Ni za jedan od poznatih koronavirusa ne postoji vakcina, pa ni za izazivače teških respiratornih oboljenja SARS i MERS.
U trci s vremenom, istraživači danas pokušavaju da razviju vakcinu za najnoviji koronavirus, koji je izazvao pandemiju COVID-19.
Neki od naučnika se nadaju da će im to uspeti i pre kraja ove godine
Umesto otvorenim hirurškim zahvatima, do srca ili začepljenja u
koronarnom krvnom sudu interventna kardiologija može da dopre uz pomoć katetera,
u okviru neke od minimalno-invazivnih procedura kao što je perkutana koronarna intervencija
Pre 150 godina, u vreme kada je stvorena prva tablica Periodnog sistema elemenata od strane ruskog hemičara
Dmitrija Mendeljejeva, malo je ko mogao predvideti do koje će se mere ova znanja širiti. Mendeljejev je upisao
56 elemenata - danas ih ima 118! Ti elementi su svuda oko nas, prisustvo nekih od njih možemo čak neposredno osetiti.
Jedni su kao na dlanu, druge je teško „uhvatiti“, neki treći traju samo po par sekundi, za prisustvo nekih daljih
potrebna je veoma složena naučna oprema. Praktična svrha ove sistematizacije je nemerljiva. Šta god da se u nauci
događa i ispituje, periodni sistem elemenata je ono na čemu se proučavanje zasniva, ono je osnov svih naučnih otkrića i tehnološkog napretka.
Mada je, početkom 20. veka, Mendeljejev bio predložen za Nobelovu nagradu za hemiju, to priznanje mu je izmaklo iz naoko prozaičnih razloga:
u Komitetu za dodelu ove nagrade došlo je do neslaganja i... nagrada je pripala drugom naučniku! Ipak, danas, kada se pomene tablica
Periodnog sistema elemenata, prva naredna reč koja se za to vezuje je prezime Mendeljejev.
Navršilo se više od jednog i po veka od kada je ruski naučnik Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (
Дмитрий Иванович Менделеев), profesor Tehničkog instituta Univerziteta u Sankt Peterburgu, u
Žurnalu Ruskog fizičko-hemijskog društva (1, 60–77, 1869, p. 70) objavio svoj rad o periodnom
zakonu i periodnom sistemu elemenata Соотношение своих свойств с атомным весом элементов
(Однос између своjстава и атомских тежина елемената), s tabelarnim prikazom.
Priče o otkrićima pojedinih elemenata su po pravili veoma zanimljive,
ali je ona o otkriću siborgijuma je i zanimljiva i duga. No, u toj dugoj pripovesti je
najzanimljiviji deo kako je za ovaj sinteteički hemijski elementa sa simbolom Sg i
atomskim brojem 106 usvojeno ime. A ime je dobio po Glenu T. Siborgu, pioniru otkrića veštačkih elemenata.
U Periodnom sistemu Sg je u šestoj grupi u sedmom redu, između dubnijuma i borijuma.
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (rus. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев)
rođen je 27. januara/ 8. februara (po gregorijanskom kalendaru) 1834. godine u Tobolsku u Sibiru, kao najmlađe od četrnaestoro (ili više) dece Ivana Pavloviča Mendeljejeva, profesora književnosti i direktora gimnazije, i Marije Dmitrijevne Mendeljejev (rođene Kornilijeva), koja je radila u fabrici stakla.
Hemijski elementi koji ulaze u sastav ćelija živih bića nazivaju se biogeni elementi.
Oni su prisutni u svim komponentama živih bića, u neorganskom ili u organskom obliku. Od 117 prirodnih elemenata,
6 elemenata - ugljenik, vodonik, azot, kiseonik, fosfor i sumpor - čine sastav oko 99% živog tkiva. Ovi elementi
imaju određene osobine (mali i laki atomi, elektroni blizu nukleusa, sposobnost da formiraju čvrste i stabilne veze).
Elementi periodnog sistema široko su rasprostranjeni u Sunčevom sistemu, na planetama i na njihovim mesecima,
a većina ih je, pod različitim fizičkim i hemijskim uticajima, promenila osnovne karakteristike.
