Stara izreka da je “bolje sprečiti, nego lečiti” danas dobija jednu potpuno novo
značenje, zahvaljujući naučnoistraživačkim i tehničko-tehnološkim alatima
u oblasti molekularne genetike i genomike, koji medicini omogućavaju da jača
svoje preventivne moći. Među njima je i genetički skrining, koji načelnica
Laboratorije u Acibadem Bel Medic-u, mr ph Sonja Šuput, smatra novim nivoom
zdravstvene higijene, i sasvim novim pristupom sopstvenom zdravlju
Za mnoge kompanije kod nas i u svetu poneti Teslino ime značilo je pitanje ponosa, prestiža,
ali uvek i iskazivanja ogromnog poštovanja prema velikom delu koje je iza sebe ostavio srpsko-američki naučnik,
inženjer i pronalazač. U isto vreme, mnoge robne marke ponele su, a mnoge i danas nose naziv „Tesla“.
Ovom spisku treba dodati i društva širom sveta koja nose Teslino ime i promovišu njegov rad kroz različite aktivnosti,
izložbe i konferencije, kao i nagrade i priznanja koja dodeljuju njegovim uspešnim sledbenicima
Čovek je oduvek bio zbunjen promenama na nebu. Noću, kada svet utone u snove i tišinu, u nezaspalima se probudi mašta i
zvezdani svod postane prostor nepoznanica i nagađanja. Od pamtiveka, u ljudima se ispredaju brojna verovanja vezana za zvezde,
pitanja sustižu jedno drugo, narastaju nagađanja a nigde pouzdanih odgovora. Duboka tamnoplava vasiona, čutljiva i nesaglediva,
nikada nije prestala da zbunjuje ljude. Zato je i osmatraju, od davnih vremena do danas.
Gde je sada astronomija i šta znamo o drugim zvezdanim sistemima? Koliko tom odgovoru doprinose nedavno lansirane sprave za osmatranje duboke vasione?
Ima li ikakvog života tamo negde, na čoveku nedokučivim udaljenostima? Nije valjda da smo jedini živi svet u tolikom prostranstvu? Danas brojni teleskopi
lete oko naše planete i kroz njih čovek traga za svojim poreklom. Dokle smo stigli?
Savremenici smo neslućenog razvoja tehnologije, tehničkih nauka, fizike čestica i visokih energija,
i nekih drugih naučnih oblasti. U tom opštem naučno-tehnološkom napretku čini se da astronomija ima posebno vidljivo mesto.
Ova drevna nauka, jedna od najstarijih, ako ne i najstarija (sačuvani su odlomci istoimene pesme iz VIII/VII veka pne;
izučavana je još u Pitagorinoj školi), zaista doživljava zvezdane trenutke. Poslednje tri decenije njenog uzleta
najtačnije se mogu opisati Hesiodovim izrazom zlatno doba, koji je od svog izvornog mitološkog značenja postao
metafora za izuzetno razdoblje u istoriji nekog grada, države, civilizacije, neke nacionalne književnosti, umetnosti,
filozofske škole. Kao početak nove ere u njenoj milenijumskoj istoriji.
Оtkrićem gravitacionih talasa rođena je posebna grana astronomije – gravitaciona astronomija.
Ona “osluškuje” gravitacione talase na detektoru i gleda kojim procesima to odogovara u svemiru. To je u poptunoj
analogiji sa onim što astronomi rade u optičkim opservatorijama. Sa početkom gravitacione astornomije rođena je
njena mlađa sestra multi-messenger astronomija, astronomija sa više različitih signala. Objekti i fenomeni koji
mogu da budu detektovani gravitacionim metodama, mogu se otkriti dovoljno rano da se ta informacija pravovremeno
prenese posmatračima na elektromagnetnim teleskopima, kako bi ih oni usmerili i označenom pravcu.
Astronomija je svoj nagli razvoj započela od Galilejeve izgradnje prvog teleskopa.
