123 km od čega 90 km ispod vode, tj. bio bi duži od dva trenutno najveća podvodna tunela u svetu zajedno. Kroz njega bi prolazili vozovi natovareni automobilima. Danas je trajektu potrebno osam sati da doplovi do Jantaija - a tunelom će se moći za 40 minuta. Očekuje se da radovi počnu sledeće godine. Verovatno će trajati desetak godina.
U Fuđen provinciji je velegrad Sjamen. Tu je, pre pet godina, otvoren prvi tunel ispod mora u Kini. Ispod vode je 6 km, a ukupna dužina je oko devet. To je “najtanji” tunel u svetu u svojoj kategoriji pošto je širok tek nešto manje od 6 m. Najveća dubina kroz koju prolazi je oko 70 m.
Podmornice
 Ostrvo Hainan predstavlja najjužniji deo Kine. U blizini se, pod zemljom, nalazi baza nuklearnih podmornica “Julin”.
Prva atomska podmornica sa balističkim raketama ikada napravljena u Aziji je tip 092 . Nastala je 1981. godine. Potom je šest godina dorađivana i isprobavana. U morske dubine puštena je 1987. Do danas, ovaj tip podmornice je veoma uznapredovao. Veoma je tiha, crne je boje, koristi balističku raketu julang-1 . Zasad je izrađena samo jedna podmornica ovog tipa. Dužina joj je 120 m a širina
10. Ima jedan nuklearni reaktor i dve parne turbine. Kreće se brzinom od 22 čvora.
Ova podmornica je donekle zastarela pa otud potreba za novim modelom. Tip 094 duži je od svog starijeg pandana. Zna se da je ta podmornica pravljena u brodogradilištu “Bohai” u luci Huludao.
Najraniji satelitski snimci tipa 094 potiču iz 2006. Dosad je proizvedeno pet ovakvih podmornica od čega se upotrebljavaju četiri. Nose novu generaciju nuklearnih balističkih raketa julang-2, prvi put isprobanih pre šest godina, kada su uspešno lansirane sa podmornice.
Plovi brzinom od preko 26 čvorova. Dugačka je 135 m a široka 12,5 m.
Trenutno se gradi tip 096 , nova generacija podmornica sa balističkim raketama. Biće u stanju da ponese ukupno 24 balističke rakete.
Jednostavniji tipovi kineskih atomskih podmornica (091, 093 i 095) se modernizuju dok se nedostaci otklanjaju. Borave uglavnom u kineskim vodama pošto je, sredinom devedestih godina prošlog veka, tip 091 izazvao incident prateći američki nosač aviona, a nedavno su i Japanci imali sličnih problema sa ovom podmornicom. Kina se inače smatra za drugu najjaču silu na svetu kada je reč o podmornicama.
Od dizel-električnih podmornica najstarija je tip 035 . U velikoj meri zasniva se na jednom starom sovjetskom modelu koji je vremenom znatno usavršen. Devedesetih godina prošlog veka napravljeno ih je čak dvanaest a početkom milenijuma još nekoliko. U stanju su da lansiraju krstareće rakete na zemlju. Dugačka je oko 75 m a široka 8,5 m. Glavno oružje te podmornice je torpedo a ima sonar srednje frekvencije.
Tip 039A je prva kineska AIP podmornica, što znači da ovo plovilo može da funkcioniše bez kiseonika iz atmosfere. Pravi se od 2006.
|
Potonuli brodovi
Džunka je kineski jedrenjak koji je svoj puni razvoj dostigao u vreme Song dinastije (960-1279. godine). Brod “Tek sing” (prevedeno: “istinska zvezda“) bio je velika džunka. Dugačak 50m a širok 10 m, težio je 1000 t. Plovio je iz današnjeg Sjamena, u Fuđijanu, u Džakartu, prestonicu Indonezije. Na brodu je bilo oko 1600 kineskih imigranata i dosta proizvoda od porculana. Nestrpljivost kapetana koji je želeo da ide prečicom dovela je do potonuća broda blizu Sumatre. Nasukali su se na greben, 1822. godine.