Subjektivni tinitus - bez objektivnog prisustva odgovarajućeg spoljnog zvuka - najučestaliji je oblik ovog mahom bezopasnog stanja. Ukoliko se pokaže da nema ozbiljnije uzročnike, ali pogođenoj osobi veoma smeta, doc. univ. dr Ljiljana Čvorović, konsultant Bel Medic-a, preporučuje TRT, habituacionu terapiju privikavanja na tinitus
Kao specijalizovana grana stomatologije koja se bavi dijagnostikom, prevencijom i terapijom
nepravilnosti zuba i vilica, ortodoncija danas raspolaže sve širim terapijskim mogućnostima za rešavanje funkcionalnih
i estetskih problem te vrste. Konsultant Bel Medic-a, dr Predrag Lazović, specijalista ortopedije vilica,
ističe da ortodontska terapija, štaviše, može da se primenjuje u bilo kojoj životnoj dobi, čak i u poznijim godinama
Epidemija novog virusa iz velike porodice koronavirusa, sa izvornim žarištem u jednom delu Kine,
11. marta je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i zvanično proglašena pandemijom. Pof. dr Darko Nožić,
infektolog u Bel Medic-u, objašnjava šta se o ovom patogenu zasad zna, i šta SZO preporučuje kao najefikasniju zaštitu
U ponudi su mnoge dijete; ali, ima li naučnih dokaza koji bi potkrepili tvrdnje o njima?
U članku koji je nedavno objavljen u New England Journal of Medicine, neuronaučnik bolnice Džonz Hopkins,
Mark Matson, zaključuje da za povremeno gladovanje (intermittent fasting) takvi dokazi postoje. Jer,
Matson već 25 godina proučava uticaj povremenog posta na zdravlje, a i sam ga se pridržava duže od 20 godina.
Nova studija zasnovana na podacima iz Inicijative za zdravlje žena - velikog američkog nacionalnog istraživanja koje se od 1991.
bavi merama zdravstvene preventive - otkrila je potencijalno blagotvornu vezu između magnezijuma i kobne srčane bolesti kod žena u postmenopauzi.
Naučnici su sve bliže odgovoru na pitanje: na koji način dobar san štiti od bolesti srca?
Studije na miševima su otkrile dosad nepoznate mehanizme između mozga, koštane srži i krvnih sudova,
koji štite od razvoja ateroskleroze - ali samo kad je san zdrav.
Naučna zajednica odavno veruje da je beta-amiloid, protein koji može da se nakuplja i formira lepljive plakove u mozgu,
prvi znak Alchajmerove bolesti. Beta-amiloid tada dovodi i do drugih promena u mozgu,
uključujući neurodegeneraciju, pa na kraju i probleme sa razmišljanjem i pamćenjem.
Naučnici su otkrili prvu globalnu geološku mapu Saturnovog prirodnog satelita
Titana koja obuhvata ogromne ravnice i dine zaleđenog organskog materijala i jezera tečnog metana,
osvetljavajući tako jedan egzotični svet koji se smatra jakim kandidatom u potrazi za životom izvan naše planete
Kada bi se postavilo pitanje: koja država ima najuspešniji kosmički program, odgovor bi bio da se,
i pored značajnih uspeha drugih država i agencija, program koji su ostvarivale i ostvaruju SAD može oceniti kao vodeći
u svetu (jedan od pokazatelja te uspešnosti je to da je NASA-in budžet veći nego budžeti svih ostalih kosmičke agencije zajedno).
Alumni portal Matematičke gimnazije omogućava neprekidnu vezu sadašnjih i bivših učenika,
rasutih po raznim univerzitetima i naučnim institucijama u svetu. Tim putem, na obostrano zadovoljstvo,
oni razmenjuju svoja znanja i iskustva. I ne samo na taj način. Bivši učenici, pogotovo oni najuspešniji,
obavezali su se da će, jednom godišnje ili u okvirima svojih mogućnosti, u Beogradu predstaviti svoj trenutni rad, projekte i ideje.
Autorka teksta, prof. dr Ana Trbović, suvlasnica je firme koja razvija blokčejn tehnologiju u energetici i redovni profesor fakulteta FEFA u Beogradu, gde predaje predmet ”Preduzetništvo”.
