MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 112 | Dve decenije „Planete“
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 112
Planeta Br 112
Godina XX
Jul - Avgust 2023.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 115
Jan. 2024g
Br. 113
Sept. 2023g
Br. 114
Nov. 2023g
Br. 111
Maj 2023g
Br. 112
Jul 2023g
Br. 109
Jan. 2023g
Br. 110
Mart 2023g
Br. 107
Sept. 2022g
Br. 108
Nov. 2022g
Br. 105
Maj 2022g
Br. 106
Jul 2022g
Br. 103
Jan. 2022g
Br. 104
Mart 2022g
Br. 101
Jul 2021g
Br. 102
Okt. 2021g
Br. 99
Jan. 2021g
Br. 100
April 2021g
Br. 97
Avgust 2020g
Br. 98
Nov. 2020g
Br. 95
Mart 2020g
Br. 96
Maj 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Br. 112 Glavni naslovi

 

PLANETA MAGAZIN NA INSTAGRAMU

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Tonzilektomija i adenoidektomija kod dece

Da li, i kada operisati krajnike?

Suviše česte akutne infekcije krajnika mogu da prerastu u hronično upalno stanje, sa značajnim posledicama po rast i razvoj mladog organizma, te se hirurško uklanjanje krajnika u takvim slučajevima razmatra kao terapijsko rešenje. Dr Bojan Marković, specijalista ORL, alergologije i kliničke imunologije, ističe da su kriterijumi za postavljanje indikacije za operaciju krajnika danas veoma strogi, ali i da su opstruktivni noćni prekidi disanja apsolutna indikacija za uklanjanje sva tri krajnika

Tekst

MEDICINA

Gordana Tomljenović

Replantaciona mikrohirurgija gornjih ekstremiteta

Pomoć čoveku - doprinos medicini

Ljudi koji dožive veliku traumatsku povredu kao što je amputacija ekstremiteta, i tad imaju želju da pokušaju i nemoguće - da sačuvaju svoju ruku, šaku, prst…Prof. dr Čedomir Vučetić, pionir replantacione mikrohirugije u našoj zemlji, specijalista ortopedske hirurgije svetskog glasa, svojim profesionalnim veštinama je već mnogo puta činio gotovo (medicinska) čuda te vrste. Neka od njih ostaju zabeležena u analima svetske replantacione hirurgije

Tekst

MEDICINA

Lečenje krvnih sudova srca bez ugradnje stranog materijala

Balon sa lekom

Lečenje bolesti krvnih sudova srca interventnim metodama datira iz sedamdesetih godina 20. Veka, kada je dr Andreas Gruntzig u Cirihu izveo prvu balon angioplastiku na koronarnom krvnom sudu. Od tada do danas, angioplastika je doživela veliki broj promena i metoda je značajno napredovala, donoseći kao krajni rezultat izvanredne rezultate kao što su smanjenje mortaliteta u akutnom infarktu miokarda na 3-5%, a što je ranije bilo nezamislivo

Tekst

SUMMARY

Planeta No 112
ENGLISH Summary

  Tekst

PRIČA SA NASLOVNE STRANE

DVE DECENIJE „PLANETE“

Od kraja proleća i prvih radnih okupljanja 2003. godine do polovine ove 2023, sve je prošlo kao dlanom o dlan. Naš list je redovno izlazio i donosio sve više tekstova o nauci, istraživanjima i otkrićima. Pisalo smo o razvoju novih tehnologija, o dalekim prostranstvima svemira, o dugim putovanjima oko Zemlje, o seobama ptica, o promenama klime i arheološkim nalazištima, o narodima koji nestaju i jedva znanim pismima kojima se ljudi sporazumevaju, o najnovijim medicinskim dostignućima... Naravno, uvek i na prvom mestu, o dometima naše nauke i našim umnim ljudima koji su podigli ugled Srbije u naučnom svetu. Sve je to, pa i mnogo šta drugo, časopis „Planeta“ koji obeležava dve decenije postojanja. Dve decenije upornosti i tematske doslednosti, uzbudljivi šareni svet između korica našeg lista. Danas možemo da kažemo da smo odoleli svim naletima površnosti i da smo se uporno držali misije našeg lista: razmišljajmo o nauci i tehnologiji i otkrivajmo svet.

