SUMMARY

Planeta No 81
ENGLISH Summary

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

GENETIKA

Nijedna naučna oblast, tokom poslednjih 50 godina, nije do te mere promenila svet u kojem živimo kao genetika - nauka koja istražuje na koji način se nasleđuju fizičke osobine i ponašanje. Najveće dostignuće ove oblasti se možda odnosi na „čitanje“ naših genetskih tajni, što je ostvareno u okviru brojnih istraživanja ljudskog genoma. Naučna i tehnološka dostignuća genetike su zauvek promenila poljoprivredu, biologiju, medicinu, zoologiju, pa čak i oblasti kao što su antropologija i forenzika. Zašto se neke osobine roditelja ili čak daljih rođaka pojavljuju ili ne pojavljuju kod pojedinih ljudi, biljaka, parazita i protozoa - pitanje je koje hijadama godina zadivljuje i zbunjuje ljude.

TEMA BROJA

Genetika

Nasleđe kao biološki sled

Genetika je izučavanje naslednosti. Naslednost je biološki proces kojim roditelji prenose izvesne gene svojoj deci ili potomstvu. Svako dete nasleđuje gene od oba svoja biološka roditelja a ti geni nose specifične osobine. Neke od tih osobina mogu biti fizičke prirode, na primer boja kose ili očiju i boja kože itd. S druge strane, neki geni mogu da nose rizik od izvesnih bolesti i zdravstvenih smetnji koje sa roditelja mogu da se prenesu na potomstvo.

TEMA BROJA

Genetika

Mendelovo ZAVEŠTANJE

Zašto se neke osobine roditelja ili čak daljih rođaka pojavljuju ili ne pojavljuju kod pojedinih ljudi, biljaka, parazita i protozoa - pitanje je koje hijadama godina zadivljuje i zbunjuje ljude. To posmatranje je izrodilo značajan broj različitih teorija o naslednosti, od pangeneze do lamarkizma. Savremena genetika, međutim, može da dokaže poreklo od biljaka graška iz bašte fratra avgustinca Gregora Mendela.

TEMA BROJA

Genetika / Istorija DNK

Promene na osnovu nasleđa

Darvin je 1831. krenuo na petogodišnju naučnu ekspediciju. Po povratku u Englesku, izložio je svoju teoriju evolucije zasnovanu na procesu prirodne selekcije. Njegovo istraživanje jeste ukazalo na mnoge istinite činjenice; međutim, povezanost evolucije životinja i čoveka opovrgla su neka novija otkrića. Knjiga je izazvala burne rasprave zato što se suprotstavila do tada vladajućem kreacionističkom poimanju.

TEMA BROJA

L.Đ.

Genetika / Novi oblici života

Dobro lovište novih vrsta

Zemljini mikroorganizmi se dele na bakterije i arheje. Zajedno, oni čine daleko najveći broj živih vrsta na planeti. Međutim, sve donedavno bili smo u prilici da proučavamo samo veoma mali delić tih vrsta zato što manje od 10 posto njih može da se izoluje i uzgaja u uslovima laboratorije. Ostale mogu da prežive samo u uslovima svog rodnog okruženja, bilo da je to hidrotermalni ispust ili creva krave. Istraživači ih zovu mikrobska mračna materija. Pa ipak, tehnika poznata kao metagenomika izvodi ih na svetlo dana.

TEMA BROJA

O.K.

Genetika / Tragom predaka u istočnoj Aziji

Objašnjenja porekla naroda

Tokom niza eksperimenata, ovaj naučni tim je došao do niza otkrića zasnovanih na prethodnim istraživanjima stručnjaka sa Univerziteta Harvard, u SAD. Oni su menjali pojedinačne nukleo-baze DNK i time prvi uspeli da reše problem bolesti koje nastaju usled poremećaja gena prilikom njihovog dupliranja. Uklonili su mutacije tako što su stvorili klonove embriona iz ćelija kože pacijenata.