Blokčejn, reč koja izvorno iz engleskog potiče iz reči blok (eng. block) i lanac (eng. chain), tehnologija je programiranja koja ima viši stepen sigurnosti, istovremeno jačajući transparentnost radnji i poverljivost podataka. Ovom tehnologijom blokovi, odnosno skupovi podataka, povezuju se na način koji je dodatno zaštićen posebnim programerskim obeležjima i žigovima, pa ne može da se podacima manipuliše i menja redosled programiranih radnji.
Dva sleda događaja koja su se odigrala polovinom 19. veka, nezavisno jedan od drugog, zauzimaju važno mesto u istoriji biheviorističke neurologije.
I govore o tome da neobične ljudske sudbine mogu da postanu izvor naučnog saznanja ili predmet naučne manipulacije.
Znamo da ličimo na svoje roditelje. Uglavnom razumemo da to ima veze sa nečim što je bilo upisano u njihovim genima,
a zatim u trenutku začeća preneto na nas, potomke. Znamo da je teško naslediti plave oči ako jedan od roditelja ima crne, i sećamo se vica
o Ajnštajnu kojem je, navodno, prišla neka lepotica sa idejom kako bi bilo divno da njih dvoje imaju dete lepo na nju i pametno na njega.
Na istoku Indije nalaze se države Džarkand, Zapadni Bengal i Odiša.
U njima živi najveći deo jednog neobičnog naroda. To je etnička zajednica Munda.
U Indiji ih ima preko dva miliona i dvesta hiljada. Prisutni su u manjoj meri u Bangladešu,
sa svega nekoliko hiljada ljudi. Naziv naroda potiče iz sanskrita i označava poglavicu.
Pre tridesetak godina, na samom pragu osnivanja Mikološkog društva Srbije,
gljivaru koji je hteo da unapredi svoje znanje koristeći stranu stručnu literaturu, takozvane
vodiče za branje gljiva jer, u to vreme, u Srbiji osim publikacije Ishrana u prirodi (1977) sa
odeljkom o gljivama, koji je napisao mikolog Vojteh Lindtner i knjige Gljive Jugoslavije (1979)
koju je napisao mikolog Ivan Foht - druge gljivarske literature nije bilo.
Sredozemnog mora i delte reke Rone, na jugu Francuske, prostire se ravnica Kamarg.
Veliki deo ove celine čine jezera, močvare i lagune. Sa površinom od oko 930 km2,
Kamarg obuhvata i nacionalni park. Vlažna područja ovog dela Francuske su stanište
jedne od najneobičnijih i najstarijih konjskih rasa na svetu. Stručni naziv divljeg
konja je Equus ferus. Danas postoje dve podvrste ove životinje.
Sigurno ste se barem nekada u životu zapitali: koje su životinje najveće na svetu,
koliku visinu i dužinu dostižu i koliko su teške? Odgovori su začuđujući i neretko iznenađujući. Pa, nastavimo redom...
Postojanje materijala ledničkog (glečerskog) porekla izvan oblasti današnjeg rasprostranjenja lednika dugo je mučilo naučnike,
a naročito su misteriozni bili tzv. eratički („lutajući“) blokovi, često ogromni komadi stena, koji su izgledali potpuno drugačije od svih stena u njegovoj okolini.
Na plažama mora i okeana svako može naći dragoceni suvenir, bilo ljušturicu puža ili školjke,
ili neki interesantan kamen. Ako se pored plaže nalaze stene u koje udaraju talasi, moguće je pronaći i fosile koji su iz njih isprani.
Ljubitelji ovih suvenira će najpre odlučiti da sakupe primerke sa lepo očuvanim ukrasima ili bojama, ne sluteći da su na mnogim,
čak i polomljenim primercima sačuvane veoma sitne životinjice koje ih mestimično oblažu, poput nekog tankog prekrivača, i uglavnom su poznate samo paleontolozima.
Novi Zeland je država koja se sastoji od oko 600 ostrva. Samo dva su velika i na njima živi ogromna većina
stanovništva. Najveće je Južno ostrvo, koje zauzima više od polovine teritorije ove države. Na severoistoku ovog dela
kopna je region Marlboro,u kojem je nanos sedimenta u reci Vairau koja otiče u Kukov prolaz, moreuz koji deli dva najveća novozelandska ostrva.