TEMA BROJA

Dvadeset godina rada “Planete”

Upornost i radoznalost a potom sve ostalo

Od samog početka, od juna 2003. časopis “Planeta” se bavi dometima nauke i tehnoloških dostignuća, počev od nastanka civilizacije do daleko u pretpostavljenu budućnost. Tokom dve decenije rada, “Planeta” se pokazala kao odraz neumorne ljudske radoznalosti i potrebe da se nikada ne posustane na putu ka novim otkrićima i saznanjima

Tekst

TEMA BROJA

(PLANETA broj 54, novembar/decembar 2012,
preneto iz GALAKSIJE broj 3, maja 1972)

20 godina „Planete“ / Pogled u budućnost, pre pola veka

Šta se predviđalo da će se desiti do 2000. godine?

Ovo zagonetno pitanje moglo bi se postaviti i danas, kada je tok opštih i pojediničanih zbivanja naglo ubrzan i kada se sve više ubrzava. Do kojih bi se odgovora moglo doći i do kada?

Tekst

TEMA BROJA

Dvadeset godina „Planete“

Prvi broj „Planete” pojavio se 2. jula 2003, u tiražu od 3500 primeraka. Prodavan je po ceni od 130 dinara. Gotovo od samog početka izlaženja, u zaglavlju se nalazi reč „galaksija”, čime se skreće pažnja čitaocima da je „Planeta” tematski i sadržinski nastavljač nekada širom Jugoslavije veoma popularne „Galaksije” koja je prestala sa izlaženjem maja 2001. Takođe od početka, ispod naslova stoji: magazin za nauku, istraživanja i otkrića.

Tekst

ISTRAŽIVANJA

Ima li života u svemiru?

Samo u “spiralnim galaksijama”

Ne tako davne 2007. godine otkrivena je prva “zemljolika” planeta - Gliese 581C, koja se nalazi na samo pet svetlosnih godina daleko od nas. Svakako, jedno od brojnih pitanja vezanih za ovo otkriće bilo je i to da li na njoj postoji život, da li je inteligentan ili je samo na nivou jednoćelijskih organizama? Pronalazak prve planete izvan našeg Sunčevog sistema dovelo je do drugih, za nas veoma značajnih pitanja, kao što su: da li je neka od postojećih interstelarnih civilizacija već pokušala kontakt sa nama, pri čemu nismo prepoznali znakove koje nam šalju; možda ih ne tražimo na pravim mestima ili ne obraćamo pažnju na prave stvari; možda su ta bića previše “vanzemaljska” da bi mogli da komuniciramo sa njima; možda su na kraju odlučili da budu netehnička civilizacija; možda civilizacije ne traju dugo i u prirodi je inteligentnog života da se uništi ili da uništi druge; možda namerno izbegavaju da nas kontaktiraju ili možda jednostavno ne postoje!

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Kosmičke eksplozije

Najveća do sada

Događaj u svemiru nazvan AT20211w u stvari je najveća kosmička eksplozija ikada zabeležena. Pomenuta eksplozija bila je deset puta svetlija od svih do sada utvrđenih eksplozija zvezda koje su poznate kao supernove. Trajala je oko tri godine, što je mnogo duže od većine drugih događaja iste vrste, koje su vidljive samo nekoliko meseci.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Mars

Kroz srce Crvene planete

Naučnici iz NASA-e nedavno su detektovali prolazak seizmičkih talasa kroz jezgro Marsa. Na osnovu dobijenih podataka, utvrdili su sastav i veličinu planete tako da se sada zna da je jezgro Crvene planete otprilike veličine Meseca, ali i da je gotovo dvostruko gušće. Do ovih saznanja došli su zahvaljujući radu NASA-inog lendera InSight koji već četiri godine prati seizmičku aktivnost na Marsu.

