SUMMARY

Planeta No 82
ENGLISH Summary

TEMA BROJA

Električni automobil – Istorija

Tegoban početak

Predstavljeni prvi put pre više od 100 godina, električni automobili su danas sve popularniji zbog istih razloga koji su ih i tada činili popularnim. Bez obzira da li se radi o hibridnom autu, hibridnom vozilu koje se može puniti na struju, ili isključivo električnom automobilu, potražnja za vozilima na električni pogon će i dalje rasti jer njihove cene padaju,a potrošači gledaju da uštede novac za gorivo.

TEMA BROJA

Električni automobil – Najčešća pitanja

Kako se puni električni auto?

U smislu cene vozila pri kupovini, električni automobili su očigledno još uvek skuplji od konvencionalnih vozila - mada se kompanije kao što su „Renault” i „Nissan” snalaze s rešenjima koja kupcima nude da bateriju uzmu na lizing.

Električna energija je svakako jeftinija od benzina ili dizela. Put od 160 km u električnom automobili koštati 3-4 funte u zavisnosti od cena struje, u poređenju sa 15 funti u vozilu na benzin.

TEMA BROJA

Električna vozila – kamioni

Zlatna koka ili…

Nedavno predstavljen „Tesla” kamion mogao bi da bude usmeren na segment tržišta koji će najverovatnije biti najsporiji kada je reč o prelasku na električni pogon. „Buduća politika promene teretnih vozila, što podrazumeva manju emisiju štetnih gasova, mogla bi da utiče na ovaj model”, navodi se u jednoj američkoj analizi. „Ograničenja u ceni, opsegu i kapacitetu tereta ukazuju na to da je to tržište, kada je reč o dugim putanjama, možda poslednje obuhvaćeno električnim kamionima.

TEMA BROJA

Električni automobil – Već sada jeftinije

U poređenju sa...

Već sada je jeftinije posedovati i voziti električni automobil nego onaj koji troši benzin ili dizel, pokazuje jedno nedavno obavljeno istraživanje struč- njaka iz Lidsa, Velika Britanija. Manji troškovi su ključni faktor brzog rasta prodaje električnih automobila, ističe se. Trenutno se to dešava delimično i zbog podrške od strane državne politike; međutim, očekuje se da, za nekoliko godina, električni automobili postanu najjeftinije rešenje i bez vladinih subvencija. Istraživači su analizirali ukupne troškove korišćenja takvog automobila u četverogodišnjem periodu, uključujući pad cena pri kupovini, cene goriva i iznose osiguranja, poreza i održavanja.

TEMA BROJA

Električni automobil

Trošiti do 80%

Punjenje električnih automobila se veoma razlikuje od punjenja rezervoara benzinom. Sve u svemu, daleko je zgodnije i udobnije puniti električni auto - stignete svojoj kući, za par sekundi uključite punjenje, nastavite sa dnevnim i noćnim aktivnostima i ponovo upotrebite par sekundi da auto isključite iz struje kada ste spremni da ga ponovo vozite. Međutim, okolnosti se razlikuju i punjenje na javnom mestu je „sasvim drugačiji par cipela“. Stoga evo vodnog vodiča za punjenje električnih automobila.

TEMA BROJA

Električni automobil

Više akumulatorskih stanica nego pumpi

Kineske vlasti koriste termin “nova energetska vozila”. Do prošle godine, prodato je više od pola miliona električnih automobile, od čega je većina domaće proizvodnje. Vlada u Pekingu donirala je 15 milijardi dolara najvećim kompanijama u zemlji koje se bave baterijama i automobilima. Pokreće se proizvodnja takvih vozila u dvadesetak kineskih gradova pošto gotovo 70 procenata zagađenja u velikim gradovima najmnogoljudnije države na svetu otpada na zagađenja koja prave klasični automobili! Zato je Kina danas najveće tržište električ- nih vozila na svetu, sa više od trećine prodatih automobila na globalnom nivou.

MEDICA 2017

Sajam MEDICA

I digitalizacijom do zdravlja

Na sajmu MEDICA 2017, posetioci su mogli da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u sledećim oblastima: elektromedicina i medicinska tehnika, laboratorijska tehnika, dijagnostika, fizioterapija/ortopedska tehnika, pribor i potroš- ni materijal za praksu i bolnice, informaciona i komunikaciona tehnika, facility management, tekstilna roba, tehnika za opremu medicinskih ustanova, medicinske usluge i izdavačka delatnost. „Kao značajno mesto susreta proizvođača i korisnika medicinske opreme, Medica i Compamed oduvek su bili od najvećeg međunarodnog značaja i kao takvi uvek potrebni i korisni.