Tokom narednih vekova, nova otkrića su nastajala sa daljim razvojem optike, većim i tehnički usavršenijim
teleskopima i primenom novih pronalazaka poput fotografije. Ograničavajući faktor je bila Zemljina atmosfera
u kojoj vodena para i prašina onemogućavaju dobijanje toliko oštre slike koliko to može da se postigne
optičkom tehnikom pa su astronomske opservatorije građene na visokim planinama.
Astronomija (prevod sa grčkog jezika: zakon zvezda) se smatra najstarijom prirodnom naukom.
Ta misao ima logično uporište u večitoj potrebi ljudi svih civilizacija za proučavanjem objekata i pojava
izvan Zemlje i njene atmosfere. U antičkoj Grčkoj, naučnici, posebno matematičari, bavili su se i astronomijom
koja je bila posmatračka. Oni su izumitelji i prvih astronomskih instrumenata.
Od svog prvog pogleda u nebo, čovek je pokušavao da shvati pravila kretanja
nebeskih tela, da ih mapira i shvati njihov uticaj na zemaljski život. Svoje početne fantazije,
ljudi su vremenom pretvorili u nauku, a sa njenim razvojem tekao je i razvoj instrumenata i
alata koji su omogućili bolje i tačnije izučavanje. U početku je vreme bilo najvažniji faktor,
te je tako nastao I prvi sunčani sat.
Naša čula nisu napravljena da registruju stalno vibriranje Svemira,
koji nas neprestano zasipa talasima visokoenergetskih čestica nastalim u srcu zvezda.
Niti da čuju udaljene eksplozije neobičnih nebeskih tela, koje će nas ošinuti bljeskovima
zračenja sa udaljenosti od mnogo milijardi svetlosnih godina. Ali zato imamo čitav arsenal
teleskopa, sondi, senzora, opservatorija, zemaljskih i svemirskih, da nam stvore makar bledu
predstavu o kataklizmičnim događajima i nezamislivo moćnim eksplozijama, sakrivenim od naših
očiju plaštom spokojne zvezdane noći.
Kao i sve u prirodi, tako i kosmos obiluje izuzecima od pravila,
neobičnim pojavama koje odstupaju od ustaljenih saznanja. Tako je i sa zvezdama,
iako su one najduze i najviše proučavane od svih nebeskih tela, a i najviše utiču
na ostale objekte u Univerzumu.
Morava i Vlasina su i tamo negde, u svemiru.U sazvežđu Pegaz, na oko 1.304
svetlosnih godina od Zemlje, nalazi se mala žuta zvezda - nalik Suncu. Oko nje se okreće
egzoplaneta koja liči na Jupiter, ali je dvostruko manja od njega. Upravo ste upoznali zvezdu
Moravu i planetu Vlasinu.
LAMOST je spektroskopski teleskop u severnoj kineskoj provinciji Hebei.
Pored ovog, naučnici iz Nacionalne astronomske opservatorije Kineske akademije nauka
imali su pristup i jednom evropskom satelitu da bi istražili male i hladne zvezde koje
mogu da traju bilionima godinama a nazivaju se crveni patuljci. Posmatrali su preko
devedeset tri hiljade ovih zvezda i došli do saznanja o izuzetnoj rasprostranjenosti
novoformiranih vasionskih tela, uglavnom nastalih u ranoj fazi nastanka svemira.
Astronomska opservatorija u Beogradu je jedna od najstarijih naučnih
institucija u Srbiji (osnovana je 1887. zajedno sa Meteorološkom opservatorijom).
Ova naučna institucija sa vrednom tradicijom uspešno se prilagođava novim vremenima
i uslovima rada.
Više pionirskih poduhvata i otkrića naučnika koji decenijama proučavaju zvezde
glavna su obeležja protekle „astronomske“ godine. Vanredna saznanja na polju svemirskih istraživanja
tokom 2022. dala su pečat toj godini, ocena je brojnih stručnjaka iz celog sveta.