Tekst

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA

Saturn

Više od 60 novih satelita

Posle otkrića 62 donedavno neotkrivena satelita oko Saturna ili, kako se popularno kaže: "šestog kamena od Sunca", broj postojećih satelita oko ove planete porastao je na 145 zvanično prepoznatih, navodi se u izveštaju tima astronoma sa Instituta sa astronomiju i astrofiziku na Tajvanu. Saturnov veći komšija Jupiter ima 92 satelita.

Tekst

KOSMONAUTIKA

Dragan Lazarević

Start najveće rakete nosača

Prvi probni let zvezdanog broda

Razvoj raketa-nosača koje su omogućile prodor čovečanstva u kosmički prostor se odvijao u naglim skokovima kada su se objedinjavali novi koncepti raketa sa napretkom u raznim pravcima tehnološkog razvoja na polju konstruktivnih materijala korpusa, motora i goriva kao i sistema upravljanja tokom leta. Prvi takav skok je bio početak korišćenja prve kosmičke rakete R-7( popularno nazvane “Semjorka”) konstruktora Sergeja Koroljeva, sa kojom je SSSR, lansiranjem “Sputnjika 1”, prvog veštačkog Zemljinog satelita, oktobra 1957. započeo kosmičko doba čovečanstva. Ta raketa startne mase od oko 300 tona je omogućila prvi let čoveka u kosmos i slanje prvih sondi na Mesec i oko njega, kao i prve međuplanetarne kosmičke sonde oko Sunca i na Veneru. Tokom kosmičkog nadmetanja SAD-SSSR, stvarane su sve veće rakete nosači startne mase 600-700 t (“Saturn 1 i 1B” i “Titan 3” i sovjetski “UR-500 proton”, koji je mogao da u nisku orbitu oko Zemlje da podigne satelit mase oko 20t).

Tekst

KOSMONAUTIKA

Ivan Kremer

Novi motori za druge svetove

Što brže kroz vasionu

Američka agencija za napredne istraživačke projekte iz oblasti odbrane, poznatija po svojoj engleskoj skraćenici DARPA, u saradnji sa NASA-om, radi na tehnologiji nuklearnog pogona za svemirske letelice, u okviru projekta DRACO, sa ciljem proizvodnje prve testne letelice i probe nuklearnog motora u svemiru do 2027. godine.

Tekst

HIGH TECH

ŽELEZNICE, LETELICE, ELEKTRONIKA, ROBOTIKA,
SAOBRAĆAJ I SOLARNA ENERGIJA

Kineska korporacija za železnička vozila (CRRC- China Railway Rolling Stock Corporation), jedan od najvećih svetskih proizvođača železničkih vozila i prateće opreme, predstavila je svoju najsnažniju lokomotivu klase Ningdong, u kojoj su prvi put snažni dizel-agregati zamenjeni vodoničnim pogonskim sistemom. Fu Jongun, generalni direktor CRRC-ovog pogona u Datongu, izjavio je da ova lokomotiva, inače razvijena u saradnji sa kompanijiom Chengdu Rail Transit, u prirodno okruženje više ne ispušta ni ugljen-dioksid ni druge štetne materije i čestice, i da je potpuno u skladu sa principima “dekarbonizacije”.

Tekst

ENERGIJA

Jelena Marjanović

Koliko košta slanje jednog mejla?

Potrošnja o kojoj se malo misli

Uoči zime, prvo pitanje koje se postavlja je: kako ćemo se grejati? A mnogima je sledeća pomisao to kako obezbediti neometano napajanje za računare i pristup internetu, bez kojih nam je život postao skoro nezamisliv, a mnogima je to nasušna potreba, osnovni alat za rad i obezbeđivanje egzistencije. Osim što nam je električna energija za pokretanje računara važna, koliko je zapravo trošimo na internet i digitalne tehnologije?

