SVET NAUKE

Vladimir Nikolić, web developer i IJP

CHAT GPT, ELEKTRONSKI NOS i UPRAVLJANJE ROBOTIMA PUTEM MISLI

CHAT GPT

4 načina da zaradite pomoću veštačke inteligencije

U poslednje vreme pojavilop se dosta članaka i raznih vesti da su mnogi iskoristili veštačku ineligenciju i zaradili novac. Pouzdana je informacija da je Džekson Gvethaus (Jaskson Gweathouse Fall) za samo uloženih 100 američkih dolara zaradio, odnosno kreirao sajt koji vredi 1378$ uz pomoć Chat GPT, tj. veštačke inteligencije. U ovom tekstu navedena su 4 načina kako da se uz pomoć veštačke inteligencije odnosno Chat GPT zaradi novac.

1. Jedan od načina je da se, uz pomoć Chat GPT, pišu visoko kvalitetni članci - prosečna zarada jednog veoma dobrog kopirajtera, odnosno pisca tekstova i sadržaja za sajtove ili društvene mreže je 69510$, prema sajtu Career Explorer u SAD – i da se sam Chat GPT može koristiti i za pisanje tekstova za sopstvene sajtove, odnosno za tzv. affiliate marketing, i tako doprineti većoj zaradi.
2. Chat GPT se može koristiti za vođenje društvenih mreža (Instagrama, Facebook-a, Tik-toka itd) što se ovde svodi na process kreiranja veoma efektivnog i neodoljivog sadržaja. A sa dubokim poznavanjem delovanja u sferi Chat GPT, moguće je prodavati ovu vrstu usluge i drugim poznatijim i većim kompanijama.
3. Može se koristiti za kreiranje aplikacija ili ekstenzija (dodataka) za poznati Googlov pretraživač Chrome. Chat GPT pomaže oko kodiranja i programiranja; naime, ako neko ima ideju oko aplikacija ili ekstenzije može, gotovo bez poznavanja kodiranja, odnosno procesa programiranja, da napravi sve.
4. Kreiranje efektivnih marketinških kampanja. Ovde se veštačka inteligencija pojavljuje kao pomoć u pronalaženju ciljane publike ali i pravljenju marketinškog plana koji zaista realno funkcioniše i donosim uspeh.
   Na kraju, umesto zaključka, zamolili smo da sam Chat GPT napiše rezime za ovaj članak koji prenosimo u celosti: “Veštačka inteligencija, posebno Chat GPT, pruža razne mogućnosti za zaradu u oblastima kao što su pisanje, upravljanje društvenim mrežama, kreiranje aplikacija i marketinške kampanje. Ulaganje u ovu tehnologiju može doneti značajne prihode i doprineti uspehu u digitalnom svetu.”

ELEKTRONSKI NOS

Genetska modifikacija nanožice

Novina u zelenoj tehnologiji, koja predstavlja novu biološku paradigmu u elektrotehnici je elektronski nos. Ukratko rečeno, naučnici Univerziteta Masačusetsa Amherst su nedavno objavili da je napravljena nanožica deset hiljada puta tanja od ljudske dlake. Ona se jeftino proizvodi pomoću uobičajene bakterije i podešava da „namiriše“ veliki niz hemijskih tragova, uključujući i one koje „emituju“ ljudi koji boluju od određenih bolesti kao što su astma i bolest bubrega. Hiljade ovih, specijalno podešenih žica, od kojih svaka može da „nanjuši“ različitu hemikaliju, može se raslojiti na sićušne senzore, što omogućava zdravstvenim radnicima neprikosnovenu alatku za nadgledanje potencijalnih zdravstvenih komplikacija. Pošto se ove žice prave pomoću bakterija, organskog su porekla i biorazgradive, to ih čini više ekološkim u odnosu na standardne, neorganske nanožice.