Dobro hidrirane osobe su zdravije, razvijaju manje hroničnih oboljenja
kao što su bolesti srca i pluća, i žive duže od onih koji možda ne unose dovoljno tečnosti,
sugeriše studija američkog Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), objavljena u časopisu
eBioMedicina.
Fluidi koji okružuju tumorske ćelije značajno deluju na njihovo kretanje i metastaziranje,
tvrdi Jiceng Li (Yizeng Lee), prof. biomedicinskog inženjerstva na Državnom univerzitetu u Njujorku,
u tekstu koji objavljuje akademski žurnal The Conversation. Poznavanje načina na koji viskoznost tih
tečnosti utiče na kretanje ćelija tumora moglo bi da pomogne istraživačima da dođu do boljih
dijagnostičkih i terapijskih rešenja pre nego što rak metastazira.
Poznato je da je azot oksid (NO) važna regenerativna supstanca koju naše
telo proizvodi u krvotoku, pri čemu NO širi i opušta krvne sudove, povećavajući priliv
krvi u sve telesne organe. Ovo jedinjenje takođe učestvuje u prevenciji formiranja masnih
naslaga na zidovima krvnih sudova, čime održava zdravlje i elastičnost tkiva
kardiovaskularnog sistema. Proizvodnja azot oksida prirodnim putem može da se podstakne
konzumiranjem povrća bogatog nitratima - cvekle, rukole, kelja, blitve, spanaća, kao i kakao.
Jedan uobičajeni lek za hemoterapiju mogao bi da nosi toksično nasleđe za decu
i unuke adolescenata koji su preboleli rak, pokazalo je istraživanje koje je predvodio Vašingtonski
državni univerzitet. Studija objavljena u iScience otkrila je da su mužjaci pacova koji su primali
lek ifosfamid tokom adolescencije, imali potomstvo i unuke sa povećanom incidencom bolesti.
Novo istraživanje američkog Nacionalnog instituta za
neurološke poremećaje i moždani udar (National Institute of Neurological
Disorders and Stroke - NINDS) pruža saznanja o biologiji ćelija kičmene
moždine koje odumiru kod ALS, amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i
drugih neurodegenerativnih bolesti. Tim istraživača, uz podršku Nacionalnog
instituta za zdravlje, pronašao je dokaze koji povezuju veličinu ćelija motornih
neurona i njihovu potpornu strukturu, sa genima koji su u osnovi njihove
ranjivosti na degeneraciju kod ALS.
Koristeći složenu opremu rovera "perseverance“ kojom se proučava atmosfera na Marsu,
naučnici su ustanovili da se brzina prostiranja zvuka na toj planeti veoma razlikuje
od one na Zemlji. Ovo otkriće moglo bi da dovede do neobičnih posledica u komunikaciji
ljudi koji budu boravili na Marsu. Nalazi do kojih su stručnjaci došli upućuju na mišljenje
da bi pokušaji razgovora na Marsu mogli da proizvedu neobične efekte zato što, izgleda,
viši tonovi putuju brže od basova? Pošto ljudi ne mogu da dišu na Marsu, neće
moći da provere ovu pretpostavku.
Pod svemirskom proizvodnjom se podrazumeva proizvodnja dobara u svemiru,
u uslovima bestežinskog stanja, često, ali ne nužno, u vakuumu svemira. Takođe se koristi i termin
orbitalna proizvodnja, s obzirom da je niska Zemljina orbita jedina trenutna realna meta za
uspostavljanje održivih proizvodnih pogona u svemiru.
Teleskopskim osmatranjima nedavno je uočena planeta nazvana Toi 700 E.
Velika je gotovo kao Zemlja. Ovo otkriće zabeleženo je kao deo NASA-ine Tess mission.
Planeta kruži oko male hladne zvezde patuljka, koja nosi naziv Toi 700. Ranije uočena
planeta Toi 700 D takođe je veličine Zemlje.