Tekst

SVET NAUKE

Vladimir Nikolić, web developer i IJP

CHAT GPT, ELEKTRONSKI NOS i UPRAVLJANJE ROBOTIMA PUTEM MISLI

Iako je Nikola Tesla u svom radu bio posvećen prvenstveno fizici, odnosno elektrotehnici, i nije bio direktno uključen u biomedicinska istraživanja, njegova otkrića i izumi značajno su doprineli utiranju puta medicinskoj fizici, posebno radiologiji i visokofrekventnoj elektroterapiji. Analiza Teslinih eksperimenta i objavljenih radova i članaka ukazuje na to da ga je duboko zanimala uloga elektriciteta u telu i kako veštački proizvedene struje mogu uticati na čovekovo zdravlje

Tekst

TESLA

Div Smiljana 8. - NASTAVAK

1888. 16. i 23. aprila prijavljuje dva važna patenta. Prenos energije sa tri provodnika, poligon i princip komutatora kojima se omogućuje korišćenje generatora jednosmerne struje, sa malim prepravkama namotaja, za proizvodnju višefaznih struja.

Tekst

MATEMATIKA

Borka Marinković

M3 2023

Kako iz lavirinta

Da se manifestacija M3 prethodno održavala svakog meseca, ova 12. po redu zaokružila bi jednu celu godinu posvećenu matematici. Prošlogodišnji izbor Silosa na Dunavu za lokaciju manifestacije pokazao je sve prednosti ovog atraktivnog ambijenta. Na otvaranju su se prisutnima obratili: dr Jelena Begović, ministarska nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, dr Marijana Brkić, ispred Centra za promociju nauke, dr Zoran Ognjanović, direktor Matematičkog instituta, prof. dr Vladimir Crnojević, direktor BioSens-a i prof. dr Dubravko Ćulibrk sa Tehničkog fakulteta u Novom Sadu. Svi su bili saglasni da ova manifestacija na pravi način promoviše matematiku i njenu primenu, i pruža mogućnost da, s jedne strane, studenti i učenici koji učestvuju u njenom stvaranju pokažu svoju kreativnost i primene stečeno znanje, a sa druge strane zainteresuju, pre svega mlade posetioce za matematiku.

Tekst

HOBI

O.K.

Modeli vazduhoplova

Od Sakare do spejs-šatlova

Aerotuneli su cevasta postrojenja čija je namena da pokažu uzajamno delovanje vazduha i objekta koji leti ili se kreće unutar njih. U aerotunelima se isprobavaju letelice. Modeli vazduhoplova imaju višestruku primenu. Jedna od njih je istraživanje karakteristika nekog aviona ili slične letelice da bi se osmislili novi modeli ili saznala efikasnost postojećih. Reč je o znatno umanjenim vazduhoplovima, bez pilota.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Anti-ejdžing

Uravniteženom ishranom do zdrave dugovečnosti

Hrana koju jedemo veoma utiče na naše zdravlje i dugovečnost. Postoji direktna veza između potreba za hranom u različitim uzrastima, i metaboličkog zdravlja, a održavanje optimalne ishrane u skladu sa godinama može da pomogne i u poboljšanju zdravlja, kao i u produženju životnog veka, ili odlaganju starenja.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Ginekologija

“Dijagnostika” porođaja

Istraživači američkih Nacionalnih instituta za zdravlje razvili su novi dijagnostički alat nazvan elektromiometrijsko snimanje (EMMI), koji u realnom vremenu pravi trodimenzionalne slike i mapira kontrakcije tokom porođaja. Ova nova neinvazivna tehnika snimanja može da pomogne u kvantifikaciji obrazaca kontrakcija, pružajući podatke koji mogu da poboljšaju upravljanja porođajem, posebno u slučajevima prevremenog porođaja.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Neurologija