TEMA BROJA

Genetika / Redigovanje ljudskog genoma

Zasad prerano za ljudska bića

Redigovanje samog zametka moglo bi da bude dozvoljeno u budućnosti, pod uslovom da je na primeren način regulisano i odobreno u javnom postupku, zaključuje se u tom izveštaju. Taj dokument je sačinio engleski Odbor za redigovanje ljudskog genoma, koji čine 22 istraživača, pravnika i etičara. Terapija genima nije nova, ali je razvoj tehnike CRISPR Cas-9 uveliko olakšao promene genoma. Ta tehnika omogućava istraživačima da ciljaju specifič- no područje DNK i da dodaju ili da uklanjaju gene, što je istovremeno korisna alatka za istraživanje i tehnika koja može da leči bolesti kod ljudi.

TEMA BROJA

Borka Marinković

Genetika / Gen za matematiku

Veće a ne različito

Matematički gen”, u smislu određenog segmenta ljudske DNK koji omogućava sposobnost za matematiku - ne postoji. Naravno, postoje geni koji utiču na našu sposobnost da se bavimo matematikom.” U svojoj neobičnoj i inspirativnoj knjizi, matematičar Kit Devlin pokušao je da obrazloži svoja promišljanja o tome. Na pitanje: da li je matematika izum ili otkriće, autor smatra da je bavljenje matematikkom otkrivanje. Kada matematičar rešava neki problem ili pokušava da izvede dokaz, on oseća da je rešenje “negde tamo”, gde čeka svog pronalazača. Tako Euklidov dokaz da postoji beskonačno mnogo prostih brojeva sadrži nepogrešiv elemenat ljudske kreativnosti u otkrivanju - ali nije izum.

TEMA BROJA

ENTOMOLOGIJA

Tajna leptirovih krila

Naučnici su promenili fizički izgled krila leptira. Uneli su „gen za bojenje“ kako bi promenili šare i koloritet krila. Istraživanje će pomoći u razumevanju načina na koji takozvana „životna pravila“ , genetika i evolucija, oblikuju biodiverzitet. Tim naučnika je, pomoću nove genetičke tehnike CRISPR/Cas9, proučavao ulogu gena WntA u stvaranju jednog od najvećih umetničkih dela prirode, krila leptira. Deaktivacijom tog gena kod 7 vrsta leptira, oni su uspeli da radikalno promene fizički izgled insekta. Šare i boje na krilima promenile su se na neočekivani način. Istraživanje je pokazalo da je upravo WntA gen odgovoran za zaštitni znak različitih leptira.

TEMA BROJA

Dr Ana Paunović

ALBINIZAM

Albinizam (latinski albus znači beo) je nedostatak ili potpuno odsustvo melanina u očima, koži, dlakama, kosi… zbog čega je mali broj životinja i ljudi neobično belo. Albinizam nastaje zbog nedostatka enzima tirozinaze. Geni albinizma (okulokutanog) se nasleđuju autozomno recesivno

MEDICINA

dr Miloš Jevremović

Stomatologija – savremena implantologija

Manje je - više, i bolje

Epidemiološko istraživanje oralnog zdravlja u Srbiji, sprovedeno tokom 2015. i 2016, pokazalo je poražavajuću sliku: zdrave i funkcionalne zube ima samo 8,5 odsto naše populacije, dok je 70 odsto već ostalo bez dva ili više zuba, a čak 10 odsto stanovnika naše zemlje nema nijedan zub! Razlozi za loše stanje oralnog zdravlja nacije verovatno su složeni i uzroci krize bi mogli da se traže i u ponašanju pojedinca i u sistema; ali, ni suočavanje sa posledicama zapostavljanja problema sa zubima nije jednostavno, posebno kad je reč o ne tako retkoj pojavi funkcionalnog gubitka svih zuba.