Još jedna možda nastanjiva planeta nedavno je otkrivena u orbiti u
kojoj nije ni prehladno ni pretoplo za postojanje života. Studija je objavljena u
časopisu “Royal Astronomical Society”. Profesor Džej Farihi (Jay Farihi) s londonskog
University College-a, glavni autor studije, ističe da je tako nešto viđeno u nastanjivoj zoni belog patuljka, što znači da postoji mogućnost da na toj planeti postoji život.
Nedavno je NASA-in rover “kjuriositi”, koji se kreće površinom Marsa,
zabeležio pojavu oreola svetlosti, što je zbunilo naučnike koji najčešće traže vodu zato
što je ona znak mogućeg nekadašnjeg života. Ovoga puta, izvedene analize su pokazale da
oreoli svetlosti potiču od jednog poludragog kamena. Voda odavno ne teče po površini
“crvene planete” - ali ima tragova koji upućuju na njeno nekadašnje prisustvo.
Svetlosno zagađenje sve brže raste tako da je na nekim mestima broj zvezda
koje su noću vide golim okom više nego prepolovljen u poslednje dve decenije, navodi se
u tekstu objavljenom u časopisu “Science”. Da bi se došlo do ovih rezultata, stručnjaci
su koristili podatke dobijene osmatranjem zvezda koje vođeno od 2011. do 2022. godine
širom sveta uz pomoć više od 51.000 saradnika - običnih ljudi.
Neslućeni radio-signal, udaljen devet milijardi svetlosnih godina od Zemlje, otkriven je
talasnom dužinom poznatom kao "linija od 21 santimetar" ili "vodonička linija". Nju, smatra se,
emituju neutralni atomi vodonika. Ovaj signal uhvaćen je pomoću Giant Metrewave radio-teleskopa,
u Indiji i označio je da se može početi sa istraživanjem kako su formirane nekih od najranijih
zvezda i galaksija.
Do sada je teleskopskim posmatrajima pronađeno gotovo 5.000 egzoplaneta. Sve one kruže
oko Sunca, u galaksiji Mlečni put. Odnedavno, potvrđeno je postojanje signala planete za koju
se nije znalo a koja se nalazi u galaksiji Mesije 51. Otkrivena je teleskopom “NASA-Čandra” i
nalazi se na 28 svetlosnih godina od galaksije Mlečni put. Do otkrića su došli stručnjaci
Astrofizičkog centra u Kemdridžu, SAD.
Tehnologiija prepoznavanja lica je kao opcija bezbednosne zaštite već duže vreme dostupna
korisnicima “pametnih” uređaja. Nedavno je poznati nemački snabdevač u autoindustriji Continental, u saradnji
sa kompanijom za biometrijska rešenja TrinamiX predstavio važnu inovaciju: ekran za identifikaciju vozača sa
integrisanom kamerom za biometrijsko skeniranje lica. Tehnologija pouzdano štiti od krađe automobila pošto
vozilo može da se pokrene samo posle uspešnog prepoznavanja osobe na vozačevom sedištu.
Pariz. „Nikada neću zaboraviti snažan utisak koji je taj čarobni
grad ostavio na mene. Nekoliko dana po dolasku, tumarao sam po
ulicama, potpuno zbunjen novim prizorima”, pričao je kasnije Tesla.
Pariz se spremao za Svetsku izložbu. Slavio se francuski uspon
uma i preduzetništva. Arhitekta Daviju, na Trokaderou, gradi palatu
- vodotoranj, pozorišnu i koncertnu dvoranu. Na Marsovim poljima
podiže se Palata industrije a, po ugledu na statuu Republike
pored bulevara Kursel, vajar Bertoldi, uz pomoć gvozdene armature
Gustava Ajfela, gradi 46 metara visoku i 80 tona tešku Statuu Slobode,
obloženu bakarnim pločama koju će pokloniti SAD. (Statua Slobode
je postavljena 1884. na ulazu u Njujoršku luku).