“Lavlja griva” poboljšava pamćenje

Prema studiji objavljenoj u američkom Žurnalu neurohemije, istraživači sa Instituta za mozak, u Kvinslendu, otkrili su u pretkliničkoj studiji nova aktivna jedinjenja sadržana u pečurki Hericium erinaceus (“lavlja griva”), koja poboljšavaju rast moždanih ćelija i pamćenje. Ekstrakti iz “lavlje grive” vekovima se koriste u tradicionalnoj azijskoj medicini, ali su američki istraživači želeli da naučno utvrde njihov potencijalni efekat na moždane ćelije. Prekliničko istraživanje je pokazalo da ta pečurka ima značajan uticaj na rast moždanih ćelija i poboljšanje pamćenja, što bi moglo da pomogne u lečenju i zaštiti od neurodegenerativnih kognitivnih poremećaja kao što je Alchajmerova bolest.

Tekst

VESTI IZ MEDICINE

Metaboličko zdravlje

Svaka peta “zdrava” osoba je predijabetičar?

Prema studiji istraživača kanadske zdravstvene agencije Klick Labs, objavljenoj u Mayo Clinic Proceedings: Digital Health, svaka peta osoba možda i nije tako zdrava kao što izgleda. Studija opisuje novi način koji su istraživači razvili da otkriju najranije znakove dijabetesa tipa 2, a koji je pokazao da petina ljudi koji se prema konvencionalnim medicinskim standardima klasifikuju kao zdravi - zapravo imaju metabolizam osobe koja je u stanju predijabetesa.

Tekst

IZ ISTORIJE NAUKE

Dubravka Marić

Stefan Đelineo, fiziolog

Od medicine do kosmosa

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti je 21. juna održana Svečana akademija posvećena obeležavanju 125 godina od rođenja dopisnog člana SANU Stefana Đelinea. Njegovi rezultati u oblasti komparativno-fizioloških i ontogenetskih istraživanja su osnova evolucione fiziologije na prostoru Balkana, a međunarodno je poznat zbog svog doprinosa na polju fiziologije termičke adaptacije. Pratio ga je glas da je naučnik „bez smisla za neosnovane teorije.“

Tekst

KANIBALIZAM

Dr Ana Paunović

Gde se i zašto jedu jedinke iste vrste

Ljudsko a slatkasto kao piletina

Kanibalizam (šp. Caníbal - ljudožder, ljudožderstvo) naziv je koji potiče od španske reči za ime naroda Karibis, sa Malih Antila, koji su u svojoj ishrani upotrebljavali meso ljudskog porekla. Ustaljeno figurativno značenje kanibalizma je svirepost, nečovečnost, divljaštvo. Pojam kanibalizma je u svom izvornom obliku obuhvatao samo ljudski rod, a kasnije je proširen i na životinjske populacije. Kanibalizam je čin konzumiranja jedinke iste vrste, u delu ili u celini. Nekada se smatralo da je kanibalizam karakterističan samo za bogomoljke i crne udovice, kao i da je prouzrokovan isključivo nedostatkom hrane ili stresom.

Tekst

EGZOTIČNI NARODI

Oliver Klajn

Frizi

Kovrdžavi primorci na Severu Evrope

Prvi pomen drevnog germanskog plemena Frizi vezan je za kraj prvog stoleća pne. Krajem postojanja Zapadnog rimskog carstva, imali su status plaćenika rimske vojske. Prirodne katastrofe u Friziji dovele su do naglog opadanja stanovništa, od 3 do 5. veka ne. Kada je klimatska kriza prošla, došlo je do naseljavanja prevashodno Anglo-Saksonaca. To novopridošlo stanovništvo je kasnije nazvano Frizima ili Frizijcima, i od njega je proistekao frizijski narod.