Mikenska civilazacija obuhvata period od približno 16. do kraja 1. veka p.n.e.
Naziv je dobila po svom središtu Mikeni, u Argolidi, na istoku Peloponeza. Posebna naučna disciplina,
mikenologija bavi se kulturom i jezikom tog dela istorije antičke Grčke. Iza sebe je ostavila nastariju
formu grčkog jezika i pisma za koje se zna da su iza njih ostali određeni tragovi koji su dešifrovani.
Na svoj veliki put oko sveta Fernando Magelan krenuo je iz Sevilje, koja do septembra 2021. obeležava 500. godišnjicu jednog od najvećih poduhvata u ljudskoj istoriji. Magelanova
ekspedicija trajala je tri godine pa će, krajem ove godine, biti obeležena jedna od njegovih najvećih pomorskih pobeda na tom putu - otkriće i prolazak kroz tesnac koji spaja Atlantski i Tihi okean
Nikolas Kotov (Univerzitet Mičigen, SAD) i njegove kolege razvili su provodnik komponentu za litijum-jonsku bateriju
koja održava svoju električnu provodljivost čak i kada je izložen naprezanju od preko tri stotine procenata.
Ruski naučnici napravili su materijal na osnovu polietilena koji se u prirodi može razgraditi, objavljeno
je u naučnom listu "Neorganski materijali". Naučnici sa Ruskog ekonomskog univerziteta "Plehanov" sproveli su niz eksperimenata
za promenu strukture polietilena, što je uslov za njegovu biorazgradnje.
Asteroid koji je pogodio Jarabubu, u zapadnoj Australiji, pre otprilike 2,2 milijarde godina,
napravio je, možda, najstariji krater na Zemlji. Pretpostavlja se da je ovim udarom okončano ledeno doba.
Do ovog zaključka naučnici su došli ispitivanjem minerala na mestu gde je asteroid udario u Zemlju.
Američki piloti će uskoro moći da upravljaju sa više aviona odjednom,
objavila je kompanmija “Boing”. Zajedno sa snagama mornarice kompanija je nedavno ostvarila
daljinsko upravljanje dva aviona “growler EA-18G”, koristeći treći avion kao kontrolnu sobu za prva dva.
Da bi se pratile klimatske promene važno je meriti kako se okean zagreva i koje su posledice.
Međutim, neki delovi okeana su nepristupačni pa je u istraživanju koje je objavila Lia Zigelman iz NASA-ine
Laboratorije za mlazni pogon, učestvovala i jedna foka?
Istraživači sa Univerziteta Kolumbia, SAD, razvili su način korišćenja veće snage
od singletne fisije u cilju povećanja efikasnosti solarnih ćelija. U časopisu “Nature Chemistry”,
prikazali su dizajn organskih molekula koji su sposobni da stvore dva ekscitona po fotonu svetlosti,
što je proces nazvan singlet fisija. Ekscitoni se stvaraju brzo i mogu da žive duže od onih koji se
stvaraju iz njihovih neorganskih duplikata, što dovodi do pojačanog stvaranja električne energije po fotonu.
Finski naučnici proizveli su hranu od vazduha. U osnovi, reč je o proteinu iz bakterija u
zemljištu koje se hrane vodonikom izdvojenim iz vode pomoću električne, odnosno solarne energije.
Posredi je proteinski sastojak, nalik brašnu, koji sadrži 50 posto belančevina, od 5 do 10 posto masti i od 20 do 25 posto ugljenih-hidrata.
Za najgore izumiranje na Zemlji koje se desilo pre 252 miliona godina,
kada je uništeno 90 % morskih stvorenja i 70 % kopnenih kičmenjaka, kriv je mikroorganizam koji otpušta velike
količine metana u atmosferu, utvrdili su američki naučnici. Istraživači koji žele da reše jednu od najdužih misterija nauke -
šta se dogodilo na kraju permskog razdoblja i šta je izazvalo najgore od pet izumiranja u istoriji Zemlje,
zaključili su da je krivac jednoćelijski mikroorganizam Methanosarcina.
Šta je razlog da pripadnici jedne vrste žive u paru, dok su drugi pripadnici sličnih vrsta
potpuno drugačiji po tom pitanju i često menjaju partnere? Odgovor možda leži u njihovim genima.