Da bi došli do ovog otkrića, koje je do detalja opisano u časopisu „Bionsenzori“, Derek Lavlej, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Amherst, kao i Džan Jao, profesor elektrotehnike i informatike na Inženjerskom fakultetu Univerziteta Amherst, nisu morali da idu dalje od svog nosa.
Ljudski nos ima na stotine receptora, od kojih je svaki osetljiv na jedan specifični molekul, izjavio je Jao. On je dodao da je naše čulo mirisa osetljivije i efikasnije od bilo kog mehaničkog ili hemijskog uređaja koji se može veštački napraviti. Drugim rečima, stručnjaci su pošli u pravcu saradnje s prirodom i upravo su to i postigli. Pitanje: kako su to uspeli, leži u bakteriji pod nazivom Geobacter sulfurreducens, koju su Lavlej i Jao prethodno iskoristili da bi napravili biofilm za dugoročnu, kontinuiranu proizvodnju struje pomoću  znojenja. Ova vrsta bakterije ima iznenađujuću prirodnu sposobnost da stvara tanušne elektroprovodljive nanožice.
S druge strane, u pitanju je prilično ćudljivi mikroorganizam, kome su potrebni određeni uslovi za napredak. Genetska modifikacija nanožica učinila ih je čak deset puta reaktivnijim na amonijak, supstancu koja se javlja kod ljudi koji imaju bolest bubrega, tvrdi Jasir Lekbak, jedan od autora istraživanja i postdoktorand mikrobiologije na Univerzitetu Masačusets Amherst. Nanožice od mikroba funkcionišu mnogo bolje kao senzori od svojih prethodnika od tradicionalnog silikona ili metalnih nanožica. Štaviše, novi senzori nisu ograničeni samo na detekciju amonijaka i bolesti bubrega. Tošijuki Ueki, jedan od autora istraživanja i profesor mikrobiologije na Univerzitetu Masačusets Amherst, kaže da je moguće dizajnirati jedinstvene peptide, od kojih svaki specifično vezuje molekule od interesa. Moguće je napraviti senzore koji u sebi sadrže na stotine različitih nanožica „njuškala“ da bi se pratile sve vrste zdravstvenih stanja.

Tradicionalne nanožice, koje se prave od silikona i karbonskog vlakna, mogu biti izuzetno toksične. Karbonske cevi su kancerogene i završavaju svoj životni ciklus kao bionerazgradivi otpad.  Najnovije nanožice su prirodnog porekla, te su samim tim mnogo održivije. To vodi elektrotehniku u sasvim drugom pravcu. Umesto žica koje se prave od resursa kojih nema dovoljno i koji nisu dobri za životnu sredinu, prednost proteinskih nanožica je u tome što su izuzetno povoljne za pravljene i čuvaju našu okolinu.

UPRAVLJANJE ROBOTIMA PUTEM MISLI

Mozak-kompjuter interfejs

Istraživači s Univerziteta za tehnologiju u Sidneju (UTS) razvili su biosenzornu tehnologiju koja omogućava upravljanje uređajima, poput robota i mašina, isključivo kontrolom mislima. Ovaj napredni interfejs mozak-kompjuter razvili su profesori Čin-Teng Lin i Frančeska Jakopi, sa UTS Fakulteta za inženjering i informacione tehnologije, u saradnji sa australijskom vojskom.

Kao i kod odbrambenih aplikacija, tehnologija ima značajan potencijal u poljima kao što su napredna proizvodnja, avio-saobraćaj i zdravstvena nega. Najbolji primer koji se odnosi na zdravstvo predstavlja omogućavanje ljudima sa invaliditetom da kontrolišu svoja invalidska kolica ili upravljaju veštačkim udovima. Tehnologija „hends fri" te „vojs fri“ funkcioniše izvan laboratorijskih uslova, bilo gde i bilo kada. Time interfejs (konzola, tastatura, „tač skrin“ ili prepoznavanje na osnovu pokreta rukom) postaje tehnološki višak. Korišćenjem najmodernijeg materijala od grafena u kombinaciji sa silikonom, prevaziđeni su problemi poput korozije, trajnosti i otpornosti na kontakt s kožom, kako bi se napravili jednostavni nosivi senzori. Sve u vezi s najnovijim otkrićem objašnjeno je u časopisu ACS Applied Nano Materials („Primenjeni nano materijali“). Istaknuto je da su senzori od grafena veoma provodljivi, jaki i laki za korišćenje.

Senzori su postavljeni preko temena po šemi heksagona da bi se detektovali moždani talasi iz vizuelnog korteksa. Senzori su otporni na surove spoljašnje uslove te se mogu koristiti u različitim sredinama. Korisniku je na glavi postavljeno „sočivo proširene stvarnosti“ koje prikazuje bele kvadrate koji trepere.  Koncentracijom na određenom kvadratu, biosenzor skuplja moždane talase operatora a dekoder prevodi signale u komande.
Ovu tehnologiju je nedavno demonstrirala australijska vojska, prilikom čega su vojnici upravljali četvoronožnim robotom Ghost Robotics koristeći mozak-kompjuter interfejs. Uređaj je omogućio upravljanje psom robotom s preciznošću od 94 procenata. Profesor Lin tvrdi kaže da njihova tehnologija može da „izda“ najmanje devet komandi za dve sekunde, što znači da imaju devet različitih vrsta komandi a da operator može da odabere jednu od njih u tom vremenskom periodu. On je naveo da su takođe uspeli da smanje zvukove tela i sredine na minimalni nivo kako bi se dobio što jasniji signal iz mozga operatora.  
Istraživači veruju da će najnovije otkriće veoma zanimati naučnu zajednicu, industriju i vladu, te se nadaju nastavku napretka sistema interfejsa mozak-kompjuter.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"