TEMA BROJA
Borka Marinković
Astronomija / Početak velikog osmatranja
Zakoni zvezdanog neba
Apolonijev astrolab |
Astronomija (prevod sa grčkog jezika: zakon zvezda) se smatra najstarijom prirodnom naukom. Ta misao ima logično uporište u večitoj potrebi ljudi svih civilizacija za proučavanjem objekata i pojava izvan Zemlje i njene atmosfere.
U antičkoj Grčkoj, naučnici, posebno matematičari, bavili su se i astronomijom koja je bila posmatračka. Oni su izumitelji i prvih astronomskih instrumenata.
Astrolab je pronalazak Apolonija iz Perge, između 220. i 150. godine pne. Ovaj instrument je bio u upotrebi kao navigacioni instrument praktično dve hiljade godina, sve do otkrića sekstanta u 18. veku. Pomorski astrolab, star više od 500 godina, pronađen je 2014. godine u olupini portugalskog broda „Esmeralda” koji je pripadao floti istraživača Vaska de Game. Laserskim skeniranjem ovog astrolabe, otkrivene su linije koje su bile razdvojene na svakih 5 stepeni. To je omogućavalo pomorcima da mere visinu Sunca iznad horizonta u podne, i time odrede svoju trenutnu lokaciju na putovanjima.
Apolonijev astrolab se sastojao iz nekoliko delova kružnih oblika, spojenih zavrtnjem u sredini. Na zavrtnju se nalazila alidada, posebne vrste lenjira pomoću kojih su očitavane horizontske visine tela (ugaona udaljenost nebeskog tela od horizonta) u određenom momentu. Na alidadi se nalazilo kućište a na njemu oznake i linije ekvatorskog nebeskog koordinatnog sistema. Preko njega se stavljao timpan na kojem su bile ucrtane linije azimuta (ugao između projekcije posmatrača na horizontalnu ravan i vektora od posmatrača ka severu), zenit (najviša tačka nebeske sfere, vertikalno iznad posmatrača) i ostale važne tačke horizontskog koordinatnog sistema. Na kraju se nalazila vrsta zvezdane karte koja je mogla da rotira oko zavrtnja, a vrhovima šiljaka predstavljene su najsjanije zvezde.
Hipatija, ili matematika u astronomiji
Autor jednog čuvenog dela o astrolabu je Teon Aleksandrijski. Ovaj naučnik i matematičar je predavao u Aleksandrijskoj školi. Njegovu kći Hipatiju smatraju prvom ženom matematičarkom. Teon je želeo da Hipatiju formira kao „savršeno ljudsko biće”, dajući joj svestrano naučno obrazovanje. Učenje matematike, astronomije i filozofije predstavljalo je fizički trening koji je omogućavao da njeno telo i um ostanu zdravi.
Po stečenom obrazovanju, počela je da predaje. Bila je veoma cenjena kao učitelj. Ćak se mislilo i da je prevazišla svog učitelja - oca. Osim javnih predavanja, često je studente pozivala u svoj dom, gde je dugo s njima ostajala u naučnim raspravama. Imala je veliki ugled u Aleksandriji zbog svog obrazovanja, elokvencije, mudrosti, a kažu i lepote.
Svoje studente je savetovala rečima:„Sačuvaj svoje pravo da misliš jer je bolje i misliti pogrešno, nego ne misliti uopšte.”
Njena prerana tragična smrt nije narušila ugled i slavu koje su je pratile u životu.
Čak i u srednjevekovnoj Vizantiji, Hipatija je bila primer obrazovane žene, kasnije ovekovečene u umetničkim delima. Naučnici su joj se odužili nazvavši po njoj dva astronomska objekta: Krater Hipatija koji se može uočiti i manjim teleskopom, kao i 238 Hypatia, veoma veliki asteroid.
U naučnim radovima često je sarađivala sa ocem. U astronomiji je koristila svoje znanje iz matematike: „Primenjujem matematiku tako što iz svega što sam izračunala zaključujem o nebeskim telima: položaju, udaljenosti, osobinama...”.
Njen naučni doprinos astronomiji sastoji se iz mnoštva radova, među kojima su značajni prilozi komentarima njenog oca o Ptolomejevom “Almagestu”.
„Algamest” |
Velika knjiga, veliki rasplet
“Algamest” je jedno od najuticanijih dela u istoriji nauke. Bio je osnovni udžbenik astronomije duže od hiljadu godina. “Almagest” (latinski prevod grčkog naziva: velika knjiga) je traktat o geocentričnom Sunčevom sistemu. Sastoji se iz 13 knjiga. Kosmologija “Almagesta” u 5 tačaka data je u I knjizi: Nebeski domen je sferičan i kreće se kao sfera, Zemlja je sfera, Zemlja je u središtu svemira, Zemlja se ne kreće, Zemlja se tretira kao tačka (nema značajnu veličinu) u odnosu na nepokretne zvezde.
U ostalim knjigama opisuju se kretanja i pomračenja Sunca i Meseca i kretanja drugih planeta. Tek u 16. veku, Nikola Kopernik je doveo u sumnju tvrđenja u “Almagestu”. U 17. veku, Galileo Galilej je potvrdio Kopernikovo učenje o heliocentričnom Sunčevom sistemu.
Hipatia |
Galileo Galilej |
Nikola Kopernik
|
Borka Marinković
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|