Ove godine, Društvu matematičara Srbije (DMS), u godini proslave 75 godina postojanja,
jedna za drugom, dodeljene su dve prestižne nagrade: Svetosavska nagrada i odlikovanje za Sretenje -
Zlatna medalja za zasluge. Kako predsednik Društva, prof. dr Miroslav Marić s ponosom ističe da je
svaka pokazatelj rada, upornosti, profesionalizma i timskog duha svih članova Društva.
Svetosavsku nagradu dodeljuje Ministarstvo prosvete za doprinose unapređenju nastavne prakse i napretku
u domenu stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja stručnog kadra u obrazovanju. Time je, na
svojevrstan način, Svetosavska nagrada posvećena i učenicima koji postižu izuzuzetne rezultate na
takmičenjima nacionalnog i međunarodnog nivoa.
.
Fulani je naziv za veliku grupaciju naroda koja naseljava prostore
zapadne i centralne Afrike. Jedno od najznačajnijih plemena iz ugla antropoligije
je Vodabe. Oni su naročito zastupljeni u regionu Sahel, između Sahare i
Sudanske savane. Nomadski način života učinio je da žive u većem broju država.
U središnjem delu australijske države Kvinslend je reka Ficroj.
Nazvana je po britanskom guverneru Čarlsu Ficroju i predstavlja najveći sliv na
istoku ove države, odnosno kontinenta. U njenim pritokama živi kornjača poznata
po neobičnom načinu disanja. Taksonomski, kornjača sa reke Ficroj spada u rod
Rheodytes koji je deo familije Chelidae. Vrsta Rheodytes leukops je jedina u
okviru svog roda koja je opstala do današnjeg vremena.
Postoji izreka koja upuđuje na stav da muzika ima moć da otopi i najledenije srce.
Donekle bismo mogli da se složimo, ali postoji i ono na šta ne možemo da ostanemo ravnodušni i ne
osetimo nalet nežnosti - a to su mladunci životinja. Bilo da su u pitanju opasne čak i otrovne
vrste ili potpuno bezazlene životinje, njihovi mladi su jednostavno neodoljivi.
Kao i mnogi drugi fosili, nosorozi su zanimljiva tema za istraživanja.
Brojni nalazi pokazuju da je u prošlosti živeo veliki broj vrsta ovih sisara, od kojih
neki po obliku i veličini tela nimalo ne liče na savremene. Veliki broj taksona se navodi
u literaturi, najčešće u vidu spiskova vrsta ili rodova ili sa drugim nepotpunim podacima,
što nije dovoljno za sagledavanje njihove starosti, evolucije i rasprostranjenja. Tokom 2020.
započet je projekat o prikupljanju informacija o izumrlim nosorozima Starog sveta (Afrika,
južna Azija i severna Evroazija). Ova svojevrsna baza podataka ima za cilj da obezbedi
spisak svih neogenih i kvartarnih lokaliteta Starog sveta na kojima su nađeni fosili.
Tomas Džeferson je bio treći predsednik SAD (1801-1809), autor čuvene Deklaracije
o nezavisnosti (1776) i osnivač američke paleontologije. Rođen je 1743. u Virdžiniji, kao treće
od desetoro dece. Otac mu je bio plantažer i umro je kad je Tomasu bilo 14 godina. Najpre je
učio sa privatnim učiteljima a zatim je, na Univerzitetu Vilijama i Meri u Vilijamsburgu,
studirao matematiku, filozofiju i metafiziku.
Danas u Africi živi oko sedam miliona pripadnika naroda Cvana.
Obično je prva asocijacija na ovu nacionalnu zajednicu država Bocvana,
u kojoj su ne samo ubedljivo najbrojniji narod nego je i ta zemlja po
njima dobila ime. Međutim, Bocvana ima relativno malo stanovnika u
odnosu na površinu koju zahvata.
