VELIKI UMOVI

KONRAD LORENC , HIPOKRAT i ILON MASK

KONRAD LORENC

Govorio je sa životinjama

Konrad Lorenc bio je jedan od najistaknutijih prirodnjaka, etologa i psihologa 20. veka, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Rođen je 7. novembra 1903. u selu Altenberg, kraj Beča, gde je njegov otac, profesor Adolf Lorenc, ortopedski hirurg i eugenetičar, bio lični savetnik i prijatelj cara Franca Jozefa I. Nakon što je završio srednju školu, po očevoj želji, studirao je medicinu. Prva dva semestra završio je na Univerzitetu Kolumbija, u SAD, a zatim je nastavio studije u Beču. Diplomirao je 1928. i postao docent na Institutu za anatomiju.  

Završio je i zoološke studije i stekao drugi doktorat 1933. godine. Postavljen je za predavača komparativne anatomije i psihologije životinja na Bečkom univerzitetu, 1937. godine. Na Univerzitet u Kenigsbergu pozvan je 1940. godine, gde je upravljao sektorom psiholoških istraživanja i predavanja.
Ratna mobilizacija odvela ga je na Istočni front, u svojstvu vojnog hirurga, gde je zarobljen 1944. godine. Iz zarobljeničkog logora, vratio se u domovinu 1948. godine, a već sledeće je preuzeo mesto upravnika bečkog Instituta za komparativnu etologiju.
Upravljao je Institutom „Maks-Plank” u Buldernu, a od 1961. do 1973. godine bio je direktor Instituta „Maks-Plank” za fiziologiju ponašanja, u Zivizenu.

Godine 1973, on, Karl fon Friš i Nikolas Tinbergen dobili su Nobelovu nagradu iz medicine za otkrića vezana za individualne i socijalne modele ponašanja. Lorenc je dokazao da je kokoškama urođeno da prepoznaju opasnost iz vazduha - senku jastreba - iako te kokoške nisu imale od koga iz svoje vrste to da nauče jer su ih odgajili od jajeta. Ovo je nazvano fenomenom „utiskivanja”. Pod starost vratio se u svoje rodno selo kraj Dunava. Tu je gajio i izučavao ponašanja domaćih i divljih životinja, a mnogi svedoci tvrde da je naučio i jezik divljih pataka?
Osim Austrijske akademije nauka, mnoge druge ustanove imale su čast da u svoje članstvo ubrajaju Konrada Lorenca - od Bavarske akademije nauka i Akademije nauka i književnosti Magonca do Kraljevske akademije u Londonu i Američke akademije nauka. Njegovo najpoznatije delo je knjiga „Govorio je sa životinjama“, prevedeno i na srpski jezik. Umro je 1989. godine.

A.P.

HIPOKRAT

Bolest nije hir neba

Grčki lekar Hipokrat, nazvan „ocem moderne medicine“, rodio se na ostrvu Kos oko 460.godine p.n.e. a umro je u Larisi oko 380. godine p.n.e, prenevši potonjim generacijama nasleđe izuzetne vrednosti. Hipokrat je prvi koji je medicinu odvojio od magije, religije i filozofije. Uveo je medicinsku metodologiju i postavio načela etike na kojima se temelji i današnja lekarska praksa. 
Smatrao je da bolesti nisu posledica božijih hirova, već prirodna pojava koja može imati samo prirodne uzroke. Tvrdio je da lečenje treba da podstakne odbrambene snage organizma i da se svaki bolesnik mora posebno ispitati. Zalagao se za pomno posmatranje pacijenta, postavljanje dijagnoze i prognoziranje toka bolesti. Verovao je da mnogi poremećaji kriju psihosomatsku osnovu. Stvorio je stručnu terminologiju koja se velikim delom koristi i danas. Hipokratova medicina predstavljala je osnovu medicinske nauke sve do 18.veka. 

Mada je još u antičko doba slavljen kao nenadmašni lekar, o njegovom privatnom životu zna se veoma malo. Ipak, opšte je poznat Corpus Hippocraticum, zbirka dela koja nosi Hipokratovo ime i predstavlja kompilaciju različitih medicinskih spisa. U njoj se nalazi i Hipokratova zakletva, delo samog Hipokrata ili nekog od njegovih učenika, kojom se mladi lekari uvode u praksu. Sadržina originalne zakletve, nastale u 4. veku p.n.e. na starogrčkom, kasnije prevedene i  na latinski, odražava vremenski kontekst antičkog doba, pa se stoga moderna verzija Hipokratove zakletve, usvojena 1946. godine u Ženevi, danas  svečano izgovara u celom svetu.

V. B.

ILON MASK

“Spejs iks” uz milione

Ilon Mask (1971) je dete kanadske manekenke i bogatog južnoameričkog inženjera. U detinjistvu je toliko sanjario o pronalascima da su roditelji morali da ga odvedu kod lekara kako bi mu proverili sluh. Za računare se zainteresovao kao desetogodišnjak; sam je naučio da programira, a kao dvanaestogodišnjak je prodao svoj prvi softver-igricu “Blastar”. Da bi se zaštitio od vršnjačkog nasilja u školi, trenirao je karate i rvanje.

U SAD je završio studije biznisa i fizike. Bilo je to vreme internet buma; iako je 1995. primljen na doktorske studije iz fizike na Stenfordu, odustao je posle samo dva dana da bi osnovao svoju prvu firmu softversku korporaciju “Zip2”. Nju je posle četiri godine prodao ogranku “Kompaka”, pa je u svojim poznim dvadesetim godinama postao  multimilioner. Te 1999. osnovao je “X com” koji je kasnije postao “Pejpal” a onda 2002.  kompaniju “Spejs iks”, a 2003. i “Tesla motors”.

Naslove medija je punio 2012. kada “Spejs iks” postala prva firma koja je dostavila teret na Međunarodnu kosmičku stanicu, lansiranjem rakete “falkon”. Kompaniju specijalizovanu za oblast sunčeve energije “Solar siti” kupio je 2016. godine. A kada je postao Trampov savetnik u njegovim prvim predsedničkim danima, ''zacementirao'' je sopstveni liderski položaj u ovoj oblasti industrije. I dalje sanjari kao u detinjstvu, pa radi na tome da pošalje  brod sa ljudskom posadom na Mars.

D.M.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"