MEDICINA

Prof. dr Miroslav Granić

Rak dojke

Redovni pregledi - najbolja preventiva

Karcinom dojke je, globalno, drugi po učestalosti maligni tumor, i najučestaliji je maligni tumor među ženama. Štaviše, njegova učestalost je u porastu, posebno u najrazvijenijim zemljama sveta, gde je i najzastupljeniji. Sve češće se javlja i među ženama mlađim od 50 godina, što je ranije bila mnogo ređa pojava, a ono što posebno zabrinjava je podatak da žene mlađe od 40 godina oboljevaju čak tri puta češće nego što je to bio slučaj pre deset godina. Dobra vest je, međutim, da istovremeno raste i stopa preživljavanja, uglavnom zahvaljujući masovnim mamografskim skrininzima zdravih žena u kojima se novi slučajevi oboljevanja otkrivaju u ranoj fazi i omogućavaju blagovremeno lečenje i bolju prognozu bolesti.

MEDICINA

Prof. dr Mirjana Šumarac – Dumanović

Sindrom policističnih jajnika

Hormonska neravnoteža sa višestrukim posledicama

Najučestaliji endokrini (hormonski) poremećaj među ženama u reproduktivnom dobu - sindrom policističnih jajnika (Polycystic ovary syndrome - PCOS) - istovremeno je i jedna od najkontroverznijih tema u oblasti reproduktivne medicine. Ni danas nema jedinstvene međunarodno prihvaćene definicije ovog kompleksnog stanja, nejasno je šta ga uzrokuje, a već dve decenije se raspravlja i o jedinstvenom setu kriterijuma za njegovo dijagnostikovanje. Sve je to odraz složenosti i heterogenosti ovog sindroma za koji je karakterističan hormonski disbalans u obliku viška muških hormona - hiperandrogenizam remeti funkciju jajnika i može da dovede do neplodnosti, klinički se manifestuje i kozmetskim problemima kao što su hirzutizam (maljavost) i akne, ali može da ima i metaboličke komplikacije u obliku gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih problema i pojedinih karcinoma (karcinom endometrijuma).

MEDICINA

Prim. dr sc med. Dejan Ilinčić

Endokrina hirurgija

Minimalno invazivna operacija štitaste žlezde

Hirurgija štitaste žlezde je tokom proteklog veka prelazila put od vrlo opasne hirurške intervenicije praćene nizom velikih komplikacija do operacije koja je sasvim bezbedna i terapijski efikasna. Pri tom, štitasta žlezda je zbog svog anatomskog položaja relativno nepodesna za endoskopske (laparoskopske) operacije, te je u takvim okolnostima endokrina hirurgija dosta kasnila sa uključivanjem u trend minimalno invazivne hirurgije koji druge grane medicine prate već decenijama. Ipak, poslednjih godina se u hirurškom lečenju štitaste žlezde koristi hibridna tehnika, razvijena krajem devedesetih godina prošlog veka, minimalno invazivna video-asistirana tiroidektomija (MIVAT), koja omogućava da se tiroidektomija izvodi u jednodnevnoj hirurgiji.

MEDICINA

DERMATOLOGIJA

Nada za lečenje atopijskog dermatitisa

Protein koji štiti fetus tokom trudnoće, HLA-G1, pokazuje visok potencijal za lečenje atopijskog dermatitisa i drugih srodnih bolesti. Humani leukocitni antigen (HLA)-G je protein koji reaguje sa specifičnim ćelijskim receptorima i inhibira imunološke reakcije, a poznat je po svojoj ulozi u zaštiti fetusa od napada imunološkog sistema majke. Tim istraživača sa Univerziteta Hokaido u Japanu uspešno ga je koristio za lečenje miševa sa izazvanim atopijskim dermatitisom. Atopijski dermatitis je hronični oblik ekcema koji se obično sreće u razvijenim zemljama, posebno kod dece. Prema članku objavljenom u časopisu International Immunopharmacology, istraživači su za indukovanje bolesti kod eksperimentalnih miševa koristili ekstrakt običnih prašinskih grinja, poznatog alergena za atopijski dermatitis.