Jedno nedavno geološko istraživanje pokazalo je da je sloj Zemljinog omotača
dubine 150 km, za razliku od njegovog ostatka - mekši. Poznato je da je veći deo Zemljinog
omotača vreo i da je u čvrstom stanju; tada se stene deformišu sporije umesto da pucaju,
kao što je slučaj sa hladnijim stenama u Zemljinoj kori. A prema pomenutom istraživanju,
otprilike 150 km ispod Zemljine površine nalaze se slojevi otopljenih stena.
Pre no što je krajem 19. veka, zahvaljujući ondašnjim naučnim saznanjima i novim tehnologijama,
japanski preduzetnik Mikimoto pokrenuo „proizvodnju“ bisera po receptu prirode, ovi jedinstveni dragulji bili su veoma
retki i donosili su basnoslovno veliko bogatstvo
Časopis Galaksija bio je decenijama odlično medijsko mesto susreta s kosmičkim temama,
reklo bi se i predmet svojevrsnog kulta naraštaja koji je guran ka imaginarnim istorijskim ciljevima,
a on se opirao dižući pogled ka nebu. Galaksija je bila tiha, ali i prava medijska alternativa Hegelovim,
Marksovim, Titovim... pričama o istoriji i različitim rekla-kazala ideološkim projekcijama koje su tada
okupirale javni prostor obećavajući sve a ispunjavajući ništa. Okupljanje 18. oktobra u Maloj galeriji
SANU bilo je trenutak u kome smo shvatili, jer potrebno je vreme za to, da smo učestvovali, iako tako
nije izgledalo, u galaktičkoj misiji od bitnog kulturnog i nacionalnog značaja. Skupu se obratio i Milan
Knežević, član prve redakcije, ili možda bolje rečeno ekspedicije Galaksije, koji kao da je in illo tempore
izronio iz mitskog vremena početka. Koliko je snažna bila ideja Galaksije, vidi se i po tome što on ni danas
nije odstupio od nje kao izdavač sličnog časopisa Planeta koji u podnaslovu nosi slavni logo Galaksija.
Šesnaestu godinu za redom, Udruženje studenata tehnike Evrope –
Beograd organizuje projekat “Beogradski dani inženjera”, koji će se održati od
6. do 9. aprila. Projekat se sastoji iz dva dela, takmičarskog i edukativnog.
Takmičenje, namenjeno studentima prirodno-matematičkih i tehničko-tehnoloških
fakulteta Univerziteta u Beogradu, timskog je karaktera i obuhvata dve kategorije:
studiju slučaja i inovativni dizajn.
Ostrvo Hunga Tonga-Hunga Ha’apai (Hunga Tonga), u južnom
delu Tihog okeana, pojavilo se 2015. posle vulkanske erupcije.
Posle istog takvog događaja, početkom 2022, ostrvo je nestalo!
Tih sedam godina postojanja ostrva bile su idealne za proučavanje
pojave novih ekosistema, a ostvaren je i uvid u pojavu širenja mirkoorganizama.
Početkom ove godine, stručnjaci sa Severozapadnog univerziteta (Kina)
za poljoprivrednu i šumarsku nauku i tehnologiju klonirali su holštajn-frizijsko govedo
iz Holandije. Osim naučnih razloga, u vestima je navedeni i to da ove krave mogu da
proizvedu 18 t mleka godišnje, što je otprilike 100 t mleka tokom života jedinke!
Klonirano je 120 embriona iz ćelija visokoproduktivnih krava, koji su stavljeni u surogat kravu.
U časopisu “Nature Photonics” objavljen je rad grupe naučnika
koji su uspeli da, korišćenjem lasera, skrenu udare munje i time delimično
otklone pražnjenja atmosferskog električnog napona. Naučnici su pre toga,
na vrh švajcarske planine Santis, na visini od 2.500 m nadmorske visine,
postavili snažan laserski uređaj tik uz telekomunikacioni toranj.