Tekst

ŠUME

Dubravka Marić

Agrošumarstvo i zaštita životne sredine

Savremeno rešenje, na tradiciji

U uslovima intenzivne poljoprivrede, na prostorima gde često duvaju suvi vetrovi, zemljište je osetljivije na eolsku eroziju. U procesu eolske erozije dolazi do odnošenja čestica zemljišta zajedno sa organskom materijom koja je od ključnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju. Sve to zajedno na kraju prerasta u „vrzino kolo“, upozoravaju stručnjaci. Koncept agrošumarstva predstavlja savremeno rešenje tog problema, koje je zasnovano na tradiciji.

Tekst

RETKE VRSTE

O.K.

Potkovičasti slepi miš

Udvaranje frekvencijom zvuka

Lajoš Mehelji (1862-1953) je bio jedan od najistukntajih i najplodnijih mađarskih prirodnjaka svih vremena. U zoološkom odeljenju Mađarskog nacionalnog muzeja proveo je skoro dve decenije i vodio zbirku prepariranih životinja. Imao je i karijeru univerziteskog profesora u Budimpešti. Iako je najveći doprinos pružio kao herpetolog, otkrivši više vrsta žaba i guštera, po Meheljiju je nazvan i slepi miš koji je u naše vreme ugrožen.

Tekst

ARHEOLOŠKI LOKALITETI

O.K.

Peščane dine Sigatoke

Nalazište prebogato artefaktima i kostima

Fidži je arhipelag sa preko 330 ostrva, u Melaneziji. To je nezavisna država u kojoj živi više od 900 000 stanovnika. Najveće ostrvo, na čijim obalama živi preko tri četvrtine stanovništva je Viti Levu. Postoji kontinuitet od najmanje tri hiljade godina koliko ljudi naseljavaju Fidži. Prvi evropski posetioci su došli u 17. veku, od kada je arhipelag postao britanska kolonija.

Tekst

FOSILI I POTOMCI

Dr Barbara Radulović,
viši naučni saradnik

Argonauti i vampirske lignje

Najveće skrivalice u životinjskom carstvu

Cefalopodi tj. glavonošci su organizmi koji pripadaju klasi mekušaca, naseljavaju svetska mora i okeane. Karakterišu ih izuzetno dobro razvijeni čulni organi a naročito oči koje su složene kao i oči kičmenjaka, a postavljene su bočno na glavi i u odnosu na veličinu tela izrazito su krupne. Takodje, nervni sistem im je veoma razvijen, najsloženiji medju beskičmenjacima i zajedno sa veoma razvijenim čulima omogućio im je izrazito veliku inteligenciju; smatraju ih najiteligentnijim organizmima među beskičmenjacima.

Tekst

PALEONTOLOGIJA

Dr Gordana Jovanović

Scaphopoda iz Višnjice kod Beograda

Zagonetni fosili u badenskom moru Srbije

Pre više od 14 miliona godina, tokom srednjeg miocena (badena), Višnjica kod Beograda je u paleogeografskom pogledu bila deo jugoistočnog oboda mora Centralnog Paratetisa. Geotektonski je pripadala Panonskom basenu, koji se prostire na površini od oko 400 × 800 km

Tekst

PISMA

Oliver Klajn

Paleohispansko nasleđe

Pisani tragovi Kelta u Španiji

Paleohispanska pisma su bila u upotrebi od približno 5. veka pne. do prelaza iz stare u novu eru. Zna se da vuku korene iz feničanskog pisma a posebnost je u tome da su poluslogovna po svom karakteru. Poslednja stoleća stare ere obeležilo je prisustvo Kelta i onih koji su primili njihove uticaje na Pirinejskom poluostrvu. U središnjem delu poluostrva, živelo je više keltskih plemena koja se kolektivno nazivaju Keltiberi. Protokom vremena, oblasti koje naseljavaju su, posle niza ustanaka i ratova, potpali pod rimsku vlast. Jezik kojim je govorilo ovo stanovništvo je keltiberijski.

