MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
Planeta Br. 95 | PERIODNI SISTEM ELEMENATA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 95
Planeta Br 95
Godina XVII
Mart - April 2020.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 95
Mart 2020g
Br. 93
Nov. 2019g
Br. 94
Jan. 2020g
Br. 91
Jul 2019g
Br. 92
Sep. 2019g
Br. 89
Mart 2019g
Br. 90
Maj 2019g
Br. 87
Nov. 2018g
Br. 88
Jan. 2019g
Br. 85
Jul 2018g
Br. 86
Sep. 2018g
Br. 83
Mart 2018g
Br. 84
Maj 2018g
Br. 81
Nov. 2017g
Br. 82
Jan. 2018g
Br. 79
Jul. 2017g
Br. 80
Sep. 2017g
Br. 77
Mart. 2017g
Br. 78
Maj. 2017g
Br. 75
Septembar. 2016g
Br. 76
Januar. 2017g
Br. 73
April. 2016g
Br. 74
Jul. 2016g
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA

 

Periodni sistem elemenata / Priča o imenu siborgijum

Jedne noći, sa idejom

 


Tema Broja
Priče o otkrićima pojedinih elemenata su po pravili veoma zanimljive, ali je ona o otkriću siborgijuma je i zanimljiva i duga. No, u toj dugoj pripovesti je najzanimljiviji deo kako je za ovaj sinteteički hemijski elementa sa simbolom Sg i atomskim brojem 106 usvojeno ime. A ime je dobio po Glenu T. Siborgu, pioniru otkrića veštačkih elemenata. U Periodnom sistemu Sg je u šestoj grupi u sedmom redu, između dubnijuma i borijuma.

 