Tek 170 godina kasnije jedan engleski moreplovac otkrio je olupinu “Tek singa”. Velika količina kineskog porculana je preuzeta i kasnije prodata na licitaciji u Nemačkoj. Leševi nisu dirani jer se
to kosilo sa verovanjima posade modernog broda koji je pronašao olupinu.
U najvećoj pomorskoj bici u Prvom kinesko-japanskom ratu potopljena je oklopna krstarica “Jingjuan”. To se desilo septembra 1894. godine u bici na reci Jalu. Četiri japanske krstarice više od sata su zasipali vatrom kineski brod koji je ubrzo potonuo. Od 270 ljudi samo 7 se spaslo.
U istoj bici zapalila se i oklopna krstarica “Laijuan”. I pored ogromne štete koju je kineski ratni brod pretrpeo, uspeo je da se nekako domogne pomorske baze kod Dalijana. Međutim, početkom naredne godine, u bici kod Veihaveija, Japanci su potopili i “Laijuan”. Tada je 170 boraca izgubilo život. “Hsin ju” je bio transportni brod težak više od 1600 t, dovršen 1889. godine. Koristila ga je kineska armija. Na plovidbi za grad Fudžou, upao je aprila 1916. godine u gustu maglu. Sudario se sa krstaricom kineske vojske i potonuo. Više od 1000 ljudi se udavilo. Preživelo je samo tridesetak kineskih vojnika i mornara uz jednog stranog inženjera.
Putnički parobrod “Kiangja” je eksplodirao 1948. godine. Na brodu su bile izbeglice. Po svemu sudeći brod je naleteo na japansku minu. Veruje se da je bilo više hiljada mrtvih budući da je na brodu bilo bar znatno više ljudi od kapaciteta plovila.
Trgovački brod “Nanhai” potonuo je u 12. ili 13. veku (pronašli su ga engleski ronioci 1987). Do nesreće je došlo usled olujnih talasa kod južne kineske obale. “Nanhai” je najveći brod svoje vrste ikada pronađen. I tu je bilo dosta porculana ali i novčića iz perioda Song dinastije, srebrnih šipki i drugih izuzetno vrednih predmeta. Kinezi od 2007. godine čuvaju olupinu ovog broda u velikom bazenu sa morskom vodom a posetioci mogu da vide restauraciju tog broda.
|
Jonaguni i čudesna spirala budućnosti
 Jonaguni je ostrvo u arhipelagu Jaejama. To je najzapadnije naseljeno ostrvo Japana. Na tom mestu su osamdesetih godina prošlog veka u moru uočeni građevinski objekti. Zatim su dovedeni stručnjaci sa obližnjeg univerziteta. I - pronađena je podvodna formacija kasnije nazvana Jonaguni spomenik. Sastoji se od stena iz ranog miocena. Reč je o pravougaonoj tvorevini visine 27 m. Vrh Jonaguni spomenika je na dubini od 5 m. Odlikuju ga kameni zid visine 10 m, jedna stena u obliku latiničnog slova L, platforma u obliku zvezde i kameni stub visine 7 m.
Mišljenja među stručnjacima su podeljena po pitanju da li je čovek stvorio Jonaguni spomenik ili je to prirodna tvorevina. Pravi uglovi i oštre ivice ukazuju na delo ljudskih ruku. Čak i među onima koji veruju da je Jonaguni spomenik geološka formacija ima mišljenja da je to kasnije modifikovano ljudskim delovanjem.
Jedna tokijska građevinska kompanija osmislila je izuzetan futuristički projekat: podvodni grad spiralnog oblika. Reč je o naselju spiralnog oblika koje će imati oko 5000 stanovnika. Protezaće se do dubine od oko 4,5 km.
Sastojaće se iz tri celine. Na vrhu ispod površine biće džinovska sfera prečnika 500 m. U sferi će biti smešteni hoteli, stambeni i poslovni objekti. Na naseljenu sferu se nadovezuje ogromna spirala koja se pruža do dna, gde je luka za podmornice. Na dnu su i postrojenja koja, uz pomoć mikroorganizama, pretvaraju ugljen-dioksid u metan i tako stvaraju neophodnu energiju za naselje. U spirali su i generatori za termalnu energiju iz morske vode. Sve će biti završeno za petnaest godina
. |
Japanski podvodni tuneli
Sto metara ispod morskog dna pruža se tunel “Seikan” koji povezuje dva najveća japanska ostrva Honšu i Hokaido. Reč je o železničkom tunelu dugom 23 km, što predstavlja oko polovine ukupne dužine.