MEDICINA

Olivera Veljanović

Kontrola kvaliteta u Bel Medic-u

Kad poželite osećaj sigurnosti…

Opšta bolnica Bel Medic, jedna od prvih privatnih zdravstvenih ustanova u Srbiji, već više od 22 godine neprestano unapređuje kvalitet zdravstvenih usluga, ali i svih pratećih servisa namenjenih pacijentu, kao što su bolnički smeštaj, transport, i drugi. Od samog početka, još kao mala ordinacija, Bel Medic angažuje isključivo vrhunske specijaliste svih oblasti medicine i istovremeno osluškuje i izlazi u susret čak i najsitnijim željama i potrebama pacijenata.

DUŽINA ŽIVOTA

Problemi „besmrtnosti”

Zaboravnost i strah

U našem mozgu ništa nije zaboravljeno, ali mozak mora da filtrira sećanja i činjenice koje pamtimo da ne bi došlo do preopterećenja. Pitanje je: šta će se desiti kada ljudi budu stari i po par hiljada godina? Ako se ne budu sećali događaja starijih od poslednjih sto godina, pitanje je i koja je svrha besmrtnosti. Šta će se desiti sa svim tim informacijama koje stoje zaturene u mozgu? Ljudski um to verovatno ne bi mogao sve da obradi. U pomoć nam može priskočiti elektronska memorija. Svoju memoriju i sve podatke iz mozga možemo čuvati na spoljašnjim uređajima i po potrebi ih ubacivati u mozak. Kao što sada ubacujemo USB u računar, ubacivaćemo memoriju u svoj mozak.

DUŽINA ŽIVOTA

TEHNIKA I DUGOVEKOST

Još dve decenije do besmrtnosti

Američki naučnik Ray Kurzweil tvrdi da bi ljudi mogli da postanu besmrtni za svega 20 godina zahvaljujući nano-tehnologiji i sve boljem razumevanju funkcionisanja ljudskog tela. Tome dodaje da je stopa ubrzanja našeg razumevanja gena i kompjuterske tehnologije neverovatna. Teoretski, imajući u vidu brzinu kojom raste naše razumevanje nano-tehnologija koje bi bile u stanju da nadomeste mnoge naše vitalne organe mogle bi da budu upotrebljive za nekih 20 godina. Kurzweil dodaje da, iako njegove tvrdnje mogu zvučati kao preterivanje, veštački pankreas i neuronski implanti su već danas dostupni.

DUŽINA ŽIVOTA

BIĆE KOJE NE UMIRE

Besmrtna meduza

Čovek je uvek u potrazi za receptom koji će mu omogućiti besmrtnost a, sudeći po istraživanjima koja stižu iz Japana, to bi uskoro postalo moguće. Šin Kubo, naučnik sa Univerziteta Kjoto, potvrdio je mit o besmrtnim meduzama. Turritopsis nutricula je struči naziv za meduzu koja je naučnicima poznata kao jedino živo biće na planeti koje je besmrtno. Meduza ima sposobnost beskonačnog obnavljanja. Kada ostari, ili kada se razboli, pretvara se u polipa. Profesor Kubo smatra da u ovoj meduzi leži lek za besmrtnost i da se ljudski život može produžiti za nekoliko hiljada godina. Turritopsis nutricula otkrio je 1988. godine Kristijan Samer, nemački student biologije. Ali, do sada, njena besmrtnost nije mogla da se dokaže. Naučnici navode da se ova vrsta meduze proširila iz Mediterana u okeane, tako da ju je danas moguće videti na obalama Paname, na Floridi i Japanu.

DUŽINA ŽIVOTA

KRIONIKA

Pola veka čekanja

Profesor psihologije Džejms Betford umro je od raka, 12. januara 1967. Posle smrti, njegovo telo je odvezeno u Fondaciju za produžavanje života „Alcor”. Tamo su njegovi posmrtni ostaci ohlađeni na oko -200 stepeni i stavljeni u rezervoar. Betford je prvi čovek koji je doneo odluku da zamrzne svoje telo posle smrti i već pola veka čeka da „uskrsne”. Na ovaj korak ga je inspirisala vrsta guštera, koja živi u Sibiru i za koju se ispostavilo da može godinama da preživi zamrznuta na području večitog snega i leda. Krionika (od grčke reči „krios”: led, hladnoća) stručni je naziv za konzerviranje organizama koji bi u budućnosti možda ponovo bili aktivirani.