Siborgijum je gotovo istovremeno otkriven u laboratorijama SSSR i SAD (Lawrence Livermore, Berkli) 1974, ali je prva vest o otkriću stigla od ruskog istraživačkog tima u Dubni sa J. Oganesjanom na čelu, pa je shodno tome njima pripadalo i pravo da predlože ime. Nekoliko meseci docnije, američki naučnici Glen Siborg, Karol Alonso (Carol Alonso) i Albert Giorso (Albert Ghiorso), sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju, i E. Kenet Hulet, iz Čikaga, sintetizovali su isti element.
Rasprava se razvila iz početnog polaganja prava na otkriće; ali, za razliku od slučaja elementa 105, oba tima su polagala prvenstvo da obznane nazive novih elemenata. Polemika je povremeno prekidana, da bi IUPAC/IUPAP 1992. formirala radnu grupu Transfermium Working Group (TWG) kako bi čitava stvar bila okončana. Radna grupa je zaključila da je američka sinteza siborgijuma -263 postojanija i otkriće ovog elementa zvanično pripisala timu sa Berklija. Glen Siborg je prethodno sugerisao, ako TWG Berkliju prizna otkriće elemenata 104 i 105, da oni mogu predložiti da se element 106 nazove kurčatovijum (simbol Kt) u čast tima iz Dubne, koji je ovo ime predložio za element 104, po svom naučniku Igoru Kurčatovu, bivšem rukovodiocu Sovjetskog nuklearnog programa. Objavljivanje izveštaja radne grupe pogoršalo je odnose  dva tima. Grupa sa Berklija nije se slagala sa zaključcima, naročito u pogledu elementa 104, pa Siborgov predlog više nisu ni razmatrali, već su se ozbiljno okrenuli pitanju naziva. Smatrali su da su oni postali zaslužni za otkriće i da imaju pravo da imenuju novi element.
“Osam članova Giorsove grupe, ispričao je kasnije Glen Siborg,  predložilo je niz imena, u čast Isaka Njutna, Tomasa Edisona, Leonarda da Vinčija, Ferdinanda Magelana, mitskog Odiseja, Džordža Vašingtona, Finske, zemlje u kojoj je rođen jedan od članova ovog tima. Na toj listi duže vreme nije bilo jedinstvenog predloga, pa ni jednog koji bi se izdvojio. Jednog dana Al (Giorso) je ušao u moj kabinet i pitao šta mislim o nazivu “siborgijum” za element 106. Bio sam zatečen pitanjem.”
Prema sećanju Siborgovog sina Erika, čitav proces je tekao ovim redom: “Osam naučnika koji su učestvovali u otkriću dalo je više dobrih predloga, Giorso je beznadežno tragao za konsenzusom, sve dok se jedne noći nije probudio sa idejom. Obratao se svakom članu tima ponaosob sve dok se njih sedam nisu složili s njegovim predlogom. Onda je došao kod oca i rekao: ‘Imamo sedam glasova da se element 106 nazove ‘siborgijum’, da li se slažete?’ Moj otac je bio zgranut, i tek pošto se posavetovao sa majkom, pristao je”.
Tema BrojaIme siborgujum i symbol Sg ozvaničio je na 207. sednici Američkog hemijskog društva u martu 1994. Kenet Hulet (Kenneth Hulet), član Giorsovog tima. Ali tu nije bio kraj rasprave. IUPAC je u avgustu te godine poništio ime novog elementa s obzirom na to da je Siborg u to vreme još bio živ. U septembru Unija je preporučila set naziva koje su predložile tri laboratorije (treća je bila GSI Helmholtz Centre for Heavy Ion Research u Darmštatu, Nemačka ),  koje su polagale pravo na otkriće elemenata 104 do 109 da zamene različite elemente, među kojima i raderfordijum (Rf), predlog Berklija bio je zamenjen elementom 106, a siborgijum kao naziv poptuno isključen.
Američko hemijsko društvo je čvrsto stalo iza imena siborgijum za element 106, zajedno sa svim drugim američkim i nemačkim predlozima za elemente od 104 do 109, pokazujući otvorenu neposlušnost prema Međunarodnoj uniji. No poruka IUPAC je bila jasna: “Istraživači nemaju pravo da imenuju novi element, oni imaju pravo samo da predlože ime”. Siborg je na to odgovorio: “Bilo bi to prvi put u istoriji da se onima koji su otkrili element odriče priznanje i privilegija da ga imenuju”.
Pod pritiskom javnosti, IUPAC je u avgustu 1995. popustio i predložio kompromisno rešenje, po kome bi ostao naziv siborgijum za element 106, u zamenu da se povuku svi drugi američki predlozi. Nezadovoljstvo se time nije stišalo i Unija je u avgustu 1997. godine preporučila novi kompromis, prema kojem su američki i nemački predlozi za elemente od 104 do 109 bili usvojeni, uključujući siborgijum za element 106. Jedini izuzetak je učinjen za element 105, koji je nazvan dubnijum (umesto hahnijum što je bio američki predlog), u čast doprinosa istraživača ruskog nuklearnog centra Dubna, koji su učestvovali u eksperimentima u sintezi ovog elementa. Američki hemičari su konačno, a opet nerado, prihvatili ovakvu listu “u interesu međunarodne saradnje”, ne krijući ogromno zadovoljstvo što je “siborgijum sada međunarodno odobren naziv za element 106”.
I Glen Siborg je mogao da bude “ponosan što su hemičari SAD predložili da element 106, koji je smešten ispod tungstena (broj 74), bude nazvan siborgijum”. Mogao je da uživa u danu kada će hemijski istraživači pominjati takva jedinjenja kao što su siborgijum hlorid, siborgijev nitrat ili možda siborgijeva so. Rekao je tom prilikom: “Za mene ovo je najveće počast, štaviše nagrada - čak veća, rekao bih, od dobijanja Nobelove nagrade. Budući studenti hemije, učeći o periodnom sistemu, moći će s razlogom da pitaju zašto je ovaj element nazvan po mom imenu, i s tim u vezi više će saznati o mom radu”.
Umro je godinu i po kasnije, 1999, u osamdeset šestoj.

 

 

Siborg i Oganesijan

Periodna tabela je u poslednjoj decniji dopunjena sa 6 novih transuranijumskih elemenata, 113-118. Ove elemente je sintetisala grupa fizičara Jurija Oganesijana, koju čine naučnici ruskog Objedinjenog instituta za nukelarna istraživanja u Dubni i Lorens Livermor nacionalne laboratorije  u SAD. Član ovog istraživačkog tima bio je i srpski nuklearni fizičar Krunoslav Subotić iz INN “Vinča”. Elementi 114 i 116 ranije su popunili svoja mesta u tabeli IPAC, pod imenom flerovijum (Fl) i liveromorijum (Lv). Prvi je nazvan po čuvenom ruskom (sovjetskom) fizičaru Georgiju Nikolajeviču Fljorevu, po kome je i laboratorija za nuklearne reakcije u Dubni dobila ime (u njoj je pod vođstvom Oganesijana, kao poslednji sintetisan element 117). Livermorijum čuva sećanje na velike zasluge američke Lorens Livermor nacionalne laboratorije.
Nazivi ostala četiri ozvaničeni su novembra 2016. Element 113 je dobio ime nihonijum, čime je prihvaćen predlog japanskih naučnika, 115 moskovijum (Mc), 117 tenesin (zbog zapaženog učešća saradnika Vanderbilt Univerziteta u Tenesiju), sa simbolom Ts i poslednji  118 oganeson (118Og). Tako je slavni ruski akademik Jurij Oganesijan, posle Glena Siborga, postao drugi živi naučnik po kome je neki element dobio ime. Oganesijanu je suđeno da duže uživa u toj slavi od svog starijeg kolege.