MEDICINA

IMUNOLOGIJA

Imune ćelije za terapiju alergija

Nedavno otkriven mehanizam funkcionisanja imunih ćelija mogao bi da bude od velike koristi za razvoj novih terapija u lečenju alergija i infekcija. Prema istraživanju Univerziteta Kornel (SAD), regulatorne ćelije tipa 1 (Tr1) jesu vrsta imunih ćelija koje pomažu u suzbijanju imunoloških odgovora, uključujući upalu i oštećenje tkiva, mada je o njihovom razvoju i funkciji poznato vrlo malo detalja. Studija je sprovedena i na miševima i na ljudima, a prema časopisu Nature Communications u kome je objavljena, enzim pod imenom ITK igra ključnu ulogu u razvoju Tr1 ćelija tokom imunog odgovora. Taj enzim je za istraživače polazna tačka za manipulaciju Tr1 ćelijama, kako bi ih prilagodili za lečenje alergija ili blokirali s ciljem da leče virusne i bakterijske infekcije. Što više bude razjašnjeno kako se ove ćelije razvijaju, i koje signale i puteve koriste, to pre će se otvarati mogućnosti za nove manipulacije Tr1 ćelijama, kažu autori studije

MEDICINA

MENTALNO ZDRAVLJE

Novi neuroni u dve regije mozga

Poznato je da mozak odraslih osoba ipak ima sposobnost neurogeneze - stvaranja novih moždanih ćelija - ali sada je otkriveno da one nastaju i u amigdali, moždanoj regiji značajnoj za obradu emotivnih sećanja. Ovo otkriće Univerziteta u Kvinslendu (Australija) moglo bi da pomogne u razvoju novih terapija za lečenje anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), i veliki je pomak u razumevanju sposobnosti mozga da se prilagodi i regeneriše.

VESTI IZ MEDICINE

NEUROLOGIJA

Srce čuva mozak

Zdravlje srca u srednjoj životnoj dobi svedoči o riziku za razvoj demencije u starosti, nalaz je 25-godišnje studije Univerziteta Džonz Hopkins (Baltimor, SAD). Osobe srednjih godina koje puše, imaju dijabetes ili hipertenziju, pod većim su rizikom za razvoj demencije. Štaviše, kod dijabetičara je rizik gotovo isti kao i kod osoba sa APOE-e4 genom, poznatim genetskim faktorom rizika za Alchajmerovu bolest. Tokom studije ARIC (Atherosclerosis Risk in Communities ) koja je od 1989. godine pratila 15.800 učesnika, periodično ih podvrgavajući sistematskim pregledima, uključujući i kognitivne i testove pamćenja, demencija je dijagnostikovana kod oko 1.500 njih.

VESTI IZ MEDICINE

BAKTERIOLOGIJA

Probioticima protiv multiple skleroze?

Ljudska utroba je dom velikog broja mikroorganizama. Smatra se da u njoj ima bakterija isto koliko i telesnih ćelija, i korak po korak se otkriva od kakvog su značaja za ljudsko zdravlje ili razvoj bolesti. Istraživači američke Mejo klinike otkrili su jednu bakteriju koja ima potencijal da leči autoimune bolesti, uključujući i multiplu sklerozu (MS). Ovu bolest karakteriše inflamatorni imuni napad na mijelin, pa su se istraživači potražili odgovor na pitanje da li promena mikrobioma može da utiče na progresiju bolesti.

SAOBRAĆAJ

mrs Jozef Baruhović

Železnice

Od drvenog točka do voza bez točkova

Razvoj železničkog saobraćaja bio je dvostruk: pronalasci i inovacije u industriji ugrađivale su se u železnicu i, obratno, železnica je postavljala zahteve industriji koja je potom razvijala nove tenhologije i pronalaske ugrađivala u”donji” i „gornji stroj” (donji stroj čine pruge i fiksni pružni objekti, a gornji stroj čine pokretna prevozna sredstva, lokomotive, vagoni…). Železnički saobraćaj imao je uticaja na sve oblasti ljudskog delovanja: na trgovinu, masovni prevoz putnika i razmenu dobara, poljoprivredu, razvoj zaostalih krajeva sveta, širenje velikih gradova, dovođenje radnika na rad, razmenu i protok stanovništva, strategiju ratovanja i vojnih aktivnosti… 