Iako se ideja o njegovoj izgradnji javila 1912. godine, do gradnje je došlo osam decenija kasnije. “Seikan” je otvoren 1988, posle sedamnaest godina teškog i složenog rada tokom kojeg je bilo i ljudskih žrtava.
U planu je i izgradnja podvodnog tunela između Japana i Južne Koreje. Namera da se na ovaj način povežu te dve azijske države prvi put je iskazana pre gotovo sto godina. Pre šest godina je formiran zajednički tim stručnjaka koji radi na projektovanju. Biće dugačak 200 km i prolaziće ispod Korejskog moreuza.
|
Japanske podmornice
Prve podmornice Japanci su nabavili iz SAD, za potrebe rata sa Rusijom, 1904-1905. Rat je okončan pre nego što su upotrebljene.
 U gradu Kobeu su, 1906-1920. pravljene podmornice tip 6 . To su bile japanske varijante američkih plovila toga vremena koje su se dosta razlikovale od originala. Tip 6 je potonuo na nevelikoj dubini 1910, a posada se podavila. Ostaci podmornice su izvađeni kasnije i danas se čuvaju u gradu Kure.
Kao ratnu odštetu, Japan je krajem Prvog svetskog rata dobio 9 nemačkih podmornica. U Drugom
svetskom ratu Japanci su imali patuljaste podmornice tip A kohioteki . U poznijoj fazi rata su pravljeni takođe patuljasti modeli, sa dva torpeda i dvočlanom posadom. Japan se predao nego što je mogao da ih iskoristi u borbi.
Posebno složene podmornice su bile one iz I-201 klase, druge najbrže u čitavom ratnom sukobu. Samo su Nemci imali brži model.
Najveća podmornica u Drugom svetskom ratu bila je I-400 klasa sentoku . U bici kod Midveja protiv Amerikanaca 1942. godine jedna od ovih podmornica potapila je dva američka ratna broda.
Najbrojnije su bile B1 podmornice, njih ukupno 20. Nosile su hidroavion, bile su vrlo brze i imale su dalek domet. Jedna iz ove klase doplovila je do Kalifornije, 1942. godine. Neke od ovih podmornica su upotrebljavane za transport strateških materijala ka Nemcima i Italijanima.
U arsenalu japanske mornarice podmornice “ sorju ” su od 2009. godine. Reč je o napadačkim dizelsko-električnim podmornicama. Do sada ih je završeno 7 a planira se 11. Imaju AIP tehnologiju. Veruje se da će kod novijih modela i to biti zamenjeno litijumsko-jonskim baterijama. Dužina “ sorju ” prodmornica je oko 84 m a širina 8,5m.
|
Potonuli brodovi zemlje izazećeg sunca
Krstarica “Čišima” je služila za izviđanje i prenošenje poruka. U novembru 1892. sudarila se sa jednim britanskim trgovačkim brodom kod ostrva Šikoku. Tada se utopilo 75 mornara. Jedan od topova sa “Čišime” čuva se na groblju u Tokiju.
Japanski bojni brod “Aki” potopljen je 1924. godine. Bio je dugačak 150 m i imao posadu od preko 900 ljudi. Kuriozitet predstavlja činjenica da “Aki” nije uništen u nesreći ili u pomorskoj bici već po odredbama Vašingtonskog pomorskog sporazuma, početkom dvadesetih godina prošlog veka, koji je imao za cilj da se zaustavi trka u naoružanju. Potopljene je septembra 1924. godine u tokijskom zalivu. Sličnu sudbinu je doživeo i brod “Čijoda” koji se borio u čak tri rata. I on je planski potopljen 1927. tokom vežbi blizu Hirošime. |
|
Oliver Klajn
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