Tema Broja

Korigovane atomske težine 14 elemenata

Povremeno se standarne atomske težine pojedinih elemenata koriguju. Zašto se vrše korekcije, ko ih predlaže, a ko usvaja i o čemu je zapravo reč?
-Izmene usvaja IUPAC Komisija za zastupljenost izotopa i atomske težine (Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights - CIAAW), a predlog joj može dostaviti svako, uz konkretne podatke koji podupiru zahtev za izmenu, kaže dr Dekanski. Poslednja izmena je ozvaničena na sastanku Komisije 5. juna 2018. godine, kada su korigovane аtomske mase 14 elemenata.
Reč je o sledećim elementima:


aluminijum: od  26,9815385(7) do  26,981 5384(3)

argon: od 39,948(1) do [39,792, 39.963]

kobalt: od 58,933194(4) do 58,933194(3)

zlato: od 196,966569(5) do 196,966570(4)

holmijum: od  164,93033(2) do 164,93032 (7)

iridijum: od 192.217(3) do 192.217(2)

mangan: od  54,938044(3) do 54,938043(2)

niobijum: od 92,90637(2) do 92,90637(1)

prazeodijum: od 140,90766(2) do 140,90766(1)

protaktinijum: od 231,03588(2) do 231,03588(1)

rodijum: od 102,90550(2) до 102,90549(2)

terbijum: od 158,92535(2) do 158,925354(8)

tulijum: od 168,93422(2) do 168,934218(6)

itrijum: od 88,90584(2) do 88,90584(1)


Cifre u zagradama su nesigurne cifre, napominje naš sagovornik. Standardne atomske težine argona i iridijuma, na primer, izmenjene su na osnovu najnovijih merenja i najnovijih procena zastupljenosti njihovih izotopa u prirodi (Zemljinoj kori).
-Da podsetim, atomska masa jednog elementa predstavlja srednju vrednost atomskih težina svih njegovih izotopa. Za argon, dodeljivanje intervala (vrednost u uglastoj zagradi) za novu standardnu atomsku težinu odražava uobičajene pojave varijacija atomske težine elementa u normalnim materijalima u prirodi. Standardna atomska težina ostalih 12 elemenata, koji imaju jedan stabilan izotop, revidirana je na osnovu najnovijih merenja i procena njihovih atomskih masa koje je odobrila Međunarodna unija čiste i primenjene fizike. Navedene nesigurnosti standardnih atomskih težina su takve da se očekuje da vrednosti atomske težine normalnih materijala leže u datom interval sa velikom sigurnošću, objašnjava dr Dekanski.

Tema Broja

Oduševljenje Japanaca

Japanska grupa dr Kosuke Morite sa RIKEN instituta (Instituta za fizička i hemijske istraživanja u okolini Tokija) predložila je nadležnoj komisiji IPAC da element 113 bude nazvan nihonijum. Naziv je iskovan od starog imena zemlje Nihon (Japan) i opšteg sufiksa za supstancu, a njegov atomski simbol je Nh.
Profesor  Morita sa Kjušu univerziteta (Kyushu University), koji je predvodio tim,  s oduševljenjem je primio odluku Unije. “Periodni sistem je veliko nasleđe u hemiji. Ispunjen sam dubokim uzbuđenjem što jedan element u periodnom sistemu nosi japansko ime”, rekao je tim povodom Morita na konferenciji za medije u gradu Fukuoki, sa uverenjem “da će deca u Japanu zbog nihonijuma biti ispunjena ponosom i da će im on u hemiji posebno biti zanimljiv”.
Nihonijum je superteški, sintetički dobijen element sa vremenom poluraspada kraćim od hiljaditog dela sekunde - pa ga je teško otkriti ili praktično primeniti. Moritova grupa je stvorila nihonijum sudarima jona cinka i bizmuta, koji imaju 30, odnosno 83 protona.
Japanski tim je zasnivao pravo imenovanja na činjenici da je tri puta stvorio element, u eksperimentima 2004, 2005. i  2012. Ruski naučnici su tvrdili da su oni ranije otkrili ovaj element od RIKEN insituta, ali je IUPAC presudio u korist Japanaca. Nihonjim je prvi element nazvan prema jednoj azijskoj državi.

 



Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

» 10 GODINA PLANETE

free counters Flag Counter

6 digitalnih izdanja:
4,58 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,22 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters

Čitajte na kompjuteru, tabletu ili mobilnom telefonu

» PRELISTAJTE

NOVINARNICA predlaže
Prelistajte besplatno
primerke

Planeta Br 48


Planeta Br 63


» BROJ 93
Planeta Br 91
Godina XVII
Novembar - Decembar 2020.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003-2020 PLANETA