GALICIJANCI

O. Klajn

EGZOTIČNI NARODI

Kelti u Španiji

U antičkom Rimu, ova provincija obuhvatala je veliki deo današnjeg severozapadnog Portugala i severne Španije. Pleme Galeka koje je naseljavalo tu provinciju govorilo je jednom vrstom protokeltskog jezika. Zna se da su članovi pomenutog plemena učestvovali u Luzitanskom ratu, koji su plemena sa Iberijskog poluostrva vodila protiv Rimljana, od 155. do 139. godine pne. Tom prilikom su pretrpela značajne gubitke.

Nakon teških borbi, pokorio ih je rimski vojskovođa i konzul Decim Junije Brut. Vremenom je veći broj različitih keltskih plemena na tom području dobilo naziv Galeci. Od tih plemena potiču današnji Galicijanci. Područje Galicije je među prvima objedinilo germansko pleme Svevi, koje je tu stvorilo posebnu kraljevinu, u 5. veku. Kada su španski vladari Ferdinand i Izabela brakom objedinili svoje države, Kastilju i Aragon u 15. veku, Galicija je ostala na periferiji zbivanja tako da je stanovništvo bilo prilično siromašno, a neretko i gladno. 

IŠČEZLE VRSTE

O. K.

Pulmonoscorpius

Močvarni džin pun otrova

 kropije spadaju u paukolike zglavkare. Odlikuju ih osam nogu, rep nagnut ka napred sa otrovnom žaokom na kraju, dugi nastavci koji se završavaju organskom tvorevinom koja ima oblik klešta, srednji deo tela (mezozoma) i glaveno-grudni region (prozoma). U to davno doba živeo je predstavnik ove životinje Pulmonoscorpius kirktonensis čiji se taksonomski naziv može prevesti kao: plućna ili dišuća škorpija. Bio je deo familije Centromachidae. Dostizao je veličinu do 70 cm, od glave do vrha pozadine repa. To znači da je to druga najveća škorpija svih vremena, posle jedne vrste koja je postojala u siluru, oko sto miliona godina ranije. Po građi znatno podseća na škorpije našeg vremena.

ORNITOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Seobe (migracije) živih vrsta

Pomoću magneta u oku ptica

Ptice se, nasuprot uvreženom mišljenju, ne sele zbog niskih temperature - većina vrsta može da podnese hladnoću - nego zbog nedostatka hrane u zimskom periodu. Usled nedostatka svetlosti, mnoge biljke kojima se ptice hrane nestaju ili im opadne lišće. Kada ovo počne da se dešava, ptice znaju da je vreme da se spreme na put. Pomerajući se tokom zime iz umerenih ka toplijim područjima, ptice selice, u osnovi, odlaze na jug, njih oko 300 vrsta. Pojedine ovdašnje čaplje kašikare viđene su u Izraelu i Tunisu. Sa severa, zbog povoljnijih uslova, neke vrste dolaze da zimuju kod nas. Procenjuje se da oko 300.000 ptica zimuje u Srbiji. Zanimljivo je da ptice koje su podizane u laboratorijskim uslovima i koje zbog toga nikada nisu bile u kontaktu sa srodnicima u slobodnoj prirodi pa nisu prepoznavale godišnja doba, pokazuju tipični selidbeni nemir - povećanje motoričkih aktivnosti u jesen i proleće.

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

ELEKTRIČNI AUTOMOBIL

Proizvođači klasičnog goriva dugo su odolevali idejama o novim pogonskim punjenjima. Nafta, gas i benzin bili su osnov ogromne industrije i potrošnje u saobraćaju i samim tim donosili su ogromne zarade. Ali, prilike su se promenile gotovo same od sebe; menja se planeta, gotovo nepopravljivo zagađuje se okolina i... Pojavio se električni automobil! Kada se punjenje isprazni i nestane mogućnosti za pogon, auto samo priđe utikaču i - gotovo! Nema pumpi, nema isparenja, nema tamnikavih otrovnih oblaka nad gradovima. Pa, dokle se stiglo sa automobilima na struju?

ČASOPIS PLANETA Br 82

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Radomir Putnik, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Stanko Stojiljković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Dušan Stanić

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. Marta 2018g.