Tekst

GODIŠNJICE

G. Tomljenović

Zaostavština Međunarodnih polarnih godina

Velikih svetski naučni projekti

Početak kosmičke ere i formiranje Svetskog sistema naučno-istraživačkih podataka samo su neki od plodova zajedničkih i koordinisanih naučnih napora istraživača iz celog sveta

Tekst

OKO PLANETE

Ornitologija

Papagaji i video-pozivi

U jednom tekstu objavljenom u španskom listu “El Pais” navodi se da su papagaji u zatočeništvu, obično kao kućni ljubimci, sami - mada su veoma društvena vrsta. A papagaji poseduje veoma razvijenu inteligenciju koja stalno traži nešto za zabavu i način da pobegne od dosade. Ako nije tako već žive u izolaciji, kod papagaja nastaju emocionalni stresovi pa čak i psihički poremećaji, što dovodi do samopovređivanja, čupanja perja i kretanje ukrug, po kavezu.

Tekst

OKO PLANETE

Klimatske promene

Smanjivanje svetskih jezera

Naučna studija stručnjaka sa Univerziterta Virdžinija, SAD, čiji su rezultati objavljeni u londonskom dnevniku “Gardijen” upućuje na zaključak da se više od polovine svetskih jezera i prirodnih rezervoara vode bitno smanjilo unazad tri decenije. Razlog: uglavnom zbog klimatskih promena i narasle potrošnje vode od strane ljudi. U proseku, reč je o gubitku od 22 gigatona na godišnjem nivou.

Tekst

OKO PLANETE

Arheologija

Otisci davno izumrlih ljudi

U nemačkim planinanama Harc, na paleolitskom lokaliteta Šeningen, naučnici su nedavno otkrili 300.000 godina stare otiske stopa "ljudi iz Hajdelberga". Reč je o davno izumrloj vrsti ljudi, čiji su otisci, kako se navodi, savršeno očuvani. Pronađeni su i otisci nekadašnjih životinja.

Tekst

OKO PLANETE

Kenija

Prvi operativni satelit

Polovinom aprila, prvi operativni satelit Kenije lansiran je u orbitu oko naše planete. Lansiranje je obavljeno raketom američke kompanije “SpaceX” koja je poletela iz američke savezne države Kalifornije. Raketa “Falcon-9” poletela je sa poligona baze u Vandenbergu u Kaliforniji, a sat kasnije raspoređeno je nekoliko desetina satelita, uključujući kenijski “Taifa-1”.

Tekst

OKO PLANETE

Paleontologija

Otkriveni ostaci gigantskih dinosaurusa

Paleontolozi Argentine nedavno su predstavili ostatke dinosaurusa biljojeda, koje su pronašli na jugu Patagonije. Po njihovoj proceni, reč je o jednoj od najvećih životinja svih vremena.

Tekst

OKO PLANETE

Klima

El Ninjo i ovog leta

Prema izveštaju američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), uskoro se može očekivati jak nalet El Ninja, globalnog atmosferskog-okeanskog fenomena. Po svoj prilici, snažne atmosferske promene mogu se očekivati do početka zime. Stručnjaci predviđaju da će 2023. godina možda biti najtoplija godina u istoriji!

Tekst


SADRZAJ PLANETA Br 112

 

ČASOPIS PLANETA Br 112

 SARADNICI NA BROJU

Katarina Bogičević, Vesna Bosanac, Vladica Božić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Ilja Slani, Vladimir Jelenković, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Ivan Kremer, Dragan Lazarević, Dubravka Marić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Maja Miljević-Đajić, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Zorana Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević


Dostupno na digitalnom formatu www.novinarnica.net

Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Mileta Mirčetić
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet, Instagram i Facebook page: Marija Miljković

IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o. © All rights reserved
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Birograf", Atanasija Pulje 22, 11080 Zemun 011/307-50-55

 

Sledeći broj izlazi 1. septembra 2023.


  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u Pratite nas na Instagram-u
»  Prijatelji Planete

» UZ 100 BR. „PLANETE”

» 20 GODINA PLANETE

free counters

Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 115
Planeta Br 115
Godina XXI
Januar - Februar 2024.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2024 PLANETA