Pomenuti toranj je često meta udara munje, pa je samim tim dobro
mesto za proučavanje delovanja lasera.
Nedavno je u časopisu “Nature News”, povodom objavljivanja četiri
naučna rada u kojima je AI navedena kao koautor studije, postavljeno pitanje: kakva
je budućnost pisanja naučnih radova ako AI toliko mnogo učestvuje u obradi naučnih
tema? Može li se AI navoditi kao koautor studije? Tj. da li je AI samo alat ili bi te sisteme zaista trebalo navoditi kao koautore studija?
Naučnici laboratorije “Lorens Livermor” (LLNL), SAD, nedavno su ostvarili veliki
napredak u rekonstruisanju procesa nuklearne fuzije. Njihovo istraživanje ima za cilj
da se obezbedi gotovo neograničeni izvor čiste energije. Nuklearnu fuziju smatraju
"svetim gralom" u proizvodnji energije, a odvija se uzimanjem parova svetlosnih
atoma koji se potom pripajaju, što je process koji prati veliko oslobađanje energije.
Da li je moguć večni život? Odgovor na to pitanje mogao bi se potražiti na primeru jedne vrste meduze. Naime naučnici su istraživali genom jedne sićušne morske meduze da bi otkrili tajnu obnavljanja života! U stvari, pronašli su gene koji besmrtnu meduzu čine besmrtnom.
Mada niko ne veruje u usporavanja starenja, ima naučnika koji smatraju da, teoretski, nema prepreke za beskonačno produženje ljudskog života. Zaustavljanje starenja, kako oni smatraju, omogućilo bi ljudima biološku besmrtnost, ali ne i imunitet na smrt od bolesti ili fizičkih povreda.
Istraživači iz londonskog Prirodnjačkog muzeja i Univerziteta u
Glazgovu proučavali su meteorit pronađen u gradu Vinčkombu, u Glosterširu,
tražeći sličnosti vode iz svemira i vode na Zemlji. Rezultati proučavanja
objavljeni u časopisu "Science Advances" upućuju na zaključak da su, možda,
vanzemaljske stene te koje su donele vodu i druge osnovne komponente na našu
planetu pre više milijardi godina, posle čega je uspostavljen život na Zemlji.
Francuski proizvođač satelita „Thales Alenia” najavio je izradu
projekta uspostavljanje centra za skladištenje podataka u orbiti Zemlje.
U zvaničnom saopštenju navodi se da je Evropska komisija odabrala kompaniju
koja treba da izradi studiju izvodljivosti za uspostavljanje centara za
skladištenje podataka u orbiti naše planete.
Naučnici u Australiji i SAD upustili su se u projekat da na površinu naše
planete vrate izumrlu životinju - tasmanijskog tigra. Poslednji poznati tasmanijski tigar
uginuo je tridesetih godina prošlog veka. Tim stručnjaka veruje da ga mogu vratiti u život
korišćenjem matičnih ćelija i tehnologije ugrađivanja gena. Štaviše, oni navode da bi se prvi
tasmanijski tigar mogao naći u divljini za deset godina?
Kineski naučnici nedavno su klonirali arktičkog vuka,
izjavili su u službi za kloniranje kućnih ljubimaca “Sinogene”.nače, kompanija “Sinogene”
je 2016. godine klonirala prvog kloniranog psa metodom uređivanja gena.
Ovaj vuk se zove Maja i dobrog je zdravstvenog stanja.
Drveće samo sebe leči - Da bi živele što duže i bile zdrave,
neke vrste drveća same odbacuju svoje obolele delove. Ovom metodom drvo
zaustavlja širenje bolesti i time svoju energiju i hranljive materije koristi za izdanke.
Jozef Baruhović, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Vladimir Jelenković,
Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Rastko Kostić, Ivan Kremer, Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković,
Jelena Marjanović, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Ivana Mladenović, Vladimir Nikolić, Ana Paunović, Miloš Rastović,
Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković
