Nekomplikovane mokraćne infekcije, koje se uglavnom vezuju
za donji urinarni trakt, simptomski mogu da budu vrlo neprijatne, ali većina
njih se efikasno leči, i jednostavnim preventivnim merama uspešno predupređuje.
Nelečene ili zakasnelo dijagnostikovane mokraćne infekcije mogu, međutim,
da zahvate i bubrege, a zbog blizine prostate, kod muškaraca mogu da dovedu
do životno ugrožavajućih komplikacija kao što je stanje sepse,
kaže dr Radivoje Lazić, specijalista urologije
Iako je Nikola Tesla u svom radu bio posvećen prvenstveno fizici,
odnosno elektrotehnici, i nije bio direktno uključen u biomedicinska istraživanja,
njegova otkrića i izumi značajno su doprineli utiranju puta medicinskoj fizici,
posebno radiologiji i visokofrekventnoj elektroterapiji. Analiza Teslinih
eksperimenta i objavljenih radova i članaka ukazuje na to da ga je duboko
zanimala uloga elektriciteta u telu i kako veštački proizvedene struje
mogu uticati na čovekovo zdravlje
Ova naučna oblast u osnovi je tehnologija zasnovana na biologiji, kako glasi najjednostavnije objašnjenje
pojma biotehnologije; ona koristi ćelijske i biomolekularne procese u cilju razvoja tehnologija i proizvoda
koji treba da doprinose poboljšanju života i zdravlja planete. Ova oblast proučavanja i delovanja obuhvata
širok sprektar tehnoloških postupaka koji koriste žive organizme ili delove njih da bi se dobio određeni proizvod;
recimo lekovi, hranljive supstance, hemikalije i materijali koji ne oštećuju čovekovu okolinu, zatim biogorivo,
čak i nove vrste materijala.
Biotehnologija danas omogućava dobijanje novih proizvoda i tehnologija kojima se služimo u borbi protiv određenih bolesti, za smanjenje štete
po čovekovu okolinu, obezbeđivanje hrane za brojno stanovništvo Zemlje; pomaže i da se energija štedi i da bude čistija.
TEMA BROJA
M. Rajković
Biotehnologija / Molekularna biotehnologija između služenja čoveku i moguće zloupotrebe
Živimo u epohi neslućenog tehnološkog napretka na svim poljima.
Nekada su nauka i umetnost išle ruku pod ruku. Skulptura Đoke Jovanovića Nauka i umetnost
iz 1942, (koju je smatrao svojim najboljim delom) još uvek u holu SANU, simbolizuje tu dugu
novovekovnu tradiciju. Ali, ovo nije više vreme umetnosti. Danas bi na njenom mestu više
priličila personifikacija nauke i tehnologije, dva moderna vrhovna božanstva koja, poput
mitološkog Janusa, imaju dva lica.
Biotehnologija je stara koliko i civilizacija. Istorija biotehnologije može se podeliti
na tri vremenski nejednaka razdoblja: drevnu (od “zore civilazacije” do pre 1800. Godine ne), klasičnu
(1800-1945) i modernu biotehnologiju (od 1945. do danas). U svom iscrpnom članku Vremenska skala biotehnologije
dr Ljubiša Topisirović (Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu) većinu “biotehnoloških
dostignuća” do kraja XVIII veka naziva prosto “otkrićima” ili “razvojem događaja”, zasnovanim na uobičajenim
opažanjima u prirodi.
Minule godine pokrenut je projekat “BIO4 kampus”,
jedan od velikih projekata za koji biotehnolozi veruju da bi mogao
da promeni koncept postojanja nauke u Srbiji i postane mesto gde će
biotehnološke nauke oblikovati budućnost srpskog društva. Zašto Biofor i
zašto baš numerička odrednica 4? Reč je o četiri naučne oblasti s
prefiksom bio, kako je procenjeno, od nacionalnog političkog i
ekonomskog značaja. To su: biomedicina, bioinformatika, biotehnologija
i biodiverzitet. Kampus bi trebalo da poveže sve naučne i obrazovne
ustanove koje se bave ovim naukama. Jedna od njih je i Katedra za
biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju (sa grupom za biomaterijale
i hemijsko inženjerstvo) Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta
u Beogradu, fakulteta s najdužom tradicijom u izučavanju hemijskih i drugih tehnologija u zemlji.
Priroda je već rešila mnoge tehnološke zagonetke - sve što treba je da učimo od nje.
Jaz koji nas odvaja od prirode postupno se smanjuje. Biomimetika (biomimikrija) je naziv za kombinaciju
nauka biologije, hemije, matematike i fizike u cilju proučavanja struktura i funkcija bioloških sistema
kao modela za konstruisanje raznih sistema i materijala u tehnologiji. Živi organizmi su, preko prirodne
selekcije, razvili dobro prilagođene strukture i materijale tokom vremena.
Sa više hiljada godina praktičnog iskustva u korišćenju bioloških
procesa za rešavanje problema i unapređivanje svakodnevnog života, čovek danas razvija
i najsofisticiraniju, molekularnu biotehnologiju. Ona ga uvodi u medicinu budućnosti,
koja već ima alate da i dijagnostički i terapijski omogući potpuno individualizovano
lečenje, i eliminiše najučestalije bolesti koje pogađaju čoveka
Tim američkih i singapurskih istraživača je nedavno predstavio
metod koji će izmeniti poljoprivredu. Metod se može koristiti za preciznu isporuku
kontrolisanih količina agrohemikalija u specifična biljna tkiva u istraživačke svrhe,
ali i na terenu, kako bi se poboljšali kvalitet useva i upravljanje bolestima.
Biotehnologija insekata, koju nazivaju i „žuta“ biotehnologija,
podrazumeva primenu biotehnoloških metoda radi iskorišćavanja insekata ili molekula,
ćelija, organa ili mikroorganizama dobijenih od insekata, kao proizvoda za primenu u medicini,
zaštiti bilja ili proizvodnji. Postalo je jasno da med, propolis, vosak i svila nisu jedini
proizvodi insekata koji mogu da posluže čoveku.
Istraživači s Univerziteta za tehnologiju u Sidneju (UTS) razvili su
biosenzornu tehnologiju koja omogućava upravljanje uređajima, poput robota i mašina,
isključivo kontrolom mislima. Ovaj napredni interfejs mozak-kompjuter razvili su
istaknuti profesor Čin-Teng Lin i profesorka Frančeska Jakopi, sa UTS Fakulteta za
inženjering i informacione tehnologije, u saradnji sa australijskom vojskom.
Naučnici iz Izraela (University Tecnion) i SAD (Massachusets Insitute of Technology)
spojili su koncept elektronskog inženjeringa i upotrebu alatki bioinženjeringa i time počeli „proizvodnju“
ćelija koje služe za izvođenje sofisticiranih funkcija. Reč je o određenoj vrsti „biokompjutera“.
Istraživači sa Tehniona, izraelskog Instituta za tehnologiju, Laboratorije za sintetičku biologiju
i bioelektroniku radili su zajedno sa stručnjacima Instituta za tehnologiju u Masačusetsu kako bi
napravili genetske „uređaje“ predviđene za izvođenje proračuna kao što su veštačka neuronska kola.
Rezultati njihovih istraživanja nedavno su objavljeni u časopisu „Nature Communications“.
Biotehnologija je tehnologija zasnovana na biologiji, glasi najjednostavnije
objašnjenje pojma biotehnologije; ona „upreže“ ćelijske i biomolekularne procese u cilju razvoja
tehnologija i proizvoda koji treba da doprinose poboljšanju života i zdravlja planete.
Ova oblast proučavanja i delovanja obuhvata širok sprektar tehnoloških postupaka koji koriste
žive organizme ili delove njih da bi se dobio određeni proizvod; recimo lekovi, hranljive supstance,
hemikalije i materijali koji ne oštećuju čovekovu okolinu, zatim biogorivo, čak i nove vrste materijala.
Crna rupa, kažu stručnjaci, guta sve što joj se približi, čak i fotone!
To znači da se ne može videti ništa što je iza nje! Njena gravitacija je tolika jaka da
savija prostor i vreme. Ipak, kako predviđa Ajnštajnova teorija relativnosti, može da se
vidi zadnji deo njenog diska.
Jedna od tajni Sunčevog sistema: odakle voda u svemiru,
možda je otkrivena pomoću jedne zvezde udaljene 1.300 svetlosnih godina od Zemlje.
To je mlada zvezda V883 Orionis. Okružena je ogromnim diskom materijala,
koji će se jednog dana spojiti u planete u njenoj orbiti. Astronomi
su u tom disku otkrili prisustvo vodene pare koja kruži oko nje zajedno
sa prašinom i gasovima a što će, verovatno, postati egzoplaneta.
Krajem prethodne godine, u časopisu “Astronomija i Astrofizika” (“Astronomy & Astrophysics”)
objavljena je vest da je uočena najveća radio-galaksije ikada, udaljena od naše panete oko tri milijarde
svetlosnih godina. Reč je o Alkinijevoj radio-galaksiji dugoj 16,3 miliona svetlosnih godina, što znači
da je reč o najvećoj poznatoj strukturi galaktičkog porekla. Iza ovog otkrića su holandski astronomi,
iz opservatorije “Lajden”.
Posle duže od tri decenije rada, satelit "geotail", zbog kvara na
jednom od snimača podataka, završava svoju svemirsku misiju. Stručnjaci američke
NASA-e i japanske kompanije ISAS pokušali su da poprave satelit uz pomoć daljinskog
upravljanja, ali u tome nisu uspeli pa su 18. januara o.g. objavili da je misija završena.
Već pola veka naučnici nastoje da pronađu znakove vulkanskih
erupcija na Veneri, što je onemogućavala gusta atmosfera oko planete.
Nedavno su se poslužili snimcima davno okončane misije “Magelan” i -
uspeli da pronađu dokaze za vulkansku erupciju, tokom koje se vulkan
širio i menjao oblik.
Astronomi upozoravaju da povećanje broja satelita koji kruže oko Zemlje postaje
ozbiljna pretnju astronomskim osmatranjima. Broj satelita u niskoj Zemljinoj orbiti više se nego
udvostručio od 2019. godine kada je kompanija “SpaceX”, SAD, odjednom lansirala prvu „megakonstelaciju“
više hiljada satelita. Pošto se planiraju skora lansiranje novih internet konstelacija, jasno je da je
odstojanje od 2.000 km od Zemlje postalo veoma zagušeno.
Dva organska jedinjenja koja su neophodna živim organizmima
pronađena su u uzorcima donešenim sa asteroida Rijugu. To podržava teoriju
po kojoj su neki sastojci ključni za pojavu života stigli na Zemlju iz svemira,
pre više milijardi godina.
Sudeći prema jednom novom naučnom istraživanju, ispod Neptunove i
Uranove ledene atmosfere vodonika i helijuma nalazi se plašt bogat vodom, amonijakom,
metanom i, možda, dijamantima!? Tj. iz plašta ovih ledenih divova, prema čvrstom jezgru
padaju kiše dijamanata.
„Relativity Space“, kalifornijska svemirska kompanija,
već osam godina radi na pravljenja raketa tehnologijom 3D štampe.
Upotreba tehnologije 3D štampe je široko prisutna u svemirskoj industriji,
kako za proizvodnju alata korišćenih u svemiru tako i za proizvodnju raketnih
delova. Međutim, nijedna kompanija pre ove nije osmislila, proizvela i
lansirala raketu zasnovanu na potpuno automatizovanom procesu proizvodnje
na osnovu računarskog modela. Ponuda kompanije trenutno uključuje jednokratnu
„Terran 1“ raketu koju pokreće njihov 3D štampani „Aeon 1“ motor. U pripremi
je višekratna „Terran R“ raketa koja bi trebalo da bude spremna do 2024. godine.
Nju će pokretati novi „Aeon R“ motor.
Od svih planeta i satelita Sunčevog sistema Mars najviše zaokuplja
pažnju naučnika i radoznalost velikog broja ljudi. Razlog za to je što su fizički
uslovi najpogodniji (odnosno najmanje nepogodni) za naseljavanje ljudske populacije
u odnosu na ostale susedne svetove a postoji i osnovana pretpostavka da je, u dalekoj
prošlosti, imao gušću, vlažniju i topliju atmosferu koja je omogućavala postojanje nekih
primitivnih oblika života.
Kompanija DJI, poznat proizvođač dronova namenjenih filmskoj i video produkciji,
predstavila je svoj novi proizvod “Inspire 3”. Novi dron će se u prodaji naći početkom juna,
a njegova cena će iznositi 16499 dolara. DJI Inspire 3 ima impresivne karakteristike.
Njegova glavna kamera je “Zenmuse X9-8K Air Gimbal Camera” koja obezbeđuje 8K video,
poseduje dvostruki ISO koji garantuje jasne snimke i pri veoma slabom osvetljenju,
a kompatibilna je sa velikim brojem različitih objektiva. Sa više od 14 koraka dinamičkog raspona,
kamera vešto rešava problem svetlosti i senke, odnosno nepovoljnog kontrasta - što je često veliki
problem a naročito tokom snimanja tokom izlaska i zalaska sunca. Dron poseduje Tilt Boost i Pan strukture
od 360 stepeni.
1881. U trenutku kada su se upoznali, Edison je imao 37 godina i izabran je za potpredsednika Američkog
instituta elektroinženjera (American Institute of Enginers, AIEE). Tomas Alva Edison (1847-1931) poticao je iz
siromašne porodice. Kao dečak izdržavao se prodavanjem novina i slatkiša po vozovima. Sa 10 godina, u očevom
podrumu počeo je da se bavi tehničkim izumima. Nije se školovao. Radio je kao telegrafista za “Vestern Junion”
od 1862. do 1868. Napravio je mašinu koja je mogla da šalje četiri telegrafske poruke jednom žicom. Taj izum
prodao je konkurenciji, Džeju Guldu za preko 100.000 dolara. Od tih para napravio je laboratoriju, 1876, u
Menlo parku, u Nju Džersiju. U životu je prijavio 1.093 patenta.
Američka startap kompanija “CO2Rail” demonstrirala je mogućnost železničkog saobraćaja
da učestvuje u borbi sa klimatskim promenama: njihov tim je izumeo vagone koji bi na godišnjem nivou
mogli da odstrane do tri hiljade tona ugljen-dioksida iz atmosfere.
Umesto pokušaja da definiše lepotu u matematici, američki matematičar Dejvid Vels je
izabrao 24 teoreme i objavio ih u listu „The Mathematical Intelligencer“. Tom prilikom je zamolio čitaoce
da ih ocene ocenom od 1 do 10. Na osnovu rezultata objavio je rang-listu
.
Konrad Lorenc bio je jedan od najistaknutijih prirodnjaka, etologa i
psihologa 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu.Grčki lekar Hipokrat, nazvan „ocem moderne medicine“, rodio se na ostrvu Kos oko 460.godine p.n.e. a umro je
u Larisi oko 380. godine p.n.e, prenevši potonjim generacijama nasleđe izuzetne vrednosti.
Hipokrat je prvi koji je medicinu odvojio od magije, religije i filozofije. Uveo je medicinsku
metodologiju i postavio načela etike na kojima se temelji i današnja lekarska praksa.Ilon Mask (1971)
je dete kanadske manekenke i bogatog južnoameričkog inženjera. U detinjistvu je toliko sanjario o pronalascima
da su roditelji morali da ga odvedu kod lekara kako bi mu proverili sluh. Za računare se zainteresovao kao
desetogodišnjak; sam je naučio da programira, a kao dvanaestogodišnjak je prodao svoj prvi softver-igricu
“Blastar”.
Degeneracija mijelina, izolacionog omotača koji je neophodan za
brzu komunikaciju između nervnih ćelija, kao i neuroinflamacija, značajna su
obeležja multiple skleroze (MS) i srodnih neurodegenerativnih poremećaja.
Dosad se, međutim, malo znalo o preciznim molekularnim koracima kojima demijelinizacija
dovodi do gubitka neurona i glija, dveju glavnih vrsta moždanih ćelija. Odgovor na to
pitanje sad nudi studija Instituta za neurološka istraživanja Jan i Dan Dankan
(Duncan NRI) pri Teksaškoj dečjoj bolnici, koja je nedavno objavljena u časopisu
Cell Metabolism.
Manje povrede tkiva kod većine ljudi ne dovode do ozbiljnih komplikacija,
ali njihovo zarastanje može da bude otežano kao posledica mnogih uobičajenih bolesti.
Kod osoba sa dijabetesom, povredama kičme ili sa slabom krvnom cirkulacijom, povećan
je rizik od pojave hroničnih rana; štaviše, one su ogroman zdravstveni problem o
kome se malo govori, a na duže staze mogu da dovedu i do ozbiljnih posledica kao
što su amputacije. Grupa istraživača sa švedskog Čalmers (Chalmers) univerziteta
za tehnologiju i nemačkog Univerziteta u Frajburgu, razvila je metodu koja koristi
električnu stimulaciju kako bi ubrzala proces zarastanja rana,
čineći da one zarastaju čak tri puta brže.
Poznato je da fizičko vežbanje donosi mnoge dobrobiti, ali novo
istraživanje australijskog Univerziteta Edit Kauan (ECU) otkrilo je koliko ono
može da bude kritično važno čak i za ljude sa uznapredovalim rakom, piše američki Science Daily.
Mikronezija je podregion Okeanije u okviru koga jedan od četiri glavna
arhipelaga predstavljaju Karolinska ostrva, gde postoje dve samostalne i međunarodno
priznate države: Palau i Savezne Države Mikronezije. Ova potonja ime četiri države kao
teritorijalne celine u svom sastavu. Najzapadnija od njih se zove Jap. Pored države,
Jap označava i grupu ostrva koja se u njoj nalaze. U 10. veku tu je stvorena moćna
japska država koja je ovladala prostranim teritorijama u tom delu sveta.
Vodeni medvedi ili tardigradi (lat. Tardigrada) su mala grupa sićušnih
beskičmenjka sa celomom (miksocel), koji žive na kopnu, u slatkim vodama i veoma malo u morima.
Tardigradi su prvi put otkriveni 1773. godine od strane nemačkog zoologa Johana Gecea, a ime
dobijaju tri godine kasnije, od latinske reči tardigrada što znači spor hodač. Brzina
kretanja je 2mm u minutu.
U celokupnom životinjskom carstvu samo jedna grupa hrani svoju mladunčad
mlekom: sisari. Mleko koje luče sisari zove se pravo mleko. Iako je konzumiranje mleka
tipična odlika sisara, postoji još vrsta koje se hrane mlekom na početku života. Ipak,
to mleko stručnjaci nazivaju „lažnim“. To „lažno mleko" nije ni nalik kravljem, kozjem,
ili recimo ljudskom mleku, niti se proizvodi na isti način, ali služi za istu namenu:
da ojača mladunce i prehrani ih dok ne mogu da se brinu o sebi.
Trilobiti su jedan od najstarijih taksonomskih rangova zglavkara koji su
postojali na planeti. Pojavili su pre 521 miliona godina, a sve su izumrle pre oko 252
miliona godina. Jedan od najkarakterističnijih i najvećih predstavnika trilobita živeo
je u periodu kambrijuma, od pre oko 538 do pre oko 485 miliona godina.
Nova Engleska je američki region koji obuhvata šest država.
Najistočnija od njih je Mejn. U toj državi je gradić Bruklin. Na širem području
tog slabo naseljenog mesta je arheološki lokalitet Godard, koji potiče iz preistorije
i gde su inače pronađeni brojni kameni i bakarni predmeti. Krajem 11. veka, Norveškom
je vladao kralj Olaf Haraldson ili Olaf III, vladar-pomiritelj koji je uvećao moć svoje
države i kome se pripisuje osnivanje Bergena koji je danas drugi najveći grad u toj zemlji.
Na lokalitetu Godard u Mejnu je 1957. otkriven novčić od srebra. Pronalazač je bio lokalni
areheolog amater Gej Melgren.
Puževi spadaju u jednu od najraznovrsnijih životinjskih grupa, kako po svom izgledu i veličini,
tako i po načinu života i sredinama koje naseljavaju. Pripadaju najbrojnijoj grupi u okviru mekušaca.
Do sada je opisano više od 62.000 savremenih vrsta što je oko 80% u odnosu na ukupan broj svih savremenih mekušaca.
Međutim, procenjuje se da je ukupan broj vrsta znatno veći i da se kreće od oko 40.000 do oko 100.000, dok je oko
13.000 imena dato za rodove za savremene i fosilne puževe. Njihova osnovna karakteristika je da poseduju spoljašnji
skelet tj. ljušturu koja štiti i podupire meko telo.
Prof. dr Draženko Nenadić Prof. dr Katarina Bogićević
Zašto je Zemlja bogata mineralima?
Minerali su prirodna jedinjenja nastala različitim prirodnim
(geološkim) procesima, pri čemu su određenog hemijskog sastava, imaju strogo
uređenu atomsku strukturu i karakteristične fizičke osobine. Osnovne karakteristike
minerala ne čini samo njihov hemijski sastav već i njihova struktura - kristalna rešetka.
Na taj način dva minerala mogu biti ista po hemijskom sastavu, ali imaju različitu kristalnu
rešetku, što im daje potpuno drugačije fizičke osobine, kao što su, na primer, grafit i dijamant.
Smatra se da postoji preko 5300 poznatih mineralnih vrsta, od kojih je preko 5230 odobrila
Međunarodna mineraloška asocijacija.
U Meksiku i u četiri države Srednje Amerike živi narod Nahua.
Njihov ogranak bili su Asteci. Danas ima oko tri miliona pripadnika naroda Nahua.
Veruje se da potiču sa područja današnjeg severozapadnog Meksika odakle su, sredinom
prvog milenijuma, došli u središnji deo države koja u naše vreme ima najveći broj korisnika
španskog jezika. Naselili su se uz Meksičku dolinu. Istovremeno su ogranci ove etničke zajednice
naselili više teritorija u Centralnoj Americi.
Istraživači iz Italije, Norveške i Francuske pokrenuli su naučni kamp na
norveškom arhipelagu Svalbardu, u nameri da ispitaju i sačuvaju osnovne podatke o ledu i
analiziraju uslove koji su nekada davno vladali u tom prostoru. Da bi to postigli, nameravaju
da cevima dužine do 125 m vade zamrznute geohemijske tragove stare do tri veka. Analizom hemijskog
sastava dubokih „ledenih jezgara“, naučnici će, veruju, doći do podataka o uslovima kakvi su nekada
vladali u toj životnoj sredini.
Dana 24. aprila 1185. došlo je kod Danoure, u Japanskom moru,
do pomorske bitke između klana Heike i klana Gendži. Heike, brojno slabiji,
nadvladani su i mnogi ratnici su nestali u moru. Svake godine 24. aprila obeležava
se dan sećanja na nastradale.
Stručnjaci Univerziteta u Tel Avivu objavili su u naučnom časopisu “Cell” nalaze do
kojih su došli tokom proučavanja biljaka i naveli da biljke emituju različite zvukove, što zavisi od nedostatka vode,
zaraze nekim virusom ili fizičkog oštećenja. Tokom proučavanja primećene su promene zvučnih talasa, naročito onih koji
dolaze iz paradajza, duvana i kaktusa. Ovo je samo dopuna ranijim istraživanjima kojima je utvrđeno da biljke reaguju
na promene u okruženju, a naročito na one koje u njima izazivaju stres posle kojeg gube zelenilo, opadaju im listovi i venu.
Kada ih napadnu insekti, neke biljke se “poveravaju” jedna drugoj tako što oslobađaju isparlјive supstance, a neke vrste
cveća pojačavaju koncentraciju šećera u svom nektaru, neposredno pošto “čuju” zujanje insekata oprašivača.
Neobična anomalija u magnetskom polju Zemlje proteže se nebom između Južne Amerike
i jugozapadne Afrike. Ova pojava, nazvana Južnoatlantska anomalija, već godinama zabrinjava naučnike.
Kako se navodi u časopisu “Sajens Alert” (“Science Alert”), sateliti i letelice su u opasnosti zbog
smanjene snage magnetskog polja unutar anomalije pošto to za posledicu ima dodatno izlaganje
naletima čestica Sunca.
Naučnici sa Univerziteta u Osaki (Japan) su od ćelija kože dve muške jedinke miša
uspešno stvorili potomstvo! Ćelije uzete iz repova odraslih muških miševa sadrže jedan X i jedan
Y hromozom - pretvorene su u ćelije koje su naučnici reprogramirali u embrionalno stanje.