DUŽINA ŽIVOTA

OTKRIĆA

Mozak pacijenta nastavio da radi

Naučnici su pronašli dokaz da ljudski mozak može da nastavi da funkcioniše čak i kada je odoba klinički mrtva. Istraživači Univerziteta u Zapadnom Ontariju, u Kanadi, zabeležili su električne impulse u mozgu jednog pacijenta uprkos tome što je pacijent uklonjen sa aparata za održavanje organizma u životu. Moždana aktivnost trajala je još deset minuta nakon prestanka rada srca, a zabeleženi moždani talasi bili su nalik onima koji se javljaju kada smo u stanju dubokog sna. Ipak, postojala je znatna razlika u električnim aktivnostima u mozgu 30 minuta pre smrti pacijenta i 5 minuta nakon prestanka rada njegovog srca. „Teško je pretpostaviti fiziološke osnove za ovu EEG aktivnost, s obzirom na to da je usledila nakon produženog prestanka cirkulacije”, navodi se u studiji. Kod preostala tri od četiri ispitana pacijenta mozak je prestao da radi pre nego što je srce stalo, a aktivnost neurona kod sva tri pacijenta bila je drugačija. To znači da svi mi najverovatnije doživljavamo smrt na drugačili način. U skladu sa time, naučnici kažu da je još rano govoriti o tome na koji način bi ova pojava mogla da se odrazi na naše iskustvo „s one strane života”. Istraživanje je objavljeno u magazinu „Proceedings of the National Academy of Sciences”.

ZOOLOGIJA

Dr Ana Paunović

Dormancija - hibernacija i zimski san

ŽABA KAO SLADOLED

Druga podela zasniva se na izvoru toplote. Prema njoj, životinje možemo podeliti na endotermne i ektotermne. Endotermne su one koje same proizvode toplotu, uz pomoć svog metabolizma, dok se ektotermi oslanjaju na izvore toplote iz okruženja. Termini „toplokrvne” i „hladnokrvne’” životinje nisu baš najbolji izbor reči jer se radi o kolokvijalnim nazivima za gorenavedene pojmove koji zapravo i nisu najtačniji, budući da mnoge poikilotermne ili ektotermne životinje, koje se smatraju hladnokrvnima, mogu dostići telesnu temperaturu jednaku ili čak znatno višu u odnosu na tzv. „toplokrvne” sisare (na primer, gušter na podnevnom suncu u nekoj vreloj pustinji).

RETKE VRSTE

O.K.

Rakunoliki pas

Azijski uljez u Evropi

Pre više od sedam milona godina, doš- lo je do diferencijacije roda u odnosu na ostale pripadnike familije Canidae. Rakunolikog psa je stručno odredio engleski zoolog Džon Edvard Grej. Taksonomski naziv je Nyctereutes procyonoides. Uprkos imenu, umakanju i kotrljanju hrane u vodi kao i fizičkoj sličnosti, nije blizak srodnik rakuna koji je sisar iz Severne Amerike. Postoje tri zvanično priznate podvrste, mada neki smatraju da ih ima pet. U Japanu se ova životinja naziva tanuki i predmet je brojnih debata u naučnim krugovima. Postoje mišljenja da je tanuki posebna vrsta mada za sada ima status podvrste. Uočene su bitne razlike u ponašanju, težini i genetskom materijalu kod japanskog rakunolikog psa u odnosu na podvrste u drugim delovima sveta.

ČASOPIS PLANETA Br 81

SARADNICI NA BROJU

Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Branislav Čabrić, Svetlana Đurić, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jeftić, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Radomir Putnik, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Stanko Stojiljković, Mićo Tatalović, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Zdenko Štromar


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Dušan Stanić

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510

Sledeći broj izlazi 1. Januara 2018g.