Visoka temperatura nastala u vreme erupcije Vezuva pretvorila je mozak jedne žrtve u staklo,
pokazalo je jedno nedavno istraživanje. Erupcija se dogodila 79. godine n.e. Stradale su hiljade ljudi i uništena su okolna naselja.
Ostali su grad Herkulanum prekriven lavom i pepelom i tela žrtava.
Naučnici rade na uvođenju i primeni inovativne medicine u oblasti bioštampe,
odnosno pravljenju ljudskih organa ni od čega. To podrazumeva stvaranje tkiva koje ljudsko telo neće odbaciti,
i to korišćenjem metoda koji su slični 3D štampanju predmeta od plastike - sloj po sloj.
Magneti postoje u različitim oblicima, poput onih koji stoje na frižiderima do elektromagneta koji
se prave od žice i bakra i obično su u čvrstom stanju. Ali, po prvi put, naučnici su napravili trajni magnet u tečnom obliku. I to sasvim slučajno.
Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu napravili su novi softver veštačke inteligencije za
prepoznavanje i praćenje šimpanzi u divljini. Novi softver će omogućiti istraživačima i zaštitnicima prirode da
manje vremena provode analizirajući video zapise kao i da uštede na resursima, kako je objavljeno u najnovijem izdanju časopisa Science Advances.
Svana Rogala (Univerzitet Gentau, Belgiji) je zajedno sa svojim kolegama proučavala nekoliko vrsta ptica
da bi videla kako boja perja utiče na temperaturu krila u toku leta. Oni su pomoću termovizije ispitali vrstu orao ribar
(poznat i pod nazivom morski jastreb). Otkriveno je da je tamno perje na ptici toplije od svetlijeg.
Tajanstvena populacija drevnih ljudi živela je u zapadnoj Africi pre pola miliona godina,
a naučnici veruju da njihovi geni i danas žive u ljudima. Čini se da se ta populacija razišla od modernih ljudi
pre nego što su se neandertalci odvojili od porodičnog stabla, pokazuje jedno nedavno istraživanje.
EESTEC LC Novi Sad četrnaesti put zaredom organizuje KONTEH - Sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi,
koji će se održati 25. i 26. marta 2020. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Cilj KONTEH-a je da studentima
pruži priliku da se upoznaju sa mogućnostima planiranja i razvoja karijere u kompanijama koje uspešno posluju u našoj zemlji.
Solarni paneli s uređajima za prečišćavanje vode koji se nalaze pozadi mogli bi simultano
da proizvode vodu za piće i električnu energiju. Postavljanjem sistema za destilaciju vode na zadnjem
delu solarne ćelije, konstruisan je uređaj koji služi i za stvaranje električne energije i za prečišćavanje vode.
Saradnici: Jozef Baruhović, Katarina Bogićević, Vesna Bosanac, Svetlana Đurić, Milan Gnjatović, Ibrahim Hadžić, Ilijana Jakšić, Gordana Jovanović, Oliver Klajn, Sana Knežević, Dragan Lazarević, Mirjana Lukić, Borka Marinković, Vladimir Milojević, Žaneta Miljanić, Marija Miljković, Darko Mladenović, Draženko Nenadić, Ana Paunović, Barbara Radulović, Miloš Rastović, Dušan Stanić, Sanja Stanković, Miomir Tomić, Gordana Tomljenović, Ljubiša Topisirović, Zoran Šević, Zdenko Štromar, Slavomir Vojinović
Dostupno na digitalnom formatu
www.novinarnica.net
Direktor: Milan Knežević
Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Gaon
Pomoćnik glavnog urednika: Miloslav Rajković
Likovno-grafički urednik: Studio Platinum, Beograd
Fotografije: Zdenko Štromar
Naslovna strana: Marija Miljković
Internet: Marija Miljković
IZDAVAČ I OSNIVAČ : " Belmedia" d. o. o.
DISTRIBUCIJA: Global Press d.o.o, Beograd, Žorža Klemansoa 24, 011/276-4538 i 276-9301
ŠTAMPA: "Kosmos", Svetog Save 16, Beograd, 011/ 2430 510