Takve ćelije, navode japanski naučnici, mogu se razviti u bilo koju vrstu ćelija i mogu da se potom
koriste u biološkim istraživanjima, za istraživanja ljudskih bolesti i pronalaženje lekova.
Proces genetskog inženjeringa koji uvodi specifične gene za stvaranje ćelija koje se ponašaju
kao embrionalne matične ćelije prvi je uveo nobelovac Šinija Jamanaka.
Grupa profesora sa univerziteta u Njujorku i u Pensilvaniji nedavno su objavili rad koji
ima naslov „Kako će jezički chat sistemi (kao što je ChatGPT) uticati na profesije i industriju?“ Time su
skrenuli pažnju javnosti na promene koje donosi napredak AI. Kako se navodi na portalu Futurism, novi dometi
veštačke inteligencije najviše će ugroziti zaposlene u telemarketingu i profesore koji u srednjim školama
predaju jezike, književnost i istoriju. Takođe, ono gde će AI dominirati biće pravo i finansijski sektor.
U jednoj studiji, nedavno objavljenoj u časopisu “Nejčer” (“Nature”) navodi
se da su nemački istraživači (Univerzitet Tubingem) proučili 116 novih genetskih uzoraka ljudske
vrste i dodali ih zbirci od 240 obrađenih uzoraka, starih 45.000-5.000 godina. Ta istraživanja
pokazuju da su praistorijski ljudi, lovci-skupljači koji su dominirali Evropom pre 30.000 godina,
tražili utočište od poslednjeg ledenog doba u toplijim krajevima: međutim, izgleda da su preživeli
samo oni koji su se sklonili na Iberijsko poluostrvo.
U jednoj nedavno objavljenoj studiji, francuski istraživač Žan-Mišel Klaveri i njegovi
saradnici navode da su uspeli da izoluju i ožive nekoliko drevnih virusa iz permafrosta, uključujući
i džinovski soj virusa (Pitovirus) pronađen u uzorku permafrosta koji sadrži dosta mamutske vune.
U hramu Ramzesa II, u gradu Abidosu na jugu Egipta, nedavno je otkriveno
više od dve hiljade mumifikovanih glava ovnova iz doba Ptolomejida. Iskopavanja na tom
arheološkom lokalitetu, poznatom po hramovima i nekropolama, vrše arheolozi sa Univerziteta
Njujork. Do sada su otkrili veliki broj mumija ovaca, pasa, koza, krava, mungosa i gazela.
Ovi nalazi omogućiće da se sazna više o hramu Ramzesa II i onome šta se dešavalo između
izgradnje hrama za vreme Šeste dinastije Starog kraljevstva (2374-2140. godine pne) i
perioda Lagida, odnosno Ptolemejida (323-30. godine pne).
Početkom aprila, sa kosmodroma u Floridi lansiran je satelit koji
će meriti aero-zagađenja iznad Severne Amerike. Radi iz sata u sat i osmatra deo
po deo kontinenta. Suština ovog poduhvata je da stanovništvo na Zemlji bude pravovremeno
upozoravano na pomeranja zagađenih vazdušnih masa, da se bolje postave detektori na tlu
i da se pojačaju istraživanja uticaja atmosferskh zagađivača na zdravlje.
Jedno nedavno naučno istraživanje pokrenulo je pretpostavke o
tome da su seizmički talasi zemljine kore pokazatelji mogućnosti da naša planeta
ima "skrivenu komoru (srce)", piše američki “Sajens njuz” (Science News). Naučnici
su otkrili najdublje unutrašnje jezgro Zemlje koristeći vrstu seizmičkog talasa koji
putuje kroz jezgro i odbija se napred-nazad kroz unutrašnjost. U istraživanju su
kombinovali podatke o zemljotresima jačine šest ili više stepeni po Rihteru, koji
su se dogodili tokom poslednje decenije širom sveta.
Na osnovu navoda u tekstu naučnika sa Univerziteta Kalifornija,
koji je objavljen u časopisu “Geophysical Researche Letters”, dva velika dela
"crnog kontinenta" se polako razdvajaju, što bi za posledicu moglo imati nastanak novog okeana.
To bi značilo da bi zemlje koje su sada kontinentalne (Uganda i Zambija, na primer) za nekoliko
miliona godina mogle imati obale?
Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić,
Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević,
Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić,
Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković,
Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
